Св.ОЦИ О МОЛИТВИ

О НАШЕМ ВАСКРСЕЊУ - Св.Макарије Велики

У тугама, у страдањима, у трпљењу, у вери, сакривена су обећања, и слава, и поседовање небеских добара, као што је плод сакривен у баченом у земљу пшеничном зрну, или у дрвету које, када се калеми, подноси извесну повреду или понижење. И тада се показује да одећа има лепоту, и славу и многоструки плод, као што вели и Апостол: „Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство небеско­" (Да. 14, 22). И Господ вели: „Трпљењем својим спасавајте душе своје" (Лк. 21, 19). И опет: „У свету ћете имати невољу" (Јн. 16, 33). Јер је потребан труд, ревност, трезвеност, велика пажња, ватреност и истрајност у молитви Господу, да бисмо се могли избавити од жеља за земаљским, да бисмо могли избећи замке и мреже сласти, олује света, налете злих духова, и тачно дознати са каквом су трезвеношћу и живахношћу вере и љубави светитељи још овде стицали небеску ризницу, тј. силу Духа у душама својим, која је залог Царства. Јер, блажени Апостол Павле, изражавајући се о тој небеској ризници, тј. о благодати Духа, и описујући прекомерне невоље, и у исто време показујући шта сваки треба да иште и шта да стекне, вели: „Јер, знамо да, када се земаљска наша кућа тела разори, имамо зграду од Бога, кућу нерукотворену, вечну на небесима" ( II . Кор. 5, 1).

Треба, дакле, сваки да се подвизава и труди помоћу свих врлина да стекне ону кућу и да верује да се она стиче овде. Јер, ако се разори наша кућа тела, ми имамо другу кућу, у којој би наставала душа наша. „Да се обучени, не голи нађемо" ( II Кор. 5, 3), тј. не голи од општења и заједнице са Духом Светим, у Којем се једино може одмарати верна душа. Зато они који су у истини и сили хришћани, чврсто се надају и радују излазећи из тела, јер имају ону кућу нерукотворену, а кућа је ова - с и л а Духа која обитава у њима. Ако се разори кућа тела, они се не плаше, јер имају небеску кућу Духа, и ону нетрулежну славу, која ће у Дан васкрсења и прославити кућу тела, као што Апостол каже: ,,Онај Који је подигао Христа из мртвих, оживеће и смртна телеса наша Духом Својим Који живи у нама" (Рим. 8, 11). И још: „Да се и живот Исусов јави на смртном телу нашем" ( II Кор. 4, 11). И још: ,,Да живот, вели, прождере оно што је смртно" ( II Кор. 5, 4).

Подвизавајмо се, дакле, вером и добродетељним животом овде, да бисмо стекли ону одећу, да се не бисмо ми, обучени у тело, o нда голи нашли, јер иначе неће бити тада ничега што ће у онај Дан прославити тело наше. Јер, сваки, уколико се вером и марљивошћу удостоји да постане заједничар Духа Светога, утолико ће се и тело његово прославити у онај Дан. Оно што је сада душа сабрала унутра у себе, тада ће се открити и показати ван тела. Као што дрвета после зиме, када их изнутра загреје невидљива моћ сунца и ветрова, израстају и производе из себе као Одећу - лишће, цветове, плодове, а тако исто у то време из недара земље ниче пољско цвеће, и њима се покрива и o блачи земља, и трава као љиљани, за које Господ рече: „Ни Соломон у слави својој не обуче се као један од њих" (Мт. 6, 29).

Тако је за све богољубиве душе, тј. за праве хришћане, први месец - Ксантик, звани Април, који је дан Васкрсења, у који се силом Сунца Правде изводи изнутра слава Духа Светога, што покрива и заодева тела светих, она слава коју су имали унутра у душама сакривену. Јер, што душа сада има у себи, тада ће се то испољити на телу. Овај је месец, велим, први међу месецима годишњим. Он доноси радост свој твари. Он, раскрављујући земљу, облачи гола дрвета. Он доноси радост свима животињама. Он показује веселост свима. Он је за хришћане први месец Ксантик, тј. време васкрсења, у које ће се тела њихова прославити неисказаном светлошћу, која је још од сада у њима скривена, тј. силом Духа, Који ће им тада бити одећа, храна, пиће, весеље, радост, мир, украс, живот вечни. Јер, ће тада за њих Дух Божанства, Кога су се још од сад удостојили примити, постати целокупном лепотом светлости и небеске красоте.

Блажени Мојсије славом Духа, која је покривала лице његово, у које нико од људи није могао да гледа, показао нам је пример како ће се при васкрсењу праведних прославити тела светих оном славом коју се још сада удостојавају душе светих и верних имати унутра у себи, у унутарњем човеку. Јер је речено: „Ми који откривеним лицем (тј. унутарњим човеком) гледамо славу Господа и, преображавамо се у то исто обличје из славе у славу" ( II Кор. 3, 18). Исто тако речено је за Мојсија: „Четрдесет дана и четрдесет ноћи хлеба не једе и воде не пи"(11 Мојс. 34, 28). Немогуће би било телесној природи да толико живи без хлеба, да се није хранила духовном храном, а овом храном још се сада душе светих невидљиво хране од Духа

Треба, дакле, сваки од нас да се подвизава, да се труди, да упражњава све врлине, да верује и моли Господа да му унутарњи човек још сад постане учесник те славе, и да душа постане заједничар Духа, да бисмо, очистивши себе од мрље порока, и при васкрсењу имали у шта обући своја тела нага, да бисмо чиме имали покрити срамоту њихову, да бисмо их имали чиме оживотворити и на векове упокојити у Царству небеском, јер ће, као што вели св. Писмо, Христос сићи са неба и васкрснути сва племена Адамова, све од века уснуле, и разделиће их на два дела, и оне који имају Његов знак (тј. печат Духа), назвавши их Својима, поставиће с десне стране Себе. Јер, вели, „овце Моје слушају глас Мој" (Јн. 10 27) и „знам Своје и Моје мене знају" (Јн. 14). И тада ће се њихова тела за добра дела обући божанском славом, и биће испуњени славом Духа, коју су још овде имали у душама. И тако ћемо, прослављени божанском светошћу и узнесени на небеса на сусрет Господу, као што је писано „свагда с Господом бити" ( I Сол. 4, 17), царујући с Њим у бескрајне векове векова.

А да ли ће при васкрсењу васкрснути сви делови тела? Богу је све лако, тако је и обећао. Но, људској немоћи и разуму ово изгледа као немогуће. Јер, као што је Бог, узевши прах и земљу, начинио природу тела као неку другу природу, несличну земљи, и начинио много врста твари, као што су - коса, кожа, кости и жиле, и као год што игла, бачена у огањ, мења боју и претвара се у огањ, али се природа гвожђа не уништава, него остаје, тако ће и при васкрсењу тела васкрснути, и „длака неће пропасти", као што је писано (Лк. 21, 18), и све ће постати светлозрачно, све ће се у светлост и огањ погрузити и претворити, али не растворити се, као што неки говоре, и постати огањ, тако да не остане пређашња природа. Јер, Петар остаје Петар, и Павле - Павле, и Филип - Филип; сваки, испунивши се Духом, остаје у својој сопственој природи и суштини. А ако речеш да се природа растворила, онда више нема Петра или Павла, већ у свему и свуда Бог, и нити они који одлазе у Геену осећају казну, нити они који одлазе у Царство осећају доброчинство.

Замисли башту која има разноврсна родна дрвета - ту су крушка, јабука и виноград са родом и лишћем. Но, деси се да се и башта и сва дрвета и лишће претворе и промене у другу природу, и све пређашње постане светлозрачно. Тако ће се и људи изменити при васкрсењу и сви ће чланови тела њиховог постати свети и светлозрачни. Зато људи Божији треба да припреме себе за борбу и подвиг. Као што храбар младић на ударце који му се наносе одговара ударцима и издржава борбу, тако и хришћани треба да подносе невоље, и спољашње и унутрашње борбе, да би, подносећи ударце, побеђивали трпљењем. Где је Дух Свети, тамо као сенка прати гоњење и борба. Видиш како су Пророци, мада је у њима дејствовао Дух, увек били гоњени од својих сународника. Видиш како је Господ, Који је Пут и Истина, био гоњен не од другог народа, него од Својих, од Свога сопственог племена Израиљевог био гоњен и распет. Исто тако и Апостоли, јер је од времена крста Дух Утешитељ прешао и уселио се у хришћане.

Као што многи светилници, напуњени једним уљем, не дају често исту светлост, тако и дарови по различитим добрим делима имају различно светљење благога Духа. Или, као што у граду у коме живе многи становници, који употребљавају један исти хлеб и једну исту воду, једни су - мужеви, други одојчад, једни - деца, а други - старци, и међу њима је велика разлика и несличност... тако размишљај да ће и, при васкрсењу мртвих, они који васкрсну, различитом славом бити прослављени и означени по вредности добрих дела, по заједници Духа Божјег, који је још овде обитавао у њима. То значе речи Апостолове „звезда се од звезде разликује у слави".

Свака душа која се овде ревношћу и вером, по сили и несумњивости благодати, удостојила да се потпуно обуче у Христа, и која се сјединила са небеском светлошћу пречистога Лика, сада се у суштини поучава у познању небеских тајни; а у велики Дан васкрсења, и тело њено, прослављено тим истим небеским Ликом славе, и, као што је писано, узнесено на небеса ( I Сол. 4, 17), и удостојено да постане сличнолико телу славе Његове, имаће вечно и сунаследно са Христом Царство...

Боголики образ Духа, који је још сада као утиснут у душе Светих, учиниће и тело њихово по спољашњости боголиким и небеским, а покривало светскога духа, које покрива душе порочних и грешних, и које је гордошћу страсти учинио - авај мени! - и сам ум помраченим и бестидним, показаће се и тело по спољашњости помраченим и испуњеним сваким срамом.

МОЛИТВЕ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ЗА СВАКИ ЧАС

 Свети Јефрем Сирин

ЧАС ПРВИ:                                                                                                  

Пресвета Владарко Богородице, само си Ти једина чиста душом и телом; само си Ти једина надвисила целомудрије и девичанство; само си Ти једина постала обитељ свеколике благодати Светога Духа!

Не одбаци мене недостојног, нечистог који душу и тело оскрнави сластољубивим животом својим; очисти ум мој од наклоности к страстима; обрати к беспрекорним тежњама блудеће и слепе помисли моје; буди руководитељка осећања мојих; ослободи ме од господареће у мени рђаве и срамне склоности према предрасудама и страстима; ослаби грех који ме мори, даруј бодрост и разборитост бедном, помраченом уму мом, да бих се ја, избављен од греховне таме, удостојио славити Тебе, истиниту Матер истините Светлости – Христа Бога нашег, јер Тебе једину с Њим и због Њега благосиљају видљива и невидљива створења, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДРУГИ:

Преклињем Те, Родитељко Незалазне Светлости, почуј шта ћу Ти казати: ја бедник тонем у глибу; мноштвом грехова оскрнавих земљу, и изгледа ми: земља јеца и са уздахом показује на мене неподмитљивом Судији, позивајући сведоке и сунце и небески свод са звездама…; бура мисли мојих већ ме потапа у очајање; душа моја са трепетом приступа очекујући пресуду. Сва је нада моја у Теби Богородице!

Стида је пуно лице служитеља Твога, иако Ти непрестано молиш Рођеног Тобом, да и мени недостојном подари од милости Своје. Одреши неодрешиве окове моје; мене оскрнављеног убели сузама покајања. Ти која си родила Живот мој - васкрсни мене, умртвљеног нехатом; и мене, отуђеног од Анђела, узведи к њима Богородице.

Огромно је чудо, ваистину, огромно, како Господ трпи грехове моје! Како ме живога јос није свео на дно пакла! Како није послао невидљиво оружје, да ме порази…!

Нема сумње, Владатељко, Ти си ми молитвама Својим даровала живот, захтевајући од мене покајање, које Ти сама подај мени, слузи Твоме, јер си Ти моје уточиште и заштита. Озари ме светлошћу Божанственог лика Твог, да бих Ти ноћу узнео славопој. Даруј ми, Господарице, скрушено срце, ридање и сузе! Даруј ми потпуно отпуштење грехова, као Жена која је у утроби имала оваплоћеног Бога! Нека Те ноћу угледам мисленим видом, Пречиста, и тада ћу се обрадовати.

О, Крепости моја, Надо моја, слатко Видело слузи Твоме! Прими ову молитву из оскрнављених уста мојих! Нека ноћ ова буде дан спасења слузи Твоме, Богоневесто! Знам да што год Ти пожелиш, све можеш пред лицем Рођеног Тобом, коме приличи свака слава част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ТРЕЋИ:

Дјево Владичице, Богородице, Ти си у утроби носила Христа Бога, Спаситеља нашег, на Тебе полажем сву наду, у Тебе се уздам, јер си Ти изнад Светих Бестелесних Сила. Чувај ме Пречиста, својом божанском благодаћу; руководи мојим животом, сагласно са светом вољом Сина Твог, и Бога нашег. Даруј ми отпуштење грехова, и буди ми прибежисте, окриље, заштита и путеводитељка у живот вечни. У страшни час смрти не остави ме, Владичице, него похитај ми у помоћ и истргни ме из руку демона мучитеља.

Владичице Богородице, Ти си једина превисоко уздигнута изнад целе земље; и ми Те, Богоневјесто, са вером благосиљамо, са љубављу величамо, са страхом Ти се клањамо, јер си Ти почаст над почастима, висина над висинама.

Владичице, Ти си ми Богом дарована утеха, божанствено орошење унутрашње жеге моје, ново врело у пресахлом извору суза мојих, лучезарна буктиња помрачене душе моје, богатство у сиротињи, сила у слабостима, исцељење неисцељивих рана, прекраћење ридања, уништење окова!

Чуј молитвене уздахе моје, сажали се на плач мој, и дирнута сузама мојим, снисходљиво прими молбу моју, и покази на мени милосрдје као Мати Човекољубивог Бога. Испуни неутовљиву жељу моју, ослободи ме силовите страсти која убија душу моју, и придружи ме к Себи у земљи живих, у наручје праведних.

Преклињем Те општа радости свих, општа заштитнице свих, удостој ме обрадовати се неизрецивом радошћу Тобом рођеног Цара и Бога, у неисказаним дворима Његовим, у непрекратној наслади, у безграничном царству Његовом.

Владичице моја, прибежисте моје, животе, оружје, похвало, узданице и сило, дај ми да се наслађујем непостижним дарима Сина Твог!

Све ово ја молим од Тебе, јер Ти као мати Свевишњега имаш, одговарајућу, жељи Твојој, силу. Зато се надам да цу добити ово што очекујем од Тебе, Богоневјесто, пошто си родила наду свих

- Господа нашега Исуса Христа, коме приличи свака слава, част, поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, са благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ЧЕТВРТИ:

Дјево Владичице Богородице, знам да сам недостојан гледати на Твоју икону, јер су тело и душа Твоја чисти, и Ти с правом требаш да се гнушаш мене. Али, пошто је Тобом рођени Бог ради тога постао Човек да позове грешнике на покајање, то прими моју исповест о мноштву тешких сагрешења, и умоли сина Твог и Бога, да милост Своју укаже бедној души мојој.

Велико мноштво безакоња смета ми да подигнем к Њему поглед и да сам молим од Њега опроштај. Насладивши се многим даровима од створившег ме Бога, ја неблагодарни заборавих све. Убог сам у врлинама а богат сам у страстима; препун сам стида и осуђен од Бога. Мене оплакују Анђели подсмевају ми се ђаволи, изобличава ме савест, срамоте ме моји сопствени поступци; пре смрти ја сам мртвац, пре суда осуђен сам од себе, пре бесконачног мучења ја се мучим очајањем.

Стога и прибегавам брзој помоћи Твојој, Владичице Богородице! Сагни ме к смирењу моме, Пречиста; сажали се на немоћ моју, Беспрекорна! Пред Рођеним од Тебе Ти имаш велику слободу, какву нико други нема. Ти све можес као Мати Божија, и ништа немогуће нема за Тебе, само ако Ти узажелиш. Не презри сузе и ридања моја! Не одбацуј тугу срца мога! Не остављај празном наду моју на Тебе! Молитвама Твојим приволи милосрђе Сина и Бога Твог и удостој мене, несрећног и недостојног слугу Твог, да добијем првобитну лепоту душевну, да збацим са себе ружноћу страсти, да се избавим од греха, да се приклоним пред правдом, и да са кореном ишчупам сластољубље и да се обучем у светињу бестрашћа, да умрем за свет и да оживим за врлину.

Буди ми сапутница када путујем, и прати ме када пловим; укрепљуј ме када бдим, чувај ме када спавам; утешуј ме када плачем, охрабруј ме када сам потиштен, избављај ме увређеног, ослобађај ме оклеветаног, подижи ме онемоћалог; побеђуј бесе који војују на мене и помажи ми у смртној опасности, свакодневно ме показујући страшна за видљиве и невидљиве непријатеље, да би сви они знали да сам ја - слуга Твој, Богомати, која си родила Бога и Цара свих, коме приличи част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ПЕТИ:

Дјево Владатељко, Мајко Господа мог Исуса Христа, знам ја да сам нечист, оскрнављен, недостојан, јер безакоња моја превазиђоше меру, постадоше неизбројнија од песка морскога. К Теби прибегавам приносећи покајање и исповедајући грехове своје.

Опрости ми, Владичице; помилуј ме Ти која све човекољубиво милујеш; не одвраћај лица Свога од мене, да ја ништавни не бих био одбачен од Тебе! Нека се не обрадују томе непријатељи моји. Подстакни мисао моју на покајање и руководи ме путу спасења. Ступивши на њега нека Тебе имам за сапутницу, да бих се уз Твоју помоћ спасао.

Владарко, Мајко човекољубивог Бога, смири срце моје и испуни га скрушеношћу; даруј сузе очима мојим и просветли их светлошћу молитава Твојих. Окропи ме и очисти исопом милосрђа Твога; по благодати Твојој оми ме сузама Твојим.

О, Мајко Господа мог Исуса Христа, прими смирену исповест и молбу моју; остатак живота мог сачувај у покајању; у време исхода душе моје из тела милостиво погледај на мене, ослободи ме од бездушних мучитеља, буди ми заштитница и уништи обвезницу грехова мојих.

Приведи ме спасеног к престолу Сина Твога и беспочетног Оца Његовог и Свесветог Духа, лучезарне и једнодушне Тројице, којој приличи свака част и поклоњење вавијек и кроз све векове. Амин!

ЧАС ШЕСТИ:

Дјево Владичице, Пресвета Богородице, свеславна Госпођо моја, Ти си узвишенија од неба, чистија од сунчане светлости, пречаснија од херувима, славнија од небеских војски; Ти си похвала Апостола, проповед мученика, радост преподобника, сијање подвижника, златна кадионица, светозарни светионик, истински кивот, божанствени закон, несагорива купина, процветала палица Аронова! Ти си стварно постала палица, а Син Твој Христос, Бог и Творац мој, јесте истинити Цвет.

Ти си по телу родила Бога Реч, и пре рођења и по рођењу остала си Дјева. Тобом смо се ми помирили с Богом Оцем кроз Христа, Сина Твога. Ти си помоћница грешницима и беспомоћнима, утеха свету, застита сирочади, откуп из ропства, потпора монахујућима, нада мирјанима. Ти си трпљење, заштита и заклон удовицама, похвала радост и венац девојкама. Славна Владарко и Госпођо, сакриј ме и сачувај ме, да ме лукави враг не извргне руглу.

Свебеспрекорна, Ти си помоћ моја, и ја не знам друго уточисте осим Тебе. Са сузама Те преклињем, Владатељко, да ме Син Твој и Творац мој не осуди на вечне муке због мноштва грехова које починих. Молим Те, заузми се за мене да бих и ја могао ући у обитавалиште светих, гдје нема ни суза, ни туге, ни смрти, ни муке, него је непрекидна радост, уживање праведних, бесконачни зивот, утеха и слава. Испуни уста моја благодаћу Твојом; побуди језик мој да са радосном душом и пламеним срцем славослови Тебе; дај ми силу да произнесем онај ангелски славопој, који Теби изговори Гаврил Архистратиг. Удостој, Дјево, смиреног слугу Твог да се избави од страсти и грехова; развеј мисли које долазе од ђавола и које он саље зато, да душу моју сурвају у преисподњу. Даруј ми, Дјево, страх Божији и љубав; даруј ми живот беспрекоран, љубав ка Господу и ближњима, трпљење , смирење, уздржање и пост, скрушене сузе, помишљање на вечне муке и одвраћање од рђавих дела, да бих се удостојио ући у дворе Сина Твог и Бога, и тамо са свима светима славио величанствено име Пресвете Тројице кроз све векове. Амин! 

ЧАС СЕДМИ:

Дјево Владичице Богородице, опште спасење рода хришћанскога! Као Мајка, Ти се непрестано стараш о нама; жалостива, ти нас окружујеш Својим доброчинствима, спасавајући, чувајући, избављајући, од опасности, штитећи од искушења, ослобађајући од грехова. Ми Ти благодаримо за то, не тајећи Твоја доброчинства опевамо чудна дела Твоја, прослављамо самилост, величамо промишљање, славословимо посредовање, и опомињући од каквих си нас опасности избавила Својим заузимањем, ми Ти приносимо захвалну песму, мада и недостојни великих доброчинстава Твојих. Јер шта мозе бити достојно њих? Ипак Те преклињемо: сажали се на служитеље Твоје и принеси за нас молбу Рођеном од Тебе Богу насем, да нас Он избави од вечне муке.

Ти видиш, Свесвета Владичице Богородице, каквим нас бедама опкољује лукави демон. Он нам нашаптава жељу одавати се страстима. Због чега Ти одвраћас лице Своје?

Покидај замке лукавога, истреби непријатеље наше, заузимањем Својим заустави гнев Божији. Доброчинством Својим додај и то на молбу нашу, и ми ћемо прославити свесвето име Сина Твога и Бога нашег заједно са беспочетним Оцем Његовим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ОСМИ:

Владатељко, Ти си ми Богом дарована утеха, божанствено орошење унутрашње жеге моје, ново врело у пресахнулом извору суза мојих за очишћење безакоња мојих, лучезарна буктиња помрачене душе моје, руководство на путу мом, покривање наготе моје, заустављање јецања мојих, олакшање невоља, уништење окова.

Чуј молбе моје, и дирнута плачем мојим сажали се на мене. Предусретљиво прими молитву моју, испуни неутољиву жељу моју, ослободи ме од силовите стасти која дан и ноћ војује против мене и убија душу моју; избави ме од стрела Велијара и од непријатеља видљивих и невидљивих; заузимањем Твојим удостој ме уврстити се међу преподобне и праведне, и приброј ме к слугама и саслужитељима Твојим у небеском обитавалишту, у земљи живих. 

Преклињем Те, општа заштито свих, општа радости свих, удостој ме обрадовати се неизразивом радошћу Сина Твог и Цара у безграничном царсту Његовом. Даруј ми да удјем у дворе Његове и тамо прославим Онога коме приличи свака част и поклоњење, сада, свагда и кроз све векове векова. Амин!

ЧАС ДЕВЕТИ:

Дјево Владичице Богородице, Мајко Христа Бога нашег, буди сапутница онима који путују и закриљуј их; спасавај заробљенике из тешког ропства; утешуј ојађене; олакшавај свако телесно страдање, и ослобађај од душевних недуга и страсти невидљивим молитвама Твојим, да бисмо, завршивши пут овога временског живота, могли преко Тебе добити вечна блага у царству небеском.

Праведне цареве насе који се, Пресвета Владарко, уздају у Твоју милост и посредовање, укрепи против непријатеља њихових, растури облак туге који је прекрио душе њихове; избави их од утучености и малодушности, и подај им светло и радосно расположење духа, подаривши мир и спокојство држави њиховој.

Молитвама Твојим, Владатељко, спаси посвећену Теби паству, сав град и земљу - од глади, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђина, међусобних ратова; и праведни гнев Божији одврати од нас благовољењем и благодаћу Јединородног Сина и Бога Твог, коме прилици свака слава, цаст и поклоњење, са беспоцетним Оцем Његовим и са Пресветим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДЕСЕТИ:

Дјево, Владарко, Благодатна Богородитељко, преблагословена, Богоблагодатна, сместиште Божанства; Јединороднога Сина Бесмртнога и невидљивога Оца, приклони мени ухо Твоје и почуј реци које изговарају погана и нечиста уста моја!

Са скрушеним срцем и смиреним мислима прибегавам ја к милосрђу Твом. Не остављај у презрењу мене кукавнога, не допуштај да пропаднем ја, недостојни слуга Твој; исцели бедну душу моју, обузету лукавим страстима; враг ју је сатро, срушивши је гресима сластољубља...

Горко ми је и стидно, и ја не смем да у човекољубивог Бога мог иштем опроштај за мноштво грехова мојих и исцељење неизлечивих рана мојих. Оскрнавих храм телесни, непристојним жељама оскрнавих га, и недопустивим поступцима увредих сва чувства моја. Зато се не усуђујем подигнути к Њему руке, укаљане рђавим делима.

И на молитву отворио сам ја уста, опогањена отпадањем и клеветањем ближњега. С тога ја кукавни и заблудели бацам себе у прашину пред милосрђем Твојим. Нема ми друге наде, нема ми другог прибежиста осим Тебе, једина утехо моја, радости душе моје, избављење од туге, откупљење из ропства, обожење смртних, препороде палих, обновљење душе моје и тела, лучезарни светиониче помрачене душе моје, покривање наготе моје, прекиде ридања мојих, промено судбине моје.

У Тебе је сва нада; не лишавај нас Твога посредовања, него помагај и закриљуј нас! Молбе Твоје пријатне су Сину Твоме, јер Онај који је благоизволио узети на Себе обличје слуге, изобилује милошћу Својом према Теби која си Му послужила родивши Га на неисказан начин. Он се радује посредовањима Твојим, и сматрајући славу твоју за Своју сопствену, Он им радо излази у сусрет.

Пресвета Богородице, не остави у презрењу мене јадног, и ружноћа поступака мојих нека не послужи обуставаљању милости Твоје. Помоћ јачу од Твоје не видим нигде, и крив за многа сагрешења ја с покајањем прибегавам Теби, брзој помоћници у невољама, и из дубине срца вапијем: смилуј се на мене лењог и немарног, прими ништавну молбу моју и молитвама Твојим орасположи према мени Сина Твог и Бога, и удостој удела у небеском царству мене који славословим Једнога у Тројици Бога, сада, свагда и кроза све векове. Амин!

ЧАС ЈЕДАНАЕСТИ:

Ти знас, Владичице, да у мене нема наде на спасење, јер добровољно упропастих ја душу и тело своје, од ране младости постадох некористан и непогодан сасуд; у свему бедан ја следовах Велијару; и у помислима, и у поступцима својим; и он ми све до сада притискује вољу, свакодневно ми плете замке...

Стекао сам навику на грех, и само с времена на време долази ми мисао да се тргнем... Од свег срца дајем страшну заклетву Сину и Богу Твом, вапијући: Одсада престајем грешити пред Тобом!

Велика је дуготрпељивост Твоја, Христе Животодавче!

О, Владичице, како само трпи Син Твој, гледајући моја стална клетвонарушења и лаж, којима нема мере у мени бедном! Какво је у мени неплашење, каква немарност! Тек што дам обећање, а ја се већ одричем од њега; ка горем и већем греху тежим, и никако да дођем к себи...

Стога, помози ми, Пречиста Владичице, не допусти да постанем својина лукавога. Учини ме слугом Сина Твога и достојним сасудом Духа Светога! Спаси ме, Свеопевана, како Ти сама хоћес и знаш. Дај ми само да прославим Тебе, и да свом душом и од свег срца ускликнем Теби:

Радуј се песмо херувима и славопоју ангела! Радуј се, мире и радости људи! Радуј се, рају наслада! Радуј се, дрво живота! Радуј се, тврђаво верних, пристаниште злопатника! Радуј се, позивање натраг Адама! Радуј се, искупљење Еве! Радуј се, изворе благодати и бесмрћа! Радуј се, запечаћени сасуде Светога Духа! Радуј се, најбожанственији храме! Радуј се, престоле Господњи! Радуј се, Беспрекорна! Ти си размрскала главу змије! Радуј се, прибежисте измучених радом! Радуј се, откупе од клетве! Радуј се, јер си у рођеном од Тебе јавила радост свету! Радуј се, Мајко Христа, Сина Бога живога, коме приличи слава, част и поклоњење, сада, свагда и кроза све векове. Амин!

ЧАС ДВАНАЕСТИ:

Род људски, Богородице, у Теби је стекао Заступницу пред рођеним од Тебе Богом, зависи од Твога посредовања и има заштиту у Теби, јер Ти имас слободу према Сину. С тога и ја с пламеним срцем прибегавам Теби и не усуђујем се приступити Сину Твоме, ја молим Тебе за спасење; спаси ме Твојим посредовањем...

Услиши слугу Твога, који сву наду своју, после Бога полаже, на Тебе, и помилуј служитеља Твога, Мајко човекољубивог и милосрдног Бога! Избави ме од осуђене савести, угаси жар сластољубља и расплети у мени љубав ка Сину Твом и Богу; огради моја чувства од непристојних жеља. Преклињем Те: нека ми буде дат рок за покајање, нека смрт не порази мене нероднога, да не бих као онај који не доноси рода био предан огњу. Запали угашени светионик душе моје, растерај мрак невоља мојих, одагнај маглу страси молитвама Твојим. Дај ми светлост покајања; упути ме к скрушености; удостој ме да све дане живота свога угађам човекољупцу Богу!

Док се налазим у овом животу, Владичице, Ти ме закриљуј и штити; када пловим - плови са мном, када странствујем - прати ме у лутањима, када спавам - крили ме, и све путеве моје чини лакима. А када душа моја буде излазила из тела, Ти дођи мени, Владичице, утишај моју патњу, олакшај моја страдања, а бедној души мојој покажи пут у вечна насеља...

Нека ме не сретну мрачне силе и не одвуку на дно пакла! Нека угледам Судију милостивим! Нека се Тобом, Богоневјесто, избавим од вечнога пламена, наслађујем рајском утехом у Тројици и добијем царство небеско!

Штићен Тобом, узвеличаћу и прославићу Тебе, јер си ти постала заштита рода људског. Сви народи називају Те блаженом, Дјево Владичице Богородице, надо свих хришћана. Од мене смиреног слуге Твог, отеруј: мрзовољу, заборавност, незнање, нерад, сујету, прељубочинство, блуд, стомакоугађање, све рђаве помисли срца мог кукавног и помраченог ума мог. Ослободи ме од свих лудих тежњи мојих, јер сам немоћан, и Ти си славнија од свих смртних, као Мајка Христа Бога нашег, коме приличи свака част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ТРИНАЕСТИ:

Пресвета Владичице Богородице, Ти си радост потлачених, заступница онима којима је неправда учињена, помоћ беспомоћних, сила слабих, штап слепих, спасоносни вођ заблуделих, слепи ковчег којим смо спашени од греховног потопа, несагорива купина коју виде Боговидац Мојсије; златна кадионица из које Бог Реч, запаливши тело, испуни васељену миомиром; Богонаписана таблица; седмосвећни свећњак, чије светлење превазиђе сијање сунца; света књига коју сагради духовни Велесил; суд који смести у себи ману, запечаћени извор, чије чисте воде напајају васељену; процветали жезал Аронов, росоносно рудо Гедеоново; Богом написана књига, због које је обвезница Адамова поцепана, гора Божија, на којој изволи наставати Господ; свети корен Јесејев; град Божији о коме казују славне ствари; прекрасна по природи, недоступна прекорима; сместиште васцеле суштине Божанства, дар скупоценији од сваке драгоцености, украс, драгоценији од свих красота; Језекиљова врата која гледају на исток (Језек. 40,6); усијане клеште које виде Исаија ( Иса. 6,6); несецива гора Давидова; гора покривена врлинама(Авак. 3,3); преукрашено обиталиште Божијег снисхођења; измирење света; пресвети рај, наслеђен у Едему; живописно дрво, миомирисна ружа, неувенљиви цвет, прибегли крин; слика девичанства; боготкана порфира; најјасније испуњење сваког пророштва; неућутна уста Апостола; поузданост непобедивих победоносаца, оснажење царева, похвала свештеника, опроштај сагрешења, умилостивљење праведнога Судије, обновљење душе моје и тела; спасење моје, утеха моја, живот мој, видело моје, уздање моје, опорављење моје, прибежисте моје; заклон, снага, весеље, сласт, тврђава, ограда, оружје, заштита, слава, тишина, мир, славопој, радост, благослов, котва, изобиље, роса, светиња, избављење од туге, просвећење и освећење душе моје, окуп грехова мојих, одмарање моје у Богу; уздржање, беспрекорност, јунаштво, здравоумље, слобода, пристаниште, ризница, висина, крепост, лепота, разборитост, вечни добитак, учвршћење у покајању, моје неуспављиво заступништво пред Богом!...

Ти видиш веру моју и усхићену љубав моју, и, пошто си састрадална и моћна, као Мати милосрдног Бога прими свејадну душу моју. Заузимањем Својим удостој ме бити с десне стране Сина Твога и Бога и боравити са изабранима и светима Његовим.

Не лиши ме заступништва Твога, јер за дужника Свог имаш Онога Који је рекао: Поштуј оца и матер (Мт.19,19). Ја се ослањам на Тебе, јер си стварно по телу родила истинитога Бога, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, пресветим и благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ЧЕТРНАЕСТИ:

Мајко Божија, Ти си изнад сваког разумевања! О, Дјево, Ти си превазишла свако девичанство, јер си до рођења Оваплоћенога Ти била девојка висе од свих девојака, а таква си и остала у самом рођењу и после рођења!

О, Дјево, природа људска, која је некада одступила од Бога, преко Тебе се по закону неизразног човекољубља сјединила са природом Божанства тако,да Ипостас није претрпела ни сливање-промену!

О, Дјево, ми који после помирења, завишћу лукавога, не испуњујемо своју дужност, преко Тебе налазимо милостивим према нама Сина Твог и Бога. Тебе, Владатељко молим, Тебе преклињем, милосрдна и човекољубива Мати милосрдног и човекољубивог Бога: заштити ме и у овај час, јер ми је потребна заштита Твоја. Ја сам обиталиште свих убитачних по душу страсти. Мене мучи страх од неизбројног мноштва грехова мојих. Које од чула својих не оскрнави ја бедник? Каквим све сујетним помислима не упропашћавам ја душу своју? Чиме све ум мој није био плењен? Страсни, слаби, неваљали ум мој, поступајући заједно са виновником зла, облачи у слике и придаје извесну стварност ономе што никад у самој ствари није видео ни чуо.

Не одбаци, Владарко, понижену молбу моју, буди ми избавитељка, да бих, спасен благодаћу Твојом, прослављао Тебе и славословио Свеблагу Тројицу кроз све векове. Амин!

ЧАС ПЕТНАЕСТИ:

Владичице, Мајко, благог, свеблагог и преблагог Бога, погледај милостиво на молитве непотребног слуге Твога и поступи са мном по неисказаном милосрђу Твом, не узимајући у обзир грехове моје, учињене речју или делом, вољно или невољно, свесно или несвесно. Обнови ме целог, начинивши ме храмом свесветог и животворног Духа, који је сила Вишњега који осени пречисту утробу Твоју, и обитава у њој.

Ти си помоћница измучених радом, заступница бедних, спаситељка мучених, пристаниште оних у бурама заштитница невољних. Даруј слузи Твоме скрушеност срца, спокојство мисли, здравоумност ума, бодрост душе, смиреност у размишљању, побожно расположење духа, нарав благоразумну, а и мир какав Господ наш дарова ученицима Својим.

Нека мољење моје стигне до светог храма Твог, и нека се уздигне у обитавалиште славе Твоје. Нека из очију мојих потекну извори суза и Ти ме умијес мојим сопственим сузама, очишћујући ме њима од страсти.

Избриши обвезницу грехова мојих; растури облак туге моје, маглу и смућеност мисли; уклони од мене узбурканост страсти; сачувај ме у тишини ничим помућеној; обрадуј ме неизразивом утехом и непрекидним ликовањем, да бих ја, идући правим путем заповести Сина Твог, без укора савести могао проћи поприште живота.

Даруј мени, који Ти се сада молим, чисту молитву, да бих се дан и ноћ спокојним умом и незаблудњивим размишљањем поучио рецима Божанскога Писма, и исповедајући их певао и у радости срца приносио молитву у славу и част Сина Твог и Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ШЕСНАЕСТИ:

Милостива Мати човекољубивог и милостивог Бога, услиши ме са висине славе Твоје, удостој речи моје слуха Твог, чуј вапај мој који долази из дубине душе, и не одбаци тужно мољење моје. Ти, која ми посредовањем Својим дарујеш живот, дозволи ми да отворим уста своја, да бих могао објавити величину Твоју пре смрти моје. Сагреших ја, Свебеспрекорна, сагреших, и знам безакоња своја и грех је мој једнако преда мном. Снисходљиво се одазови на последњу молбу моју и на исповест слуге Твога; даруј ми потоке тужних суза и помоћу њих очисти муљ грехова мојих; у окамењеном срцу мом настани свети страх Сина Твог и Бога; продри у унутрашњост моју, да се очистим сузама, и обновиће се у мени спасоносни дух.

Мислену светлост запали у помраченом уму мом да бих ја у тишини и чистоти те светлости узнео жртву, коју заповеда Син Твој и Бог мој, Који је дошао да грешнике а не праведнике призове покајању, и Који ће, на заузимање Твоје, примити и мене недостојног.

Владичице, одувек је било много сагрешивших; у сва времена је било много оних који нису држали заповести Сина Твога, али нема ни једнога који би количином безакоња превазишао мене. Цели Стари и Нови Завет слави врлине праведника; али унутрашњи суд савести моје показује ми, да моји греси и безакоња превршују све од памтивека.

Адам је добио заповест и закон, али их није одржао. Но он, Пречиста, још није био сазнао путем опита другога, пад и осуду. А ја несрећник шта могу рећи у своје оправдање? Неуздржљив и самовољан, ја сам тежио да постанем рђав; зато ми нема извињења; ја сам несрећнији од свих несрећних Адамових потомака, несрећнији од Содомљана, огњем прогутаних.

Исто тако знам да сам несрећнији од свих несрећника и грешнији од свих грешника Новога Завета; крстивши се ја се оскрнављујем; почаствован примањем благодати, ја се облачим у срамоту грехова и уништавам благодат добијену при крштењу.

Да ли ће достати у мени мисли и речи, времена и способности за очишћење грехова мојих, који су велики као море? Шта це бити са мном? Каквим путем да идем? Небески пут је недоступан, земаљски је тесан, подземни страшан, морски преграђен. Налазим се у неописивој тешкоћи; неизбежна опасност прети ми одасвуд; мисао и реч пресушују.

Моћна Мајко Свемогућег и Живог Бога, пружи руку помоћи мени лишеном помоћи, и подигни душу моју рекавши јој: "Ја сам твоје спасење!" Услиши молбу моју и извади ме из паучине невоља, и ја ћу славити Тебе, Преблагословену Матер Христа Бога нашег, коме приличи част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС СЕДАМНАЕСТИ:

Дјево Владатељко, Богородице, родивши Творца и Владатеља свега видљивог и невидљивог, једног из Тројице, Бога и човека, Ти си постала обиталиште Божанства, сместиште светиње и благодати, у коме је благовољењем Бога Оца и садејством Светога Духа телесно обитавала пуноћа Божанстава; Ти имаш преимућство пред сваким створењем; Ти си слава и утеха и весеље анђела, царски венац Апостола и пророка, надприродно јунаштво мученика, част и слава преподобних, поборница у подвизима и податељка победа, непогрешива путеводитељка, наставница молитвеног тиховања, двери откривења и духовних тајни, извор светлости, врата вечнога живота, непресушна река милосрђа, неисцрпно море дарова и чудеса.

Тебе преклињемо, Самилостива Мајко човекољубивога Владатеља, буди милостива нама смиреним и недостојним слугама Твојим, погледај на смирење наше, развеј видљиве и невидљиве непријатеље. Пред лицем непријатеља наших буди за нас недостојне убојно оружје, јака одбрана и непобедива поборница, да познаду безаконици да је Теби могуће све што зажелиш, Владатељко, учинити на небу или на земљи, зато што си Ти заиста Богородица, која си родила по телу истинитог Бога, јединог Цара и Владатеља свих, коме приличи свака част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ОСАМНАЕСТИ:

Дјево Владичице Богородице, са сузним мољењем прибегавам Теби сада. Измоли ми у сина Твог и Бога отпуштење ранијих грехова мојих; испуни Свебеспрекорна, мољење моје, и покажи ми начин на који бих ја могао остатак живота свога, сличан последњим часовима овога залазећег дана, провести у покајању, смирености и чистоти.

Преблагословена Владичице, не одбацуј смирено мољење моје, него и у овом животу и при исходу бедне душе моје и на будућем страшном и праведном Суду јави се као моја заштитница и спаситељка, да бих, озарен лучама Твојим, прослављао Тебе и неућутљиво славословио у песмама свеблагу и блажену Тројицу, кроз све векове. Амин!

ЧАС ДЕВЕТНАЕСТИ:

Дјево Владарко Богородице, Ти си у утроби носила Христа Спаситеља и Бога нашег, на Тебе полажем сву наду, у Тебе се уздам, јер си Ти изнад Бестелесних Сила. Штити ме, Пречиста, својом божанском благодаћу; руководи животом мојим, сагласно са светом вољом Сина Твог и Бога нашег.

Даруј ми отпуштење грехова и буди ми прибежисте, заклон, заштита и путеводитељка у живот вечни. У страшни час смрти не напусти ме, Владичице, него ми похитај у помоћ и истргни ме из руку демона - мучитеља. Ти имаш силу да то извршиш, јер си истинита Мати Божија.

Прими од нас смирених слугу Твојих даре који једино Теби доликују Свесвета Владатељко Богомајко, која си изабрана од свих нараштаја и која си се показала узвишенија од свих земаљских и небеских створења. Преко Тебе познасмо ми Сина Божја; преко Тебе се јави усред нас Господ Сила, и удостојисмо се светог Тела и Крви Његове...

Блажена си Ти из нараштаја у нараштај, Богоблажена, светија од херувима и славнија од серафима! И сада, Свесвета, не престај молити за нас, недостојне слуге Твоје, да би смо се могли избавити од замке нечастивога и избегнути крајње и безизлазне тешкоће.

Молитвама својим сачувај нас неосуђене, да бисмо, спасени Твојим заузимањем и Твојом помоћу узносили хвалу благодарности и поклоњења Једноме у Тројици Богу и Створитељу свих, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТИ:

Пресвета Владичице Богородице, Ти си благодатна Богородитељка, преблагословена, Богоблагодатна Богомајка, сместиште Божанства; огњенолики престо Јединородног Сина бесмртног и невидљивог Оца, Свебеспрекорна, Свепречиста, Свехвална, Свеблажена, Свенеприкосновена, Свечесна, Свеуважена, Свеблагословена, Свежељна Дјева душом, умом и телом; трон Цара који седи на херувимима; небесна врата, којима ми узлазимо на небо; Богоневјеста преко које нам додје помирење са Богом; несхватљиво чудо, необјашњива вест, обелодањење сакривене тајне Божије, неодољиво посредништво, моћна заштита, живоносни извор, неисцрпно море божанских дарова, висина која надвисује Небеске Силе; дубина тајних мисли недоступна испитивању, после Тројице општа свих Владатељка, после Утешитеља општа свих Утешитељка, после Посредника опста свих Посредница за сав свет; колесница мисленог Сунца-истините Светлости која обасјава свакога човека који долази на свет (Јн.1,9); носитељка Онога који речју носи све; одећа Онога који се облаци у светлост као хаљину; мост васељене који нас изводи ка надсвесном небу; неупоредиво виша и славнија од херувима и серафима; украс анђела, спасење људи; Мајка и слушкиња Незалазне Звезде; зрак истинитог Дана; бездан необјашњивог човекољубља Божијег; чврст ослонац праве вере; истинита лоза виноградна која је родила плод живота; муња која обасјава душе; сигурност оних који бораве на висини; плодна маслина која радује верне; препород палих, подстрек лењих, крепост оних који бдију, једномислије Цркава, непобедивост војски, благоустројство градова, мир васељене, чврстина подвижника, храброст мученика; облак који рони небеску росу!

Нема мени помоћи и заштите осим Тебе, свемилостива Мати Божија. На Тебе се надам, даруј ми оно сто желим. Тобом се хвалим. Због мноштва безакоња мојих немој одвратити лице своје од мене недостојног слуге Твог. У Тебе је моћ, јер си на неисказан начин родила Једног из Тројице.

Ти имаш чиме убедити и чиме умилостивити! Имаш руке на којима си носила Њега; имаш дојке на којима си дојила Њега као детенце. Томе што је од Тебе, присаједини и оно што је од Њега: крст, крв, и ране којима смо спасени и прослављени. Он це свагда учинити што је по вољи Теби, која си Му послужила рођењем у делу искупљења.

Ти си испунила свет доброчинствима. Ти отиреш сваку сузу са лица земље. Ти си обрадовала небеске и спасла земне. Ти си умилостивила Творца, приклонила анђеле, узвисила човечанство. Ти си помирила горње и доње. Ти си све променила на боље, све преобразила у најсавршеније; У Теби ми имамо нелажни призвук васкрсења; надамо се Тобом достићи Царство небесно; У Теби смо стекли помоћницу насег спасења; Ти си нам открила прилаз у рај. Ти си нам олакшала узлаз на небо; Ти си нас учинила својима Сину и Богу Твом. Преко Тебе је, Пречиста, од Адама до свршетка века била, јесте и биће слава и част Апостола, пророка, мученика, праведника, и због Тебе се, Благодатна, радује сва твар, тебе ради благосиљајући Једнога у Тројици Бога кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТПРВИ:

Прециста Богородице, заступнице моја, прими молбу недостојног слуге Твог. Верујем, Свебеспрекорна, да можес учинити то и спасти ме. Надо моја. Владичице, зато сто сам ја најјаднији од свих покази на мени најчудесније милости своје. Ти знаш мисли и поступке моје. Теби није непозната немоћ моја. Теби поверавам душу своју оскрнављену гресима. Ти видис ране моје, Владичице; излечи их, изливши на њих капљу самилости своје.

Твоје молитвено посредовање за душу палу у очајање, благонаклоно прима Син Твој и Цар свих, који Те је поставио за прибежиште грешницима; Њему приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, са пресветим благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТДРУГИ:

Пресвета Владичице Богородице, услиши ову тужну молбу моју и испуни је по мери уздања мог у јаду свих крајева земаљских.

Угаси жар у телу мом; укроти буру гнева; истреби потпуно надменост сујетне младости. Умањи у срцу мом зла сањарења, сејана ноћу злим духом; ослаби свакодневну навалу нечистих помисли. Научи језик мој да говори само о корисном, а оци моје да виде красоту врлине. Очисти уста моја, да бих смело могао Свевишњег Бога називати Оцем. Отвори уши моје, да бих се могао хранити слађим од меда речима Светога Писма и испуњавати их уз помоћ Твоју. Дај ми време за покајање и избави ме од изненадне смрти.

Дођи к мени при разлучењу смирене душе моје од бедног тела мог; умањи тада неподношљиве муке, олакшај неисказану тугу, утеши у безнадежном положају, избави од гледања лица ђавола, избави од немилосрднх мучења на ваздушним митарствима, одбиј пламене мачеве грехова мојих, удостој да на Страшном суду станем с десне стране Сина Твог, спаси од бесконачних мука и даруј да наследим вечно блаженство.

Теби, Владичице Богородице, светлости помрачених очију мојих, утехо душе моје, надо моја и спасење моје, приносим ову исповест! Очисти ме од сваке нечистоте тела и духа, удостојивши ме у овоме животу неосуђено се причесћивати пречистом Крвљу и Телом Сина и Бога Твог, а у будућем животу удостојити се причесца сладости небеске вечере, рајских наслада, царства Божијег.

Удостојен тих блага, ја ћу вечно славити Сина и Бога Твог, са беспочетним Оцем Његовим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТ ТРЕЋИ:

Свехвалана Владичице, изворе милосрђа, бездано човекољубља, водо жива, Заступнице грешних, истинска лозо виноградна, небеско блаженство, опсте прибежисте свију, животе целога света, - одан метежном и прељуботворном свету, ја сам безбрижан у мислима и поступцима и празно проводим живот свој. Но Ти, састрадална Мати Божија, немој се згадити на мене грешног.

Прими мољење моје које Ти приносим оскрнављеним устима својим, и благопријатним молитвама Својим умилостиви Судију према мени. Умилости Сина Твог да превиди грехове моје; упути на покајање мисли моје; не допусти да постанем својина сатане. Молитвеним заузимањем Својим обнови ме и исправи живот мој, да бих могао без страха предстати Судији и избећи страшно мучење. Учини ме наследником славе, умољавајуци о томе Творца мог, коме прилици слава, цаст и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ:

Благодарим Ти, Владичице Богородице, и славим Те што си ми дала могућност да доживим крај дана, ово ноћно време кад ја измољавам Твоје молитве. Опрости ми Свебеспрекорна лењост и нехат, и испуни ме ревношћу, да бих могао непрестано приносити песмопоје Теби и човекољубивом Сину и Богу Твоме зато што сам се ја бедни избављао и избављам се од болести, напасти и невоља душевних и телесних.

Припадајући к Теби, са срчаним заром и усхићењем кличем и громко изговарам благодарну песму Теби ја, слуга Твој, кога си помиловала Ти, Преблагословена, Мајко Човекољупца Бога:

Радуј се, Свебеспрекорна, благословена! Радуј се, Дјево, славо људи! Радуј се, испуњење свих пророштава! Радуј се, печату завета Господња! Радуј се, објашњење Господњих тајни! Радуј се, саборе неправедно лишаваних части! Радуј се, уједињење давно раздељених! Радуј се, ослонче смирених! Радуј се, обасјање оних у мраку! Радуј се, обновљење овешталих! Радуј се, жртво умилостивљења за заблуделе! Радуј се, путоказни светиониче онима који лутају! Радуј се, пристаниште онима који плове! Радуј се, помоћнице у невољама! Радуј се, спасење верних! Радуј се, нови божански даре! Радуј се, Владатељко свих земнородних! Радуј се, радости и славо анђела! Радуј се, узвишенија од свих створења! Радуј се, слушкињо Божија! Радуј се, Благословена на вечите векове! Радуј се, Маријо, Невјесто-Мајко! Радуј се, прекрасна кћери Давидова! Радуј се, трпезо тајанствених дарова! Радуј се, победо Цара и Бога мог! Радуј се, похвало патријараха! Радуј се, тврђаво оних који Те призивају! Радуј се, чврста одбрано и заклоне! Радуј се, престоле самога Бога! Радуј се, Мати Божија! Радуј се, разрешење грехова мојих! Радуј се, обилна помоћи беднима! Радуј се, чуварко непресушног милосрђа! Радуј се, Пречиста Мати и Дјево! Радуј се, Владарко Адамова рода! Радуј се, мачу против злих бесова! Радуј се, преиздашно давање мудрости! Радуј се, утехо невољних! Радуј се, узроче свега прекрасног у животу!...

ИСПОВЕСТ - Св.Теофан Затворник

О свему што бива услед исповедања других, треба рећи своме духовнику и чинити како он каже. Док се од њега не добије одобрење – не приступати служењу. За исповедање се не треба наметати, али га не треба ни одбијати када заповеде и када је потреба очигледна.

Узнемирење на исповести одагнавајте мишљу да се исповедате милостивом Господу који вас љуби и очекује да му кажете све. Свештеник је само сведок. Код куће унапред размислите о томе шта треба да кажете, и све мирно изложите

Поступајте према упутству Господњем: праштајући и разрешујући седамдесет пута по седам (пута). Зар Господ не каже: онога који долази Мени нећу истерати напоље (Јн. 6,37). Стога примајте свакога ко долази са покајањем... тешите га и надахњујте... а епитимију одредите невелику, сходно снази (онога ко долази): честе, макар и малобројне поклоне... са молитвом цариниковом: «Боже, милостив буди мени палом! Милостиви Господе, помилуј ме палог!» 

Душе које ће вам долазити на исповест – Бог ће вам доводити. У том смислу све примајте као Богом послане, старајући се да испуните оно због чега вам се шаљу. А шаљу се зато да бисте их излечили, или, тачније, да бисте им предали Господњи лек – јер Господ је Једини Лекар Душа. Сви лекови су у вашем духу и срцу. Господ ће их покретати или справљати. Уместо руку које их узимају и стављају, ви имате језик, то јест речи. Шаљући Апостоле на проповед Господ је говорио: Не брините се како ћете или шта ћете говорити, јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати (Мт. 10,19). То може да се односи и на вас. Препустите се Господу и верујте да ће се, када буде потребна нарочито исцељујућа беседа, она незадрживо излити и сложити на најлековитији начин.

Питате поводом одлучења од Светог Причешћа. Мени се чини да чим онај ко се исповеда покаже скрушеност и нелицемерну намеру да се уздржи од греха због кога се подвргава одлучењу, оно може и да се не одреди, не због повлађивања, него ради спасења, како не би било још горе. Јер у прва времена причешћивали су се често... и тада је одлучење трајало недељама, месецима, а ретко годинама... Но, сада се причешћују углавном једном годишње... па ће одлучење бити предуго. Одакле ће покајник и онај ко тражи исправљање црпсти снагу?! Одлучење ће представљати – предавање у канџе ђавола. Зато сматрам да је боље бити уздржан у одређивању епитимије: само опрезно, и уз прилагођавање конкретном случају.

То што све пуштате до Светих Тајни по моме мишљењу није лоше... Али захтевајте чврсту одлучност да се убудуће уздржавају од грехова. Та одлучност је право благо када су Свете и Божанске Тајне у питању. И епитимију одређујте, строго захтевајући испуњење... Оне што поново греше прекоревајте – без гнева, уз саосећање – и подстакнувши их (на покајање) разрешујте... уз благо повећавање епитимије.

То што не гледате сурово на оне који се исповедају, то је у реду. Но, не допуштајте никакве шале у обраћању. Будите љубазни, срдачни, али без шала. Иначе ће помислити да им повлађујете.

...Међу своје мале молитве ставите и молитвицу да вам Сам Господ, по Својој милости, подари савет и руководство како да поступите. Сами пак никада не поступајте дрско и самовољно (ја тако хоћу), него увек са смирењем и страхом Божијим.

Добро чините што онога ко се скрушава одмах разрешујете, не налажући епитимију; али реците му: «Брате, сачувај скрушен дух и обнављај га када ослаби». А ономе ко се хладно исповеда по разрешењу реците: «Брате, потруди се да стекнеш и утврдиш у себи дух скрушен, и због тога чини по три земна поклона у цркви или код куће, са молитвом: 'Дух скрушен, срце скрушено и смирено, даруј ми Господе!'» 

То што се они који падају под ову епитимију узнемирују... па епитимија се и даје зато да би онај ко је погрешио то могао да осети... Нема ту никаквог омаловажавања молитве... јер се болесник лечи... и поклони су ту ради молитве покајника.

Строгост је – добра ствар... Она отрежњује. Али догађа се да одбија од исповести и доводи до очајања. Снисходљивост пак раслабљује одлучност покајника за добар живот... а догађа се и обратно.

Добро сте одговорили настојатељу – да не сматрате за прикладно да му говорите о делима покајника. Он то нико не треба да зна; чак се и ви сами потрудите да то заборавите.

Најискреније покајање увек заслужује снисхођење; оне пак који исповести приступају равнодушно, могуће је некако продрмати... Упитајте, може ли се његово разрешење одложити на неко време?.. Неће ли због тога осетити извесну нелагодност?.. Ако је могуће и одложите, наложивши му за то време епитимију – поклоне, уздржање од хране и сна... и пре свега скрушеност. Када искрено испуни (епитимију), онда разрешите. И саветујте да се уздржавају од грехова.

 

Разрешење на исповести ће покајника пре подстаћи да убудуће буде исправан, него сама оправдана епитимија.

Исповест прима Сам Господ, док је духовник само сведок... његови су уши, језик и руке које благосиљају – а дејствује и разрешава Господ; једнако као што и причешћује Господ.

Разрешну молитву над покојником треба да прочита онај ко га је исповедао и причешћивао пред смрт. Али послушања ради то може да испуни и свако ко служи опело, када му се заповеди. Ту се може рећи да разрешују сви који обављају опело. Разрешење читајте... молећи се само да Господ опрости упокојеном.

СВЕТИ ОЦИ О ПРИЧЕШЋУ

блажени Августин - Ко би од нас решио да баци скупоцену одећу у блатњави и устајали поток? Хоћете ли се усудити да примите драгоцену Крв Спаситељеву у срце испуњено гресима?

свети Василије Велики - Господ, пре но што ће поћи на добровољну и преславну и животворну смрт Своју, у ноћи у којој предаваше Себе за живот света, узе хлеб у Своје свете и пречисте руке и показа га Богу и Оцу, и заблагодаривши, благословивши, осветивши, преломивши га, даде Својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Узмите, једите, ово је Тело Моје, које се ради вас ломи за отпуштење грехова. Исто тако узевши и чашу са родом виноградским, и растворивши, заблагодаривши, благословивши, осветивши, даде Својим светим Ученицима и Апостолима рекавши: Пијте из ње сви, ово је крв Моја Новога Завета, која се ради вас и ради многих пролива за отпуштење грехова.

свети Димитрије Ростовски - Ако се чудиш како се Христос често једе, а не умањује се него остаје довека цео, онда треба да се чудиш и томе што када од једне свеће упалиш друге, њена се светлост не умањује.

Ако се чудиш што је у тако малој честици Светих Тајни – цео Христос у потпуности, онда се чуди и томе како у тако мало зрно (зеницу) твога ока стају и бивају њиме обухваћени читави градови.

свети Игњатије Брјанчанинов - Сунце се у потпуности изображава у свакој смиреној али чистој капи росе: тако је и Христос у потпуности присутан и нуди се на свештеној трпези сваке хришћанске православне цркве. Причасницима Својим Он предаје светлост и живот, а они, присаједињујући се Божанској Светлости и Животу, постају и сами светлост и живот: баш као што капи росе, примивши на себе зраке сунца, почињу и саме да зраче зрацима који су налик сунчевим. Ако материјално и пропадљиво сунце, као творевина коју Творац у трену и без напора ствара, може истовремено да се изобрази у безбројним капима воде зашто Сам Творац, Свемогући и свуда присутни, не би могао да буде у потпуности и истовремено присутан Својим Пресветим Телом и Крвљу, и Божанством који су са њима сједињени, у безбројним храмовима, где је по Његовој заповести установљено да се на хлеб и вино призива Сведелатни и Свесвети Дух ради савршавања највеће, најспасоносније и најнедокучивије Свете Тајне?

Свете Христове Тајне, будући Тело и Крв Богочовека, будући Дух, за телесна чула чувају спољашњи изглед хлеба и вина. Виде се хлеб и вино, миришу хлеб и вино, могу се дотакнути хлеб и вино, осећа се укус хлеба и вина. Свете Тајне се показују и пројављују кроз своје дејство. Тако се показивао и Бог, прикривен људском природом. Он се показивао и сведочио је Својим делима... Спољашњост дубоко смирена, покривена једноставношћу, далеко од сваке отмености, без икаквих ефеката – а дејство, натприродно, Божанско! Божанским дејством узвисује се достојанство чудесно смирене спољашњости.

Пали духови знају силу Тајни Божијих. Они пред њом дрхте и мрзе је, завиде онима који се причешћују, завиде оном завишћу на коју су способни само демони. Често избезумљено нападају онога ко се спрема за причешће, расејавају његове мисли, наводе на његово срце хладноћу и гнев, доносе тешке греховне успомене и маштања, труде се да оскврну савест, да хришћанина доведу у недоумицу, да му омету причешће; зли дуси често и после причешћа врше сличне нападе, опет са циљем да доведу у недоумицу и узнемиреност, да поколебају веру, да посеју мисао како причешће Светим Тајнама не доноси никакву корист. Ова невидљива борба коју зли дуси покрећу против причасника служи као сведочанство највеће важности и користи светих тајни. Драгоцено благо, које човеку тако силно желе да одузму његови непријатељи! Утврдимо се у вери и јуначки се супротставимо нашим непријатељима.

Онај ко се удаљава од причешћа Светим Тајнама отуђује се од Христа, бива препуштен самоме себи и својој природи пораженој вечном смрћу. Вечну смрт уништава у човеку, унутар њега, у његовом уму и срцу, једино Христос. Он улази, као свемогући Бог, у тајне ризнице човекове и тамо смрћу побеђује смрт. Ако то не буде савршено – вечна смрт ће остати у човеку, остаће као почетак и залог вечне погибељи. Не постоји могућност да вечну погибељ избегне онај ко у себи има и чува њен почетак и залог – вечну смрт. 

Достојно причешћивање Светим Тајнама могуће је само уз стално благочестив живот или после одлучног покајања због греховног живота и одлучног остављања таквог живота, што треба да буде посведочено и запечаћено приношењем покајања према учењу свете Цркве.

авва Исаија - Ако хоћеш да се причестиш Телом и Крвљу Христовом, гледај да у твоме срцу никако не остану гнев или мржња ма према коме. И ако знаш да је неко гневан на тебе, измоли најпре опроштај од њега, како је заповедио наш Господ.

свети Јован Дамаскин - Не силази оно тело које се вазнело на небо, већ се сам хлеб и само вино претварају у Тело и Крв Божије. Но, ако истражујеш начин на који то бива довољно је да чујеш да то бива Духом Светим, и то управо онако како је Господ за Себе и у Себи Духом Светим саздао тело од свете Богородице. И ништа више не знамо, осим да је Логос Божији истински и делатан и свесилан, док је начин Његовог деловања недоступан испитивању.

Тело Господње је Дух животворни, јер је зачето од животворног Духа; ово говорим не одбацујући природу тела, него у жељи да покажем сву његову Божанственост и животворност.

свети Јован Кронштатски - После примања Светих Тајни много пута сам осећао у своме срцу да ми Господ даје некакву нову природу духа – чисту, добру, узвишену, светлу, мудру и благу, уместо нечисте, потиштене, мрачне, лење, малодушне и зле. Много пута сам се мењао чудесном и величанственом изменом, на изненађење себи, а често и другима.

Светим Тајнама се треба причешћивати често између осталог зато што је непознат час човекове смрти, те стога хришћанин увек треба да буде спреман да дочека страшни час смрти, након кога следи суд Божији. Многи умиру без причешћа јер постану равнодушни према Њему.

свети Јован Лествичник - Научите се не од Анђела, не од човека, не из књиге: научите се од Мене (Господа), од тога како сте Ме усвојили, од Мога сијања и дејства у вама, да сам кротак и смирен срцем, и помислима, и начином размишљања, па ћете наћи умирење од унутрашње борбе и олакшање за вашу душу од немира који јој доносе помисли што долазе из области палих духова.

свети Јован Златоуст - Постоји двојака трпеза: једну припремају руке кувара, другу – уста пророка; на једној – плодови земље, на другој – плодови Духа; храна једне трпезе брзо пропада, док је на другој непропадљива и засити душу за будући живот.

Када приступаш страшној Чаши, приступај тако, као да пијеш из самог ребра Христовог.

Они који се причешћују пресветим Телом и пресветом Крвљу стоје са Анђелима и Арханђелима и вишњим силама, одевени у саму царску Христову порфиру, опасани оружјем духовним. Овим још нисам рекао ништа велико: они бивају обучени у самог Цара.

Као они који су распели Исуса, и сви који се недостојно причешћују Светим Тајнама – биће подвргнути казни.

Једно је време за приступање Светим Тајнама – када је савест чиста.

свети Јован Шангајски - Зачетак ада је овде на земљи. Такође и рај се зачиње у човековој души још током земаљског живота. Овде већ постоје додири са Божанским, у дан светлог Васкрсења и када се достојно причешћујемо.

Без светог Причешћа Христовим Тајнама човек је исто што и дрво без животних сокова.

Ради потпуног освећења човека, тело слуге Господњег треба да се сједини са Телом Христовим, и то се догађа у Светој Тајни Причешћа. Истинско Тело Христово и истинска Крв Христова које примамо постају део великог Тела Христовог.

свети Макарије Велики - Када човек своје скривено, то јест душу и помисли, посвећује Богу, онда га Господ удостојава Својих Светих Тајни у великој светости и чистоти, и као небеску храну и духовно пиће дарује му Самог Себе.

Духовни Маргарит - Свето причешће, јачајући наше телесне и духовне снаге, служи нам као непобедиво оружје за победу над невидљивим непријатељем нашег спасења – ђаволом.

Ко ретко приступа овој спасоносној тајни, тај се удаљава од спасења. Ову истину појашњава чак и просто поређење: онај ко се причешћује често, често и своју савест очишћује Светом Тајном покајања; обнављајући при томе тугу и скрушеност због почињених грехова, он у своју душу похрањује спасоносни страх Божији, који га задржава пред грехом, ради чега се чешће наоружава добрим мислима и добрим делима која удаљавају од греха и приближавају Богу.

свети Марко Подвижник - Као што се материјално вино раствара у свим удовима онога ко га пије, и бива вино у њему, и он у вину, тако и онај ко пије Крв Христову напаја се Духом Божанства, раствара се у савршеној души (Христовој) и та душа у њему, и осветивши се на тај начин, постаје достојан Господа.

свети Теофан Затворник - Свето причешће испуни ме силом да верујем и живим како је узаконио Господ и Спаситељ, да бих се удостојио спасења...

Нико себе не може да сматра за сасвим достојног причесника. Умирење сви проналазе у милости Божијој... Господ љуби оне који се причешћују, и милостиво снисходи њиховим недостацима када је у питању потребно расположење душе. А затим ће и само причешће мало-помало исправити ове недостатке.

Да свето Причешће не би било на грех, покајањем треба очистити грехове и приступати са вером и страхом, са скрушеним срцем, без маштања о било каквим предностима у односу на друге који се не причешћују, него увек са смиреним и скромним осећањима. Главно је имати жељу и ревност да се угађа Богу, а не себи. Јер себи се може угађати и чињењем добра.

Свето причешће показује своју силу не због наше достојности, него по благости Божијој. Припремљеност за достојно причешће подразумева исповедање грехова, са тврдом одлучношћу да се греху убудуће не попушта и да се не пропусти чињење било ког добра које се може учинити. Ова одлучност и ревност је корен и темељ живота. Кад то постоји, дом за Господа је спреман.

Исповест и Свето Причешће су неизбежно неопходни: једно очишћује, а друго је бања, мелем и храна. Треба се причешћивати у сва четири поста. Може се и придодати, па се током Великог и Божићног поста причешћивати по два пута... И још се може придодати, али не превише, да се не би појавила равнодушност.

О честом причешћивању се не може рећи ништа неодобравајуће... Али као мера једном или два пута месечно – то је најодмереније...