Христос се роди! Ваистину се роди!
И настаде Празник велике радости, Празник који никад не престаје. Почео је на Божић, на данашњи дан, и ето то траје непрекидно; траје велика радост, таква радост да, ето, када камењем засипају Светог Првомученика и Апостола Стефана он види небо отворено и Господа Христа у телу, Које је данас примио, где седи с десне стране Бога Оца. Заиста радост! Где је смрт, где су страхоте њене? Нигде, побегле су све смрти, безобзирно побегле.
Ко је сишао међу нас, ко се то родио међу нама? Родио се Бог, родио се Господ Христос, јавио се Богочовек! И зато Свети Анђели и Арханђео међу њима који објављују вест пастирима, веле: Јављамо велику радост“. Какву, Свети Анђели, радост? Родио се Спас Господ Христос. То је та велика радост: родио се Спаситељ? Од чега Спаситељ, од чега Он треба нас људе да спасава? Где смо ми? Ми у помрчини смрти, у горкој и отровној ноћи смрти, ми људи у отрову греха, ми људи робови безбројних ђавола. Све је то страшније и јаче од човека.
Каква радост, каква је радост бити у чељустима смрти, бити у канџама ђавола, бити у страшном и мрачном и ужасном греху? Не, нема радости за човека на земљи док је смрт ту; нема радости док је ђаво поред човека, нема радости. Док је грех у човеку, нема радости. Аман Господе, спасавај! Да, дошао је Господ, ето родио се Спас света, Спас који спасава од греха, од смрти, од ђавола. Ето, то је та велика радост коју Анђели објављују земљи, објављују роду људском, и нема друге радости. Каква радост може бити у свету где смрт царује и све меље и самеље? Каква радост може бити у свету где ђаво влада грехом, царује над душама, где вуче помрачину за помрачином из душе у душу, из срца у срце људско? Нема ту радости, варају себе људи, мисле да мимо Христа има радости у овоме свету. Нема радости већ само ропац, ропац од смрти, ропац… Гуши те грех, гуши те ђаво, гуши те страст, ропац до ропца то је човек до човека у овоме страшноме земаљском свету, заиста страшном без Христа, страшном без Бога. Јер, каква је радост бити живо биће а опкољено смрћу са свих страна? Каква је радост бити човек а бити опкољен ђаволима са свих страна? Каква је радост бити човек а страсти јуришају и разарају и савест и ум и срце и вољу? Не, нема радости без Господа Христа у овоме свету.
Јављам вам велику радост да се роди Спаситељ света Господ Христос! Роди се да Својом бесмртношћу сатре и уништи грех овога света, роди се да Својом бесмртношћу сатре смрт, роди се да Својим Божанством сатре ђавола. И све је то Господ учинио, све је то Господ ради нас људи обавио у овоме свету: спасао је род људски од греха, смрти и ђавола, и дошао свима нама, свакоме од нас, не само Јеврејскоме народу, не само пастирима витлејемским. Анђео је објавио да се Он јавио и родио за сав род људски, за све људе. И закликтали Анђели: „Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља“. Господ родио се у овоме свету ради сваког човека: ради мене, ради тебе, ради твоје деце, ради твојих предака, ради сваког човека. Родио се Он да нас спасе од наших најстрашнијих и вечних земаљских мука и да нам дарује велику радост, радост која никада не престаје. Како ће престати радост за Христовог човека који живи Господом Христом, Васкрслим и вечно Живим? Која је то смрт што ће га уплашити? Који је то ђаво што ће га застрашити? Који је то грех који ће му Христа отети? Не, он брани себе вером у Господа Христа, љубављу, молитвом, постом и свима осталим светим еванђелским врлинама.
Господ је дошао за свакога од нас, родио се као човек на данашњи дан и ујединио са Собом човека, људску природу, и тиме показао да је готов да се сједини са сваким од нас, да нам да шта, кога? Бога. Јер ко је то нас одвојио од Бога? Грех, смрт, ђаво, то су силе које одвајају човека од Бога, одвајају га заувек ако се не јави неко ко ће победити грех, победити смрт, победити ђаволе. Ето, јавио се Господ Христос да нас сједини са Богом, да нас одвоји од греха од смрти од ђавола и да нас присаједини Богу, и заувек, и занавек. И Он је то заиста учинио и непрекидно чини. Он је постао човек да би свакога од нас сјединио са Собом, показао нам пут како се човек може сјединити са Њим. И Његова Света Црква у овоме свету није ништа друго него Божанска радионица у којој се човек сједињује са Господом Христом свим бићем својим, свим духом својим, свом душом својом, свом савешћу својом, свом снагом својом.
Јер шта је Свето Крштење? Свето Крштење није ништа друго него сједињење душе и бића човековог са Господом Христом, са Богом. А кад Бог уђе у душу, бежи сваки грех из ње, бежи свака смрт, бежи сваки нечисти дух, сваки ђаво. И ми који се у Христа крстисмо и ми који се у Христа крштавамо, у Христа се облачимо, вели се у Светом Еванђељу, у Њега се облачимо. А кад се обучемо у Њега, лако ће ми бити ђаво, лако смрт, лако грех нисам ли ја јачи од свега тога? Гле, како велика радост за људско биће крштено у име Господа Христа у овоме свету! И све што је у Цркви Христовој, све служи том духовном сједињењу човека са Господом, са Христом, са Богом, а то значи служи му као средство за победу над грехом, за победу над ђаволом.
Шта је Свето Причешће? Вечна радост. Свето Причешће је Господ Христос сав ту. Ти примаш Њега причешћујући се Њиме. Каква велика и бескрајна и вечна радост! Не само то, него и свака врлина еванђелска сједињује те са Господом Христом: вера еванђелска сједињује те са Њим; љубав еванђелска сједињује те са Њим; молитва те сједињује са Њим; пост сједињује са Њим; милосрђе те сједињује са Њим; истина еванђелска те сједињује са Њим; све што је еванђелско, свака реч сједињује те са живим Господом Христом, сједињује занавек. „Речи Моје дух су и живот су“, објављује Господ. Дух су и живот су. Нема смрти за Христова човека.
Ниједна смрт није јача од њега, све су то сенке, све смрти које људи и ђаволи могу да пошаљу хришћанима, све је то сенка до сенке, паучине до паучине. Кида он то, одгони он то погледом на небо и једним: „Господе, помилуј“. Да, велика радост данас је засијала свету, Сунце Правде родило се! Мора да бежи из овог света свака лаж. А кад гране у твоју душу кроз веру у Христа то Сунце Правде, шта остаје од свих страшила? Ништа, све бежи од тебе, сваки ђаво се претвара у кукавицу, бежи безобзирно и ти као велики победник над смрћу, вером у Господа Христа, корачаш смело и радосно кроз овај свет и идеш ономе свету, идеш Царству Божјем, Царству Небеском.
Господ узео тело на Себе и основао у овоме свету Цркву која се назива Телом Његовим. Црква је тело Христово и ми, ми хришћани постaјући чланови Цркве Христове уствари ми се уживљујемо у то вечно живо тело Богочовека Христа, ми постајемо, по речи Светог Апостола, сутелесници Христови. Гле, кроз Крштење Свето ти си постао саставни део духовног тела Христовог и постао си вечно бесмртно биће. Више никаква смрт нема власт над тобом. Ти живиш у Његовом духовноме, Божанскоме, вечном, живом, бесмртном Телу! Ти живиш уствари Његовом животом! Речено је у Светом Еванђељу: Господ је дошао у овај свет да живимо кроз Њега, да живимо Њиме. Зато је Он дошао у овај свет. И ми живимо Њиме живећи у Цркви Његовој.
Шта је живот у Цркви? У Цркви је живот у Богу и по Богу, у Богу и по Богу. Сваки уздах у Цркви, свака суза, сваки поступак, сваки покрет све је то прожето светошћу Христовом, све је то прожето Његовим свеживотворним духом и дахом. Он је постао човек да би човек постао оно што је Он. Тако веле Свети Оци. Свети Еванђелист Јован наредио је хришћанима да ходимо као што је Христос ходио у овоме свету. Ето, ми да чинимо оно што је Он чинио, да радимо оно што је Он радио. „Живите по Еванђељу Христовом“ поручује Апостол. Живите по Богу коме Богу? Ви хришћани живите по Богу и Господу Исусу Христу. Зато је Он дошао у овај свет да од нас људи начини Божанска бића. Гле, до Њега и без Њега шта је човек него ђавоље биће.
А у Цркви Христовој непрекидно се врши обожење, обожење човека - шта је то? Човек се постепено испуњује Божанским силама. Божанским силама, оним силама које су младог Апостола Стефана начиниле Првомучеником Христовим радосним. Вели се за Светога Стефана да беше пун вере и силе, пун Духа Светога. То је сила која побеђује смрт, Божанска сила. Тим Божанским силама испуњујемо се и ми у Цркви Христовој. Те Божанске силе изгоне све што је грешно, све што је смртно, све што је демонско, што је ђаволско. Кроз грех бива ођавољење човека, ођавољење човека, јер грех је ђаволска сила, мрачна и тамна, сила која се боји од Бога, сила која помрачује ум, разара ум, помрачује савест, разара савест. Страшна ђаволска сила. Када човек живи у гресима ођавољује себе. Зато је Господ дошао у овај свет да нам да Божанске силе; Божанске силе које ће нас ођавољене обожити, испунити Божанским силама, да се у нама врши непрекидни подвиг обожења наше душе, наше савести, наше воље, нашег ума, нашег срца, нашег тела; да свет очишћује себе од греха тим Божанским силама, испуњавајући себе Божанском силом вере, Божанском силом љубави еванђелске. Ти, потискујући из себе грех и грешно, ти, потискујући из себе смрт и смртно, потискујући из себе ђавола и ђавоље, испуњујеш себе Господом Христом. „Да се испунимо сви пуноћом Његовом“ поручује Свети Апостол. То је циљ нашег живота, нашег људског живота у овоме свету: да се испунимо Богом, еда би све што је ђавоље побегло од нас и ми постали Божији у свим световима.
Велика радост заиста стоји пред сваким човеком у овоме свету откако се Господ јавио у овај свет. Велика радост, с једне стране, у Њему, јер, шта даје? Даје човеку победу над смрћу, даје Живот Вечни, јер се Сам Господ узнео на небо са телом. Ето, Њега је таквог видео Свети Првомученик Архиђакон Стефан, да би све орадостио, да би све нас испунио великом радошћу, да и ми, када се мучимо у земаљским невољама и искушењима, подигнемо очи и видимо Њега где стоји изван свега и зове нас Себи, крајњој мети нашег живота, крајњем циљу нашег постојања. Да савладамо све и пређемо у Царство Небеско и будемо крај ногу Чудесног Бога и Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. То је радост, наша велика радост и једина радост земље, насупрот великој и страшној жалости која пустоши род људски и срца људска кроз грех, кроз смрт, кроз ђавола.
Божић!… Зато је Божић најстарији извор неисцрпне вечне радости за људско биће, сваког човека. Зато се ми хришћани раздрагано поздрављамо о Божићу, и после Божића до Богојављења, чудесним анђелским поздравом: „Христос се роди“!
Нека би се Благи Господ Христос родио и у нашим душама, кроз нашу смирену веру, кроз нашу смирену еванђељску љубав, кроз наше молитве, кроз наш пост, кроз наше милостиње, кроз еванђелске врлине; нека би се родило све што је Христово, што је вечно. Јер је Господ зато сишао у овај свет и даровао њему Себе Бога. А шта је Он Собом даровао? Он је даровао Собом нама Вечну Истину, Вечну Правду, Вечну Љубав, вечни Живот, све што је Божанско и Вечно. Већих дарова није нам нико могао дати. Зато нема веће љубави од љубави Господа Христа према роду људскоме, према човеку. Зато нема веће радости него веровати у Господа, Који се родио на данашњи дан да нас све препороди и са Богом ороди, и преведе све у Вечни Живот. Њему, Њему, само Њему вечна хвала сваког људског бића од Адама до последњег човека. Амин.
Христос се роди! Ваистину се роди!
1965. године у манастиру Ћелије
Бог се на земљи као човек роди. Не као анђео, не као арханђео, него се Бог роди као човек. И тиме уздигао човека изнад свих бића и ствари, и тиме прославио човека као што нико никад прославио га није, нити га може прославити. Бог постаје човек. Ето то је сва тајна Хришћанства и Цркве Христове. Бог се јавља у телу, Он Свесавршени у човеку који је сав пун греха и смрти. Шта је то? Ради чега је то? Зашто Бог постаје човек? Зато што је човек сав постао грех, сав постао смрт и требало је спасити човека од греха и смрти и тиме спасити човека од трулежи, од распадања, од пропасти. Бог се роди као човек и данас на Божић је рођендан Божији, рођендан Бога. И ова Земља, која није знала за бесмртност, која је свим својим бићем кроз човека терала Бога са земље, постаје колевка Бога, Који се рађа од Пресвете Дјеве Богородице Марије.
Данас на Божић свршава се велика и највећа тајна, браћо и сестре, у свима световима. Данас се збива велики догађај у свима историјама рода људског. И у свима историјама свих створених бића Бог никада није постао богоанђео, богоцвет, али ето постаје Богочовек, и тиме показује велику и страшну тајну човечијег бића. Ради чега је човек створен и ради кога? То се види из тога што Бог може постати човек. Значи човек је у почетку створен да смести у себе Бога и да буде испуњен сав Богом. Данас је рођендан Бога, рођендан Богочовека, а уствари данас је рођендан свега светог, свега узвишеног, свега великог у роду људском. Данас је рођендан бесмртности. Данас је рођендан непролазности људске. Данас је рођендан свемудрости људске. Данас је рођендан свих великих и светих људи. Данас је рођендан Цркве Христове, јер Господ је узео на Себе тело, постао човек, и тако основао Цркву Божију у овоме свету, основао је као Тело Своје. Он је сишао у човека да би привукао све људе Себи. Постао човек, јер је био далеко од нас, да не бисмо рекли: па како ми можемо испуњавати Божије заповести кад је Бог горе, изнад свих небеса? Он, Наднебесни Господ постао је човек; улази у наш земаљски живот, улази у наше гробнице, улази у наше мртвачнице, улази у наше прљаве поноре, улази у сав муљ земаљских грехова људских, зала и злочина и свих ужаса, које је човек негомилао у овоме свету и у целоме себи и у души својој.
Гле, данас је дан Светог Првомученика Архиђакона Стефана кога Црква слави. Њега не би било да се Господ није родио као човек, не би било ниједног Светитеља, не само њега. Ко је Тај Који је дао силу том младићу, чудесном и дивном, да се он, кад га засипају камењем, моли Господу Богу за убице своје и да вапије „Господе, не прими им ово у грех“! Такво чудо љубави и молитве није се знало на земљи. Ето, то чудо збива се кроз великог и славног Првомученика Архиђакона Стефана. Ко то твори у њему? Господ Христос Бог који је постао човек, Бог који је у самоме Првомученику Архиђакону Стефану свим силама Својим присутан. Човек се не боји смрти! Гле, и у страшном тренутку смрти, онда када га засипају камењем, када га муче, Првомученик Свети Архиђакон Стефан види небеса отворена и Сина Човечијег, Господа Христа види где седи с’ десне стране Бога, седи у телу људском. Каква визија! Каква радост! Тело људско без Господа Христа било је сво у смрти, у гробу, у распадању, у црвима, то тело људско узнесено изнад свих небеса и ето, то тело које је Господ Христос родивши се на Божић узео на Себе, то прослављено тело стоји изнад свих небеса и седи с’ десне стране Бога Оца!
Небо је отворено земљи. Све небеске радости пружене су роду људском. Првомученик Стефан то види, осећа, види Небо отворено и за њега нема страха од смрти, нема страха од убица, нема страха ни од каквих страхота у овоме свету. Тако је Свети Првомученик Стефан уствари свима нама открио тајну свих Светих Мученика Христових: како су они могли да издрже страшне неподношљиве муке без јаука, без суза… Свако мучење за сваког Мученика имало је своје страхоте, али јунаци Христови нису се бојали смрти и подносили су све те муке, јер су имали над собом Небо отворено, јер је Господ Христос био над свима њима и чекао их у Небеском Царству. Тамо су они хитали кроз сва страдања, кроз све муке, ка Њему, Господу Који је постао човек, да нам да све што је Божанско, да нам да све Божанске силе, такве силе које савлађују све што је смртно у човеку и око човека; да нам да Божанске силе које побеђују смрт, и све демоне који стоје иза смрти.
Данас – данас је рођендан свих светих Исповедника Христових, рођендан свих Светитеља Божијих, рођендан свих хришћана широм света од Витлејема, од онога дана када се Господ појавио у овоме свету, па све до данашњег дана и дана Страшнога суда.
Господ је постао човек – ради чега? Ради тога, да би човеку дао силе да очисти себе од свакога греха, да би човеку дао силе да очисти себе од сваке смрти, да би човеку дао силе да очисти себе од свакога ђавола, од свакога демона. Не реци никада:… Гле, кроз сваки грех твој јуриша на тебе свака смрт, јуриша на тебе сваки ђаво; и ако душу своју, врата душе своје отвориш греху, ти си отворио душу своју нечистим силама, отворио си капију душе своје смрти, свакој смрти. Смрт није тако страшна, али грех је страшан, грех који уноси сваку духовну смрт у сваког човека; јер грех, сваки грех је увек мали ђаво, невидљиви ђаво који убија душу. Неки мали грех расте, ако се ти не бориш против њега, ако ти не устанеш против њега, ако ти не осетиш да тај грех уствари држи у себи читав пакао. Крадеш? Пази, у том греху увек је ђаво. Не покајеш ли грех, тешко теби! Завидиш, пакостиш, злобиш, чиниш неправду, чиниш безакоње, све је то грех до греха и у свакоме од њих по безброј нечистих сила уништава у човеку, уништава све што је божанско, све што је свето, све што је чисто.
А хришћанин човек, чиме се брани? Он се брани Богом, Господом Христом Кога уноси у себе кроз Свету Тајну Крштења, Свету Тајну Причешћа, Свету Тајну Покајања, и тим Божанским силама он изгони из себе све нечисте силе. Зато је хришћанин увек најмилија мета свакога ђавола, али у исто време, хришћанин је увек способан да силом Христовом која је у њему сатре сваког ђавола, сатре сваку демонску силу. Не треба се варати, овај је живот наш на земљи дат нам је да њиме осигурамо себи Живот Вечни, да одавде почне живот наш и настави се у ономе свету. Господ је сишао с Неба, постао човек ради тога. Он је пропутио пут човеку од земље у Небо, пропутио пут којим свако људско биће може ићи и стићи у Небо ако хоће. Све зависи од нас људи, од наших жеља, од наших хтења, од наше слободне воље. Гле, шта је узвишеније, шта је богатије за човека него да се Бог јави у човеку, да се јави као Богочовек у овоме свету? Има ли већег богатства од Господа Христа? Та Он је донео роду људскоме све што Небо има: донео је Небеско Царство, донео је сва блага Небеског Царства и Царство Небеско постало је наше, људско, и ми смо постали наследници Небеског Царства. Јер гле, велику љубав је испољио Господ Христос, све нас чини синовима Божијим, усиновио нас Господу Богу, и тиме ми постајемо синови Божији по благодати постајући и наследници свих богатстава Господа Христа.
Ми људи, живећи на земљи, нећемо ни да помислимо каква богатства нуди нама Господ Христос. Ми се много пута изгубимо по овоме свету у свима ситницама овога света и сматрамо за блага своја ситнице овога света и овога живота. Благи Господ Бог постао је човек, сишао на земљу, основао Цркву Своју и у Цркви Својој оставио сва небеска блага, сва вечна безбројна непролазна блага. Бог је постао човек да би човек могао постати Бог, како уче Свети Оци, да би се човек могао богатити Богом. Наш живот на земљи, ако није богаћење Богом, онда је сигурно богаћење ђаволом кроз све грехе које чинимо. Сетите се дивне и чудесне приче о неразумном богаташу који је, имајући изобиље земаљских блага, рекао души својој: Душо моја, почивај, једи, пиј и весели се; а Бог му је рекао: Безумниче, шта ће бити од твог имања; ову ноћ узећу душу твоју од тебе, и коме ће остати имање, коме? Тако бива свакоме који се не богати Богом“, вели Спаситељ. А нама људима, после доласка Господа Христа у свет када је Господ постао човек, није тешко богатити се Богом, јер Еванђеље Господа Христа јесте богатство које је Он донео овоме свету и показао нам све путеве како да се човек богати Богом и да изгони из себе сваку ђавољу силу.
Знај када извршујеш сваку еванђељску заповест ти богатиш себе Богом, богатиш себе непролазним богатством које ти нико не може узети ни отети: ни смрт, ни ђаво. Ти онда гомилаш себи благо на небу. Чујеш ли заповести Господа Христа, заповести о молитви: „Молите се за пријатеље и непријатеље своје“. Када ту еванђељску заповест вршиш ти уствари богатиш себе Богом. Божанске силе се налазе у теби, јер свака врлина, браћо, своди у душу Божанске силе, свака врлина је од Бога и зато и своди у душу небеску Божанску силу која је јача и од греха, и од смрти и од ђавола. Или, ти испуњујеш ма коју другу заповест: о милосрђу на пример, ти тиме богатиш себе Богом, богатиш се богатством које ће трајати вечито у свима световима где се креће твоје људско биће. Каква блага, каква богатства донео је Господ Христос човеку, бесмртност и Живот Вечни, Небеско Царство и сва блаженства Небеског Царства! Зато је Божић, када се Господ родио као Богочовек у овоме свету, рођендан свих наших радости, свих наших бесмртности, свих наших непропадљивих богатстава, свих великих и светих људи у овоме свету, рођендан сваког човека, сваког истинског човека, сваког правог хришћанина.
Да, Бог постао је човек, показао је како треба човек да усаврши себе у овоме свету, да доврши себе, јер човек је недовршено биће. Бог је створио човека по лику Своме, по слици Својој, да би човек обратио себе и изградио себе у савршено биће, савршеног човека. А тај савршени човек и такав савршени човек налази се само у Господу Христу. Он је Богочовек и у Њему ми имамо пут како да довршимо себе, имамо циљ коме треба да гредимо. „Угледајте се на мене као ја на Господа Христа“ – вели Св. Апостол Павле хришћанима, да их не би уплашио рекавши им: „Угледајте се на Господа Христа“. Он то и тражи од хришћана, он то и пише, али људи су слаби, плаше се. Како ћу ја човек да се угледам на Христа, ја прљав, ја пун грехова, ја сав нечист?! Апостол зато вели: Као што се ја угледах на Господа Христа, ви се угледајте на мене. И ја сам човек, и ја сам под слабостима људским, и кад ја могу да се угледам на Господа Христа, да испуњујем Његово Свето Еванђеље, можеш и ти, брате! И ти имаш пет чула као и ја, имаш тело као и ја, имаш душу од Бога као и ја. Ништа ја Павле немам веће као дар Бога него што ти имаш. И ја сам створен као човек, сви смо ми људи створени на један начин од Бога, сви имамо тело, сви имамо душу. Али, у чему је разлика између Светог Апостола Павла и нас? У вери, у вољи, у жељама, у слободном хтењу! Силна воља, ето шта је потребно човеку! Та силна воља када крене путем Христовим обогаћује се, јача, постаје непобедљива, и онда човек лако и радо испуњује Еванђеље Господа Христа, све Његове заповести, лако савлађује сваку смрт, сваког ђавола који јуриша на њега у овоме свету.
Тако велики светли Празник Божић рођендан је свих наших људских радости, рођендан је свих великих, највећих и најбесмртнијих дела које су људи починили; рођендан је Ускрса, рођендан је Педесетнице, рођендан је и Преображења, јер то су сви велики светли Празници, велики славни догађаји помоћу којих Господ спасава свет од греха, смрти, ђавола. А да није данашњег дана, да није Божића, да се Господ није родио као човек, свега тога не би било. Шта би било од човека? Шта би човек постао да није Бог оваплотио се и сишао на земљу? Човек би несумњиво постао ђаво, несумњиво изгубио све што подсећа на Бога; човек би несумњиво себе толико унаказио гресима, залима, да би изгубио сваку сличност са Богом. Тако би себи створио пакао, вечни пакао! А пакао је увек исти, био људски, био ђавољи. Јер шта је пакао? То је живот без Бога! Кад Анђео живи без Бога, он је ђаво! Кад човек живи без Бога он је ђавочовек. Јер ако нема Бога у души, она је отворена да се у њу усели грех. Пакао је грех, и свака, и свака нечиста сила. Господ је постао човек да би човека подигао из свих њихових слабости и немоћи и уздигао изнад Анђела и Арханђела, уздигао у Небеско Царство.
Зато је Господ постао човек, зато ми славимо Божић као најрадоснији празник, јер гле, кроз данашњи Свети Празник и смрт је постала радост за човека, вели Свети Апостол Стефан Како се Он радује што Га каменују за Господа Христа! Каква је то сила која чини да није више ни смрт највећа страхота?! Само Господ Христос, само Богочовек то чини! Тако у мом и твом животу, ако хоћеш да смрт престане бити за тебе страшило и страхота и за твоје ближње, ти предај себе васцелог Господу Христу. Када предаш Њему себе, предао си себе Богу Свемогућем и Свејаком, Који ће уништити сваку смрт и сваког ђавола који насрне на тебе. Зато је вера, вера у Господа Христа, наша сила којом побеђујемо свет, сила којом побеђујемо смрт, сила којом побеђујемо ђаволе, сила којом побеђујемо пакао. Вера прво вера, изнад свега вера! Све је могуће ономе који верује - који верује у Господа Христа Богочовека. А Он, Он је сав ту међу нама, сав у Цркви Својој, сав у свима световима као свуда присутан, сав свуда готов да помогне свима нама, да нас извуче из понора смрти, из понора греха и узнесе у Рај.
Божић! Божићем је отворен пут у Рај. Божић – Божић нам је дао свима сва рајска блага. И ако желиш души својој рајско расположење још овде на земљи, ти смири себе пред Господом Христом, ти увек молитвено и скромно са постом и бдењем иди за Господом Христом, само за Њим, јер несумњиво за Њим ћеш стићи у Царство Небеско.
Ако ја и ти будемо пригрлили неки грех, неку страст, и останемо са њом у овоме свету, а куда нас води та страст? За ким ми то идемо када се подамо некој страсти и живимо у њој? За ђаволом. Ако је пакост у питању, ђаво пакости, кроз пакост своју води те за собом у пакао. Знај, ниједан грех, ниједан порок не даје души Царство Божије, Царство Небеско, не даје радости небеске. Сваки грех и велики и мали ствара помрчину у души, ствара немир, ствара тугу, ствара невољу, ствара муку. И кад се човек ослободи греха кроз свету исповест, кроз покајање, кад се покаје за грехе своје, за страсти своје, за пороке своје, онда ће осетити како небески мир и покој силазе у душу његову. Тада он осети оно што је Спаситељ објавио свакоме и свима: „Ходите к Мени сви који сте уморени и натоварени, и Ја ћу вас одморити“. Ја ћу вас одморити! Јер сваки грех јесте страшан воденички камен који притискује душу твоју и моју све дотле док се тај грех не исповеди, док се не избаци из душе. И сваки грех је врло тежак, неизмерно тежак, толико тежак да усмрћује, да душу увлачи у смрт и сатире те. А Господ Благи, нежно зове к Себи: „Ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, натоварени гресима, невољама, љутим мукама, разним смртима. Ја ћу вас одморити“. Господ даје тај мир духовни, мир који даје бесмртност и Живот Вечни. Кад га човек стекне стекао је Царство Небеско.
И данашњи Свети Првомученик Стефан, који се смрти радовао више него ли ми некој радости, нека нас он води и руководи идењем за Богочовеком Христом, Који је постао Богочовек ради нас људи, да и ми победимо све што је смртно, победимо у себи сваки грех, сваку духовну смрт, победимо у себи сваког нечистог духа и узживимо још на земљи Еванђељем Господа Христа, божанским животом који се продужава у ономе свету, еда бисмо и ми заједно са Првомучеником Светим Стефаном, Апостолом и Архиђаконом, славили Господа Христа кроза сву вечност, кроза све вечности на ономе свету, поздрављајући на небу један другога као што се поздрављају сада људи на земљи: „Христос се роди! Ваистину се роди“!
Данас је Божић, данас се рађа Бог као човек! Ради чега? Само ради две истине, браћо и сестре: да нам каже шта је Једини Истинити Бог, и да нам каже шта је једини истинити човек. Јер ми људи не само да не знамо шта је Бог, него не знамо ни шта је човек. Гледај себе, завири у своју душу, какво чудо у теби!
Данас, данас се рађа Једини Бог, рађа се као Човек, рађа се ради тога да би теби човеку учинио приступачним Јединог Истинитог Бога. Он се сједињује с тобом тако присно да ти да свега Себе, да каже свега Себе теби, да ти више не луташ од једно лажног бога до другог, да се не ломиш и ходаш од гроба до гроба, и да не летиш из загрљаја у загрљај ђаволу проклетом, него да поштујеш и славиш Јединог Истинитог Бога.
Данас, данас се рађа Вечни Бог, али са Њим се рађа Вечна Истина. Рађа се као Човек, човече, ради чега? Да Вечну Истину учини приступачном теби, да ти више не обожаваш лаж, да ти више не живиш лажи у овоме свету, него да знаш шта је Истина, шта је Вечна Истина, и да њоме живиш. Ти си створен ради Њега, човече! Кад Бог постаде Човек, то значи да Он постаде као Вечна Истина човек, да би ти сазнао и примио у себе сву Вечну Истину Божју, Васцелог Бога! Каква почаст, какво богатство! Бог постаје човек, постаје ти, човече, да ти да целог Себе, да ти да на правом месту Вечну Истину.
Данас се Он рађа као Човек, Он, Вечна Правда да би ти, човече, осетио шта је Вечна Правда, и знао шта је она. Да би она постала твоја. Јер све што Господ има поставши Човек, постаје ради тога да теби да све, теби, човече! И ти, који се гушиш у неправдама људским, у неправдама земље, ето, доживео си то да Бог, Који је Вечна Правда, постаје Човек, и да ти Вечна Правда буде тако блиска. Да ти сам будеш Богу близак, да ти буде блиско срце твоје Њему, (блискији Он) од срца твог.
Данас се рађа Вечни Живот као Човек. Кад се Бог рађа као Човек, Вечни Живот рађа се с Њим. Зар у Богу може бити смрти? Не! Бог је сав Живот, Бескрајан и Бесконачан. Постаје Човек, еда би ти, човече, који си, ето, пропао у безброј смрти, осетио шта је Живот Вечни. Каква велика тајна, каква велика милост! Људи имају једно парче живота на земљи, опкољено са свих страна смрћу. Са свих страна опкољен си смрћу. Какав је твој живот? Шта је твој живот? Твој живот, то је мала свећица у огромној помрчини смрти, и он труне. Само мали ветар смрти дуне, оде твоја свећица у мрак. Шта је, дакле, ако не љубав то да је Господ, Вечни Живот, постао Човек да теби, човеку, подари Вечни Живот? Какво богатство, какав сјај, каква срећа, какво блаженство! И Он, Вечна Љубав, Вечна Радост постаје Човек. Све то постаје твоје, и ти, бедни човече, од рођења Господа Христа, од Божића већ можеш осетити шта је то истинска радост Вечна Радост, шта је то истинска љубав Вечна Љубав, Љубав која не престаје, Љубав која не зна за лом, за несрећу, за љубомору, Љубав света и божанска. Све то Господ даје нама.
А друга истина, ради чега је Господ постао човек, јесте да каже шта је то прави и једини истинити човек. Јер, човек није ни грех, човек није ни зло, човек није ни ђаво, човек није ни смрт, човек није ни звезда, ни сунце, ни цвет; човек је сасвим нешто друго. Човек је велика и света тајна Божја, човек је икона Божја у овоме свету, лик Божји у овоме свету. Душа твоја, душа моја, душа човекова, ето, то је лик Божји, икона Божја, то је прави човек. Господ је дошао да нам открије тог човека, боголиког човека, тог вечног човека, и мог и твог; тог вечног човека иза сваке смрти, иза сваког зла, иза сваког греха, иза сваког пакла, иза сваког ђавола. Тако, тек кроз Господа Христа, ми људи знамо шта је прави човек. Ја знам тек кроз Њега себе. И ти пробај: питај се ко си, шта си? Нећеш дознати тајну своју, нећеш сазнати ко си ти, Јоване, и ко си ти Петре, ко си ти, Милоше, ако се не спојиш са Господом Христом кроз веру у Њега, ако Му се не поклониш, ако не клекнеш свим бићем својим пред Њим и предаш се Њему, ако не поверујеш у Њега као Богочовека. Ето, родио се као Богочовек, да теби човеку каже тебе самог: ко си, шта си, и ради чега си у овоме свету? Тако, две велике, најсветије и највеће тајне, Бога и човека, указују на Богочовека Господа Христа. Поставши Богочовек казао је сву тајну о Богу, али казао је сву тајну и о човеку.
Али, зашто се Господ Благи родио као Човек, а не као нека лепа љубичица, а не као нека лепа ружа, а не као нека дивна ластавица, а не као нека плава звезда, а не као неки дивни анђео, него као човек? Ради чега? Ради тога што је човек Богу сагрешио, а грех смлавио човека, а грех оборио бесмртника Божјег, грех икону Божју унаказио, подерао, поцепао. Човек сав утонуо у болест, несрећу, невоље, недаће. Постао је Господ човек ради тога да из човека истера грех; постао је човек да не би човек и даље био расадник греха у овоме свету. Ни птице, ни биљке, ни животиње, нису знале шта је грех, нити су патиле од греха, док човек није увео грех у овај свет. Због човека и са човеком сва твар уздише и тужи: уздишу јагањци што их људи поклаше; уздишу благи кротки телци, јер их људи измучише; уздишу све животиње које служе човеку; уздише све што живи. Грех, отров греха, ето, разлио се по свима тварима и сва твар уздише и тужи с нама вели Свети Апостол Павле; с нама грешницима, јер смо ми кроз грех увели тугу и несрећу, бол и јад, болести и смрт. Господ безгрешни постао је Човек да ту најстрашнију бољку, свебољку грех, изчупа из човека, да човека ослободи од њега, од те највеће страхоте.
Зашто је Господ постао Човек, а не птица, а не цвет, а не анђео, а не животиња, ни звер? Господ је постао Човек зато што је несретни човек увео смрт у овај свет. Смрти није било док човек грехом својим није увео смрт у овај свет. А шта је смрт, то ми сви знамо. То најбоље знају родитељи који рађају децу, а деца умиру. То најбоље знају деца, чији родитељи умиру. То зна сваки човек. Авај! мука над мукама, бол над боловима, страхота над страхотама, смрт! А ту смрт увео је човек у овај свет. Зато је Господ и постао Човек да би човека обесмртио. Каква срамота за човека, какав јед, какав ужас што је он увео смрт у овај свет, смрт највећег непријатеља свога. Он Бесмртни, Једини Бесмртни, постаје Човек да да бесмртност роду људском, да би бесмртност разлио по бићу људском. А човек у овоме свету постао централа смрти. Зато је Он постао Човек, да централу смрти разори, да човек више не умире, да човек постане вечно биће, вечни човек; да се икона Божја обнови у човеку, да се човек испуни Божанским силама, најпре Бесмртним Господом Христом, вером у Њега, вером у Васкрслог Господа Христа, Који се родио као Човек, страдао, погребен био, васкрсао и победио смрт ради тебе, ради мене. Да уништи централу смрти, да разлије велику тајну Божанску силу бесмртности по свој људској природи; да ми, верујући у Господа Христа, васкрсавамо из свих смрти, победимо сваку смрт и осигурамо себи Живот Вечни Њиме Јединим Бесмртним и Вечним Победитељем смрти, Господом Христом.
Зашто је Господ постао Човек, а не Анђео, не Арханђео, не Херувим? Зато што је човек увео ђавола у овај свет, ђавола! Зато је Господ постао Човек! Јер ко је могао победити ђавола у човеку, ко је могао победити ђавола у овоме свету, ко осим Бога? Нико! А човек несрећни, кроз грех постао дом, обиталиште ђавола. Сетите се приче Спаситељеве у којој се каже како је у једном човеку ђаво био, па изашао из њега. А то значи да се човек покајао и истерао из себе ђавола. Али, ослободивши се тог ђавола, он се опет предао лености и ђаво лутајући по свету, по свима другим тварима, нигде не нађе тако пријатно место као у оном човеку. Јер дана је човеку икона Божја, а ђаво је сав у томе да се руга Богу и свему што је Божје. У човеку икона, а он хоће да се руга Богу у Божјој икони. И рече ђаво: Идем да се вратим у дом свој. Ђаво назива човека домом својим. Да се вратим у дом свој! И заиста, вели Спаситељ, узе седам духова, горих од себе, и врати се човеку и уђе у њега. Ето шта је постао човек кроз грех и са грехом, ето шта значи не љубити Бога, ето шта значи имати љубав према греху. Она уводи у човека смрт кроз ђавола, не једног, но безброј њих. И зато је Господ постао Човек, да из човека истера ђавола.
Он Бог постао Човек, да човека, људску душу, човекову душу која је бескрајна зато што је Божја, зато што је боголика, испуни Божанским силама. Пише у Светом Еванђељу да у Господу Христу живи сва пуноћа Божанства телесног. Сва пуноћа Божанства живи у телу човечијем, еда би та пуноћа, вели се даље у Светом Еванђељу, постала и моја и твоја, и да бисмо се и ја и ти испунили том пуноћом Божанства. Ето, то је циљ ради кога је Господ дошао у овај свет и постао Човек, то је циљ Божји: да човека испуни Божанским силама, да испуни Богом, и тиме потисне из човека и истера све што је ђаво, све што је грех, све што је смрт. Зато се Господ, браћо, родио у овоме свету као Човек.
Зато ми тако необично раздрагано прослављамо Божић, нарочито Ону која нам је Њега родила Пресвету Богомајку, Свечисту и Пречисту, једину Њу Која је у том страшном паклу греха, смрти и ђавола остала без греха. Својим светим животом, Својим подвизима и није учинила можда никад грех. А иступила је као представница грешног рода људског, као Она Која је такође потомак Адама и Еве и грешних прародитеља наших, са свим наслеђем греховним, што се Она као Богородица осветила и родивши Господа Христа спасла нас. Она, Пресвета Богомајка! Зато је узвишенија од свих Херувима и Серафима, зато славнија од сваког бића Она Коју славимо као „честњејшују Херувим и славњејшују без сравненија Серафим“.
Данас, други дан Божића Њен је дан. Она, нарочито кроз Чудесног Господа, и не знајући до краја Кога ће заправо родити, ето, Она је прва испунила себе Богом. Прва је осетила ту истину: шта значи Господ Христос, шта значи то кад Бог постане Човек. У Њој је Бог постао Човек. Она Га је родила као Богочовека, и прва доживела сву пуноћу Божанства, прва доживела сав Рај, сва блаженства, сва богатства које Бог доноси свету, доживела цело Еванђеље Господа Христа, доживела сав Вечни Живот, сву Вечну Истину, сву Вечну Правду. Она је после Господа Христа оличење Вечне Правде, оличење Вечне Љубави, оличење Вечнога Живота.
Зато, зато је Она увек посредница између нас и Господа Чудесног Сина Њеног, а Бога нашег. Посредница која нам измољује од Њега све што Он као Бог даје човеку, измољује нам Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Радост Вечну, све што Чудесни Син Њен, Господ наш, рађајући се на овом свету као Богочовек, приноси свету. Зато Је ми православни тако необично раздрагано славимо, и по црквеним песмама и химнама изгледа као да више Њу славимо него самог Господа. Јер нам је ближа, јер Она зна наше невоље и муке. Она зна шта то значи бити под гресима, смртима и ђаволима и страстима овог света. Зато ми увек са вером приступамо Њој, ми православни.
Зато ми данас славимо Прву после Господа Христа Богочовека, Њу Која нам је родила Њега, Бога Истинитог, Господа Христа, као Богородицу. Родила је Њега, родила по телу, и Он поставши Човек, поставши тело, основао је Цркву Своју, која је тело Његово. Тако је Пресвета Богомајка уствари родивши Њега, дала нам Цркву Христову, ту највећу чудотворку у свима световима, што нам даје све оно што је Господ Христос донео: даје нам Вечни Живот, Вечну Правду, Вечну Љубав, Вечну Истину, Вечнога Човека. Не лажнога човека, не лажне богове, него вечнога човека и бесмртнога, и тако осигурава свакоме од нас бесмртност и Живот Вечни!
Њој, Њеном Чудесном Сину, слава и хвала за све даре, вечне даре које дарује нама бедним људима, дарује ради наше вере, дарује ради наше жеље, дарује ради наше молитве, дарује ради нашег смирења пред Њом и Чудесним Сином Њеним. Нека нас Она увек води и руководи свима путевима живота нашег, и уведе у Небеско Царство, где Она на престолу славе заједно са Сином вечно царује и влада.
Христос се роди! Ваистину се роди!ај око своје, завири у њега; загледај у срце своје, да ли га знаш? Како мало знаш, како мало себе познајеш. Човече, ти не знаш ни себе, ни Бога! Шта онда знаш? Шта је осим мрака и таме око тебе?
А данас, данас се рађа Бог да открије људима Јединог Истинитог Бога у свима световима. А људи? Људи заблудели у тами, у мраку, у помрчини. Људи, а око њих безброј лажних богова! Шта све нису људи прогласили за бога, не знајући Јединог Истинитог Бога? Шта све људи данас не проглашују за бога, не знајући Јединог Истинитог Бога, и не желећи Јединог Истинитог Бога, Господа Христа? Колико лажних богова предлаже себе место Јединог Истинитог Бога? Погледајте, о! па Европа је постала изложба лажних богова, накарадних, наказних, ужасних.
1966. године у манастиру Ћелије
