уторак, 17. децембар 2013.

ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ




                             ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК

Архимандрит Рафаил Карелин

Црквени језик ближи је унутрашњем логосу, језику духа, језику религиозне интуиције и молитвених созерцанија, него савремени језици. То није језик разума, него језик срца, непосредног проникновења, језик напрегнуте духовне енергије и посебне динамике. Древни језици изазивају у човековој души нешто као "присећање" о изгубљеној људској способности непосредног унутрашњег преноса својих мисли, пријема садржаја друге душе и озарења од Бога.

То је језик логоса, који је дубљи од спољног језика који треба материјалну форму, реч.

Спољни, формални језици се сви удаљују од свог центра, духовног логоса, све се више диференцирају и материјализују.

Нови језици усмерени су првенствено на људски разум, аналитичку способност разума, нижој у поређењу са духовном интуицијом. Они су исто тако способни да изразе емоционална, страстна стања човека, но за изражавање појава у области духа које отварају себе у молитвеном пориву, нови језици постају троми, немоћни као мишице дрхтавог старца.

Они који подржавају језичку реформу богослужења тврде да ће на новом, савременом језику литургија постати разумљивија. Но, литургика је сама по себи тајна. Она не може бити разумљива на вербално-семантичком нивоу. У супротном би било могуће разумети је и усвојити седећи у фотељи, са књигом у рукама, за писаћим столом.

Литургика није приповедање које може да се детаљно преприча, није ребус који може да се погоди или реши. Литургика је укљученост човека у духовну реалност, а средством тога јавља се дејство на човека целокупног духовног поља Цркве: храмовне архитектуре и декора, богослужбених напева и најважније, сила молитве свештенослужитеља и народа који се налазе у Цркви. За светог Јована Кронштатског су говорили да када је служио литургију или се ћутке молио на проскомидији, људи су осећали силу његове молитве и Божанску благодат, скоро физички.

Древни језик ближи је унутрашњем логосу зато што има најјаче деловање на људско срце. Чудна појава: понекад фраза на словенском језику, пролазећи мимо аналитичног разума човека, бујицом топле светлости озарује, као да отвара, срце и оно дрхће као душа путника који је после дугог пута угледао огањ очинског дома. Тада долази до онога што смо већ назвали, можда не сасвим тачно, "присећања". Човек се присећа изгубљеног раја и тог језика коме су се повиновала сва жива бића, језика на којем је беседовао са Анђелима.Ту је мистика језика. Древни, свештени језик дира срце човека и изнуђује звучање скривених струна душе. Модернисти то не знају и не осећају. Они хоће да замене древне језике новим, због тога да би била боље разумљива семантика речи, која неће учинити разумљивијом тајну богослужења.

Осим тога, у литургици постоји паралелни језик ликова и ритуала, не мање важан од словесног језика. Тај симболички језик је још мање разумљив, но он служи укључивању човека у живу реалност произашлих збивања. Уколико желимо да учинимо богослужење доступним нашем телесном разумевању, тада морамо учинити разумљивим обреде: или заменити их словесном интерпретацијом или их превести на језик театралне пантомиме, то јест претворити обред из разгранатог свештеног симбола у мимички гест. Шта ће тада остати од литургије? Поучна представа? Када кажемо да је литургија спомињање земаљског живота Христа Спаситеља, тада уопште немамо у виду да је литургија исценирање Јеванђеља. Литургија је могућност за човека да посредством свештених симбола и сам постане учесник библијских догађаја, да унутрашње преживи Голготску Жртву, као Жртву принесену лично за њега, а Васкрсење Христа, као васкрсење своје душе.

Рекли смо да је древни језик, сећање човековог срца о његовој древној отаџбини, изгубљеном рају. А, савремени језик је језик школе и универзитета, језик улице и пијаце, фабрике и железничке станице. Он не помаже човеку да се избави из ропства обичне свакодневнице, брига и интереса. Свештени језик сведочи о томе да у храму имамо посла са другим светом, другом за нас необичном реалношћу.

Не само међу садржајем речи и осећаја, него исто тако и између осећаја и саме форме језика постоје асоцирујуће везе. Уопште форма не може бити савршено апстрахована од садржаја.

Нови језик, хтели то или не, носиће у себи нови садржај, нову информацију, нови емоционални подтекст, чије испољење и опредељење није доступно нашем логичком расуђивању.

Богослужење се не сме мешати са проповеди или богословљем. Проповед нам говори о духовном свету, а молитва нас укључује у тај свет. Богословље показује пут, а молитва води по том путу.

Ми говоримо о лепоти древних језика. Шта подразумевамо под тим? Ми мислимо, да је то неко тајно сазвучје ритмова срца са ритмовима древних језика и ту хармонију доживљавамо као посебну лепоту језика. Пажљиво прочитајмо наглас псалме на новом и на древном језику. Какву ћемо разлику видети у свом унутрашњем стању? Нови језик подобан је води која може утолити жеђ, но оставити душу хладном, а древни језик је вино које весели и радује срце човека.

уторак, 3. децембар 2013.

КАДА СЕ КОЈИ ПСАЛАМ ЧИТА


ПОУКЕ ВЕЗАНЕ ЗА ПРИЛИКЕ У КОЈИМА ТРЕБА ЧИТАТИ ПСАЛМЕ


Шта је ПСАЛТИР?  Псалтир је јединствена књига своје врсте, и то не само међубиблијским књигама него и у свој религиозној књижевностисвета. То је молитвеник своје врсте, поезија своје врсте, музичкаритмика своје врсте, општење с Богом своје врсте. Но главно јеопштење с Богом скроз и скроз, с Богом личним и свемоћним, којисве види, све чује, и у свему дејствује, опредељујући судбе људи инарода далековидним плановима, који се сви сустижу изавршавају у Христу.''Свети Оци источне и западне цркве, веома су ценили Псалтир,и заповедили да се исти чита и јавно и приватно.Овако пише св. Василије Велики :Псалми су тишина душе, дароватељи мира, успокојитељисмутних и бурних помисли. Они умекшавају раздражењедуше и умеравају неуздржљивост... Из Псалама познајешвеличину храбрости, строгост правде. красоту целомудре-ности, савршенство разумности, узор покајања и свакогдобра које год помислиш.''Дејство Псалтира је сасвим непосредно. нема човека којичитајући Псалме не осети да се то говори баш о њему личнорешавају загонетке његовог живота, објављују његове тајне истраховања, трзаји, мучења и надања. НИТИ ИМА ДРУГЕ КЊИГЕУ СВЕТУ, КОЈА ЈЕ СВОЈОМ ИСКРЕНОШЋУ И ОТВОРЕНОШЋУ ВЕЋИУТУК СВАКОМ ЛИЦЕМЕРСТВУ И ФАРИСЕЈСТВУ.Још од апостолских дана Псалтир је ушао у употребу каобогослужбена књига. Без њега се не свршава ни једно богослу-жење у православној цркви. У манастирима се Псалтир прочитавацео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском Типику Св. Савеу његовој Испосници, Псалтир се прочитава целином сваки Божјидан, ево већ 700 година. Тако је заповедио свети отац Сава дасе чини за спасење народа, и тако се држи. Све до у другу поло-вину 19 века учила су деца у посетним школама руским и српскимчитање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету.Када су браћа упитала великог Јована Златоуста: да ли једобро оставити Псалтир, он рече: боље је да сунце остави путсвој, него оставити Псалтир. јер више је користи учити се у пса-лмима и пажљиво читати Псалтир. Све су, вели, књиге на корист( човеку ) и на тугу ђаволу, али ни једна није као Псалтир. 


СВ. ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ О ПСАЛМИМА 

Познато је да је Псалтир најчитанија библијска књига у богослужењима Цркве још од апостолских времена. Неки се читају или певају у целини; тако например, 103. (Предначинателни псалам) и 140. (Господи возвах) на вечерњу, а на јутрењу се читају псалми: 3,37, 62, 87, 102, 142. (Шестопсалмије) и 50. Неки псалми се делимично певају као прокимени и алилујари.....Полијелеј се састоји од изабраних стихова 134. и 135. псалма У почетку Литургије певају се 102. и 145. псалам. У манастирској пракси прописано је цео Псалтир то су катизме на вечерњу и на јутрењу).Св. Василије наводи из Светог писма: “Све је Свето писмо богонадахнуто и корисно за учење” (2.Тим.3,16), зато што је написано Духом Светим, да би се читањем те књиге лечиле душе, свака од своје сопствене болести. Наиме, речено је: “Исцелење ће загладити грехе велике” (Проповедник 10,4). Различито поучавају пророци, а другојачије проповедачи. Први дају поуке о Закону Божијем, а други дају савете у облику прича. Књига псалама (псалтир) садржи у себи корисне поуке које су расуте у свим осталим књигама Библије. У њој се налазе пророчанства о будућности, сећања на прошлост она даје правила за живот и законе друштва. Укратко речено, ова књига је општа ризница добрих савета, свима на корист. Она лечи старе ране душе, као и новодобијене озледе на души. Она изгони страсти из човековог срца. И при томе она уноси у човека неко тихо задовољство, које га уздиже да мисли целомудрено.Свети Дух зна да је тешко повести човечански род на пут врлине, јер он више воли нижа задовољства на кривом путу. Зато је Он уредио да се у цркви пријатно пева, тако да заједно са благозвучном насладом појања ми примамо неприметно уз музику и ону корисну садржину у речима песме. Тако су и мудри лекари горке лекове обмазивали медом…Псалам је струјање тишине у душу, извор мира. Он смирује метежне и узбуђујуће помисли. Он умањује раздражљивост душе и целомудрије неуздржање. Псалам је посредник пријатељства, зближење међу удаљенима, помирење завађењих. Ко може сматрати за непријатеља онога с ким једногласно пева Богу? Певање псалама даје нам највеће добро, то је љубав, јер заједничко појање обједињава људе у један хор сагласја.Псалам је склониште од демона, уточиште под заштитом ангела, оружје против ноћнога страха, одмор од дневних замарања, безбедност за младе, украс у зрелом узрасту, утеха старцима, најлепши накит за жене. Псалтир је глас Цркве: он из каменога срца извлачи сузе. Ангели непрестано певају псалме. То је њихов духовни тамјан. Псалтир је мудри изум Божанског учитеља, који је спојио истовремено лепо и корисно. Зна Он да оно што се научи на силу не остаје дуго у памети, а оно што се прима са задовољством и распеваношћу то дубље продире у душу.Шта све човек не може да научи из псалама!- Величину храбрости и мужанства, строгост правичности, поштење целомудрија, савршенство разумности, начин покајања, веру трпљења и многа друга добра… Све је, као у великој и у заједничкој ризници, сабрано у Књизи псалама.Извор: Журнал, Московска Патријаршија, 2/85.Преписао: Архимандрит Гаврило (Вучковић) 9. октобра 2007.г. КРАТКА ПОУКА О ЧИТАЊУ ПСАЛТИРАПостоји читање и појање (не певање). Најважније две књиге које сваки Хришћанин треба да чита и да поје су Јеванђеље са Апостолом (Нови Завет) и Псалтир (уз Часослов).У Цркви се све поје и пева па се из ових књига на свакоме Богослужењу по део поје или пева. Исто тако Хришћани код куће у личној молитви треба да поју у оквиру својих молитава (што и чине јер су ту Псалам 50, 115, 22, 23 итд већ укључени у молитве).Када кажем поју мислим да стоје или клече пред иконом ако је могуће окренути Истоку и пре почетка постоје мало док им се не утишају сва чула и почну не брзо, без лењости, са умилењем и скрушеним срцем, тихо, разумно, са пажњом, без брзања да се умом разуме оно што се поје везујући ум за речи које се изговарају да ум не би лутао.Када изговараш речи са осећањем срца полако како је горе описано, тихо колико да себе чујеш али да не шапућеш већ да изговараш сваку реч разговетно и јасно знајући да је Бог присутан ту и да се њему обраћаш, тада ћеш осетити да такво изговарање само прелази у лагано певање као што се у Цркви чита Јеванђеље или Апостол. То се зове појање. Тако треба произносити и Псалтир и Молитве али не на силу већ када чиниш како сам описао то треба само да се јави и то је што Свети кажу умилење. Значи укратко појати са умилењем. Добро је држати ритам читања како је у Цркви јер Свети су све уредили како треба.У Псалтиру је и Стари и Нови Завет, све на једном месту.Важни псалми су прво 50 (покајни који треба да се зна напамет) затим 90 (против злих духова) 85 (молитва ништог) 142 (Господу да ти указе пут). Исто тако је корисно сваког јутра читати шестопсалмије (3, 37, 62, 87, 102 и 142) из Часослова што се чита на Јутрењу. Важан је први стих 69 псалма итд., итд.,

За телесно здравље читају се псалми: 6, 13, 29, 37, 38, 45, 57, 59, 64, 80, 87, 89, 96, 103, 109, 123, 126, 129, 146, 147.

За душевно здравље читају се псалми: 5, 8, 9, 10, 12, 25, 28, 42, 56, 57, 61, 62, 70, 71, 81, 82, 85, 98, 101, 104, 129, 137, 139.

За здравље жене чиатју се псалми: 19, 20, 41, 68, 76, 107, 143, 146.


    1. Приликом сађења стабала или винове лозе, да би донијели плодове.

    2. Да би Господ просветлио оне који иду на сабор (на зборове). 3

    3. Да се зло одагна од људи, како не би неправедно мучили своје ближње

    4. Да Господ исцјели осјећајне људе који пате од тјескобе изазване понашањем каменосрдих људи.

    5. Да Господ исјели очи које су ранили и ударили (озлиједили) зли људи.

    6. Да Господ ослободи омађијаног човјека.

    7. За оне који страдају од стрепње изазване застрашивањем и пријетњама злих људи.

    8. За оне који су претрпјели зло од демона или лукавих људи.

     9. Да демони престану да застрашују у сну или кроз дневна маштања.

    10. За каменосрдне супружнике који се свађају и разводе (када суров мушкарац или сурова жена неправедно мучи трпељивог супруга).

    11. За обузете махнитошћу и злобом и оне који чине зло људима.

    12. За оне који страдају од (обољеле) јетре.

    13. У случају страха демонскога, три пута током три дана узастопно.

    14. Да разбојници промијене мишљење и да се врате мирном животу и покајању.

    15. Да се пронађу изгубљени кључеви.

    16. У случају велике клевете три пута током три дана узастопно.

    17. У случају земљотреса, елементарне непогоде (гњева Божијег) поплаве или грмљавине.

    18. Да се мајке приликом порођаја што лакше породе.

    19. За (бездјетне) супружнике неспособне да рађају, да их Господ исцјели и да се не разводе.

    20 Да Господ умекша срца богатих и да чине милосрдна дјела сиромашнима.

    21. Да Господ спријечи пожар како не би изазвао зло.

    22. Да умири Господ недисциплиновану и непослушну дјецу која жалосте своје родитеље.

    23. Да се отворе врата када су кључеви изгубљени.

    24. За људе којима кушач много завиди непрестано узрокујући њихов неуспјехе, како би ови јадиковали.

    25. Када човјек тражи неко добро од Бога, да му га Господ и подари и да му оно не буде на (духовну) штету.

    26. Да Господ заштити народ од непријатељске војске како не би учинила зло људима и опљачкала сељане.

    27. Да исцјели Господ неурастеничне и нервно обољеле.

    28. За оне којима шкоди море и страхују од велике буре.

    29. За оне који су у туђини и изложени опасности, међу варварским и невјерничким народима, да их Господ сачува те да и оне народе просвијетли и примири, да и они дођу до богопознања. 30. Да Господ подари обилну жетву и плодна стабла онда када временске прилике нису повољне.

    31. Да изгубљени и изнурени путници пронађу пут.

    32. Да Господ покаже истину непреведно заточенима и да буду ослобођени.

    33. За оне који се разлучују са душом, када их у смртном часу муче демони, или у случају када пријети непијатељска војска, када прелази границу (земље) и чини зло.

    34. Да Господ ослооди добронамјерне и добродушне људе од замки лукавих који угњетавају људе Божије.

    35. Да се у потпуности искоријени непријатељство, изазвано прекорјевањем или неспоразумом.

    36. За људе тешко рањене насиљем безаконика.

    37. За оне што страдају од зубобоље.

    38. Да унесрећени и одбачени људи пронађу запослење и престану да тугују.

    39. Да се након што дође до сукоба, врати љубав међу господаре и потчињене.

    40. Да се мајке спасу превременог рађања.

    41. За младе који пате због љубави, када их нечији лик рани и ражалости.

    42. Да се заробљеници ослободе стражара у непријатељском народу.

    43. Да Господ покаже истину посвађаним супружницима и да се измире.

    44. За људе који пате због болести срца или бубрега.

    45. За младиће којима непријатељ из зависти поставља препреке за стварање породице (за женидбу).

    46. Да се успокоји радник или слуга када утекне, јер га је газда повриједио и да нађе службу. 47. Када се догоде велике катасрофе и разбојништва варварских банди – читати 40 дана узастопно.

    48. За оне који се баве опасним послом.

    49. Да се заблудјели људи покају и врате Богу те да се тако спасу.

    50. Када наши гријехови изазову гњев Божији који нас учи покајању (тј. у случају епидемије, болести, умирања људи или стоке).

    51. Да се покају каменосрдни господари, да постану осјећајни и престану да муче народ.

    52. Да Господ благослови мреже и да се ове испуне рибама.

    53. Да Господ просвијетли богате који мају много купљених слугу и да их они ослободе.

    54. Да се обнови поштовање према презреној породици која је била оклеветана.

    55. За осјећајне људе које су душевно повриједили њихови ближњи.

    56. За људе који пате од главобоље и велике чамотиње (унинија).

    57. Да се свако добро догоди онима који творе добра дјела и да Господ спријечи свако зло дејство демона или непријатеља.

    58. За нијеме, да им Господ да говор.

    59. Да Господ покаже истину када се (сви) људи узајамно клеветају.

    60. За оне који имају тешкоћа на послу, било услед лењости, било услед бојажљивости.

    61. Да Господ избави од искушења малодушне људе који нису трпељиви и стога јадикују

    62. Да њиве и стабла буду плодоносни када нема довољно воде.

    63. У случају да човјека уједе бијесан пас или вук (и када му се даје да пије освећену водину). 64. Да трговци буду благословени, како не би обмањивали и оптуживали просте људе.

    65. Да лукави не унесе пометњу у дом и тако унесрећи породицу.

    66. Да се благослове птице (живина).

    67. Да се избаве мајке које уз велике тешкоће одржавају трудноћу.

    68. У случају елементарних непогода када се ријеке изливају и односе куће и људе.

    69. За доброћудне људе који и због најмањег повода тугују и падају у очајање, да би их укријепио Бог.

    70. За одачене људе, који су постали мрзовољни зог зависти ђаволске и пали у очајање да би пронашли милост Божију и Његову помоћ.

    71. Да буде Богом благословена нова љетина коју је земљоделац унио у свој дом.

    72. Да се покају људи који чине зло.

    73. Да Бог заштити земљоделце који раде на својим њивама, када непријатељи опколе село.

    74. Да се примири господар сурови, како не би мучио ближње своје потчињене.

    75. За мајку која страхује због свог порођаја да је Бог ободри и заштити.

    76. Када не постоји разумијевање између родитеља и дјеце да их просвијетли Господ, да дјеца слушају своје родитеље и да родитељи покажу своју љубав.

    77. Да Господ просвијетли зајмодавце како своје ближње не би угњетавали због дуга и да им подари сажаљење.

    78. Да Бог сачува село од разбојништва и разарања непријатељске војске.

    79. Да исцјели Бог човјека кад му натекну образи и када га боли цијела глава.

    80. Да се Бог побрине за сиромахе који су у оскудици и који пате и тугују због немаштине.

    81. Да људи купују плодове замљоделца како сељани не би очајавали и туговали.

    82. Да Господ спријачи рђаве људе који хоће да учине самоубиство.

    83. Да Господ подржи свако добро које постоји у кући, стоку, и плодове труда (укућана).

    84. Да Бог исцјели људе који се озлиједили разбојници и који страдају од страха.

    85. Да Бог спасе свијет када колера почне да убија и обара људе.

    86. Да Бог одржи у животу очеве породица све док имају породичних обавеза.

    87. Да Бог заштити све незаштићене, који страдају због суровости својих ближњих.

    88. Да Бог оснажи болешљиве и слабе људе , како би могли да раде, а да се не осјећају изнурено и да не јадикују.

    89. Да Бог пошаље кишу у вријеме суше или када пресуше бунари, да би ови дали воду.

    90. Да ђаво буде истјеран када се појави у човјеку и када га застрашује.

    91. Да Бог људима подари разборитост како бих духовно узнапредовали.

    92. Да Бог сачува лађу када јој запријети снажна бура на мору (четири мјеста на лађи треба покропити освћеном водицом).

    93. Да Бог просвијетли неспокојне људе који изазивају невоље у народу, стварају пометњу међу људима и муче их нередима и свађама.

    94. Да се супружницима не приближе чини (враџбине) које ће створити недаће и трвења.

    95. Да Бог подари слух глувима.

    96. Да се чини одагнају од људи.

    97. Да Бог очајницима подари утјеху и да престану да тугују.

    98. Да Бог благослови и облагодати младе који желе да се посвете Господу.

    99. Да Бог људима подари и испуни побожне жеље.

    100. Да Бог облагодати благочестиве људе.

    101. Да Бог благослови људе који носе висока звања, како би свијету помогли добротом и разумјевањем.

    102. За нормализовање женског циклуса.

    103. Да Бог благослови човјеков иметак, да не би оскудјевао и јадиковао него да прославља Бога.

    104. Да се људи покају и исповједе своје гријехе.

    105. Да Бог просвијетли људе како не би одступили од пута спасења.

    106. Да Бог разријеши женску неплодност.

    107. Да Бог помири непријатеље и да промијене своје рђаво расположење (једних према другима).

    108. Да Бог исцјели мјесечаре или да помилује лажне свједоке како би се покајали.

    109. Да млађи покажу поштовање према старијима.

    110. Да се покају неправедне судије и да праведно суде народу Божијем.

    111. Да Бог заштити војнике када пођу у битку.

    112. Да Бог благослови сиромашну удовицу, исплати њене дугове и избави је из тамнице.

    113. Да Бог исцјели заостале у развоју и монголоидну дјецу.

    114. Да Бог подари благослов и утјеху несрећној и сиромашној дјеци, да их не би презирала и жалостила дјеца богатих.

    115. Да Бог исцјели страшну страст лажљиваца.

    116. Да породица сачува љубав и једнодушје, а како би прослављала Бога.

    117. Да Бог умири сурове непријаеље када окруже земљу и почну да пријете и да их одврати од њихових рђавих навика.

    118. Да Господ заустави окрутне непријатеље и да обузда њихова дејства када почну да убијају недужне жене и дјецу.

    119. Да Господ подари трпељивост и смирење онима који су принуђени да буду уз вероломне и неправедне људе.

    120. Да Бог сачува заробљенике од непријатељских руку да им не буде учињено никакво зло док не буду ослобођено (тј. током ропства).

    121. Да Бог исцјели људе који страдају од урока.

    122. Да Бог подари свјелсот слијепима и да исцјели обољеле очи.

    123. Да Бог сачува човјека од змијског уједа.

    124. Да Бог сачува имовину добрих људи од оних злонамјерних.

    125. Да Бог исцјели људе који пате од непрестане главобоље.

    126. Да се измири посвађана породица.

    127. Да се злоба непријатељска никад не приближи кући и да у породици завлада мир и благослов Божији.

    128. Да Бог исцјели људе који страдају од мигрене и главобоље и да помилује каменосрдне и неправедне људе који муче оне

    129. Да Бог подари почетницима храброст и народу како не би имали тешкоћа у својој служби. 130. Да Бог подари људима покајање и наду како би се спасили.

    131. Да се Бог смилује свијету када услијед наших гријехова дође до ратова.

    132. Да Бог просвијетли народ како би се људи примирили и успокојили.

    133. Да Бог сачува људе од сваке опасности.

    134. Да се људи саберу у часу молитве и да се њихови умови сједине са Богом.

    135. Да Бог заштити избјеглице када напусте своје куће и побјегну, и да их избави од сурових непријатеља.

    136. Да Бог примири човјека плаховитог карактера.

    137. Да Бог просвијетли локале (градске) старјешине и да људи који им упућују молбе наиђу на разумјевање.

    138. Да ђаво престане да узнемирује добронамјерне људе богохулним помислима.

    139. Да Бог ублажи својеглавост очева породице који муче своје укућане.

    140. Да Бог смекша суровог старјешину који злоставља своје ближње.

    141. Да Бог умири побуну која изазива зло.

    142. Да Бог сачува мајку у вријеме њене бременитости како не би побацила.

    143. Да Бог умри побуњени народ како не би дошло до грађанског рата.

    144. Да Господ благослови богоугодна дјела људска.

    145. Да Бог заустави крварења у људском тијелу.

    146. Да Бог исцјели претучене људе и оне којима су злобници повриједили вилицу.

    147. Да Бог примири дивље звијери у планини, како не и учиниле зло људима и нанијеле штету усјевима.

    148. Да Господ подари повољно вријеме како би људи имали изобилну жетву и прославили Бога.

    149. У знак захвалности и благодарности Богу због свих великих добара, због преобиља љубави која нема граница, и због Његове дуготрпељивости.

    150. Да Господ подари радост и утјеху нашој уцвијељеној браћи која су у туђини, као и нашој успаваној браћи која се налазе у још већој туђини. Амин.