МОЛИТВА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ ЗА ДЕЦУ

Најслађи Исусе, Боже срца мога, даровао си ми децу по телу, која су Твоја по души; и моју и њихове душе Ти си искупуо Својом непроценљивом крвљу; ради крви Твоје Божанске молим Те, Најслађи мој Спаситељу: благодаћу Својом додирни срца деце моје (имена) и кумчади моје (имена), огради их страхом Твојим Божанским, сачувај их од лоших околности и навика, усмери их на светли пут живота, истине и добра, украси живот њихов свиме добрим и спасоносним, устрој судбину њихову како Ти Сам хоћеш и спаси душе њихове како Ти знаш.

Господе Боже отаца наших, деци мојој (имена) и кумчади мојој (имена) дај срце праведно да би поштовали заповести Твоје, откровења Твоја и да би испуњавали све ово. Амин

МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ

Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена дасе вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморална улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледањазлих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.

СЛОВО О МОЛИТВИ - Јован Кронштатски

Веруј и надај се, јер као што је теби лако да дишеш и живиш ваздухом, да једеш или пијеш, још је лакше вери твојој да од Господа добије све духовне дарове. Молитва је дисање душе, молитва је духовна храна и пиће.

Молитва је – вода жива, којом душа гаси жеђ.

Молитва – то је созерцавање у себи, људима и природи дела премудрости, доброте и свемоћи Божије; молитва је – постојано стање благодарности.

Молитва је – дисање духовно; молећи се, ми дишемо Духом Светим: „Молите се Богу Духом Светим“ (Јуд. 1,20). Све црквене молитве су – дах Духа Светога, као да су духовни ваздух И, у исто време, светлост, духовни пламен, духовна храна и духовна одећа.

„Молитва је узношење ума и срца ка Богу“ (Митрополит Филарет), созерцавање Бога, одважна беседа твари са Творцем, побожно стајање душе пред Њим, заборављање свега што нас окружује ради Њега, храна душевна, ваздух, светлост, животворна топлота њена, очишћење грехова – благи јарам Христов и лако бреме Његово. Молитва је – непрестано осећање сопствене немоћи или ништавности душевне, освећење душе, предукус будућег блаженства, блаженство ангелско, киша небеска која освежава, напаја и оплођује земљу душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха, озареност лица, радост духа, златна нит која твар повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим патњама и искушењима живота, светиљка живота, успех у делању, равноангелско достојанство, утврђење вере, наде и љубави. Молитва је – веза са Ангелима и светима. Молитва је – поправљање живота, мати суза и скрушености срца; подстицај на милосрдна дела; животна сигурност; уништење страха од смрти; занемаривање земних драгоцености и жеља за благом небеским; очекивање Онога Који ће судити целом свету, свеопштег васкрсења и живота будућег века; настојање за избављењем од вечних мука, непрестано тражење помиловања од Владике; жива вода душе; молитва значи моћи својом љубављу примити у срце све људе, силазак неба у душу, смештање Пресвете Тројице у срце, као што је речено: „К Њему ћемо доћи и код Њега ћемо се настанити“(Јн.14, 23).

Када се молиш Господу, очима срца гледај унутар себе, гледај душу своју; Господ је тамо, у мислима твојим и у исправним кретањима срца твога, као што је и изван тебе и на сваком месту. „Близу ти је Он – у устима твојим и у срцу твом'“(Рим. 10,8), а не само на небесима или у понорима.

Бог је истина; зато и молитва моја мора да буде истина, као што то мора бити и мој живот; Бог је Светлост; и молитва се моја мора приносити у светлости ума и срца; Бог је ватра, и молитва моја, као и мој живот, мора бити ватрена; Бог је слободан : и моја молитва мора бити слободно изливање срца. Колико је богатство људског духа! Само од срца помисли на Бога, само пожели усрдно сједињење са Богом и Он ће истог часа бити са тобом.

Прелепе наше молитве! Ми смо се навикли на њих, али уображавамо да их слушамо први пут и постављамо се према њима као странци.

Молитва неизоставно мора увек бити искрена и савршено слободна, никако наметнута, изнуђена обичајем или навиком, уопште, она мора бити слободно и свесно изливање душе пред Богом. „Пред Богом изливам душу своју“ (Молитва Ане, мајке Самуилове).

Бог хоће да Му се свакодневно обраћамо молитвом зато да би нас, подивљале од греха и чеда Своја која су се од Њега удаљила, привукао Себи, очистио нас и обгрлио Својом љубављу. Тако и добри родитељи поступају са својом непослушном децом.

Током молитве је нужно свесно, промишљено, крајње смирење. Оно је нарочито потребно при читању молитве Господње, „Оче наш“. Смирење разара све подвале ђаволске. О, колико је у нама скривене гордости! Ми кажемо : ја то знам, то ми није потребно; то није за мене; то је сувишно; у томе нисам грешан. Колико је ту свога умовања!

Бог брзо услиши молитву када се двоје или троје заједно и од срца моле. То је искуство.

Не обраћај пажњу на помрачења, пламен и тескобу ђаволску у време док се молиш И срцем се чврсто ослони на речи молитве, уз уверење да су у њима скривене драгоцености Духа Светога : истина, светлост, животворни пламен, опроштај грехова, спокојство и радост срца, живот и блаженство.

Ако се не молиш, онда поступаш сасвим неразумно и неразборито; тело на све начине потпомажеш, наслађујеш, снажиш, док душу занемарујеш. Јер сваки је човек двојак, и састоји се и од душе и од тела.

Искрени хришћани се непрестано моле, зато јер непрестано и грешимо; захвалност је непрестана, јер свакога дана, свакога часа, задобијамо нове милости Божије, а и старих је безбројно много; славословље је непрестано, зато што стално гледамо славу дела Бога нашега у нама и у читавом свету, а нарочито славу Његове безграничне љубави према нама.

Наше срце свакодневно умире духовном смрћу. Топла сузна молитва је његово оживљавање, почетак његовог дисања. Ако се свакодневно не молимо са духовном топлином, онда ћемо лако духовно умрети

Каже се : ако немаш воље, онда се немој ни молити; то је лукаво, телесно мудровање; не само да ћеш престати да се молиш већ ћеш и потпуно одустати од молитве, а тело управо то и хоће. „Царство се небеско на силу узима“ (Мт. 11,12), и без самоприсиљавања на добро, нећеш се спасити.

Нека они који се моле верују да ће им све што је корисно Владика дати тамо и тада, где и када то нису очекивали.

При молитви увек чврсто веруј и запамти да свака твоја мисао и реч могу постати дела, „јер у Бога је све могуће што рече“ (Лк. 1,37). Чувај реч, драгоцену реч: „За сваку празну реч коју рекну људи ће дати одговор у дан страшнога суда“ (Мт.12,36).

Неко се једном у време молитве – док је празно набрајао речи, поспан и болестан и душом и телом, разбудио поставивши у себи питање : „С ким ти разговараш, душо моја? „. Представивши затим живо Господа пред собом, почео се молити са великим умилењем и сузама; његова отупела пажња се изоштрила, а ум и срце просветлили и он је потпуно живнуо. Ето шта значи замислити Господа пред собом и бити у Његовом присуству. „Ако се ти, душо моја, “ говорио је он даље, „не усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са људима који су виши од тебе из страха да се не увреде, како се онда усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са Господом? “

Треба снажно ослушкивати своје срце, како не би лагало, како би свака реч долазила из његове дубине, као што је и речено: „из дубине вичем к Теби, Господе“ (Пс. 130,1), тј. треба се у највећој мери постарати за истинитост молитве, за искреност која чини да усвојимо све речи молитве коју су саставили други, да би се свака реч те молитве сматрала истинитом.

Избегавај неповерљивост, сумњичавост и ђаволско сањарење у молитви, као и у свакој другој области живота. Нека твоје душевно око буде искрено, како би твоја молитва, твоја дела и читав твој живот били свети.

Док се молиш Господу, Божијој Мајци или светима, увек имај на уму да Господ даје по заслугама срца: „Да ти да Господ по срцу твојему“(Пс. 20,4); какво је срце такав је и дар; ако се молиш са вером, искрено и од свег срца, нелицемерно, онда ће ти се, према вери твојој, по мери ревности твога срца, дати дар од Господа. И супротно – што је хладније твоје срце, што је маловерније и лицемерније, то је бескориснија молитва, а осим тога, она још више гневи Господа, Који је Дух и за Себе тражи оне који Му се клањају духом и истином.

Док се молиш, у највећој мери се старај да срцем осетиш истину или снагу молитвених речи; храни се њима као нетрулежном храном, напајај њима своје срце, греј се њима као благодатном ватром.

Сваку реч молитве „Помилуј ме, Господе“, Владика слуша и испуњава је (искуство), само ако је изговарамо од срца; тако је и са речима других молитава, па чак и наше сопствене искрене молитве. Молите се једино у безазлености срца и без икакве сумње.

Немој пропустити прилику да се помолиш за било ког човека, на његову сопствену молбу или молбу његових рођака или пријатеља. Господ благонаклоно гледа на молитву коју узносимо с љубављу и на нашу одважност пред Њим. Осим тога, молитва за друге од велике је користи и ономе ко се за њих моли : она очишћује срце, учвршћује веру и наду у Бога и распламсава љубав према Богу и ближњем.

Када се будеш молио за душу преминулог, приморај себе да се за њу молиш из дубине душе, сећајући се да је то твоја суштинска обавеза, а не само обавеза свештеника. Замисли колико је преминулом потребан спокој и колико су му потребне молитве живих, будући да је и он део јединственог тела Цркве. Пред Владиком много значи молитва вере и љубави за преминулог.

Сваког дана се, ујутро и увече, моли Господу за упокојење преминулих праотаца, отаца и браће своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не би угасла нада у будући живот после смрти, да би се твој дух смиривао свакодневном мишљу о твом брзопролазном животу.

Када први пут, или тек понекад, читамо неке молитве, читамо их, као нешто ново, радо и осећајно; али, како их све чешће понављамо, све мање осећамо радост; оне престају да нас интересују и тешко савлађујемо себе да их читамо са ранијм осећаЊем. Ево шта треба чинити против тога: морамо замислити да по први пут читамо оне прекрасне молитве на које смо се навикли и које су нас тако снажно занимале у прво време; срцем проникнути у сваку реч и дубоко је поштовати. Та појава у нашој души последица је првородног греха – последица је наше првобитне непостојаности у истини. И све до сада, ми нисмо у стању да се непоколебљиво учврстимо у истини : тек што застанемо, а већ се убрзо потом колебамо у њој. Тако се често дешава са молитвом, тако се дешава и са вером, и са пријатељством према људима, и са љубављу према Богу и ближњем, и са врлином уопште: свугде се показујемо непостојаним у истини.

Молиш за друге живот, веру и разум духовни – да ли се искрено, а не лицемерно, да ли се само речима молиш? Желиш ли им такво узрастање из дубине душе? Да ли и сам узрасташ? Не живиш ли и сам у страстима? Знај, да Владика све гледа Својим, најсветлијим очима; Њему се треба молити умешно, у безазлености срца и духом ватреним.

То што се при молитви срцем не осећа истинитост речи, потиче од безверја срца и недостатка осећања сопствене огреховљености, а то, са своје стране, потиче од прикривеног осећаја гордости. По мери својих осећања на молитви човек ће знати: да ли је горд или смирен; што је осећајнија, ватренија молитва, тим је он смиренији; што је безосећајнија, то је и он гордији.

Као што се у животу често дешава да човек једно има у срцу, а друго на уснама па истовремено показује два лица – тако се и на молитви, пред лицем Самога Бога, који види тајне срца, човек често показује као дволичан : једно говори, а друго има у мислима и срцу. Још се чешће дешава да, иако разуме молитву и мисли на њу, срцем не осећа оно што говори и, будући мртав, само баца речи у ваздух, заваравајући се да таквом молитвом може угодити Богу. Чудна, огреховљена дволичност! То је горки плод и сведочанство нашег грехопада. Нашем срцу постало је уобичајено да лаже на молитви, као и у опхођењу са људима. „Сваки је човек лажа“ (Пс. 116, 11). То је стуб лажи. Хришћанн треба да употреби сва средства како би сваку лаж са кореном исчупао из срца и засадио у њему чисту истину. Требало би почети са молитвом као са делом за које нам је превсходно нужна истина срца, по речима Господњим: „духом и истином треба се клањати“. Научимо ли да током молитве говоримо истину у срцу, ни у животу нећемо дозволити себи да лажемо; истинита и искрена молитва ће, очистивши наше срце од лажи, успети да га од ње сачува и у делима житејским. Како научити да се током молитве говори истина у срцу? Свака реч молитве мора се довести до срца, мора се положити на срце, мора се срцем осетити њена истинитост. Морамо бити свесни колико нам је неопходно оно што од Бога тражимо у молитви, као и неопходности да му се усрдно благодари за Његова велика и безбројна доброчинства према нама, неопходности најусрднијег славословља за Његова велика и премудра дела у Његовим створењима.

Велик је наш немар и велика је лењост наша за молитву: увек смо склони да се молимо – што често и чинимо – са тешком муком и да што пре завршимо, па журимо и летимо по површини, а да и не погледамо у дубину срца. Зато је наша молитва као ветар: зашуми, прохуји – и то је све.

Не претварај се пред Господом „Који испитује срца и утробе“, да Он не би презрео твоју молитву као ништавну и лажну.

Дешава се, за време молитве, да се наше срце пред људима богоборачки застиди молитвених речи или Самога Господа Бога, па тромо и неискрено изговара речи молитве. Треба уништити тај богоборачки, човекоугодни, ђаволски стид и страх и изговарати молитву из душе и громогласно, у безазлености срца, замишљајући пред собом јединог Бога а све остало сматрати непостојећим. „Јер ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечији постидети њега кад дође у слави Оца Свога са ангелима светима“ (Мк. 8,38).

Молећи се са људима, ми као да понекад морамо својом молитвом пробити најтврђи зид – душу човечију, скамењену житејским страстима – морамо проћи помрачину египатску, помрачину страсти и пристрасности. Ето због чега је понекад тешко молити се. Што су безазленији људи са којима се молиш, утолико ти је лакше.

Свети Божији људи имали су „бистре очи срца“ (Еф. 1,18) и тим су очима јасно созерцавали потребе наше грехом искварене природе, јасно су видели за шта треба да се молимо, шта да тражимо, за шта да благодаримо, како да славимо Господа и оставили су нам најблиставије примере молитава свих врста. О, како су добре те молитве! Ми то понекад не осећамо и не знамо њихову вредност, док врло добро знамо вредност хране, пића или модерне одеће, добро опремљеног стана, вредност позоришта, вредност музике, вредност мирјанске књижевности, а посебно вредност романа, тог красноречивог, бесплодног празнословља, док – авај! Скупоцени бисер молитве газимо својим ногама; и онда, када све мирјанско налази своје уточиште у нашим срцима – молитва не налази у њима ни најманји кутак, за њу тамо нема места.

Хиљадама пута сам осетио у срцу да после причешћивања Светим Тајнама или после усрдне молитве, уобичајене или молитве поводом неког греха, страсти, патње или тескобе, Господ, молитвама Владичице – или сама Владичица по милости Господњој – као да мом духу дарују другачију природу – чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, облагодаћену – уместо, нечисте, утучене, троме, малодушне, мрачне, отупеле, зле. Много пута су се у мени десиле велике, чудне промене, на моје сопствено изненађење, а често и на изненађење других. Слава милосрђу Твоме, Господе, које си показао на мени грешнику!

Иако Бог зна наше потребе, молитва је неопходна ради очишћења и просветљења наше душе. Добро је стајати на сунцу – јер је и топло и светло, па се тако и на молитви пред Богом – нашим духовним Сунцем – и грејемо и просветљујемо.

Свакодневна топла молитва доводи нас до најискреније и најчвршће уверености у бесмртност наше душе и блаженства тог невештаственог века: јер све насладе молитве човек црпе из Бога Духа; сву снагу он позајмљује од Њега, исто као што је, по Његовој благодати, позајмљује и од мајке Божије, од Ангела и светих.

„И обазревши се Исус погледа на Петра… а изашавши (Петар) плака горко“ (Лк. 22, 62). И сада, када се Исус обазре на нас, ми горко плачемо због својих грехова. Да, наше сузе на молитви значе да се Господ обазрео на нас свеоживљавајућим Својим погледом којим испитује срца и утробе. Нигде не видиш излаз из својих грехова и они те муче: понекад је због њих срце веома тужно; али Исус се обазре и потекну потоци суза, а са сузама нестају и сва зла испреплетана у души.

Волим да се молим у храму Божијем, посебно у светом олтару, код престола или код жртвеника Божијег, јер се у храму благодаћу Божијом чудесно мењам; у молитви покајања и умилења са моје душе спада трње, спадају окови страсти и осећам олакшање; сва драж, сва заводљивост страсти исчезава, и ја као да умирем за свет, и свет, са својим драгоценостима, за мене; оживљавам у Богу и за Бога, сав бивам прожет Њиме и постајем једнодушан са Њим; постајем као дете које се утеши на мајчином крилу; моје срце је тада пуно наднебесног, слатког мира и душа се озарује светлошћу небеском; све видиш светло, на све гледаш исправно, према свему осећаш пријатељство и љубав. О, како је блажена душа са Богом! Црква је уистину рај земаљски.

Када молиш Господа да просветли ум твој и загреје срце твоје и када те Господ очигледно не слуша, па остајеш у тами и хладноћи, не буди малодушан, не падај у чамотињу, не негодуј и немој роптати што Господ на тебе не обраћа пажњу: Господ испитује твоје трпљење, твоју веру и наду, твоју оданост Њему, Сведржитељу. Запамти, Њему је лако да те озари у једном тренутку.

Док год стојим на усрдној молитви, дотле сам спокојан, топло ми је, лако и светло на души; то је отуда што смо тада са Богом и у Богу; чим се удаљим од молитве, долазе искушења и разне пометње. О, преблажено време молитве!

У чему се састоји велика љубав Бога и светих Његових према нама недостојнима? Између осталог и у томе што нам Бог и свети, по молитви нашој, благодатно дарују духовна добра за која их молимо, а често и вештаствена, ако су нам неопходна. Зато се увек моли у уверењу да ћеш и добити оно за шта се моли

Молитва је – вода жива, којом душа гаси жеђ.

Молитва – то је созерцавање у себи, људима и природи дела премудрости, доброте и свемоћи Божије; молитва је – постојано стање благодарности.

Молитва је – дисање духовно; молећи се, ми дишемо Духом Светим: „Молите се Богу Духом Светим“ (Јуд. 1,20). Све црквене молитве су – дах Духа Светога, као да су духовни ваздух И, у исто време, светлост, духовни пламен, духовна храна и духовна одећа.

„Молитва је узношење ума и срца ка Богу“ (Митрополит Филарет), созерцавање Бога, одважна беседа твари са Творцем, побожно стајање душе пред Њим, заборављање свега што нас окружује ради Њега, храна душевна, ваздух, светлост, животворна топлота њена, очишћење грехова – благи јарам Христов и лако бреме Његово. Молитва је – непрестано осећање сопствене немоћи или ништавности душевне, освећење душе, предукус будућег блаженства, блаженство ангелско, киша небеска која освежава, напаја и оплођује земљу душе, очишћење и освежење мисаоног ваздуха, озареност лица, радост духа, златна нит која твар повезује са Творцем, ведрина и срчаност у свим патњама и искушењима живота, светиљка живота, успех у делању, равноангелско достојанство, утврђење вере, наде и љубави. Молитва је – веза са Ангелима и светима. Молитва је – поправљање живота, мати суза и скрушености срца; подстицај на милосрдна дела; животна сигурност; уништење страха од смрти; занемаривање земних драгоцености и жеља за благом небеским; очекивање Онога Који ће судити целом свету, свеопштег васкрсења и живота будућег века; настојање за избављењем од вечних мука, непрестано тражење помиловања од Владике; жива вода душе; молитва значи моћи својом љубављу примити у срце све људе, силазак неба у душу, смештање Пресвете Тројице у срце, као што је речено: „К Њему ћемо доћи и код Њега ћемо се настанити“(Јн.14, 23).

Када се молиш Господу, очима срца гледај унутар себе, гледај душу своју; Господ је тамо, у мислима твојим и у исправним кретањима срца твога, као што је и изван тебе и на сваком месту. „Близу ти је Он – у устима твојим и у срцу твом'“(Рим. 10,8), а не само на небесима или у понорима.

Бог је истина; зато и молитва моја мора да буде истина, као што то мора бити и мој живот; Бог је Светлост; и молитва се моја мора приносити у светлости ума и срца; Бог је ватра, и молитва моја, као и мој живот, мора бити ватрена; Бог је слободан : и моја молитва мора бити слободно изливање срца. Колико је богатство људског духа! Само од срца помисли на Бога, само пожели усрдно сједињење са Богом и Он ће истог часа бити са тобом.

Прелепе наше молитве! Ми смо се навикли на њих, али уображавамо да их слушамо први пут и постављамо се према њима као странци.

Молитва неизоставно мора увек бити искрена и савршено слободна, никако наметнута, изнуђена обичајем или навиком, уопште, она мора бити слободно и свесно изливање душе пред Богом. „Пред Богом изливам душу своју“ (Молитва Ане, мајке Самуилове).

Бог хоће да Му се свакодневно обраћамо молитвом зато да би нас, подивљале од греха и чеда Своја која су се од Њега удаљила, привукао Себи, очистио нас и обгрлио Својом љубављу. Тако и добри родитељи поступају са својом непослушном децом.

Током молитве је нужно свесно, промишљено, крајње смирење. Оно је нарочито потребно при читању молитве Господње, „Оче наш“. Смирење разара све подвале ђаволске. О, колико је у нама скривене гордости! Ми кажемо : ја то знам, то ми није потребно; то није за мене; то је сувишно; у томе нисам грешан. Колико је ту свога умовања!

Бог брзо услиши молитву када се двоје или троје заједно и од срца моле. То је искуство.

Не обраћај пажњу на помрачења, пламен и тескобу ђаволску у време док се молиш И срцем се чврсто ослони на речи молитве, уз уверење да су у њима скривене драгоцености Духа Светога : истина, светлост, животворни пламен, опроштај грехова, спокојство и радост срца, живот и блаженство.

Ако се не молиш, онда поступаш сасвим неразумно и неразборито; тело на све начине потпомажеш, наслађујеш, снажиш, док душу занемарујеш. Јер сваки је човек двојак, и састоји се и од душе и од тела.

Искрени хришћани се непрестано моле, зато јер непрестано и грешимо; захвалност је непрестана, јер свакога дана, свакога часа, задобијамо нове милости Божије, а и старих је безбројно много; славословље је непрестано, зато што стално гледамо славу дела Бога нашега у нама и у читавом свету, а нарочито славу Његове безграничне љубави према нама.

Наше срце свакодневно умире духовном смрћу. Топла сузна молитва је његово оживљавање, почетак његовог дисања. Ако се свакодневно не молимо са духовном топлином, онда ћемо лако духовно умрети

Каже се : ако немаш воље, онда се немој ни молити; то је лукаво, телесно мудровање; не само да ћеш престати да се молиш већ ћеш и потпуно одустати од молитве, а тело управо то и хоће. „Царство се небеско на силу узима“ (Мт. 11,12), и без самоприсиљавања на добро, нећеш се спасити.

Нека они који се моле верују да ће им све што је корисно Владика дати тамо и тада, где и када то нису очекивали.

При молитви увек чврсто веруј и запамти да свака твоја мисао и реч могу постати дела, „јер у Бога је све могуће што рече“ (Лк. 1,37). Чувај реч, драгоцену реч: „За сваку празну реч коју рекну људи ће дати одговор у дан страшнога суда“ (Мт.12,36).

Неко се једном у време молитве – док је празно набрајао речи, поспан и болестан и душом и телом, разбудио поставивши у себи питање : „С ким ти разговараш, душо моја? „. Представивши затим живо Господа пред собом, почео се молити са великим умилењем и сузама; његова отупела пажња се изоштрила, а ум и срце просветлили и он је потпуно живнуо. Ето шта значи замислити Господа пред собом и бити у Његовом присуству. „Ако се ти, душо моја, “ говорио је он даље, „не усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са људима који су виши од тебе из страха да се не увреде, како се онда усуђујеш да бесмислено и непромишљено разговараш са Господом? “

Треба снажно ослушкивати своје срце, како не би лагало, како би свака реч долазила из његове дубине, као што је и речено: „из дубине вичем к Теби, Господе“ (Пс. 130,1), тј. треба се у највећој мери постарати за истинитост молитве, за искреност која чини да усвојимо све речи молитве коју су саставили други, да би се свака реч те молитве сматрала истинитом.

Избегавај неповерљивост, сумњичавост и ђаволско сањарење у молитви, као и у свакој другој области живота. Нека твоје душевно око буде искрено, како би твоја молитва, твоја дела и читав твој живот били свети.

Док се молиш Господу, Божијој Мајци или светима, увек имај на уму да Господ даје по заслугама срца: „Да ти да Господ по срцу твојему“(Пс. 20,4); какво је срце такав је и дар; ако се молиш са вером, искрено и од свег срца, нелицемерно, онда ће ти се, према вери твојој, по мери ревности твога срца, дати дар од Господа. И супротно – што је хладније твоје срце, што је маловерније и лицемерније, то је бескориснија молитва, а осим тога, она још више гневи Господа, Који је Дух и за Себе тражи оне који Му се клањају духом и истином.

Док се молиш, у највећој мери се старај да срцем осетиш истину или снагу молитвених речи; храни се њима као нетрулежном храном, напајај њима своје срце, греј се њима као благодатном ватром.

Сваку реч молитве „Помилуј ме, Господе“, Владика слуша и испуњава је (искуство), само ако је изговарамо од срца; тако је и са речима других молитава, па чак и наше сопствене искрене молитве. Молите се једино у безазлености срца и без икакве сумње.

Немој пропустити прилику да се помолиш за било ког човека, на његову сопствену молбу или молбу његових рођака или пријатеља. Господ благонаклоно гледа на молитву коју узносимо с љубављу и на нашу одважност пред Њим. Осим тога, молитва за друге од велике је користи и ономе ко се за њих моли : она очишћује срце, учвршћује веру и наду у Бога и распламсава љубав према Богу и ближњем.

Када се будеш молио за душу преминулог, приморај себе да се за њу молиш из дубине душе, сећајући се да је то твоја суштинска обавеза, а не само обавеза свештеника. Замисли колико је преминулом потребан спокој и колико су му потребне молитве живих, будући да је и он део јединственог тела Цркве. Пред Владиком много значи молитва вере и љубави за преминулог.

Сваког дана се, ујутро и увече, моли Господу за упокојење преминулих праотаца, отаца и браће своје, како би се увек сећао смрти и како у теби не би угасла нада у будући живот после смрти, да би се твој дух смиривао свакодневном мишљу о твом брзопролазном животу.

Када први пут, или тек понекад, читамо неке молитве, читамо их, као нешто ново, радо и осећајно; али, како их све чешће понављамо, све мање осећамо радост; оне престају да нас интересују и тешко савлађујемо себе да их читамо са ранијм осећаЊем. Ево шта треба чинити против тога: морамо замислити да по први пут читамо оне прекрасне молитве на које смо се навикли и које су нас тако снажно занимале у прво време; срцем проникнути у сваку реч и дубоко је поштовати. Та појава у нашој души последица је првородног греха – последица је наше првобитне непостојаности у истини. И све до сада, ми нисмо у стању да се непоколебљиво учврстимо у истини : тек што застанемо, а већ се убрзо потом колебамо у њој. Тако се често дешава са молитвом, тако се дешава и са вером, и са пријатељством према људима, и са љубављу према Богу и ближњем, и са врлином уопште: свугде се показујемо непостојаним у истини.

Молиш за друге живот, веру и разум духовни – да ли се искрено, а не лицемерно, да ли се само речима молиш? Желиш ли им такво узрастање из дубине душе? Да ли и сам узрасташ? Не живиш ли и сам у страстима? Знај, да Владика све гледа Својим, најсветлијим очима; Њему се треба молити умешно, у безазлености срца и духом ватреним.

То што се при молитви срцем не осећа истинитост речи, потиче од безверја срца и недостатка осећања сопствене огреховљености, а то, са своје стране, потиче од прикривеног осећаја гордости. По мери својих осећања на молитви човек ће знати: да ли је горд или смирен; што је осећајнија, ватренија молитва, тим је он смиренији; што је безосећајнија, то је и он гордији.

Као што се у животу често дешава да човек једно има у срцу, а друго на уснама па истовремено показује два лица – тако се и на молитви, пред лицем Самога Бога, који види тајне срца, човек често показује као дволичан : једно говори, а друго има у мислима и срцу. Још се чешће дешава да, иако разуме молитву и мисли на њу, срцем не осећа оно што говори и, будући мртав, само баца речи у ваздух, заваравајући се да таквом молитвом може угодити Богу. Чудна, огреховљена дволичност! То је горки плод и сведочанство нашег грехопада. Нашем срцу постало је уобичајено да лаже на молитви, као и у опхођењу са људима. „Сваки је човек лажа“ (Пс. 116, 11). То је стуб лажи. Хришћанн треба да употреби сва средства како би сваку лаж са кореном исчупао из срца и засадио у њему чисту истину. Требало би почети са молитвом као са делом за које нам је превсходно нужна истина срца, по речима Господњим: „духом и истином треба се клањати“. Научимо ли да током молитве говоримо истину у срцу, ни у животу нећемо дозволити себи да лажемо; истинита и искрена молитва ће, очистивши наше срце од лажи, успети да га од ње сачува и у делима житејским. Како научити да се током молитве говори истина у срцу? Свака реч молитве мора се довести до срца, мора се положити на срце, мора се срцем осетити њена истинитост. Морамо бити свесни колико нам је неопходно оно што од Бога тражимо у молитви, као и неопходности да му се усрдно благодари за Његова велика и безбројна доброчинства према нама, неопходности најусрднијег славословља за Његова велика и премудра дела у Његовим створењима.

Велик је наш немар и велика је лењост наша за молитву: увек смо склони да се молимо – што често и чинимо – са тешком муком и да што пре завршимо, па журимо и летимо по површини, а да и не погледамо у дубину срца. Зато је наша молитва као ветар: зашуми, прохуји – и то је све.

Не претварај се пред Господом „Који испитује срца и утробе“, да Он не би презрео твоју молитву као ништавну и лажну.

Дешава се, за време молитве, да се наше срце пред људима богоборачки застиди молитвених речи или Самога Господа Бога, па тромо и неискрено изговара речи молитве. Треба уништити тај богоборачки, човекоугодни, ђаволски стид и страх и изговарати молитву из душе и громогласно, у безазлености срца, замишљајући пред собом јединог Бога а све остало сматрати непостојећим. „Јер ко се постиди Мене и Мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечији постидети њега кад дође у слави Оца Свога са ангелима светима“ (Мк. 8,38).

Молећи се са људима, ми као да понекад морамо својом молитвом пробити најтврђи зид – душу човечију, скамењену житејским страстима – морамо проћи помрачину египатску, помрачину страсти и пристрасности. Ето због чега је понекад тешко молити се. Што су безазленији људи са којима се молиш, утолико ти је лакше.

Свети Божији људи имали су „бистре очи срца“ (Еф. 1,18) и тим су очима јасно созерцавали потребе наше грехом искварене природе, јасно су видели за шта треба да се молимо, шта да тражимо, за шта да благодаримо, како да славимо Господа и оставили су нам најблиставије примере молитава свих врста. О, како су добре те молитве! Ми то понекад не осећамо и не знамо њихову вредност, док врло добро знамо вредност хране, пића или модерне одеће, добро опремљеног стана, вредност позоришта, вредност музике, вредност мирјанске књижевности, а посебно вредност романа, тог красноречивог, бесплодног празнословља, док – авај! Скупоцени бисер молитве газимо својим ногама; и онда, када све мирјанско налази своје уточиште у нашим срцима – молитва не налази у њима ни најманји кутак, за њу тамо нема места.

Хиљадама пута сам осетио у срцу да после причешћивања Светим Тајнама или после усрдне молитве, уобичајене или молитве поводом неког греха, страсти, патње или тескобе, Господ, молитвама Владичице – или сама Владичица по милости Господњој – као да мом духу дарују другачију природу – чисту, добру, величанствену, светлу, мудру, облагодаћену – уместо, нечисте, утучене, троме, малодушне, мрачне, отупеле, зле. Много пута су се у мени десиле велике, чудне промене, на моје сопствено изненађење, а често и на изненађење других. Слава милосрђу Твоме, Господе, које си показао на мени грешнику!

Иако Бог зна наше потребе, молитва је неопходна ради очишћења и просветљења наше душе. Добро је стајати на сунцу – јер је и топло и светло, па се тако и на молитви пред Богом – нашим духовним Сунцем – и грејемо и просветљујемо.

Свакодневна топла молитва доводи нас до најискреније и најчвршће уверености у бесмртност наше душе и блаженства тог невештаственог века: јер све насладе молитве човек црпе из Бога Духа; сву снагу он позајмљује од Њега, исто као што је, по Његовој благодати, позајмљује и од мајке Божије, од Ангела и светих.

„И обазревши се Исус погледа на Петра… , а изашавши (Петар) плака горко“ (Лк. 22, 62). И сада, када се Исус обазре на нас, ми горко плачемо због својих грехова. Да, наше сузе на молитви значе да се Господ обазрео на нас свеоживљавајућим Својим погледом којим испитује срца и утробе. Нигде не видиш излаз из својих грехова и они те муче: понекад је због њих срце веома тужно; али Исус се обазре и потекну потоци суза, а са сузама нестају и сва зла испреплетана у души.

Волим да се молим у храму Божијем, посебно у светом олтару, код престола или код жртвеника Божијег, јер се у храму благодаћу Божијом чудесно мењам; у молитви покајања и умилења са моје душе спада трње, спадају окови страсти и осећам олакшање; сва драж, сва заводљивост страсти исчезава, и ја као да умирем за свет, и свет, са својим драгоценостима, за мене; оживљавам у Богу и за Бога, сав бивам прожет Њиме и постајем једнодушан са Њим; постајем као дете које се утеши на мајчином крилу; моје срце је тада пуно наднебесног, слатког мира и душа се озарује светлошћу небеском; све видиш светло, на све гледаш исправно, према свему осећаш пријатељство и љубав. О, како је блажена душа са Богом! Црква је уистину рај земаљски.

Када молиш Господа да просветли ум твој и загреје срце твоје и када те Господ очигледно не слуша, па остајеш у тами и хладноћи, не буди малодушан, не падај у чамотињу, не негодуј и немој роптати што Господ на тебе не обраћа пажњу: Господ испитује твоје трпљење, твоју веру и наду, твоју оданост Њему, Сведржитељу. Запамти, Њему је лако да те озари у једном тренутку.

Док год стојим на усрдној молитви, дотле сам спокојан, топло ми је, лако и светло на души; то је отуда што смо тада са Богом и у Богу; чим се удаљим од молитве, долазе искушења и разне пометње. О, преблажено време молитве!

У чему се састоји велика љубав Бога и светих Његових према нама недостојнима? Између осталог и у томе што нам Бог и свети, по молитви нашој, благодатно дарују духовна добра за која их молимо, а често и вештаствена, ако су нам неопходна. Зато се увек моли у уверењу да ћеш и добити оно за шта се моли.

Св.ОЦИ О МОЛИТВИ

☦️О МОЛИТВИ☦️

Молитва је разговор са Богом и она чини садржај живота свих анђела на небу и свих светитеља. 

Она је срце свих врлина, најпре вере. Без молитве је немогуће разумети тајне православне вере, света у коме живимо, људи са којима општимо; без молитве, пре свега, нема ни праве љубави према Богу нити богопознања. Све тајне вере откривају се само молитвеном уму и чистом срцу.

Свети апостол Павле поручује нам: „Молите се непрестано.“ Сав живот Цркве је непрекидна молитва и непрекидно служење Богу.

Поред заједничких богослужења и молитава у којима учествују сви православни, постоје молитве које се односе на свакодневни породични живот и молитве које се упражњавају у тишини самоће. Молитве се могу поделити и на молитве хвале и слављења, молитве благодарности и молитве мољења.

Хришћанинов дан почиње и завршава се са молитвом, тако он самог себе и сав живот свој приноси Богу. Молитва претходи сваком послу, али и јелу. Молитва помаже стишавању узбурканости душе, али изнад свега, молитва је пут приближавању и разумевању Бога, расту љубави према Богу и људима.

Не треба чекати да се учимо молитви само онда кад нам је Бог потребан. Хришћански идеал је молити се непрестано, без напора - као што дишемо. Искуство многих великих православних молитвеника помаже нам да се, полако, испрва понављајући њихове молитве, учимо топлом и искреном разговору с Богом. Ипак, не треба заборавити савете светих отаца о молитви. 

Свети Јован Лествичник каже: „Дешава се да ме, када стојим на молитви, сусреће дело доброчинства, које не дозвољава одлагање. У таквом случају треба дати предност делу љубави. Јер је љубав изнад молитве.“

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

Св. Јован Златоуст

Ако су демони преклињали Господа да их не пошаље у бездан и молба им беше испуњена, колико ли ће пре бити услишене молитве нас који смо се обукли у Христа, када се молимо да се избавимо од умне (духовне) смрти? Посветимо се стога молитви, јер је велика њена сила.

Преп. Антоније Велики - Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица.

Молитва је огледало за хришћанина

Владимира Мономаха

Не пропуштајте ниједну ноћ без молитве, ако можете, поклоните се до земље; ако сте изнурени, онда урадите три пута. Не заборављајте то и не ленствујте, јер тим ноћним поклоном и молитвом човек побеђује ђавола и што сагреши током дана тиме се човек избавља. Ако јашете на коњу и немате никаквог посла и ако друге молитве не знате, онда "Господи. помилуј" изговарајте непрестано у себи, јер је ова молитва најбоља од свих - боље је то него да размишљате о будалаштинама, јашући.

Св. Григорије Ниски - Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божји, који је за себе рекао да је он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је он сам ИСТИНА!

Св.Димитрије еп. Херсонски - Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих.

Св.Исак Сирин - Да би примили Божански дар, потребно је много пута да приклањамо колена на молитву. Молитва треба да буде праћена смирењем да би је Бог примио.

Св.Игњатије Брјанчанинов - Количина молитава се за свакога одређује начином његовог живота и душевним и телесним силама. Две удовичине лепте које је донела у цркву и које су представљале целокупно њено имање, на ваги праведног Бога представљале су више но велики прилози богаташа, дати од сувишка њиховог. Тако суди и о молитви: одреди себи количину која одговара твојим силама, сећајући се премудре поуке великог наставника подвижника: «Ако принудиш слабо тело на дела која превазилазе његову снагу, тиме помрачујеш своју душу и доносиш јој узнемирење, а не корист».

Уколико си заузет друштвеним обавезама, а ако си монах онда послушањима, и немаш могућности да за молитву одвојиш онолико времена колико би хтео, нека те то не узнемирава: служба која се обавља по правилима и савести припрема човека за усрдну молитву и квалитетом замењује квантитет. Ништа толико не погодује напредовању у молитви као савест задовољена Богоугодним делањем.

Душа молитве је – пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.

Речи молитве изговарај без журбе; не дозвољавај уму да лута на све стране, него га затварај у речи молитве. То је тесан и мучан пут за ум који је навикао да слободно лута по васељени, али тај пут води ка пажњи. Ко окуси велико благо пажње, тај ће заволети да ум води тесним путем којим се стиже до блажене пажње.

Пажња је првобитни дар Божанске благодати, што се шаље ономе ко се труди и трпељиво страда у молитвеном подвигу.

Пут ка Богу је – молитва. Етапе пута који се прелази јесу различита молитвена стања у која постепено улази онај ко се правилно и постојано моли.

Молитва је – учешће у животу. Њено остављање души доноси невидљиву смрт.

Оно што је ваздух за живот тела, то је Дух Свети за живот душе. Душа посредством молитве дише тај свети, тајанствени ваздух.

Када устанеш од сна, твоја прва мисао нека буде о Богу; принеси Богу сам зачетак твојих мисли, које још нису обележене никаквим сујетним утиском. Када одлазиш на починак, када се спремаш за погружење у ту слику смрти, нека твоје последње мисли буду о вечности и Богу Који у њој царује.

Душа молитве је пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.

Анђео је једном светом монаху открио следећи поредак мисли на молитви који је Богу угодан:

Почетак молитве треба да се састоји из славословља Богу, из благодарења за Његова безбројна доброчинства; потом смо дужни да у скрушености духа принесемо Богу искрено исповедање наших грехова; на крају можемо да изнесемо пред Господа, свакако уз велико смирење, мољења за наше душевне и телесне потребе, побожно препуштајући испуњење или неиспуњење тих мољења Његовој вољ.

Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11,24) – објавио је Господ. Стога одбацивши сваку сумњу и дволичност неодступно пребивај молитвом уз Господа, Који нам је заповедио да се свагда молимо и да не клонемо (Лк. 18,1), то јест да не падамо у униније услед молитвене скучености, која је нарочито у почетку тешка и неиздржљива за ум навикао да блуди на све стране.

Молитва која се изговара од срца, увек може бити само корисна за душу и тело, а никада не може бити штетна за тело онога који се моли, па макар он имао лоше здравље

Душа молитве је пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.

Св. Јован Кронштатски - "Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)"Молитва која се изговара од срца, увек може бити само корисна за душу и тело, а никада не може бити штетна за тело онога који се моли, па макар он имао лоше здравље.

схиархимандрит Зосима -Навикавајте се да не започињете ниједан посао без молитве. 

Св. Макарије Велики - "Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."

Преподобни Нил Синајски - "Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу."Због нашег напуштања молитвеног правила, Господ напушта нашу душу.

Св.Силуан Атонски - "Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."

Кроз молитву долази благодат Духа Светога.

Молитва из навике,без скрушености срца због учињених грехова - није угодна Господу.Ако желиш да се чисто молиш буди смирен,уздржљив,често се исповедај и заволеће те молитва.

Ко воли Господа, увек Га се сећање на Бога рађа молитву.

Буди послушан,са добром савешћу, подчињавај се властима и буди задовољан свиме, па ће ти се ум очистити од сујетних мисли.

Не осуђуј ближњег и не вређај га, чак ни погледом и Дух Свети ће те заволети и Сам ће ти у свему помагати.

Онога ко се моли а мисли на друго, Господ не слуша.

Код онога ко се моли из навике, молитва је увек иста, а код онога ко се усрдно моли, постоје многе промене у молитви или има борбу са злим духом, или са самим собом, са страстима или са људим.А у свему томе треба бити одважан и чврст.

Непрестана молитва долази од љубави, а губи се због осуђивања других, празних разговора и неуздржљивости.

Прелест долази од самовоље, а не од молитве.

Молитва је најбоље занимање душе. Молитва нас уздиже до Бога и молитвом се задобија смирење, трпљење и свако добро.

Душа која је изгубила смирење, изгубила је и благодат и љубав према Богу.

Души која се умири од страсти и стекне смирење, Господ даје своју благодат.

Св.ТЕОФАН Затворник - Узрастање у молитви нема краја. Ако се заустави ово узрастање, значи да се и живот зауставио


Св. Филарет Московски - Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне.


Св.Филарет Исповедник -Моли се са тврдом вером,не допуштај сумње,али истовремено,у потпуности се ослони на вољу Господњу: ако ти је потребно то што тражиш,ако ти је корисно,даће ти Господ по вери твојој." Не унивај ако не даје то што ти је потребно - значи да Он мисли другачије. Господ говори: Моји путеви нису ваши путеви,и Моје мисли нису ваше мисли, него колико је небо далеко од земље,толико су Моји путеви далеко од ваших путева,и Моје мисли нису ваше мисли".Предај се вољи Господњој и онда с вером тражи и биће ти по вери твојој.Амин
Молитва која се произноси без пажње претвара се у празнословље, а ко се тако моли сврстава се међу оне који име Божије узимају узалуд.

МОЛИТВЕ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ ЗА СВАКИ ЧАС

 Свети ЈЕФРЕМ Сирин

ЧАС ПРВИ:                                                                                                  

Пресвета Владарко Богородице, само си Ти једина чиста душом и телом; само си Ти једина надвисила целомудрије и девичанство; само си Ти једина постала обитељ свеколике благодати Светога Духа!

Не одбаци мене недостојног, нечистог који душу и тело оскрнави сластољубивим животом својим; очисти ум мој од наклоности к страстима; обрати к беспрекорним тежњама блудеће и слепе помисли моје; буди руководитељка осећања мојих; ослободи ме од господареће у мени рђаве и срамне склоности према предрасудама и страстима; ослаби грех који ме мори, даруј бодрост и разборитост бедном, помраченом уму мом, да бих се ја, избављен од греховне таме, удостојио славити Тебе, истиниту Матер истините Светлости – Христа Бога нашег, јер Тебе једину с Њим и због Њега благосиљају видљива и невидљива створења, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДРУГИ:

Преклињем Те, Родитељко Незалазне Светлости, почуј шта ћу Ти казати: ја бедник тонем у глибу; мноштвом грехова оскрнавих земљу, и изгледа ми: земља јеца и са уздахом показује на мене неподмитљивом Судији, позивајући сведоке и сунце и небески свод са звездама…; бура мисли мојих већ ме потапа у очајање; душа моја са трепетом приступа очекујући пресуду. Сва је нада моја у Теби Богородице!

Стида је пуно лице служитеља Твога, иако Ти непрестано молиш Рођеног Тобом, да и мени недостојном подари од милости Своје. Одреши неодрешиве окове моје; мене оскрнављеног убели сузама покајања. Ти која си родила Живот мој - васкрсни мене, умртвљеног нехатом; и мене, отуђеног од Анђела, узведи к њима Богородице.

Огромно је чудо, ваистину, огромно, како Господ трпи грехове моје! Како ме живога још није свео на дно пакла! Како није послао невидљиво оружје, да ме порази…!

Нема сумње, Владатељко, Ти си ми молитвама Својим даровала живот, захтевајући од мене покајање, које Ти сама подај мени, слузи Твоме, јер си Ти моје уточиште и заштита. Озари ме светлошћу Божанственог лика Твог, да бих Ти ноћу узнео славопој. Даруј ми, Господарице, скрушено срце, ридање и сузе! Даруј ми потпуно отпуштење грехова, као Жена која је у утроби имала оваплоћеног Бога! Нека Те ноћу угледам мисленим видом, Пречиста, и тада ћу се обрадовати.

О, Крепости моја, Надо моја, слатко Видело слузи Твоме! Прими ову молитву из оскрнављених уста мојих! Нека ноћ ова буде дан спасења слузи Твоме, Богоневесто! Знам да што год Ти пожелиш, све можеш пред лицем Рођеног Тобом, коме приличи свака слава част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ТРЕЋИ:

Дјево Владичице, Богородице, Ти си у утроби носила Христа Бога, Спаситеља нашег, на Тебе полажем сву наду, у Тебе се уздам, јер си Ти изнад Светих Бестелесних Сила. Чувај ме Пречиста, својом божанском благодаћу; руководи мојим животом, сагласно са светом вољом Сина Твог, и Бога нашег. Даруј ми отпуштење грехова, и буди ми прибежисте, окриље, заштита и путеводитељка у живот вечни. У страшни час смрти не остави ме, Владичице, него похитај ми у помоћ и истргни ме из руку демона мучитеља.

Владичице Богородице, Ти си једина превисоко уздигнута изнад целе земље; и ми Те, Богоневјесто, са вером благосиљамо, са љубављу величамо, са страхом Ти се клањамо, јер си Ти почаст над почастима, висина над висинама.

Владичице, Ти си ми Богом дарована утеха, божанствено орошење унутрашње жеге моје, ново врело у пресахлом извору суза мојих, лучезарна буктиња помрачене душе моје, богатство у сиротињи, сила у слабостима, исцељење неисцељивих рана, прекраћење ридања, уништење окова!

Чуј молитвене уздахе моје, сажали се на плач мој, и дирнута сузама мојим, снисходљиво прими молбу моју, и покази на мени милосрдје као Мати Човекољубивог Бога. Испуни неутовљиву жељу моју, ослободи ме силовите страсти која убија душу моју, и придружи ме к Себи у земљи живих, у наручје праведних.

Преклињем Те општа радости свих, општа заштитнице свих, удостој ме обрадовати се неизрецивом радошћу Тобом рођеног Цара и Бога, у неисказаним дворима Његовим, у непрекратној наслади, у безграничном царству Његовом.

Владичице моја, прибежисте моје, животе, оружје, похвало, узданице и сило, дај ми да се наслађујем непостижним дарима Сина Твог!

Све ово ја молим од Тебе, јер Ти као мати Свевишњега имаш, одговарајућу, жељи Твојој, силу. Зато се надам да цу добити ово што очекујем од Тебе, Богоневјесто, пошто си родила наду свих

- Господа нашега Исуса Христа, коме приличи свака слава, част, поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, са благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ЧЕТВРТИ:

Дјево Владичице Богородице, знам да сам недостојан гледати на Твоју икону, јер су тело и душа Твоја чисти, и Ти с правом требаш да се гнушаш мене. Али, пошто је Тобом рођени Бог ради тога постао Човек да позове грешнике на покајање, то прими моју исповест о мноштву тешких сагрешења, и умоли сина Твог и Бога, да милост Своју укаже бедној души мојој.

Велико мноштво безакоња смета ми да подигнем к Њему поглед и да сам молим од Њега опроштај. Насладивши се многим даровима од створившег ме Бога, ја неблагодарни заборавих све. Убог сам у врлинама а богат сам у страстима; препун сам стида и осуђен од Бога. Мене оплакују Анђели подсмевају ми се ђаволи, изобличава ме савест, срамоте ме моји сопствени поступци; пре смрти ја сам мртвац, пре суда осуђен сам од себе, пре бесконачног мучења ја се мучим очајањем.

Стога и прибегавам брзој помоћи Твојој, Владичице Богородице! Сагни ме к смирењу моме, Пречиста; сажали се на немоћ моју, Беспрекорна! Пред Рођеним од Тебе Ти имаш велику слободу, какву нико други нема. Ти све можес као Мати Божија, и ништа немогуће нема за Тебе, само ако Ти узажелиш. Не презри сузе и ридања моја! Не одбацуј тугу срца мога! Не остављај празном наду моју на Тебе! Молитвама Твојим приволи милосрђе Сина и Бога Твог и удостој мене, несрећног и недостојног слугу Твог, да добијем првобитну лепоту душевну, да збацим са себе ружноћу страсти, да се избавим од греха, да се приклоним пред правдом, и да са кореном ишчупам сластољубље и да се обучем у светињу бестрашћа, да умрем за свет и да оживим за врлину.

Буди ми сапутница када путујем, и прати ме када пловим; укрепљуј ме када бдим, чувај ме када спавам; утешуј ме када плачем, охрабруј ме када сам потиштен, избављај ме увређеног, ослобађај ме оклеветаног, подижи ме онемоћалог; побеђуј бесе који војују на мене и помажи ми у смртној опасности, свакодневно ме показујући страшна за видљиве и невидљиве непријатеље, да би сви они знали да сам ја - слуга Твој, Богомати, која си родила Бога и Цара свих, коме приличи част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ПЕТИ:

Дјево Владатељко, Мајко Господа мог Исуса Христа, знам ја да сам нечист, оскрнављен, недостојан, јер безакоња моја превазиђоше меру, постадоше неизбројнија од песка морскога. К Теби прибегавам приносећи покајање и исповедајући грехове своје.

Опрости ми, Владичице; помилуј ме Ти која све човекољубиво милујеш; не одвраћај лица Свога од мене, да ја ништавни не бих био одбачен од Тебе! Нека се не обрадују томе непријатељи моји. Подстакни мисао моју на покајање и руководи ме путу спасења. Ступивши на њега нека Тебе имам за сапутницу, да бих се уз Твоју помоћ спасао.

Владарко, Мајко човекољубивог Бога, смири срце моје и испуни га скрушеношћу; даруј сузе очима мојим и просветли их светлошћу молитава Твојих. Окропи ме и очисти исопом милосрђа Твога; по благодати Твојој оми ме сузама Твојим.

О, Мајко Господа мог Исуса Христа, прими смирену исповест и молбу моју; остатак живота мог сачувај у покајању; у време исхода душе моје из тела милостиво погледај на мене, ослободи ме од бездушних мучитеља, буди ми заштитница и уништи обвезницу грехова мојих.

Приведи ме спасеног к престолу Сина Твога и беспочетног Оца Његовог и Свесветог Духа, лучезарне и једнодушне Тројице, којој приличи свака част и поклоњење вавијек и кроз све векове. Амин!

ЧАС ШЕСТИ:

Дјево Владичице, Пресвета Богородице, свеславна Госпођо моја, Ти си узвишенија од неба, чистија од сунчане светлости, пречаснија од херувима, славнија од небеских војски; Ти си похвала Апостола, проповед мученика, радост преподобника, сијање подвижника, златна кадионица, светозарни светионик, истински кивот, божанствени закон, несагорива купина, процветала палица Аронова! Ти си стварно постала палица, а Син Твој Христос, Бог и Творац мој, јесте истинити Цвет.

Ти си по телу родила Бога Реч, и пре рођења и по рођењу остала си Дјева. Тобом смо се ми помирили с Богом Оцем кроз Христа, Сина Твога. Ти си помоћница грешницима и беспомоћнима, утеха свету, застита сирочади, откуп из ропства, потпора монахујућима, нада мирјанима. Ти си трпљење, заштита и заклон удовицама, похвала радост и венац девојкама. Славна Владарко и Госпођо, сакриј ме и сачувај ме, да ме лукави враг не извргне руглу.

Свебеспрекорна, Ти си помоћ моја, и ја не знам друго уточисте осим Тебе. Са сузама Те преклињем, Владатељко, да ме Син Твој и Творац мој не осуди на вечне муке због мноштва грехова које починих. Молим Те, заузми се за мене да бих и ја могао ући у обитавалиште светих, гдје нема ни суза, ни туге, ни смрти, ни муке, него је непрекидна радост, уживање праведних, бесконачни зивот, утеха и слава. Испуни уста моја благодаћу Твојом; побуди језик мој да са радосном душом и пламеним срцем славослови Тебе; дај ми силу да произнесем онај ангелски славопој, који Теби изговори Гаврил Архистратиг. Удостој, Дјево, смиреног слугу Твог да се избави од страсти и грехова; развеј мисли које долазе од ђавола и које он саље зато, да душу моју сурвају у преисподњу. Даруј ми, Дјево, страх Божији и љубав; даруј ми живот беспрекоран, љубав ка Господу и ближњима, трпљење , смирење, уздржање и пост, скрушене сузе, помишљање на вечне муке и одвраћање од рђавих дела, да бих се удостојио ући у дворе Сина Твог и Бога, и тамо са свима светима славио величанствено име Пресвете Тројице кроз све векове. Амин! 

ЧАС СЕДМИ:

Дјево Владичице Богородице, опште спасење рода хришћанскога! Као Мајка, Ти се непрестано стараш о нама; жалостива, ти нас окружујеш Својим доброчинствима, спасавајући, чувајући, избављајући, од опасности, штитећи од искушења, ослобађајући од грехова. Ми Ти благодаримо за то, не тајећи Твоја доброчинства опевамо чудна дела Твоја, прослављамо самилост, величамо промишљање, славословимо посредовање, и опомињући од каквих си нас опасности избавила Својим заузимањем, ми Ти приносимо захвалну песму, мада и недостојни великих доброчинстава Твојих. Јер шта мозе бити достојно њих? Ипак Те преклињемо: сажали се на служитеље Твоје и принеси за нас молбу Рођеном од Тебе Богу насем, да нас Он избави од вечне муке.

Ти видиш, Свесвета Владичице Богородице, каквим нас бедама опкољује лукави демон. Он нам нашаптава жељу одавати се страстима. Због чега Ти одвраћас лице Своје?

Покидај замке лукавога, истреби непријатеље наше, заузимањем Својим заустави гнев Божији. Доброчинством Својим додај и то на молбу нашу, и ми ћемо прославити свесвето име Сина Твога и Бога нашег заједно са беспочетним Оцем Његовим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ОСМИ:

Владатељко, Ти си ми Богом дарована утеха, божанствено орошење унутрашње жеге моје, ново врело у пресахнулом извору суза мојих за очишћење безакоња мојих, лучезарна буктиња помрачене душе моје, руководство на путу мом, покривање наготе моје, заустављање јецања мојих, олакшање невоља, уништење окова.

Чуј молбе моје, и дирнута плачем мојим сажали се на мене. Предусретљиво прими молитву моју, испуни неутољиву жељу моју, ослободи ме од силовите стасти која дан и ноћ војује против мене и убија душу моју; избави ме од стрела Велијара и од непријатеља видљивих и невидљивих; заузимањем Твојим удостој ме уврстити се међу преподобне и праведне, и приброј ме к слугама и саслужитељима Твојим у небеском обитавалишту, у земљи живих. 

Преклињем Те, општа заштито свих, општа радости свих, удостој ме обрадовати се неизразивом радошћу Сина Твог и Цара у безграничном царсту Његовом. Даруј ми да удјем у дворе Његове и тамо прославим Онога коме приличи свака част и поклоњење, сада, свагда и кроз све векове векова. Амин!

ЧАС ДЕВЕТИ:

Дјево Владичице Богородице, Мајко Христа Бога нашег, буди сапутница онима који путују и закриљуј их; спасавај заробљенике из тешког ропства; утешуј ојађене; олакшавај свако телесно страдање, и ослобађај од душевних недуга и страсти невидљивим молитвама Твојим, да бисмо, завршивши пут овога временског живота, могли преко Тебе добити вечна блага у царству небеском.

Праведне цареве насе који се, Пресвета Владарко, уздају у Твоју милост и посредовање, укрепи против непријатеља њихових, растури облак туге који је прекрио душе њихове; избави их од утучености и малодушности, и подај им светло и радосно расположење духа, подаривши мир и спокојство држави њиховој.

Молитвама Твојим, Владатељко, спаси посвећену Теби паству, сав град и земљу - од глади, земљотреса, поплаве, пожара, покоља, најезде туђина, међусобних ратова; и праведни гнев Божији одврати од нас благовољењем и благодаћу Јединородног Сина и Бога Твог, коме прилици свака слава, цаст и поклоњење, са беспоцетним Оцем Његовим и са Пресветим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДЕСЕТИ:

Дјево, Владарко, Благодатна Богородитељко, преблагословена, Богоблагодатна, сместиште Божанства; Јединороднога Сина Бесмртнога и невидљивога Оца, приклони мени ухо Твоје и почуј реци које изговарају погана и нечиста уста моја!

Са скрушеним срцем и смиреним мислима прибегавам ја к милосрђу Твом. Не остављај у презрењу мене кукавнога, не допуштај да пропаднем ја, недостојни слуга Твој; исцели бедну душу моју, обузету лукавим страстима; враг ју је сатро, срушивши је гресима сластољубља...

Горко ми је и стидно, и ја не смем да у човекољубивог Бога мог иштем опроштај за мноштво грехова мојих и исцељење неизлечивих рана мојих. Оскрнавих храм телесни, непристојним жељама оскрнавих га, и недопустивим поступцима увредих сва чувства моја. Зато се не усуђујем подигнути к Њему руке, укаљане рђавим делима.

И на молитву отворио сам ја уста, опогањена отпадањем и клеветањем ближњега. С тога ја кукавни и заблудели бацам себе у прашину пред милосрђем Твојим. Нема ми друге наде, нема ми другог прибежиста осим Тебе, једина утехо моја, радости душе моје, избављење од туге, откупљење из ропства, обожење смртних, препороде палих, обновљење душе моје и тела, лучезарни светиониче помрачене душе моје, покривање наготе моје, прекиде ридања мојих, промено судбине моје.

У Тебе је сва нада; не лишавај нас Твога посредовања, него помагај и закриљуј нас! Молбе Твоје пријатне су Сину Твоме, јер Онај који је благоизволио узети на Себе обличје слуге, изобилује милошћу Својом према Теби која си Му послужила родивши Га на неисказан начин. Он се радује посредовањима Твојим, и сматрајући славу твоју за Своју сопствену, Он им радо излази у сусрет.

Пресвета Богородице, не остави у презрењу мене јадног, и ружноћа поступака мојих нека не послужи обуставаљању милости Твоје. Помоћ јачу од Твоје не видим нигде, и крив за многа сагрешења ја с покајањем прибегавам Теби, брзој помоћници у невољама, и из дубине срца вапијем: смилуј се на мене лењог и немарног, прими ништавну молбу моју и молитвама Твојим орасположи према мени Сина Твог и Бога, и удостој удела у небеском царству мене који славословим Једнога у Тројици Бога, сада, свагда и кроза све векове. Амин!

ЧАС ЈЕДАНАЕСТИ:

Ти знас, Владичице, да у мене нема наде на спасење, јер добровољно упропастих ја душу и тело своје, од ране младости постадох некористан и непогодан сасуд; у свему бедан ја следовах Велијару; и у помислима, и у поступцима својим; и он ми све до сада притискује вољу, свакодневно ми плете замке...

Стекао сам навику на грех, и само с времена на време долази ми мисао да се тргнем... Од свег срца дајем страшну заклетву Сину и Богу Твом, вапијући: Одсада престајем грешити пред Тобом!

Велика је дуготрпељивост Твоја, Христе Животодавче!

О, Владичице, како само трпи Син Твој, гледајући моја стална клетвонарушења и лаж, којима нема мере у мени бедном! Какво је у мени неплашење, каква немарност! Тек што дам обећање, а ја се већ одричем од њега; ка горем и већем греху тежим, и никако да дођем к себи...

Стога, помози ми, Пречиста Владичице, не допусти да постанем својина лукавога. Учини ме слугом Сина Твога и достојним сасудом Духа Светога! Спаси ме, Свеопевана, како Ти сама хоћес и знаш. Дај ми само да прославим Тебе, и да свом душом и од свег срца ускликнем Теби:

Радуј се песмо херувима и славопоју ангела! Радуј се, мире и радости људи! Радуј се, рају наслада! Радуј се, дрво живота! Радуј се, тврђаво верних, пристаниште злопатника! Радуј се, позивање натраг Адама! Радуј се, искупљење Еве! Радуј се, изворе благодати и бесмрћа! Радуј се, запечаћени сасуде Светога Духа! Радуј се, најбожанственији храме! Радуј се, престоле Господњи! Радуј се, Беспрекорна! Ти си размрскала главу змије! Радуј се, прибежисте измучених радом! Радуј се, откупе од клетве! Радуј се, јер си у рођеном од Тебе јавила радост свету! Радуј се, Мајко Христа, Сина Бога живога, коме приличи слава, част и поклоњење, сада, свагда и кроза све векове. Амин!

ЧАС ДВАНАЕСТИ:

Род људски, Богородице, у Теби је стекао Заступницу пред рођеним од Тебе Богом, зависи од Твога посредовања и има заштиту у Теби, јер Ти имас слободу према Сину. С тога и ја с пламеним срцем прибегавам Теби и не усуђујем се приступити Сину Твоме, ја молим Тебе за спасење; спаси ме Твојим посредовањем...

Услиши слугу Твога, који сву наду своју, после Бога полаже, на Тебе, и помилуј служитеља Твога, Мајко човекољубивог и милосрдног Бога! Избави ме од осуђене савести, угаси жар сластољубља и расплети у мени љубав ка Сину Твом и Богу; огради моја чувства од непристојних жеља. Преклињем Те: нека ми буде дат рок за покајање, нека смрт не порази мене нероднога, да не бих као онај који не доноси рода био предан огњу. Запали угашени светионик душе моје, растерај мрак невоља мојих, одагнај маглу страси молитвама Твојим. Дај ми светлост покајања; упути ме к скрушености; удостој ме да све дане живота свога угађам човекољупцу Богу!

Док се налазим у овом животу, Владичице, Ти ме закриљуј и штити; када пловим - плови са мном, када странствујем - прати ме у лутањима, када спавам - крили ме, и све путеве моје чини лакима. А када душа моја буде излазила из тела, Ти дођи мени, Владичице, утишај моју патњу, олакшај моја страдања, а бедној души мојој покажи пут у вечна насеља...

Нека ме не сретну мрачне силе и не одвуку на дно пакла! Нека угледам Судију милостивим! Нека се Тобом, Богоневјесто, избавим од вечнога пламена, наслађујем рајском утехом у Тројици и добијем царство небеско!

Штићен Тобом, узвеличаћу и прославићу Тебе, јер си ти постала заштита рода људског. Сви народи називају Те блаженом, Дјево Владичице Богородице, надо свих хришћана. Од мене смиреног слуге Твог, отеруј: мрзовољу, заборавност, незнање, нерад, сујету, прељубочинство, блуд, стомакоугађање, све рђаве помисли срца мог кукавног и помраченог ума мог. Ослободи ме од свих лудих тежњи мојих, јер сам немоћан, и Ти си славнија од свих смртних, као Мајка Христа Бога нашег, коме приличи свака част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ТРИНАЕСТИ:

Пресвета Владичице Богородице, Ти си радост потлачених, заступница онима којима је неправда учињена, помоћ беспомоћних, сила слабих, штап слепих, спасоносни вођ заблуделих, слепи ковчег којим смо спашени од греховног потопа, несагорива купина коју виде Боговидац Мојсије; златна кадионица из које Бог Реч, запаливши тело, испуни васељену миомиром; Богонаписана таблица; седмосвећни свећњак, чије светлење превазиђе сијање сунца; света књига коју сагради духовни Велесил; суд који смести у себи ману, запечаћени извор, чије чисте воде напајају васељену; процветали жезал Аронов, росоносно рудо Гедеоново; Богом написана књига, због које је обвезница Адамова поцепана, гора Божија, на којој изволи наставати Господ; свети корен Јесејев; град Божији о коме казују славне ствари; прекрасна по природи, недоступна прекорима; сместиште васцеле суштине Божанства, дар скупоценији од сваке драгоцености, украс, драгоценији од свих красота; Језекиљова врата која гледају на исток (Језек. 40,6); усијане клеште које виде Исаија ( Иса. 6,6); несецива гора Давидова; гора покривена врлинама(Авак. 3,3); преукрашено обиталиште Божијег снисхођења; измирење света; пресвети рај, наслеђен у Едему; живописно дрво, миомирисна ружа, неувенљиви цвет, прибегли крин; слика девичанства; боготкана порфира; најјасније испуњење сваког пророштва; неућутна уста Апостола; поузданост непобедивих победоносаца, оснажење царева, похвала свештеника, опроштај сагрешења, умилостивљење праведнога Судије, обновљење душе моје и тела; спасење моје, утеха моја, живот мој, видело моје, уздање моје, опорављење моје, прибежисте моје; заклон, снага, весеље, сласт, тврђава, ограда, оружје, заштита, слава, тишина, мир, славопој, радост, благослов, котва, изобиље, роса, светиња, избављење од туге, просвећење и освећење душе моје, окуп грехова мојих, одмарање моје у Богу; уздржање, беспрекорност, јунаштво, здравоумље, слобода, пристаниште, ризница, висина, крепост, лепота, разборитост, вечни добитак, учвршћење у покајању, моје неуспављиво заступништво пред Богом!...

Ти видиш веру моју и усхићену љубав моју, и, пошто си састрадална и моћна, као Мати милосрдног Бога прими свејадну душу моју. Заузимањем Својим удостој ме бити с десне стране Сина Твога и Бога и боравити са изабранима и светима Његовим.

Не лиши ме заступништва Твога, јер за дужника Свог имаш Онога Који је рекао: Поштуј оца и матер (Мт.19,19). Ја се ослањам на Тебе, јер си стварно по телу родила истинитога Бога, коме приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, пресветим и благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ЧЕТРНАЕСТИ:

Мајко Божија, Ти си изнад сваког разумевања! О, Дјево, Ти си превазишла свако девичанство, јер си до рођења Оваплоћенога Ти била девојка висе од свих девојака, а таква си и остала у самом рођењу и после рођења!

О, Дјево, природа људска, која је некада одступила од Бога, преко Тебе се по закону неизразног човекољубља сјединила са природом Божанства тако,да Ипостас није претрпела ни сливање-промену!

О, Дјево, ми који после помирења, завишћу лукавога, не испуњујемо своју дужност, преко Тебе налазимо милостивим према нама Сина Твог и Бога. Тебе, Владатељко молим, Тебе преклињем, милосрдна и човекољубива Мати милосрдног и човекољубивог Бога: заштити ме и у овај час, јер ми је потребна заштита Твоја. Ја сам обиталиште свих убитачних по душу страсти. Мене мучи страх од неизбројног мноштва грехова мојих. Које од чула својих не оскрнави ја бедник? Каквим све сујетним помислима не упропашћавам ја душу своју? Чиме све ум мој није био плењен? Страсни, слаби, неваљали ум мој, поступајући заједно са виновником зла, облачи у слике и придаје извесну стварност ономе што никад у самој ствари није видео ни чуо.

Не одбаци, Владарко, понижену молбу моју, буди ми избавитељка, да бих, спасен благодаћу Твојом, прослављао Тебе и славословио Свеблагу Тројицу кроз све векове. Амин!

ЧАС ПЕТНАЕСТИ:

Владичице, Мајко, благог, свеблагог и преблагог Бога, погледај милостиво на молитве непотребног слуге Твога и поступи са мном по неисказаном милосрђу Твом, не узимајући у обзир грехове моје, учињене речју или делом, вољно или невољно, свесно или несвесно. Обнови ме целог, начинивши ме храмом свесветог и животворног Духа, који је сила Вишњега који осени пречисту утробу Твоју, и обитава у њој.

Ти си помоћница измучених радом, заступница бедних, спаситељка мучених, пристаниште оних у бурама заштитница невољних. Даруј слузи Твоме скрушеност срца, спокојство мисли, здравоумност ума, бодрост душе, смиреност у размишљању, побожно расположење духа, нарав благоразумну, а и мир какав Господ наш дарова ученицима Својим.

Нека мољење моје стигне до светог храма Твог, и нека се уздигне у обитавалиште славе Твоје. Нека из очију мојих потекну извори суза и Ти ме умијес мојим сопственим сузама, очишћујући ме њима од страсти.

Избриши обвезницу грехова мојих; растури облак туге моје, маглу и смућеност мисли; уклони од мене узбурканост страсти; сачувај ме у тишини ничим помућеној; обрадуј ме неизразивом утехом и непрекидним ликовањем, да бих ја, идући правим путем заповести Сина Твог, без укора савести могао проћи поприште живота.

Даруј мени, који Ти се сада молим, чисту молитву, да бих се дан и ноћ спокојним умом и незаблудњивим размишљањем поучио рецима Божанскога Писма, и исповедајући их певао и у радости срца приносио молитву у славу и част Сина Твог и Господа нашег Исуса Христа, коме приличи свака слава, част и поклоњење, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ШЕСНАЕСТИ:

Милостива Мати човекољубивог и милостивог Бога, услиши ме са висине славе Твоје, удостој речи моје слуха Твог, чуј вапај мој који долази из дубине душе, и не одбаци тужно мољење моје. Ти, која ми посредовањем Својим дарујеш живот, дозволи ми да отворим уста своја, да бих могао објавити величину Твоју пре смрти моје. Сагреших ја, Свебеспрекорна, сагреших, и знам безакоња своја и грех је мој једнако преда мном. Снисходљиво се одазови на последњу молбу моју и на исповест слуге Твога; даруј ми потоке тужних суза и помоћу њих очисти муљ грехова мојих; у окамењеном срцу мом настани свети страх Сина Твог и Бога; продри у унутрашњост моју, да се очистим сузама, и обновиће се у мени спасоносни дух.

Мислену светлост запали у помраченом уму мом да бих ја у тишини и чистоти те светлости узнео жртву, коју заповеда Син Твој и Бог мој, Који је дошао да грешнике а не праведнике призове покајању, и Који ће, на заузимање Твоје, примити и мене недостојног.

Владичице, одувек је било много сагрешивших; у сва времена је било много оних који нису држали заповести Сина Твога, али нема ни једнога који би количином безакоња превазишао мене. Цели Стари и Нови Завет слави врлине праведника; али унутрашњи суд савести моје показује ми, да моји греси и безакоња превршују све од памтивека.

Адам је добио заповест и закон, али их није одржао. Но он, Пречиста, још није био сазнао путем опита другога, пад и осуду. А ја несрећник шта могу рећи у своје оправдање? Неуздржљив и самовољан, ја сам тежио да постанем рђав; зато ми нема извињења; ја сам несрећнији од свих несрећних Адамових потомака, несрећнији од Содомљана, огњем прогутаних.

Исто тако знам да сам несрећнији од свих несрећника и грешнији од свих грешника Новога Завета; крстивши се ја се оскрнављујем; почаствован примањем благодати, ја се облачим у срамоту грехова и уништавам благодат добијену при крштењу.

Да ли ће достати у мени мисли и речи, времена и способности за очишћење грехова мојих, који су велики као море? Шта це бити са мном? Каквим путем да идем? Небески пут је недоступан, земаљски је тесан, подземни страшан, морски преграђен. Налазим се у неописивој тешкоћи; неизбежна опасност прети ми одасвуд; мисао и реч пресушују.

Моћна Мајко Свемогућег и Живог Бога, пружи руку помоћи мени лишеном помоћи, и подигни душу моју рекавши јој: "Ја сам твоје спасење!" Услиши молбу моју и извади ме из паучине невоља, и ја ћу славити Тебе, Преблагословену Матер Христа Бога нашег, коме приличи част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС СЕДАМНАЕСТИ:

Дјево Владатељко, Богородице, родивши Творца и Владатеља свега видљивог и невидљивог, једног из Тројице, Бога и човека, Ти си постала обиталиште Божанства, сместиште светиње и благодати, у коме је благовољењем Бога Оца и садејством Светога Духа телесно обитавала пуноћа Божанстава; Ти имаш преимућство пред сваким створењем; Ти си слава и утеха и весеље анђела, царски венац Апостола и пророка, надприродно јунаштво мученика, част и слава преподобних, поборница у подвизима и податељка победа, непогрешива путеводитељка, наставница молитвеног тиховања, двери откривења и духовних тајни, извор светлости, врата вечнога живота, непресушна река милосрђа, неисцрпно море дарова и чудеса.

Тебе преклињемо, Самилостива Мајко човекољубивога Владатеља, буди милостива нама смиреним и недостојним слугама Твојим, погледај на смирење наше, развеј видљиве и невидљиве непријатеље. Пред лицем непријатеља наших буди за нас недостојне убојно оружје, јака одбрана и непобедива поборница, да познаду безаконици да је Теби могуће све што зажелиш, Владатељко, учинити на небу или на земљи, зато што си Ти заиста Богородица, која си родила по телу истинитог Бога, јединог Цара и Владатеља свих, коме приличи свака част и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ОСАМНАЕСТИ:

Дјево Владичице Богородице, са сузним мољењем прибегавам Теби сада. Измоли ми у сина Твог и Бога отпуштење ранијих грехова мојих; испуни Свебеспрекорна, мољење моје, и покажи ми начин на који бих ја могао остатак живота свога, сличан последњим часовима овога залазећег дана, провести у покајању, смирености и чистоти.

Преблагословена Владичице, не одбацуј смирено мољење моје, него и у овом животу и при исходу бедне душе моје и на будућем страшном и праведном Суду јави се као моја заштитница и спаситељка, да бих, озарен лучама Твојим, прослављао Тебе и неућутљиво славословио у песмама свеблагу и блажену Тројицу, кроз све векове. Амин!

ЧАС ДЕВЕТНАЕСТИ:

Дјево Владарко Богородице, Ти си у утроби носила Христа Спаситеља и Бога нашег, на Тебе полажем сву наду, у Тебе се уздам, јер си Ти изнад Бестелесних Сила. Штити ме, Пречиста, својом божанском благодаћу; руководи животом мојим, сагласно са светом вољом Сина Твог и Бога нашег.

Даруј ми отпуштење грехова и буди ми прибежисте, заклон, заштита и путеводитељка у живот вечни. У страшни час смрти не напусти ме, Владичице, него ми похитај у помоћ и истргни ме из руку демона - мучитеља. Ти имаш силу да то извршиш, јер си истинита Мати Божија.

Прими од нас смирених слугу Твојих даре који једино Теби доликују Свесвета Владатељко Богомајко, која си изабрана од свих нараштаја и која си се показала узвишенија од свих земаљских и небеских створења. Преко Тебе познасмо ми Сина Божја; преко Тебе се јави усред нас Господ Сила, и удостојисмо се светог Тела и Крви Његове...

Блажена си Ти из нараштаја у нараштај, Богоблажена, светија од херувима и славнија од серафима! И сада, Свесвета, не престај молити за нас, недостојне слуге Твоје, да би смо се могли избавити од замке нечастивога и избегнути крајње и безизлазне тешкоће.

Молитвама својим сачувај нас неосуђене, да бисмо, спасени Твојим заузимањем и Твојом помоћу узносили хвалу благодарности и поклоњења Једноме у Тројици Богу и Створитељу свих, сада и свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТИ:

Пресвета Владичице Богородице, Ти си благодатна Богородитељка, преблагословена, Богоблагодатна Богомајка, сместиште Божанства; огњенолики престо Јединородног Сина бесмртног и невидљивог Оца, Свебеспрекорна, Свепречиста, Свехвална, Свеблажена, Свенеприкосновена, Свечесна, Свеуважена, Свеблагословена, Свежељна Дјева душом, умом и телом; трон Цара који седи на херувимима; небесна врата, којима ми узлазимо на небо; Богоневјеста преко које нам додје помирење са Богом; несхватљиво чудо, необјашњива вест, обелодањење сакривене тајне Божије, неодољиво посредништво, моћна заштита, живоносни извор, неисцрпно море божанских дарова, висина која надвисује Небеске Силе; дубина тајних мисли недоступна испитивању, после Тројице општа свих Владатељка, после Утешитеља општа свих Утешитељка, после Посредника опста свих Посредница за сав свет; колесница мисленог Сунца-истините Светлости која обасјава свакога човека који долази на свет (Јн.1,9); носитељка Онога који речју носи све; одећа Онога који се облаци у светлост као хаљину; мост васељене који нас изводи ка надсвесном небу; неупоредиво виша и славнија од херувима и серафима; украс анђела, спасење људи; Мајка и слушкиња Незалазне Звезде; зрак истинитог Дана; бездан необјашњивог човекољубља Божијег; чврст ослонац праве вере; истинита лоза виноградна која је родила плод живота; муња која обасјава душе; сигурност оних који бораве на висини; плодна маслина која радује верне; препород палих, подстрек лењих, крепост оних који бдију, једномислије Цркава, непобедивост војски, благоустројство градова, мир васељене, чврстина подвижника, храброст мученика; облак који рони небеску росу!

Нема мени помоћи и заштите осим Тебе, свемилостива Мати Божија. На Тебе се надам, даруј ми оно сто желим. Тобом се хвалим. Због мноштва безакоња мојих немој одвратити лице своје од мене недостојног слуге Твог. У Тебе је моћ, јер си на неисказан начин родила Једног из Тројице.

Ти имаш чиме убедити и чиме умилостивити! Имаш руке на којима си носила Њега; имаш дојке на којима си дојила Њега као детенце. Томе што је од Тебе, присаједини и оно што је од Њега: крст, крв, и ране којима смо спасени и прослављени. Он це свагда учинити што је по вољи Теби, која си Му послужила рођењем у делу искупљења.

Ти си испунила свет доброчинствима. Ти отиреш сваку сузу са лица земље. Ти си обрадовала небеске и спасла земне. Ти си умилостивила Творца, приклонила анђеле, узвисила човечанство. Ти си помирила горње и доње. Ти си све променила на боље, све преобразила у најсавршеније; У Теби ми имамо нелажни призвук васкрсења; надамо се Тобом достићи Царство небесно; У Теби смо стекли помоћницу насег спасења; Ти си нам открила прилаз у рај. Ти си нам олакшала узлаз на небо; Ти си нас учинила својима Сину и Богу Твом. Преко Тебе је, Пречиста, од Адама до свршетка века била, јесте и биће слава и част Апостола, пророка, мученика, праведника, и због Тебе се, Благодатна, радује сва твар, тебе ради благосиљајући Једнога у Тројици Бога кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТПРВИ:

Прециста Богородице, заступнице моја, прими молбу недостојног слуге Твог. Верујем, Свебеспрекорна, да можес учинити то и спасти ме. Надо моја. Владичице, зато сто сам ја најјаднији од свих покази на мени најчудесније милости своје. Ти знаш мисли и поступке моје. Теби није непозната немоћ моја. Теби поверавам душу своју оскрнављену гресима. Ти видис ране моје, Владичице; излечи их, изливши на њих капљу самилости своје.

Твоје молитвено посредовање за душу палу у очајање, благонаклоно прима Син Твој и Цар свих, који Те је поставио за прибежиште грешницима; Њему приличи свака слава, част и поклоњење, са беспочетним Оцем Његовим, са пресветим благим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТДРУГИ:

Пресвета Владичице Богородице, услиши ову тужну молбу моју и испуни је по мери уздања мог у јаду свих крајева земаљских.

Угаси жар у телу мом; укроти буру гнева; истреби потпуно надменост сујетне младости. Умањи у срцу мом зла сањарења, сејана ноћу злим духом; ослаби свакодневну навалу нечистих помисли. Научи језик мој да говори само о корисном, а оци моје да виде красоту врлине. Очисти уста моја, да бих смело могао Свевишњег Бога називати Оцем. Отвори уши моје, да бих се могао хранити слађим од меда речима Светога Писма и испуњавати их уз помоћ Твоју. Дај ми време за покајање и избави ме од изненадне смрти.

Дођи к мени при разлучењу смирене душе моје од бедног тела мог; умањи тада неподношљиве муке, олакшај неисказану тугу, утеши у безнадежном положају, избави од гледања лица ђавола, избави од немилосрднх мучења на ваздушним митарствима, одбиј пламене мачеве грехова мојих, удостој да на Страшном суду станем с десне стране Сина Твог, спаси од бесконачних мука и даруј да наследим вечно блаженство.

Теби, Владичице Богородице, светлости помрачених очију мојих, утехо душе моје, надо моја и спасење моје, приносим ову исповест! Очисти ме од сваке нечистоте тела и духа, удостојивши ме у овоме животу неосуђено се причесћивати пречистом Крвљу и Телом Сина и Бога Твог, а у будућем животу удостојити се причесца сладости небеске вечере, рајских наслада, царства Божијег.

Удостојен тих блага, ја ћу вечно славити Сина и Бога Твог, са беспочетним Оцем Његовим и животворним Духом, сада, свагда и кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТ ТРЕЋИ:

Свехвалана Владичице, изворе милосрђа, бездано човекољубља, водо жива, Заступнице грешних, истинска лозо виноградна, небеско блаженство, опсте прибежисте свију, животе целога света, - одан метежном и прељуботворном свету, ја сам безбрижан у мислима и поступцима и празно проводим живот свој. Но Ти, састрадална Мати Божија, немој се згадити на мене грешног.

Прими мољење моје које Ти приносим оскрнављеним устима својим, и благопријатним молитвама Својим умилостиви Судију према мени. Умилости Сина Твог да превиди грехове моје; упути на покајање мисли моје; не допусти да постанем својина сатане. Молитвеним заузимањем Својим обнови ме и исправи живот мој, да бих могао без страха предстати Судији и избећи страшно мучење. Учини ме наследником славе, умољавајуци о томе Творца мог, коме прилици слава, цаст и поклоњење кроз све векове. Амин!

ЧАС ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ:

Благодарим Ти, Владичице Богородице, и славим Те што си ми дала могућност да доживим крај дана, ово ноћно време кад ја измољавам Твоје молитве. Опрости ми Свебеспрекорна лењост и нехат, и испуни ме ревношћу, да бих могао непрестано приносити песмопоје Теби и човекољубивом Сину и Богу Твоме зато што сам се ја бедни избављао и избављам се од болести, напасти и невоља душевних и телесних.

Припадајући к Теби, са срчаним заром и усхићењем кличем и громко изговарам благодарну песму Теби ја, слуга Твој, кога си помиловала Ти, Преблагословена, Мајко Човекољупца Бога:

Радуј се, Свебеспрекорна, благословена! Радуј се, Дјево, славо људи! Радуј се, испуњење свих пророштава! Радуј се, печату завета Господња! Радуј се, објашњење Господњих тајни! Радуј се, саборе неправедно лишаваних части! Радуј се, уједињење давно раздељених! Радуј се, ослонче смирених! Радуј се, обасјање оних у мраку! Радуј се, обновљење овешталих! Радуј се, жртво умилостивљења за заблуделе! Радуј се, путоказни светиониче онима који лутају! Радуј се, пристаниште онима који плове! Радуј се, помоћнице у невољама! Радуј се, спасење верних! Радуј се, нови божански даре! Радуј се, Владатељко свих земнородних! Радуј се, радости и славо анђела! Радуј се, узвишенија од свих створења! Радуј се, слушкињо Божија! Радуј се, Благословена на вечите векове! Радуј се, Маријо, Невјесто-Мајко! Радуј се, прекрасна кћери Давидова! Радуј се, трпезо тајанствених дарова! Радуј се, победо Цара и Бога мог! Радуј се, похвало патријараха! Радуј се, тврђаво оних који Те призивају! Радуј се, чврста одбрано и заклоне! Радуј се, престоле самога Бога! Радуј се, Мати Божија! Радуј се, разрешење грехова мојих! Радуј се, обилна помоћи беднима! Радуј се, чуварко непресушног милосрђа! Радуј се, Пречиста Мати и Дјево! Радуј се, Владарко Адамова рода! Радуј се, мачу против злих бесова! Радуј се, преиздашно давање мудрости! Радуј се, утехо невољних! Радуј се, узроче свега прекрасног у животу!...