ОПТИНСКИ СТАРЦИ
Још у Старом Завету је речено: Жалост је оцу својему син безуман, и јад матери својој (Приче, 17, 25), а то је син који није васпитаван у страху Божијем и закону Господњем. Данас многи родитељи уче своју децу многим непотребним и бескорисним стварима, а не труде се да их науче страху Божијем и испуњавању заповести Божијих, и држању одредби Једне Саборне Апостолске Цркве. Због тога су данашња деца већином непокорна родитељима и не поштују их, те су тако и себи и отаџбини непотребна, а понекад и опасна (преп. Амвросије).
Вас оптерећује брига о томе како да вашој деци пружите хришћанско васпитање, а ту бригу овако изражавате: Свакога дана из искуства сагледавам да немам довољно чврстине за испуњавање дуга онако како ми савест налаже, и осећам се веома неспособном да људску душу оформим по образу и подобију Божанског учења.- Ова последња мисао је веома добро изражена и тиче се пре свега садејства и помоћи Божије. Наиме, за вас ће бити довољно да се потрудите и васпитате своју децу у страху Божијем, да им улијете православни поглед на свет и добронамерним поукама их оградите од схватања која су страна Православној Цркви. Свако добро које ви посејете у душама своје деце док су млада, може да никне у њиховим срцима касније, када већ буду у зрелом добу, после горких школских и савремених искушења, под којима се често сламају гране доброг домаћег хришћанског васпитања (преп. Амвросије).
На моје речи о младима, да их је тешко васпитавати, баћушка је рекао: Није страшно кад у житу има кукоља, него је страшно кад нема ни жита ни кукоља.- И још је додао: Посејеш жито - израсте кукољ; посејеш кукољ - израсте жито. Трпљењем својим спашавајте душе своје (Лк 21, 19); и: Који претрпи до краја тај ће се спасти (Мт 10, 22). А ти трпи све, и од свих, па и од деце (преп. Амвросије).
Пишете како код вашег сина примећујете хладноћу, тј. недостатак осећања, као и друге недостатке. Али мало је оних код којих се још у детињству примећује истинско, право осећање. Оно се већином испољава у зрелијем узрасту, када човек почне више да схвата и понешто искуси у животу. Поред тога, обиље унутрашњег осећања неприметно даје повода за тајну надменост и осуђивање других, док недостатак осећања и хладноћа нехотице смиравају човека када почне то да сагледава. Због тога се немојте много жалостити због тога што код вашег сина примећујете тај недостатак. Временом ће неизбежна животна искушења и у њему пробудити неопходно осећање, а ви се само побрините да му према вашим могућностима пренесете здраве погледе на живот, у складу са учењем Православне Цркве. Пишете да сте га до сада сами поучавали и већ сте прешли Свештену историју Старога Завета, па питате како и чему да га учите и каквог учитеља да нађете? Ако сте прешли са њим Стари Завет, онда ви сами треба и да завршите започето, тј. да пређете на Нови Завет, а затим већ да почнете и са катихизисом. Али ви страхујете да му сувопарност катихизиса неће улити нимало топлине. Катихизис никоме не улива топлину. Довољно је да деца из њега стекну исправне представе о догматима и другим одредбама Православне Цркве (преп. Амвросије).
Пре исповести ви сами поучите вашег сина и припремите га за ову тајну како умете. Наложите му да пре исповести прочита заповести са објашњењима. Иначе, што се тиче исправљања његових недостатака, можете му понекад као у шали говорити: Кнеже, још си зелен и млад. Пази шта радиш, да не одеш у ад (преп. Амвросије).
Пишете како сте дубоко уверени да за човека нема другог извора благостања на земљи и вечног блаженства на небу осим Цркве Христове, и да је све изван ње ништавно. То своје убеђење желели бисте да пренесете својој деци како би оно постало на неки начин њихов скривени живот, али вам се чини да немате дара за поучавање и да не можете говорити са потребном убедљивошћу о тако великим питањима. Ви као чедољубива мајка сами треба да преносите својој деци знања о тим стварима, онако како умете. Вас нико у томе не може заменити, јер бисте другима најпре ви сами морали објаснити своја схватања и жеље, а поред тога други не познају вашу децу, њихово душевно расположење и њихове потребе. Уз све то, мајчине речи могу више деловати на њих, него речи непознатог човека. Поуке других људи делују на ум, а мајчине поуке на срце. Ако се вама чини да ваш син много тога зна и разуме, али мало осећа, понављам, немојте се жалостити због тога, него се молите Богу да Он по Својој премудрости удеси вашем сину оно што је за њега корисно (преп. Амвросије).
Ви сте дужни да учите децу, а дужни сте да и сами учите од деце, по речима Самога Господа: Ако не будете као деца, нећете ући у Царство небеско (Мт 18, 3). А свети апостол Павле је то овако протумачио: Не будите деца умом, него злоћом детињите, а умом будите савршени (1 Кор 14, 20) (преп. Амвросије).
Питаш како да своју васпитаницу навикнеш на озбиљан рад. И сама си свесна тежине тог задатка. Веома је тешко саветовати издалека, када не знамо како ће наше речи бити прихваћене. Предложи јој најпре да од дана направи дан, а од ноћи ноћ, и ако у томе будеш имала успеха, тада размишљај о следећем кораку. Уопштено речено, води рачуна о околностима и чини колико можеш, призивајући помоћ Божију и садејство Самог Господа Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине. У тренуцима доброг расположења можеш јој рећи да она као хришћанка поред часописа треба да чита и духовне књиге, и да не верује свакој будалаштини коју прочита, тј. да се човек тобоже може родити из прашине и да су људи раније били мајмуни. Додуше, истина је да су многи људи почели да подражавају мајмуне и падају толико ниско да заиста доспевају до мајмунског нивоа (преп. Амвросије)
Да ли сте се ви, припремајући вашу децу за светски живот, постарали да у њихова срца усадите веру и страх Божији, којим би се они могли руководити у будућем животу? Молите се Господу да Он сачува њихова срца од кукоља који непријатељ сеје усред жита
Будите опрезни у опхођењу са ћерком. Господ нека вас научи да не будете сувише строги, нити сувише болећиви, него да се држите средине. Читате јој басне. То није лоше, али ту се само хвали врлина и осуђује порок, и ништа више од тога. Потребно је, међутим, понудити јој нешто јаче од тога, тј. страх Божији, јер је он "почетак премудрости" (Приче 1, 7): Страхом Господњим уклања се човек од зла (Приче 16, 6). Треба јој улити сазнање да Бог види наша дела и наше речи, али и наше помисли, и да за добра дела награђује, а за пороке кажњава. То може пронаћи у многим хришћанским уџбеницима за децу. Ништа не смета да је учите и катихизис и да пазите на њено понашање. Свето Писмо каже: Помиспи срца човечијега зле су од младости његове (тј. после људског пада) (1 Мојс 8, 21). Много ће бити лакше ако се навикне на добра дела, јер се и зле навике противе добрим делима, па је због тога потребно истребљивати зло и усађивати добре навике: Уклони се од зла и чини добро (Пс 33, 15). И опет да кажем и ово: неопходно је да она почне примећивати своје пороке, те да се на тај начин смирава и каје због тога. Ја немам ништа против басана, али она ће захваљујући њима видети само туђе пороке и подсмевати им се, а за себе ће сматрати да је слободна од порока и тиме ће све више падати у сујету (преп. Макарије).
Пишеш да се твој син љути на тебе због строгог опхођења са њим. Има ли ту можда твоје кривице, јер си га у младости размазио снисходећи његовим хировима, па се такво стање у њему учврстило? Нека ти то буде наук за осталу децу: не допуштај им да испуњавају своју вољу, јер ће се навикнути на то. Ништа не смета да будеш строг према сину, али понекад треба и да му снисходиш и опростиш, нарочито када је свестан да је погрешио, и да му објашњаваш колико штете може имати од дружења са људима слободног понашања. Нека моли Бога да га учврсти у истини, доброти и разуму. (преп. Макарије).
Тешко је питање да ли деци, када су у друштву рођака или вршњака, дозвољавати да играју карте и да плешу. Не знам шта да вам кажем. Тешко је дружити се са светом и супротстављати се његовим обичајима. Треба једноставно бити исповедник и подносити прекоре, подсмехе и презир. Али са друге стране, ако им од малена дозволите да играју карте, временом то може постати њихова навика, и чак страст. Исто важи и за плесове, које је један мудри проповедник назвао "Иродијадином вештином", и које свет сматра невином забавом у друштву, а у суштини су они греховни. Деци треба, колико је могуће, објашњавати да је за њих штетно и једно и друго, али они ће онда гледати како друга деца учествују у овим забавама, па или ће им завидети, или ће их осуђивати и сматрати их горима од себе. Ту треба имати мудрост, али не од свога разума, него молити Господа да нас учини мудрима, да бисмо знали како да поступамо у васпитавању деце и да их Он сачува од смртоносног отрова светских обичаја (преп. Макарије)
Ево ти мој савет: према мајци треба да гајиш поштовање и љубав, не само зато што она вас воли и као мајка се брине о вама, него и дуг природе и духовни закон заповедају да волимо родитеље и њихов благослов, јер родитељски благослов доноси деци свако добро, и привремено и вечно. Ако би твоја мајка некада нешто и погрешно учинила, ти треба да претрпиш то са самопрекором. Ако не прекориш себе, ожалостићеш се и прекореваћеш њу, ако не речима, оно бар мислима, и тада ће у твоме срцу доћи до поремећаја, тј. непријатељ, стара змија, излиће у њега свој отров, па ће ти се и на лицу појавити незадовољство према мајци, а она ће то свакако приметити. А пошто она нема представе о духовном делању, још ће се више на тебе наљутити (преп. Макарије).
Ви мислите да деца имају крваву столицу због тога што им у посне дане дајете мрсну храну? Не, него они тако пате због грехова и неуздржања њихових родитеља. Што се тиче употребљавања мрсне хране, Старци расуђују да се деца њоме могу хранити до три године, а ако су болесна онда и до четири, и у том мишљењу ја се без поговора слажем са њима (преп. Антоније).
† пр.Оптински Старци - Васпитање деце †
