ПОУКЕ СВ.ОТАЦА

Преподобни  ЈОВАН Лествичник

 

1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив. 

2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе. 

3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.

 4. Злоба проистиче из уображености и гнева. 

5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости. 

6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос. 

7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте. 

8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте. 

9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније. 

10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата. 

11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце. 

12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

Преподобни Ава  ИСАИЈА 

 1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.

 2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој. 

 3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији. 

Ава  ЕВАГРИЈЕ

 1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ. 

 2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам. 

3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари. 

 4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене. 

 5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје. 

 6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.  

7. Код свакога самоуверење омета самопознање. 

 8. Најгоре имање је недоличан живот. 

9. Сујетна нарав је болест душе. 

10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате. 

11. Светлост душе јесте истинско сагледавање. 

12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба. 

 13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење. 

 14. Горда помисао растура врлине. 

 15. Пут се равња милостињом. 

 16. Срамно је робовати телесним страстима. 

 17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи. 

 18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања. 

 19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања. 

 20. По сузама познај да ли се бојиш Бога. 

 21. Смирење душе је непобедиво оружје. 

 22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу. 

 23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у опстезицу) 

 24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество. 

 25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби. 

 26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач. 

 27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу. 

 28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав. 

 29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе. 

 30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу. 

 31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежи, да се не би заплео. 

 32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима. 

 33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао. 

 34. Почетак спасења је самоукоревање. 

35. Ко избегава овоземаљска задовољства сличан је тврђави, недоступној демону туге. Јер, туга наступа онда када је човек лишен задовољства, било тренутног или очекиваног. Од таквог непријатеља се не можемо избавити све док смо привезани за било шта земаљско, јер Он своје мреже за побуђивање туге, шири на оно за шта види да смо највише везани.

 Преподобни  ИСИХИЈЕ презвитер  Јерусалимски

1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пажњи. 

 2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страсним падом. 

 3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина). 

 4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се злопате. 

 5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили. 

6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа. 

 7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок. 

 8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.

О онима који се предају содомским гресима:

Преподобни МАКСИМ  Грк 

И ако их је у овом животу Бог предао страсти безчашћа и нечистоти, јасно је да ће их и у будућем Он затворити у муке вечне и неиздржљиво изнуривање заједно са њиховим древним саучесницима- содомистима. О какак проклети злочин, какав безумни и непримерени разврат! Познајте себе, грешници, каквим одвратним насладама сте се препустили! Оканите се што пре тога, док вам још благост Божија даје време на покајање! Добровољно пребивати у безћашћу – зар не разумете, да копате сточну јаму, узимате смрдљиво блато који избија одатле, и храните се њиме, гутате га?

Чињећи један над другим такво гнусно безакоње, какво не раде ни бесловесни скотови, постали сте бесловеснији од самих бесловесних. Познајте себе, проклети , познајте да сте били саздани по образу и подобију Божијем за добра дела, да би Бог који вас је створио био прослављен кроз вас, и да бисте сте ви узајамно прослављали Њиме, посредством духовних дарова које добијате од Њега. Ви, будући ослепљени и саблазнути вашом богомрском плотском похотом, не само да се лишавате тог достојанства и лепоте образа Божјег, којим сте били обдарени, но и постајете неразумнији и бесловеснији од самих бесловесних скотова, пошто се усуђујете да бестидно пред пречистим очима Ствараоца вашег на богомрско скрнављење, какво не чине ни бесловесни скотови. Чини ми се, да ће они који се бестидно усуђују на такво богомрско скрнављење, бити предани на теже муке, него древни содомисти: јер су ови грешили пред Богом из незнања, пре закона и пре него што је дата заповест која забрањује овај гнусни грех. Који сад, подобно овима, чине то гнусно дело, греше не по незнању, већ из разлога највеће безосећајности и безумља, при пуном сазнању да ће изаћи пред суд Божји.

КАКО СМО ОСКРНАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ

 

Србски народ обележава више од 60 крсних слава. На дан Светог Николе највише је свечара и оних који одлазе на славу, а најчешће се славе још и Аранђеловдан, Јовањдан, Ђурђевдан…

Православни заштитник срБског дома обележава се уз одређена правила и обичаје. Међутим, много је оних који немају баш никакве везе са нашом традицијом. Све је више домаћина који себи дозвољавају планирање славе по сопственом нахођењу, тако да се читава слава претвори ни у шта друго до у свеопшти крканлук и пијанку. Светац заштитник дома и породице тако бива потпуно занемарен, а у први план избија управо људски грех стомакоугађања, прождрљивости и неумерености у храни и пићу.

Обележавање славе у српЂБској традицији и православљу има своја основна правила

У време пред славу свештеник освећује водицу у домовима свечара. На обреду освећења присуствује читава породица са домаћином. Чита се молитва, те се светац – заштитник дома моли за здравље и благостање свих укућана. Тих дана пред славу у породици влада ведра и духовна атмосфера, теку припреме – спремање куће и послужења.

Познато је да се код Срба на славу не зове. У неким нашим крајевима гости се позивају на посебан начин, па се у куће гостију шаље лепиња или мањи хлеб који се пече за славу. Модерно доба променило је све, па су и ови стари обичаји нестали, или се поштују ради реда. На славу се најчешће зове телефоном, иако је учтивије и прикладније учинити то лично и непосредно.

 

Заблуде о слави и њеном обележавању су многобројне

 

Многи домаћини не знају ни где је у кући место славској икони, па је држе окачену на било ком зиду, или пак на орманима као украсни детаљ. Икона се, без икакве сумње, држи окачена на источном зиду, јер по православном учењу са истока долази Спаситељ.

Колач и жито главна су обележја славе. У цркву се носе славски колач, кувано жито, црно вино и свећа. Славска свећа, она већа, свечано се пали на дан славе, кад домаћин очита молитву, непосредно пре резања освештаног славског колача. Свештеник у цркви над колачем и житом чита молитву у славу и част свеца заштитника породице и у спомен на упокојене претке. Ако се припреме, а нису освештани, колач и жито немају никакав хришћански, православни смисао, као што је и бесмислено да их домаћини купе уместо да их припреме у кући.

Ипак, наш народ нарочито претерује у једном, не слутећи да тако чини један од највећих смртних грехова!

Највећа грешка нашег народа је у непознавању значаја и сврхе слављења славе. Они који не носе колач и жито у цркву, а зову госте на славу, не поштују свеца свог дома већ праве гозбу намењену гостима за обично преједање, чашћавање и вођење разговора ради чистог дружења и ништа више. Гости се смењују од јутра до мрака, домаћице проведу славу на ногама, служећи једне, а склањајући за другима. Домаћин, често припит, учествује у разговорима о политици, држави, систему, празноверју, дешавањима у чаршији… Неке породице одлутале су у вери толико далеко да славе обележавају у кафанама и ресторанима, уз музику, свеопште весеље и трубаче. Овим је основни смисао вере и крсне славе доведен до апсурда.

Нарочити је грех када се крсне славе у време великих постова и посних дана славе као мрсне. Сви свечари требало би да поштују правило о посним славама: “Боље је домаћину да Никољдан не слави, него да га слави уз мрсну трпезу”.