Будимир Давидовић је био један од највећих јунака Првог Светског Рата. За своје јунаштво одликован је највишим војним одликовањима, са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. Преживео је 74 ране од гелера, 17 убода бајонетом као и бомбy која му је откинула руку.У јеку најжешћих окршаја Србске војске против бугара почетком 1918. годинe, јавио се у јуришну чету и ту је приликом напада на положаје Крвави Зуб-Обла Чука, завршено ратовање Будимира Давидовића. У току саме борбе прса у прса убоден је бугарским бајонетима тачно 17 пута, међутим ту тек почиње права животна драма Будимира Давидовића. Један бугарин баци на њега две бомбе. Он успе једну бомбу да одгурне ногом, другу ухвати руком. Хтео је да је врати бугарину у земуницу, међутим тек што ју је ухватио, бомба експлодира и разнесе мy руку све до рамена. Будимир скочи у грозници, није желео жив да се преда, и крајњим напором покуша да се извуче. Придиже се и поче да бежи у правцу наших ровова, aли није погодио место где је била просечена жица, него се уплете у бодље. Надљудском снагом успео је Будимир да се искобеља из жице, искиданог одела и коже. Рука му је висила на кожи, придржаваjyћи je како потпуно неби отпала. Окрену се и иза себе види два бугарска војника која су потрчала ка њему. Левом руком из торбе извуче последњу бомбу. Зубима је ишчупао упаљач и баци je иза сeбe и том приликом уби их обојицу. Ty Будимир паде онесвешћен. Када се повратио био је суочен са тешким стањем, сав у крви и са тешко повређеном руком која му је практично висила на кожи. У току операције војни хирург Др Алкалај извадио је 74 гелера из исто толико рана, а такође ампутирана му је и рука до рамена. Остало је уписано у дневнику самог хирурга дa je yкупно на телу имао 91 рану и да у целој његовој каријери није видео да неко поред тако тешких рана и обилног крварења преживи. Тврдио је да у читавој историји медицине није забележен сличан случај и да нико никада ништа слично није преживео. Као чудо у својој лекарској пракси показивао је 74 парчета од бомби што је извадио из његовог раскрвављеног тела. Након неколико тешких операција и борбе за живот многи официри и војсковође долазили су у обилазак овом великом јунаку, а међу њима су били и Командант источне војске Генерал Сарај као и сам Регент Александар Карађорђевић. Регент Александар скинуо је са својих груди Карађорђеву звезду са мачевима и лично је предао Будимиру. Такође и сам Генерал Сарај је уручио Будимиру Давидовићу француски орден Легије части. Тако је Будимир на својим грудима понео највиша одликовања којe један војник може имати: две Карађорђеве звезде са мачевима, Легију части, Белог орла с мачевима, Обилићеву медаљу за храброст и Албанску споменицу.Након рата Будимир је цео свој живот провео у великом сиромаштву, радећи као тешки војни инвалид, најтеже физичке послове како би прехранио жену и двоје деце. Умро је у деведесетој години живота, y Чачку 1980. године. Комунистичка власт није дозволила пристојан опроштај и прикладну сахрану достојну овом Див јунаку.Нека му Бог Свевишњи подари рајско насеље у Небеској Србији.Вечна му слава и хвала.Захвално Србство.С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!
