БЕСЕДА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА - Св.Јован Златоуст

1) Данас имам намеру да довршим разматрање теме о којој сам вам говорио пре неколико дана. Желим да вам покажем, са више него јасним доказима, да је Божанска природа виша него што наш ум може да појми. Прошле недеље сам говорио о овоме у време великог поста и за своје сведоке сам позвао Iсаију, Давида и Павла.  јер Исаија је био тај који је рекао: "а род Његов ко ће објавити?" (Ис 53, 8) Давидово схватање Бога било је у складу са његовим разумевањем, тако да му је он дао хвалу и рекао: Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро (Пс 138, 14). И опет, Давид је тај који је рекао: "Познање тебе дивно је, висина коју ум мој не може досећи". Павле није истраживао и испитивао саму божанску суштину, већ само његову промисао. Радије бих чак рекао да је он сагледавао само мали део божанског промисла који је Бог учинио видљивим када је позвао незнабошце. Па и тај мали део Павле је видео као огромно и неоткривено море кад је објавио: "О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!" (Рим. 11, 33). 

(2) Ова тројица сведока дају нам довољно доказа, али се ја нисам задовољио пророцима нити сам се зауставио на апостолима. Успео сам се на небеске висине и као доказ вам дајем песму анђеоску коју певају: ".   Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља." (Лк 2, 14) и опет чујте Серафиме како дрхте и плачу од дивљења: "Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Његове" (Iс 6, 3). Такође вам дајем и речи Херувима који објављују: "Благословена слава Његова на месту Његовом". 

(3) Тако, дакле, имамо три сведока на небу и три сведока на земљи да се Божијој слави не може приближити. За остало, докази су били несумњиви, што сте показали аплаузима, и топлим примањем (речи) са ентузијазмом. Овоме сам се веома обрадовао, али не зато зато што је поштовање одато мени већ мом Господу. Јер тај аплауз је показао поштовање и љубав коју имате према Богу у душама својим. Ако слуга воли свога Господара и чује да неко са поштовањем говори о њему, његово срце се разгорева љубављу према ономе ко говори о његовом господару. Ово је стога што слуга воли свога господара. Ви сте учинили управо онако како сам описао: јачином свога аплауза јасно сте показали обилну љубав према Господу. 

(4) У том смислу желим и дана да се заложим. Јер ако непријатељи истине никада нису задовољни хуљењем на нашег Доброчинитеља, ми морамо још неуморније благодарити Богу за све. Али, шта намеравам да учиним? Још једна веома озбиљна болест позива да принесем сваки лек који моје речи могу донети. Реч је о једној болести која се увукла у Тело Цркве. Ову слабост ( = болест) морамо прво одагнати напоље, па се тек тада можемо бринути о стварима које су споља. Прво морамо себе излечити па се тек онда бринути за друге који су странци. 

(5) Која је ово зараза? Празници јадних и бедних Јевреја ускоро долазе један за другим у кратком размаку: празник Труба, празник Сеница, постови. Много је онима међу нама који мисле исто што и ми. Iпак неки од ови иду да гледају ове јеврејске церемоније а неки се придружују Јеврејима у њиховим постовима и прате њихове постове. Желим да овакве перверзне обичаје сместа одагнам из Цркве. Моје беседе против Аномејаца оставићу за друго време, и то неће проузроковати никакву штету. Али сада када су јеврејски празници близу и такорећи пред вратима, надам се да ћу успети да излечим оне који су болесни од јудаистичке болести. Бојим се да се због њихове болести и дубоког незнања, неки хришћани не нађу у Јеврејским сагрешењима. Једном када се то деси, бојим се да ће ове моје беседе бити узалудне. Јер ако они данас од мене не чују поуку, придружиће се Јеврејима у њиховом посту. Када једном почине такав грех, биће за мене неприкладно да применим лек. 

(6) из ових разлога сам решио да пожурим и да предухитрим ову опасност и да од ње заштитим /Цркву/. Исто чине и лекари. Прво се боре са оном болешћу која је најхитнија и најакутнија. Али опасност од болести је врло блиска са другим опасностима. Аномијска непобожност је блиска јеврејској, тако да је мој пређашњи сукоб (са Аномијцима - прим. прев.) близак са садашњим. Међу њима (тј. Аномејцима и Јеврејима  - прим. прев.) постоји блискост јер једни и други чине исту оптужницу. А за шта оптужују Јевреји? Да је Он (Христос - прим. прев.) назвао Бога својим сопственим Оцем и тако себе учинио једнаким Богу. I Аномијци такође износе овакву оптужбу - у ствари и не могу рећи да износе ову оптужбу - они чак одбацују израз "једнак Богу" - јер то следи из њиховог учења, чак ако ова израз формално и не одбацују.

(II) 

(1) Немој бити изненађен што Јевреје називам бедним. Они су заиста бедни и ништавни. Толико је небеских благослова дошло на њих, а они су им веровали површно и били у великим боловима јер су их одбацили. Јутарње Сунце се подигло ради њих, али су они остали ван домашаја његових зрака и још увек седе у тами. Ми који смо у тами подигнути, привукли смо се светлости и себе ослободили од тмине њихових заблуда. Они (Јевреји) су били гране тог светог корена, али су те гране сломиле. Ми нисмо имали удела у том корену, али смо ми ти који су сабрали добре плодове. Од свог детињства они читају пророке, али су разапели Онога кога су пророци прорекли. Ми нисмо чули божанска пророштва, али смо служили онеме о коме су пророци пророковали. Тако су они (Јевреји) бедни, јер су одбацили благослов који им је био послат, док су други (незнабошци) приграбили овај благослов и задржали га за себе. Iако су ови Јевреји били позвани да буду усвојени као синови, они су постали слични псима. А ми који смо били пси примили смо опроштај кроз Божију благодат, да оставимо по стрни неразумну природу нашу, и да устанемо у части синовства. Како могу ово да докажем? Христос је рекао: "Да ли је праведно узете хлеб деце и дати га псима?". Христос се обраћао женин хананејки када је Јевреје назвао децом а незнабошце псима. 

(2) Али погледај како се тај поредак потом променио: они (тј. Јевреји) су постали пси, а ми  (тј. хришћани) деца. Павле говори Јеврејима: "Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се „подрезаних"! Јер обрезани, то смо ми, који Духом Божијим служимо " (Фил, 3, 2-3). Видиш ли како су они који су на почетку били деца постали пси? Желиш ли да сазнаш како смо ми који смо на почетку били пси постали деца? "А онима који га примише даде власт да буду чеда Божија, онима који вјерују у име његово" (Јн 1, 12). 

(3) Ништа није бедније од људи (Јудејца) који свагда раде против свога спасења. Када је било потребно да држе Закон они су га газили, а сада када закон више не обавезује они се упиру да га држе. Шта може бити јадније од оних који разгневљују Бога не само својим кршењем Закона већ и његовим држањем? О овоме је (Стефан) рекао: " Тврдоврати и необрезани срцем и ушима, ви се свагда противите Духу Светоме; како оци ваши, тако и ви" (Дела 7, 51), и то не само кршењем заповести, већ такође држањем у погрешно време.  

(4) Стефан је био у праву када их је назвао "необрезаним срцем и ушима". Они су одбили да приме јарам Христов, иако је он био сладак (лак) и није имао ништа мучно и тиранско. Јер Христос је рекао: "Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен у срцу" и "Узмите јарам мој, јер је јарам мој сладак и бреме је моје лако". Ништа их друго није спречило да узму јарам Христов до њихова сопствена тврдовратост. I не само да нису прихватили тај јарам Христов него су га разбили и уништили. Јер Јеремија каже: "Давно сте сломили свој јарам и поломили своје кости". Није то био Павле који ово говори већ је то био глас пророка који говори гласно и јасно. Када говори  јарму и костима, он мисли на њих као на симболе правила, јер су Јевреји одбацили правила Христова када су рекли: "немао цара осим ћесара". Ви Јевреји сте сломили јарам, ви сте поломили кости, ви сте себе изгнали изван Царства небеског, и начинили сте себе предметом правила (закона) људских. Молим вас да самном размотрите како прецизно пророк погађа да су њихова срца била необуздана. Он није казао "Занемарили сте јарам"., већ "Сломили сте јарам", а ово је злочин неприпитомљене животиње, која је необуздана и која одбацује правила". 

(5) Али шта је извор ове окорелости?  Она долази од похлепе и опијености. Ко то каже? Мојсије сам: "Јео је Израиљ и угојио се, и или мој се удебљао и засалио" (Понз. 32, 15). Када се грубе животиње хране обилно, оне се угоје и постају још тврдоглавије и још их је теже држати под контролом. Оне више неће да подносе јарам, нити самар, нити руку њиховог хранитеља. Управо је на овај начин јеврејски народ стигао до своје одебљалости и опијености и до крајње злоће. Отимали су се, одбили су да приме јарам Христов , а нису ни повукли плуг његовог учења. Један други пророк (Осија - прим. прев.) говори о овоме када каже: "Упоран је Израиљ као упорна јуница" (Ос. 4, 16), док га други назива "ненаученим говедом". 

(6) Иако су такве звери неподесне за рад, оне су спремне за убијање. И то је оно што се догађа са Јеврејима. Док они са једне стране чине себе неподеснима за рад, они узрастају у способности за чињење крвопролића. Зато Христос и каже: А ове непријатеље моје, који ме нису желели за свог краља, доведите овде и погубите". Ви Јевреји сте требали да постите тада када вам је ваше пијанство ово учинило, када је ваша похлепа породила зло - не сада. Сада је ваш пост у погрешно време и стога је одвратан. Ко то каже? Сам (пророк) Исаија када јаким гласом виче: "Немојте постити тако као данас, да би се чуо горе глас ваш. . Таки ли је пост који изабрах да човјек мучи душу своју један дан? да савија главу своју као сита и да стере пода се костријет и пепео? То ли ћеш звати пост и дан угодан Господу?" (Ис. 58, 4-5). Али ако је ваш пост био одвратан онда када сте своје ближње учинили робовима, да ли је прихватљив сада када сте погубили свог Господа? Како такав пост може бити исправан? 

(7) Човек који пости треба да се на одговарајући начин суздржава., да буде скрушен, а не опијен бесом. Али да ли сте учинили своје ближње робовима? У време исаијино они (= Јевреји - прим. прев.) су се свађали и гложили док су постили. Сада када посте они се још више предају претеривању и разузданости, играјући боси на тржницама. Овако, они посте али се понашају као човек који се опио. Чуј како их пророк подстиче да посте: "Осветите пост", каже. Није рекао "начините параду од свог поста" већ "сазовите збор. окупите заједно старе". Али ови Јевреји су окупили хор млитавих, и велику разбојничку гомилу блудника. Вуку у синагогу читаво позориште, глумце и остале. Јер нема ни разлике између позоришта и синагоге. Знам да ме неки сумњиче за наглост јер сам рекао да нема разлике између позоришта и синагоге. Али ја сумњичим њих за наглост ако они не сматрају да је то тако. Знам да ме многи сумњиче за наглост јер сам рекао да нема разлике између синагоге и позоришта. Али ја сумњичим њих за наглост ако не мисле тако! Ако се ова моја тврдња да је то исто оснива на мом сопственом ауторитету онда ме слободно осудите за наглост. Али ако је ово што ја тврдим, реч пророка онда то прихватите.

(III) 

(1 Знам да многи поштују Јевреје и да сматрају да је њихов садашњи начин живота достојан поштовања. Зато ја журим да искореним и избришем ово смртоносно мишљење. Рекао сам да синагога није боља од позоришта и за свог сведока позвао сам пророка. Свакако да Јевреји не заслужују да им се поклони више поверења него њиховим пророцима. "Имате обрве блуднице. Постали сте бестидне пре свих". Место на коме се налази блудница је бордел. Али синагога није само бордел и позориште. Она је такође и пећина разбојничка и станиште за дивље звери. Јеремија каже: "Кућа ваша постала је за мене станиште хијена:". Он није једноставно рекао "станиште дивљих звери". И опет: "Одрекао сам се свога дома, одбацио сам наслеђе моје". Али када Бог напусти свој народ каква нада на спасење остаје? Када Бог напусти неко место оно постаје збориште демона. 

(2) Нормално, Јевреји тврде да они такође поштују Бога. Боже сачувај ако бих се ја са овим сложио! Нико од Јевреја не поштује Бога! Ко то каже? Син Божји то каже, када им (Јеврејима) говори: "Да знате Оца , знали бисте и мене. Али како не знате мене не знате ни Оца". Могу ли наћи бољег ( = достојнијег поверења - прим. прев.) сведока од Сина Божијег? 

(3) Ако су дакле, Јевреји одбили да познају Оца, пошто су разапели Сина, уколико нису указали поверење Духу, ко не би био смео да објави јасно да је синагога збориште демона? Бог се тамо не обожава. Боже сачувај! Од сада тамо је место идолослужења. Али неки људи још одају почаст том месту као светом. 

(4) Ово што говорим није нешто о чему сам просто размишљао, већ је то плод мог сопственог искуства. Пре три дана, верујте ми јер не лажем, видео сам жену доброг владања, скромну и верујућу. Дрзак, безосећајан човек, који се називао хришћанином (а ја тако не бих назвао особу која се усуђује да такве ствари чини) терао их је уђу у јеврејско светилиште и да се тамо закуну у вези неке ствари око које су се спорили. Она је дошла к мени и молила за помоћ. молила ме је да спречим ово насиље, јер је то било забрањено за њу, која је учествовала у Божанским тајнама (Св, Литургији - прим. прев.) да уђе на такво место (тј. у синагогу). Ја сам се разљутио, устао сам и одбио да допустим да она буде одвучена у једно такво прегрешење, извукавши је из руку тог напасника. Пита сам га да ли је хришћанин и рекао је да јесте. Тада сам снажно устао на њега ( речима - прим. прев.) оптужујући га за безосећајност и за најгору глупост. Рекао сам му да није бољи од мазге када он, који се сматра хришћанином, одвлачи некога да игра са Јеврејима који су разапели Христа. Дуго сам са њим разговарао, подучавајући га Светим Писмом. Такође сам му рекао да је и само заклињање забрањено и да је било веома погрешно то што је некога уопште присиљавао на тако нешто. Такође сам му нагласио да посебно крштене особе не сме томе присиљавати. У ствари чак ни некрштену особу не сме наводити на тако нешто. 

(5) Након тога сам говорио са њим о великом посту и указао му на лудост његове грешке и о погубности тога за његову душу. Питао сам га и зашто је одбацио Цркву и вукао жену на Јеврејско збориште. Одговорио је да су му многи рекли да заклетва изречена у јеврејској синагоги изазива више страха. Његове речи су ме заболеле, потом сам се разљутио да бих на крају почео да се смејем. Када сам увидео слабост ђавола. заболело ме је што он има моћ да мучи људе. Разљутио сам се када сам видео како се небрижљиви они који су обмањени. када сам пак, увидео величину глупости оних који су преварени, насмејао сам се. 

(6) Испричао сам ам ову причу стога што сте себични и спори према онима који чине овакве ствари и који се подвргавају оваквим искуствима. Ако видите некога од ваше браће да је запао у овакво прегрешење, ви схватате као да је то проблем неког другог а не вас самих. Мислите да сте се одбранили од тужиоца када кажете: "Шта ме се тиче?" Шта ја имам у ствари са тим човеком? када тако нешто кажете ви показујете безочну неосећајност према људима, и окрутност којом ђаво постаје добитник. Шта говорите? Људи сте и са људима делите исту природу. Зашто да говорим о заједничкој природи, када ви имате више од тога заједничко - Главу - Христа. Да ли се усуђујете да кажете да немате ничега заједничког са чланом (делом) свог сопственог тела? На који начин ви уопште схватате то да је Христос Глава Цркве. Јер то је улога главе да све удове држи на окупу, да се пажљиво стара о свакоме од њих и да их повезује у једну природу. Али ако ви немате ничега заједничког са сопственим удовима, онда немате ничега заједничког са својом браћом, нити имате Христа за Главу. 

(7) Јевреји су вас заплашили док сте још били мала деца, а ви то не примећујете. Многи слаби робови показују страшне и бесмислене маске малој деци - маске нису страшне по својој природи, већ оне тако изгледају малој деци у њиховом једноставном уму - и на овај начин они обуздавају њихов смех. Због тога Јевреји застрашују наивне хришћане страшилима и бауцима њихових храмова. Како вас дакле плаше њихове смешне и бестидне синагоге? Зар синагоге нису гробнице одбачених, нечасних и осуђених људи?

(IV) 

 (1) Наше Цркве нису такве. Оне су заиста застрашујуће и испуњавају страхом. Божије присуство чини често застрашујућим, јер је Он тај који има власт над нашим животом и смрћу. У нашим црквама чујемо безбројне омилије (= беседе) о вечним казнама у огњеној реци, о злобном црву, о костима које се не могу распасти, и о спљњем мраку. Али Јевреји нити знају нити сањају о овим стварима. Они живе за своје лажи, зијају за стварима овога света, њихов положај није бољи од свиња или коза, због њиховог обесног пута (= начина живота - прим. прев.) и прекомерне грамзивости. Они знају само да испуњавају сопствене лажи и да се опијају, да задобијају посекотине и модрице, да се рањавају док се боре за своја омиљена светска задовољства. 

(2) Кажи ми дакле, да ли су храмови њихови грозни и застрашујући? Ко би то рекао? Какав разлог имамо да мислимо да су застрашујући, изузев ако би нам неко рекао, да ти нечасни робови, који немају права да говоре и који су одагнани из дома свога Господара, треба да нас плаше - нас којима је дата част и слобода да говоримо? Свакако да ово није тако. Није крчма часнија од царске палате. У ствари синагога завређује мање поштовање од крчме.  Јер она није само место окупљања пљачкаша и лопова већ такође и демона. Ово је истина не само што се тиче синагоге већ и што се тиче душа Јевреја, као што ћу до краја беседе покушати да докажем. 

(3) Молим вас да моје речи на особит начин имате на уму. Јер ја вам нисам говорио да се покажем нити да заслужим аплауз већ да излечим ваше душе. и шта ми је друго остало да кажем, када је међу вама још увек много оних који болују иако има доста лекара да лек примене? 

(4) Било је дванаест апостола који су променили свет. Највећи део града чине хришћани, а неки су ипак још увек болесни од јудејске заразе.  И шта ми, који смо здрави, можемо рећи у сопствену одбрану? Свакако, они који су болесни заслужују да буду оптужени. Али ни ми нисмо слободни од осуде јер се нисмо постарали о њима у часу њихове болести. Када бисмо показали велику бригу (= старање) за њих, они би имали од те бриге користи и вероватно више не би били болесни. 

(5) Нека ми буде допуштено да са вама започнем говорећи ово, тако да се сваки од вас може постарати за брата. Чак и ако морате да употребите запреку, чак и ако морате употребити силу, чак и ако га морате посматрати као болесног (= сумасишавшег) - учините све да га спасете од ђаволске замке и да га ослободите од друговања са онима који су погубили Христа. 

(6) Реци ми ово. Предпоставимо да видиш човека који је управо осуђен, како га воде кроз тржницу на губилиште. Претпоставимо да је у твојој моћи да га спасеш из руке џелата. Зар не би учинио све да спречиш да он буде одвучен. Али сада гледаш свог брата како неправедно бива одвучен у дубину пропасти. И није џелат тај који га вуче, већ сам ђаво. Зар ћеш бити тако храбар да не покушаш да учиниш што је до тебе спашавајући га од његовог греха? Ако му не помогнеш, какав изговор ћеш наћи? Ако је твој брат много снажнији и моћнији од тебе покажи га мени. Ако остане одлучан у својој упорности, ја ћу радије изабрати да ризикујем живот него што ћу га пустити да уђе на врата синагоге. 

(7) Рећи ћу му: имаш ли ти заједницу са слободним небеским Јерусалимом, или ти је дражи земаљски да му робујеш. Сам изабираш да ли ћеш бити роб земаљског Јерусалима ( = роб Јеврејима), који је, према речима Апостола роб заједно са децом својом.  Постиш  ли са Јеврејима? Онда скини и своје ципеле као што чине Јевреји, и иди босоног на тржницу и учествују у њиховој неозбиљности и смејању. Али ти ово не желиш да чиниш јер би од стида поцрвенео. Стидиш се да са њима учествујеш у ономе што је спољашње ( = у ономе што се види) али се не стидиш да учествујеш у њиховој непобожности? Какав ћеш изговор имати, ти који си само до пола хришћанин? 

 (8) Верујте ми, пре бих ризиковао свој живот него да пренебрегнем било кога ко болује од ове заразе - ако га уочим. А ако га не видим, Бог ће ми свакако опростити. Нека се свако од вас брине о овоме, тако да нико (од оних који су заражени јудаизмом) не помисли да је ово споредна ствар. Зар нисте запазили шта ђакон стално говори у тајнама ( = у Литургији) "Упознајмо једни друге", каже. Зар не видиш како он у теби утврђује пажљиву бригу за брата? Тако треба да мотрите и у случају јудаизираних. Када уочиш некога ко је јудаизиран (или ко је јудаиста - прим. прев.), приђи му, укажи му на то шта ради, како не би и ти био крив ако би он покушао да умакне. 

(9) Ако се деси да неки римски војник који служи преко мора буде ухваћен да служи варварима или персијанацима, крив је не само он, већ и свако ко то приметио, а није о томе обавестио војсковођу. Ви сте војници Христови и зато је потребно да са сваком пажњом мотрите, да ли међу вама има некога ко је наклоњен туђој вери, и ако таквога уочите да откријете његово присуство. Свакако га ми нећемо осудити на смрт као што је онај војсковођа то учинио са војником, нити ћемо га казнити, нити ћемо му се осветити, него ћемо се старати да га ослободимо његове заблуде и злоће и да га тако учинимо заиста нашим (тј. хришћанином). 

(10) Ако сте овоме несклони, ако познајете неку овакву особу али је скривате, будите уверени да ћете обоје бити подвргнути истој казни. Јер Павле говори о осудама и казнама не само оних који починили дело слабости, него и оних који су им одобравали то што су чинили. Пророци такође, једнако осуђују лопове и оне који са лоповима беже. И ово је сасвим разумно. Јер ако човек зна за разбојничко дело али га покрива и скрива, он на тај начин помаже разбојнику да се не брине о закону и тако чини да се овај мање плаши свог разбојничког делања.

(V) 

 (1) Али морам се вратити на оне који су болесни. Размисли, са киме они деле свој пост. Са онима који су викали "Распни га, распни!", са онима који су рекли: "Крв његова на нас и на нашу децу". Ако би неки човек био побуњеник против власти и за то био осуђен, да ли би се усудио да му идеш и да са њим говориш? Мислим да не. Није ли онда безумно, показати такву спремност да се побегне од оних који су згрешили против човека, а улазити у друштво са онима који су починили злочиначко насиље против самог Бога? Није ли чудно да они који се клањају Распетоме, иду на прославе са онима који су Га разапели? Није ли то знак глупости и крајњег лудила? 

(2) Овде су неки који размишљају о синагоги као о светом месту, и ја морам да кажем неколико речи њима. Зашто поштујете то место? Зар не би требало да га презирете, да га се гнушате, и да бежите од њега? Они на то одговарају да се тамо чува Закон и књиге Пророка. Шта то значи? Зар ће свако место где се ове књиге налазе самим тим бити и свето? Ни случајно!  Ово је изнад свега разлог зашто мрзим синагогу и зашто је се гадим. Они имају пророке али им не верују. Они читају Света Писма али одбацују његове сведоке - и ово је показатељ највећег кршења закона. 

(3) Реци ми ово. Ако би видео човека достојног хвале, познатог и славног, како га разбојници одвлаче у јазбину или у крчму, и ако би видео како је он тамо малтретиран, тучен, и подвргнут најгорем насиљу, да ли би ту јазбину или крчму сматрао за вредну поштовања зато што је тај човек тамо био изложен мучењу? Не мислим да би. Из овог разлога пре би презирао и гнушао се тог места. 

(4) Просудите и сами у вези синагоге. Јер они су са собом донели књиге Мојсијеве и књиге Пророка у синагогу, не да би их поштовали, већ да би их кршили са бесчашћем. Када кажу да Мојсије и пророци не знају ништа о Христу и не кажу ништа о његовом доласку, какво веће непоштовање они могу да учине према тим светим људима за одбијање да препознају свог Господа? Какво веће непоштовање могу да учине доли да кажу како су ти свети Пророци њихови саучесници у њиховој непобожности? Тако, морамо мрзети и њих и њихове синагоге, нарочито због њиховог одвратног поступања према овом светом човеку (тј. Христу)" 

(5) Зашто говорим о књигама и о синагоги? У време прогона, јавни џелати се држали тела мученика, бичевали их, и раздирали на делове. Да ли то чини руке џелата светим, зато што је њима држао тело светог човека? Боже сачувај! Руке које су стезале и држале тело светог остају нечисте. Зашто? Зато што је тај џелат починио грех када је своје руке ставио на на светог (мученика). Хоће ли дакле, они који су држали и насиловали Писмо Светога (Бога) бити више поштовани од онога који је погубио мученика? Зар то не би била крајња лудост? Ако злостављано тело мученика не освећује онога ко га је злостављао, него, штавише на њега додаје и кривицу за крв, још мање може Писмо, ако се чита без вере, ономе ко без веровања чита. 

(6) Намерни избор да злостављају писмо води их ( = Јевреје) још већој безбожности.  Да нису имали Пророке не би заслуживали такву осуду. Да нису читали Свете Списе не би били тако нечисти и тако несвети. Али пошто је то тако они немају никаква изговор. Имали су веснике истине, али са непријатељским срцем, они ( = Јевреји) су се поставили као противници пророка и истине коју су ови објављивали. Из овог разлога дакле, они су више грешни и криви за крв. Они имају пророке али их посматрају срцем противљења. 

(7) Стога вас је подстичем да избегавате њихова ( = Јеврејска) окупљања и да их се клоните. Штета коју они наносе нашој слабијој браћи није мала ( = безначајна). Они (који иду Јеврејима - прим. прев.) немају никакав ваљан изговор што подржавају Јеврејско безумље. Јер када виде да ти који поштујеш (обожаваш) Христа кога су они разапели, са пуно поштовања се односиш према њиховим обредима, како они могу да не мисле да су обреди које они врше најбољи и да су наша богослужења гора? Јер пошто учествујеш у нашим богослужењима (тајнама) ти трчиш баш ка онима који уништавају наш поредак. Павле је рекао: "Ако те види да ти који имаш знање седиш у идолском храму, зар се неће збунити будући слаб, и тако јести оно што је жртвовано идолима?"И допустите ми да кажем: ако виде тебе који имаш знање да долазиш у синагогу и да учествујеш у празнику Труба, неће ли он, будући слаб почети да поштује оно што Јевреји чине? Онај ко тако падне неће само платити казну за сопствено сагрешење већ и зато што је друге на то навео. Али човек који чврсто стоји биће награђен не само због сопствене врлине, него га људи поштују и зато што друге подстиче да желе исто. 

(8) Стога, одбаци зборишта и света места Јевреја. Не дозволи да ико поштује синагогу због светих књига. Радије нека је ( = синагогу) мрзи и избегава јер Јевреји насилују и злостављају свете ( = хришћане), јер одбијају да поверују њиховим речима и јер их оптужују за крајњу безбожност.

(VI)

(1) Да би схватили да свете књиге не чине место светим, већ их разлог због кога се они тамо окупљају обешчашћује, испричаћу вам једну причу. Птоломеј Филаделфијски је сакупљао књиге из целог света. Када је дознао да Јевреји имају забележене речи Божије, и о идеалној држави послао је четири човека у Јудеју да преведу ове књиге, које је он после ставио у Серапијин храм, јер је био незнабожац.. До данашњег дана књиге стоје тамо у том (незнабожачком) храму. Хоће ли Серапијин храм постати светим зато што се књиге у њему налазе? Боже сачувај! Књиге, дакле, имају своју светост коју не деле са местом на коме се налазе, јер су они који ту долазе нечисти ( = упрљани грехом - прим. прев.). 

(2) Исти аргумент се мора применити на синагогу. Иако тамо нема идола, ипак је насељавају демони. И то не кажем само за ову синагогу овде у граду, већ и за ону у Дафнима. Јер у Дафнеу је то место још више огреховљено проклетињом коју они зову Матрона. Чуо сам да многи верни иду тамо и спавају покрај тог места. 

(3) Али сачувај Божа ако ове људе називан вернима. Јер за мене су храмови Матроне (синагога у Дафнима) и онај Аполона једнако несвети.  Ако ме неко (због ових речи) оптужи за дрскост, ја ћу му одвратити оптужбом за крајње безумље. Јер кажи ми - није ли становиште демона у исто време и место непобожности, чак ако тамо и нема статуа (лажних) богова ( = идола - прим. прев.)? Ту се окупљају убице Христове, ту је крст избачен, ту се на Бога хули, ту се на Оца не обазиру, ту је Син злостављан, ту је благодат Духа одбачена  не долази ли веће зло одавде ( = из синагоге него из незнабожачком храма) пошто су сами Јевреји демони? У паганском храму непобожност је огољена и очигледна. Не би било лако преварити човека бистрог и разборитог ума, или га намамити да тамо уђе. Али у синагоги су људи који кажу да поштују Бога и да одбацују идоле, људи који кажу да имају пророке и да им одају хвалу. Али својим речима они (тј. Јевреји) постављају мноштво мамаца, како и у своје мреже ухватили душе простих који су толико будаласти да буду ухваћени. 

(4) Тако је безбожност Јевреја и пагана једнака. Али Јевреји практикују преваре ( = лукавства) које су још опасније. У њиховим синагогама налази се невидљиви олтар преваре, на коме они не жртвују овце и јагањце него душе људске.  

(5) напокон, ако јеврејске церемоније изазивају дивљење у теби, шта заједничко имаш са нама? Ако су Јеврејске церемоније дивне и достојне дивљења, наше су лажне! Али ако су наше истините, као што јесу, њихове су испуњене преваром. Ја не говорим о Светом Писму. Боже сачувај! Писмо је било то које ме је узело за руке и довело Христу. Говорим о садашњем злу и лудилу јеврејском. 

(6) Сада је време да покажем како демони бораве не само у синагоги, већ такође и у душама Јевреја. Као што Христос рече: "Када изађе један нечисти дух, они иде кроз пуста места тражећи остале. Ако их не нађе он каже, вратићу се кући. И вративши се налази је празну, поспремљену и сређену. Тада он одлази и доводи са собом још седам других духова горих од себе и они улазе у њега (човека) и стање његово бива горе него пре. Тако ће бити и са овим родом."  

(7) Видиш ли да демони бораве у њиховим душама и да су ови демони опаснији него они ранији? И ово је веома разумно. У старим данима Јевреји су деловали безбожно према пророцима: сада су они унизили Господа пророка. Кажи ми ово. Да ли те не обузима дрхтање када треба да да дођеш на исто место са човеком опседнутим од ђавола, који у себи има много нечистих духова, који је одгајан усред убијања и крвопролића? Мораш ли се здравити са њим и размењивати празне речи? Зар не мораш да се окренеш од таквих који су стварна срамота и зараза читавог света. Зар такви нису дошли до сваког облика слабости? Нису ли се многи пророци истрошили правећи многе и дуге говоре оптужујући ове? Каква трагедија, какав вид безакоња нису они ( = Јевреји) учинили својом кривицом за крв?" Своје сопствене синове и кћери су жртвовали демонима. Одбацили су сам природу, заборавили су порођајне болове, одбацили су подизање деце, окренули су се од својих закона царства, и постали су суровији од било које дивље звери." 

(8) Дивље звери често стоје на местима где живе и често излажу сопствени живот опасности да заштите своје младе. Никаква нужда није приморала Јевреје да предају своју сопствену децу својим рукама како би одали почасти осветничким демонима, непријатељима нашег живота." Шта би нас могло више погодити од овога? Да ли њихово безбоштво, или њихова суровост или њихова нељудскост? То што су жртвовали сопствену децу или то што су их жртвовали демонима? Нису ли (Јевреји) због своје разузданости показали већи похоту од неразумних животиња? Почуј шта пророк каже о тим њиховим делима: "Постали су као похотни пастуви. Свак њишти на жену свог суседа". Пророк није рекао "Свако је пожудан према жени свог суседа", него је, са највећом јасноћом описао њихово лудило - које долази од њихове разузданости - као њиштање бесловесне животиње.

(VII) 

(1) Шта још желиш да ти кажем? Желиш ли да ти говорим о њиховим плачкама, о њиховим похотама. о њиховим , о њиховом напуштању сиромаха, о њиховим лоповлуцима, њиховим подвалама у трговини? Читав дан не би био довољан да побројим све то. Али, имају ли њихове свечаности нечега узвишеног и великог? Они су сами показали да су и ове свечаности такође нечисте. Послушај пророка, или боље, послушај Бога са каквом чврстином им је окренуо леђа: "Vаше светковине ми се гаде, одбацио сам их од себе". 

(2) Бог мрзи њихове светковине а ти у њима узимаш учешће? Није рекао ова или она светковина, већ све заједно. Желиш ли да видиш да Бог мрзи богослужења са бубњевима, лирама, харфама и другим инструментима? Бог каже: "Уклоните од мене звуке ваших песама, нећу да чујем песму ваших харфи". Бог рекао: "Уклоните од мене" - а ти трчиш да чујеш трубе? Зар жртве и дарови њихови нису одвратни? "Ако ми донесете најбоље брашно пшенично узалудно је. Тамјан ми је одвратан". Ако Му се тамјан гади, зар и место (на коме му га Јевреји) није одвратно? Пре него што су починили злочин над злочинима, пре него што су убили свог Господа, пре крста, пре понижавања Господа, то је било одвратно. Није ли сада још одвратније? А шта је мирисније од тамјана?  Али Бог не гледа на природу дарова већ на намеру оних који их доносе. Управо због (лоше) намере осудио је Бог њихову понуду. 

(3) Бог је обрати пажњу на Авеља и на његове дарове. Погледао је на Каина и затим се окренуо од његових дарова. "А на Каина и на дарове ( = принос) његов не обрати пажњу". Ное је понудио на жртву Богу овце, јагањце и птице. Писмо каже: "Господ се насмеши слатком мирису"  -  тј. прихватио  је његове дарове ( = принос). Јер Бог нема ноздрва него је бестелесни Дух. Оно што се уздиже са олтара је мирис и дим спаљених тела, а нема ништа смрдљивије од таквог мириса. Али из овога можеш научити да Бог гледа на намеру којом се жртва нуди, и затим је прихвата или одбија. Из овог разлога Писмо назива мирис и дим слатким мирисом. Али тамјана ( који приносе Јевреји - прим. прев) Он се гнуша јер намера оних који ово приносе заудара страшним смрадом. 

(4) Желиш ли да сазнаш да , заједно са жртвама и музичким инструментима, празницима и тамјаном, Бог такође одбацује и храм због оних који у њега улазе? Ово је Он показао највише својим делима када је предао храм у руке варвара, и када га је касније сасвим уништио. Али и пре његовог разорења, устима пророка је гласно рекао: "Не верујете речима преварним јер вам неће помоћи када кажете: Ово је храм Господњи! Хам Господњи!". Оно што пророк каже је да храм не чини светима оне који у њега улазе, већ они који улазе чине храм светим. Ако храм није био од помоћи када су Херувими о Ковчег били тамо, много мање ће од помоћи бити сада када су ове ствари нестале. Сада, пак, када је Бог сасвим одбацио ( = Јевреје) тамо је основа великог непријатељства ( између Бога и Јевреја - прим. прев.). Како би велико дело лудости и смутње било да за своје саучеснике у прослави узмете оне којима је част одузета, од који је Бог одустао, са онима који су разљутили Господа. 

(5) Реци ми ово. Ако би неки човек погубио твог сина, да ли би поднео да га гледаш, и да ли би прихватио његове честитке? Зар га не би избегавао као злог демона, као самог ђавола? Они ( = Јевреји) су погубили Сина твога Господа. Имаш ли смелости да са њима будеш под истим кровом? Након што је био убијен дао ти је такву част да те је учинио братом и сунаследником. Али ти Га толико обешчашћујеш одајући пошту онима који су Га убили на крсту, придружујући се њиховој дружини на прославама, идући на њихова несвета места, улазећи на њихова нечиста врата, и седећи за демонском трпезом. Пост јеврејси ја називам трпезом демонском због тога што су убили Бога. Јер ако Јевреји делају против Бога, зар нису слуге демонима? Желиш ли да те демони излече? Када је Христос дозволио демонима да уђу у свиње, они су их сместа сурвали у море. Хоће ли ови демони поштедети тело човеково? Ја бих волео када они не би убијали тело човеково кујући завету против њега. Али они убијају. Демони избацују човека из раја и ускраћују му част. Хоће ли исцелити тело човеково? То је смешно ( = глупо). Демони знају како да сплеткаре и како да науде - не како да исцеле. Али ако они ни душу они не штеде, кажи ми, хоће ли тело поштедети? Они покушавају да човека одвуку од Царства Небеског. Хоће ли га они ослободити од болести? 

(6) Зар ниси чуо шта пророк каже? Или боље, зар ниси чуо шта Бог преко пророка каже? Он каже да демони не могу бити добри већ само зли. Чак и када би они хтеле да некога исцеле - што је немогуће - не смеш узети на себе једну непролазну и вечну казну у замену за малу корист која ће ускоро бити уништена. Хоћеш ли да исцелиш своје тело а да уништиш душу? 

(7) Ако и неки демонизовани незнабожац има медицинско знање, хоће ли те он лако наговорити да се клањаш паганским боговима? И ови пагани такође имају своје вештине. Они такође нуде излечење од многих болести и враћање здравља болеснима. Хоћемо ли стога учествовати у њиховој безбожности? Боже сачувај! Послушај шта Мојсије говори Јеврејима: "Ако устане међу вама пророк или који сне саwа, и каже ти знак или чудо, а се збуде тај знак или чудо које ти каже, и он ти рече: хајде да идемо за другим боговима, којих не знаш, и wима да служимо, Немој послушати што ти каже тај пророк или саwач, јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога својега из свег срца својега и све душе своје." 

(8) Оно што мисли Мојсије је ово. Ако се појави неки пророк, каже, и учини неки знак ( = чудо) било васкрснувши мртваца или чистећи лепру, или лечећи лудог, и након овога што је учинио позове те на непобожност, не следи га јер су чуда која је учинио лажна. Зашто? "јер вас куша Господ Бог ваш да би се знало љубите ли Господа Бога својега из свег срца својега и све душе своје ". Јер јасно је да демон не лечи. Ако икада Господ допусти демону да лечи, као што и човеку може да допусти, ова дозвола је дата да би се ти искушао - не зато што Бог не зна ко си ти, већ зато да те научи да одбациш чак и демона који лечи. 

(9) И зашто говорим о телесном лечењу? Ако ти неки човек прети Гееном ако не одбациш Христа, немој слушати његове речи. Ако ти неко обећа Царство Божије ако се одметнеш од јединородног Сина Божијег, окрени се од њега и замрзи га. Буди ученик Апостола Павла и послушај речи које је његова благословена и часна душа изразила када је рекла: "Јер сам увјерен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, Ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем." (Рим 8, 38 - 39). 

 (10) Ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни било шта друго, не може одвојити Павла од љубави Христове. Да ли ћемо се побунити да би излечили своје тело? Какав изговор ћемо наћи? Свакако Христа се морамо плашити више од Геене и желети га више од Царства. Чак и да будемо болесни, боље је остати у болести здрав него пасти у безбожништво ради излечења. Јер чак и да те демон исцели, он те повређује више него помаже. Помогао је телу које ће ионако ускоро умрети, али је повредио душу која никада неће умрети. Киднапери заводе мале дечаке нудећи им слаткише, колаче и кликере и друге сличне ствари. Затим им ускраћују слободу па и сам живот. Тако и демони обећавају излечење неког уда ( = органа) а затим читаво спасење душе потапају у мору. (11) Љубљени, не идимо за тим.. Нека и останемо болесни на сваки начин само да останемо слободни од богохулства. Зар није могао Јов да послуша своју жену која је богохулила и да се ослободи болести која га је мучила? "Прокуни Бога и умри", рекла је. Али он је одлучио да подноси бол и да слаби. Одлучио је да подноси тај неподношљиви ударац, пре него да похули на Бога и да се ослободи болести која га је мучила. Њему треба да следујеш ( = на њега да се угледаш). Ако ти демон понуди и десет хиљада лекова за болести које те муче, немој га следити, немој ићи за њим - баш као што је Јов одбио да послуша своју жену. Изабери да подносиш своју болест пре него да уништиш своју веру и спасење своје душе. Бог те неће напустити. Допустио је да се разболиш зато што жели да увећа твоју славу. Буди храбар да би Га могао чути како говори: "Мислиш ли да сам се са тобом другачије нагодио него да се покаже да си праведан"?

(VIII) 

 (1) Могао бих да кажем много више од онога што је речено, али да не бисте заборавили оно што сам казао, привешћу своју беседу крај, речима Мојсија који говори: "Небо и земљу зовем за сведоке против вас.". Ако ико од вас, био присутан овде или не, буде ишао на празник Труба, или улазио у синагогу, или у храм Матроне, или учествовао у (јеврејском) посту, или у суботи (тј. ако буде светковао суботу - прим. прев.), или ако буде пратио било који други јеврејски обред велики или мали, небо и земљу позивам за сведоке да сам чист у вашој крви. 

(2) Ове речи ће остати са вама  до дана Господа нашег Исуса Христа (тј. до доласка Христовог). Ако их одржите донеће вам велику корист. Ако их не одржите, или ако прикривате било кога ко се усуди да овакве ствари чини, моје речи ће стајати против вас као највећа оптужба. "Јер се нећу устручавати да то изложим свету Божијем": 

(3) Оставио са новац код банкара. Он остаје за вас да повећате основу и да користите добитак од мојих речи на спасење браће ваше. Да ли налазите да је окрутно да пријавите оне који су починили такав грех? Окрутно је да о томе ћутите. Јер то ћутање вас чини непријатељима Божјим и доноси пропаст и ономе ко таквог грешника прикрива и ономе чији грех остаје неоткривен. Колико је боље да нас замрзи слуга са којим заједно служимо, ако тиме спасавамо њега и спречавамо гнев Божји на себе. Чак ако ти твој саслужитељ буде сада и досађивао, неће бити у прилици да ти науди, али ће ти касније бити захвалан због свог исцељења. Али ако желиш да задобијеш наклоност свог саслужитеља, ако наставиш да ћутиш и повредиш га прикривајући његов грех, Бог ће тражити да тебе казни. Твоје ћутање ће ти од Бога направити непријатеља и повредиће твог брата. Ако проговориш и ако откријеш његов грех, Бог ће ти бити наклоњен и твој брат ће имати користи јер си делао као пријатељ према некоме ко је био луд али ко је научио из искуства да си му добро послужио. 

(4) Немој мислити да своме брату чиниш услугу што видећи га да чини лудост одбијаш да му будеш тужилац са сваком ревношћу. Ако изгубиш огртач, ниси ли забринут што за непријатеља имаш не само онога ко ти га је украо, већ и онога ко зна ко је лопов али одбија да га открије? А наша заједничка Мајка црква није изгубила огртач већ брата. Ђаво га је украо и сада га држи заточеног у Јудаизму. Т знаш ко га је украо, а знаш и ко је украден. Vидиш ли како држим светиљку и у својој жалости свуда трагам? А ти ћеш наставити да ћутиш, одбијајући да га откријеш? Какав изговор ћеш имати? Неће ли те Црква убројати међу своје најгоре непријатеље? Неће ли те препознати као непријатеља и уништитеља? 

(5) Боже сачувај да неко слушајући моје речи помисли да треба да почини грех издаје према брату за кога је Христос умро. Христос ће очистити крв његову са овога. Да ли се и ти опиреш овоме? Апелујем да се опиреш толико. Чим одеш одавде, покрени се по овом питању, и нека ми свако од вас доведе некога ко је од ове болести болестан. (6) Али сачувај Боже а којих има тако много. Нека ми двоје или троје, или десеторо или двадесеторо доведу такве људе. Када видим да сте у својој мрежи донели ухваћену дивљач ја ћу припремити богату трпезу. Ако видим да савети које сам данас дао имају дејства, наставићу још ревносније да се трудим како бих тог човека излечио, и ово ће за обоје бити највећа благодат. 

(7) Немојте лако одбацити моје речи. Будите обазриви када тражите оне који су болесни од ове болести. Нека жене трагају за женама, мушкарци за мушкарцима, робови за робовима, слободни за слободнима, деца за децом. Дођите на наше следеће окупљање са успехом који ће вам донети награду од мене - и пре свега добићете од Бога велику и неописиву надокнаду која ће обилато превазићи труд оних који су успели. Нека свако од нас ово задобије благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа, кроз Кога и са коме нека је слава Оцу заједно са Светим Духом сада и увек и у векове векова. Амин.

О ПРЕДСТОЈАТЕЉИМА ЦРКВЕ ПОСЛЕДЊИХ ВРЕМЕНА

…Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи – тадашњих предстојатеља Цркава – срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири!

Али видимо велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира.
О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11)…

Драга браћо и сестре! Не будите лењи и обавезно прочитајте ове поуке нашег Светог Јована. Данас су актуелније него икад. Апокалипса се остварује и тешко онима који ће с непажњом и млакошћу пливати у заједничком мутном потоку овог света потонулог у овосветске страсти. Спаси нас Господе!

1. Тужна је ова моја беседа, као последња, уверен сам, али је у исто време и радосна. Тужна је зато што нећу више имати прилике да разговарам с вама, али је радосна што ми се приближава време да се „ослободим и будем са Христом“ (Флп. 1:23).
„Још Ми је мало остало да разговарам с вама“ (Јн. 14:30), као што је Господ рекао. Са тугом у срцу беседићу сa вама и о лажним пророцима, лажним учитељима и безбожним јеретицима, о којима је апостол говорио:
„А зли људи и варалице ће напредовати у злу, варајући и варајући се“ (2. Тим. 3:13), на које сам вам често указивао.
Много сам разговарао са вама, по милости Христовој, као што и сами знате, богољубиви, и готово у сваком разговору смо их помињали, ако се, наравно, сећате, на пример, онога што је јуче речено; и наравно ви се, знам то, сећате, посебно они од вас који воле труд, воле књиге, воле Христа. Књигољубац се, с правом, може назвати христољубивим, на основу речи Господњих: „Који ме љуби, ријеч моју држаће“ (Јн. 14:23) и „А који мене љуби, тога ће љубити Отац мој“ (Јн. 14:21).
„Онај, који Ме љуби“, поучава се у закону дан и ноћ, очевидно је из Јеванђеља и других свештених списа. А такав човек неизбрисиво чува у свом срцу сећање на Бога; чекајући Га с неба, увек очекујући Његов долазак. Имајући непрестано у рукама ове свете књиге, он никада неће заборавити на оне страшне књиге о којима је написано: „Судије седоше и књиге се отворише“(Дан.7:10).
Ето каква је корист од изучавања Светог писма, као што сте већ много пута чули. Али зашто ја то стално понављам?
Од онога што је корисно за нас, божанско Писмо ни о чему није ћутало, ништа није заборавило, већ непрестано објављује – и кроз пророке и кроз апостоле и, попут мајке која воли своју децу, свакога од нас упућује, утврђује и упозорава; говори нам и о прошлом, и о садашњем, и о будућем, не изостављајући ништа, како је речено, од онога што нам је корисно. Притом, оно о свему томе говори не тајно, не тихо, већ свуда, јавно објављује и кроз закон, и кроз пророке, и кроз апостоле, па чак и устима самог Господа, као што само оно о овоме сведочи кроз пророка Исаију: „Призивај громко, не устежи се, појачај глас свој као труба“ (Иса. 58:1), а на другом месту: „Успни се на високу гору, Сионе, који проповедаш речи Господње“, а нешто касније: „Подигни се, не бој се“ (Иса. 40:9). Давид каже: „Изнемогох од вапаја; занемело је грло моје“ (Пс. 68:4).
И опет блажени Павле каже: „Чувајте се паса, чувајте се оних који творе зло, чувајте се обрезања“ (Фил. 3:2). „Пазите, поступајте пажљиво, – не као немудри, него као мудри, користите време, јер су дани зли“ (Еф. 5: 15,16). А Јован: „Чувајте се да не изгубите што сте зарадили, јер многе варалице изиђоше у свет“ (2. Јов. 1:8,7). У божанским списима Старог и Новог завета постоји много сличних упутстава која нас позивају да се пробудимо и бдимо. А ми поступамо супротно томе, попут оних за које је пророк Исаија рекао: „Ушима слабо чују, и очи су своје затворили“ (Ис. 6:10).
О, колико и каквих Списа ми, слушајући их, остављамо без пажње! Због тога ћемо остати без одговора на дан испита, кад дође Онај који просвећује тајне таме и открива све покрете срца, „Кад се отворе књиге и заседне суд“ (Дан. 8:10), књиге о којима сада слушамо са осмехом, не желећи да им придамо важност.


Ове Давидове речи односе се на оне који марљиво проучавају Свето писмо: они неће доживети глад. Проучаваћемо Свето писмо како нас не би додирнула надолазећа глад која убија душу; будимо усрдни према Писму, да не бисмо залутали и били заведени сваким ветром. Лењима за читање Писма Спаситељ говори: „Варате се, не знајући Писма“ (Мт. 22:29). Заиста су такви у заблуди.

Али, откуда та душегубна глад? Није ли отуда што нису проучавали Свето писмо? О, колико се благослова лишавамо ми, занемарујући Божанска Писма! Није без разлога Господ заповедио да их изучавамо? Пажљиво проучавај, проучавај и тражи, и наћи ћеш велико бесцен благо, наћи ћеш благо закопано у пољу: разумећеш божанско Писмо. Изучавај и наћи ћеш, а кад нађеш, продај све што имаш и купи то поље – драгоцено знање Светог Писма, у коме је сакривен Син, истинска Очева Премудрост; и кад Га нађеш, бићеш благословен, као што је написано: „Благо човеку који нађе мудрост“ (Приче 3:13).
Али, откуда та душегубна глад? Није ли отуда што нису проучавали Свето писмо? О, колико се благослова лишавамо ми, занемарујући Божанска Писма! Није без разлога Господ заповедио да их изучавамо? Пажљиво проучавај, проучавај и тражи, и наћи ћеш велико бесцен благо, наћи ћеш благо закопано у пољу: разумећеш божанско Писмо. Изучавај и наћи ћеш, а кад нађеш, продај све што имаш и купи то поље – драгоцено знање Светог Писма, у коме је сакривен Син, истинска Очева Премудрост; и кад Га нађеш, бићеш благословен, као што је написано: „Благо човеку који нађе мудрост“ (Приче 3:13).Проучавај Свето писмо, вољени, било да си богат или сиромашан, роб или слободњак, мушко или женско: „Испитујте Писма“. На крају крајева, божанско Писмо је ризница сваког добра.
Међутим, за овај случај довољно је само – на основу Светог Писма – указати на њих као на Христове непријатеље и вукове, који прете Његовом стаду, али свуда изгоњене и избациване од оваца Христових. И пророци, и сам Господ, и блажени апостоли, сасвим су их праведно називали вуковима, и не само вуковима, већ и заразом, и нечастивима, и противницима, непријатељима, подмуклима, хулитељима, лицемерима, лоповима, разбојницима, гнуснима, лажним пророцима и лажним учитељима, вођама слепих, скитницама, злим, антихристима, саблазнитељима, синовима злога, кукољем, безбожницима, духоборцима, хулитељима Духа благодати, којима се неће опростити ни у овом, ни у будућем веку. „И кроз њих ће се хулити на пут истине“ (2.Петр. 2:2).
И као завршетак свега овога, они су деца лукавог ђавола, како каже Богослов: „Деца ђавола“ (1. Јов. 3:10).
Јер Божанско писмо није прећутало ништа што нам је на корист.
Одакле да почнемо, ако не од Онога који је за себе рекао: „Ја сам почетак и крај“ (Откр. 21:6) Нека свако од вас сада усмери сву своју пажњу, остављајући све животне бриге.
Сви смо ми скренули са правог пута и свако лута својим путем; са нама је исто као што је било раније, „Када Ти ниси владао нама“ Господе (Ис. 63:19). И заиста се испунило Давидово пророчанство на нама: „Него се помијешаше с незнабошцима, и научише се делима њиховим.“ (Пс. 105:35). Због тога смо понижени по свој земљи због грехова наших, „и све ово њима се догађаше за примјер, а написа се за поуку нама, на које дође свршетак векова, како је написано (1. Кор. 10:11): пастири су вукови а овце разграбљене и глад је пред вратима: не глад хљеба ни жеђ воде, већ глад за слушањем речи Господњих (Ам. 8:11). Међутим, нека нико од оних који се поуздају у Господа не очајава. Немојте се обесхрабрити, већ се стално сећајте Онога који је рекао: „Ја сам с вама у све дане до свршетка века.“ (Мт. 28:20).
Будите спокојни: Господ неће погубити глађу душе праведника (Пр. Сол. 10:3). О тој глади Господ говори кроз пророка: „Сада долазе дани, говори Господ Бог, када ћу послати глад на земљу – не глад за хлебом, не жеђ за водом, већ жеђ за слушањем речи Господњих. И они ће ходати од мора до мора и лутати са севера на исток, тражећи реч Господњу, и неће је наћи“ (Ам 8:11,12). Видиш, да ли се овде говори о хлебу? Бог није говорио о хлебу. О, глади ужасна, душегубна и погибељна! О глади душегубна, вечна казно !
Ова глад је узрочник сваког лошег дела; ова глад је корен сваког зла. Предвиђајући ову глад, пророк Давид је молио Бога говорећи: „Теби Господе, вапијем, немој прећутати мени“ (Пс. 27:1). А о вернима је прорекао говорећи „да ће душе њихове избавити од смрти и у време глади их нахранити“ (Пс. 32:19). А на другом месту каже: „У дане гладибиће сити“ (Пс. 37:19), или: „Господ је милостив и штедар. Храну даје онима који Га се боје“ (Пс. 110:4,5).

Али, вратимо се теми нашег разговора: ми говоримо о крају света, о лажним пророцима и лажним учитељима, о безбожним јеретицима, који су попут олујног потока поплавили све и учинили да многи постану слични њима. Али зашто се све ово догодило? Очигледно, зато што су се предстојатељи (Цркве, прим.прев.) показали да не знају довољно и као неискусни: на крају крајева, неискуство пастира је – смрт за овце. Али одакле сада да започнем своју беседу? Да ли би прво требало да говорим о близини краја или да разобличим лажна учења злих јеретика? Ако бих имао довољно времена, разобличио бих њихова лажна учења и безакоња; али ово је велика тема и потребно је много речи да би се разобличила њихова неутемељеност.

Дакле, морам прво да им посветим неколико речи, а потом да кажем и о њиховој смрти. Око себе видимо много таквих појава, које указују на приближавање „краја времена“, како је рекао апостол (Кор. 10:11): настала су тешка времена, умножило се безакоње, љубав многих је усахла, појавили су се многи обманитељи и још више обманутих. Отворимо свете књиге, у њима потражимо пут истине, кренимо њиме, пожуримо ка светим планинама – под њима подразумевам пророке и апостоле – да не бисмо заблудели и да се не бисмо заносили као они „које колебају и заводе ветрови разних учења, по лукавој вештини завођења “(Еф. 4:14).
Нећемо остати доле, већ ћемо се заједно са светим ученицима Христовим попети на блажену гору и чути нашег Пастира како говори: „Пазите да вас не преваре“ (Лк. 21:8); „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24:4); чувајте се свуда. И Јован говори слично: „Пазите на себе, да не бисмо изгубили оно око чега смо се трудили“ (2. Јов. 1:8); и Павле: „Чувајте се паса“ (Фил. 3:2), „Пазите, будите пажљиви“ (Еф. 5:15). Ове опомене: пазите на себе, гледајте, понављају се ни због чега другог, већ зато да би нас упозориле и заштитиле од оних, који су вукови у овчијој кожи и саблажњавају неопрезне. Очигледно да је прека потреба била у томе, да се свуда у Писму понавља: „Пазите на себе“, бдите, будите пажљиви – не само према себи, већ и према целом стаду.

Не могу да задржим сузе кад чујем како неки од оних који припадају нашој Цркви говоре да то није речено у Божанским Писмима. И то говоре не само они који су паства, већ и они који за себе мисле да су пастири и сматрају се наследницима апостола и пророка, по служби, али не и по њиховим карактерима. Сасвим је исправно обратити им се речима: „Тешко вама, слепе вође, неуки и слаби, окићени одеждама, а не књигама, који сте заборавили реч Божију и служите стомаку, како је и речено: „Њихов бог је стомак и слава њихова је у срамоти“(Флп. 3:19); узимате млеко, вуну и месо од свог стада, а о овацама се не бринете. Како ћете избећи (гнев Божији) због такве небриге о спасењу?“
Наоружавши се смелошћу, предложићу вашој пажњи многобројна сведочанства да бих вам показао из Светог Писма – Јеванђеља, пророка и апостола, под Христовим вођством, како се затварају уста оних који говоре неистину и да би просветио срца оних који су жељни слова.

Господ је рекао: „Пазите да вас ко не превари, јер ће многи доћи у моје име и рећи ће: „Ја сам Христос“, и превариће многе“ (Мт. 24:4,5; Лк 21:8). И опет: „Чувајте се лажних пророка, који вам долазе у овчјој кожи, али су унутра вуци грабљиви“. А каже и: „Познаћете их по плодовима њиховим“ (Мт. 7:15,16). То јест: по њиховим речима, по лажним пророчанствима, по њиховом лицемерју, по лошем гласу, по њиховим клетвама – ви ћете их препознати. „Не може дрво зло плодове добре рађати.“ (Мт. 7:18). На крају, свако дрво се препознаје по своме плоду. Тако ћете и ви такве људе препознати по њиховим делима. И препознавши их, не примајте их у своје домове, не ступајте с њима у заједницу, не водите с њима разговоре, не бацајте своје бисере пред њих, већ се чувајте њиховог квасца, односно њихове јереси.
Нека нико од вас не занемари речено: јер то говори сам Бог. Чујте, пастири, глас Врховног Пастира; слушајте како Он разобличава и тера тајне вукове; слушајте и будите пажљиви према себи и свему стаду.
„Пазите се паса“ (Фил. 3:2), чувајте се грабежљиваца, јер „Ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом мјесту, он је лопов и разбојник“ (Јн. 10:1) . На другом месту Господ за њих каже: „Ко није са Мном, против Мене је“ (Мт. 12:30), и каже им: „Ваш је отац ђаво“ (Јн. 8:44). „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели.“ (Мт. 23:13). А на другом месту им говори: „Ви нисте од оваца мојих“ (Јн. 10:26).
Видите ли како Господ свуда осуђује и срамоти нечастиве како би вас сачувао од заблуде? О, необјашњиво снисхођење! О, неисцрпна доброто! Чиме ћемо узвратити Господу за све ово? Чиме ћемо се оправдати пред Врховним пастиром? То је, о, пастири и ви уз пастире, мало од многога! Видите како посвуда Господ, утврђујући нас, упозорава у својим светим Јеванђељима: гледајте, будите будни, будите пажљиви, усрдни, борите се! И не само да у Јеванђељима тако позива, већ и кроз уста богоносних пророка и богослова-ученика објављује то исто – зато што кроз све говори Он како је њему угодно, што потврђује и Павле, изјављујући да Христос говори кроз њега (2. Кор. 13:3).
Дакле, позовимо сада овде богослове и чујмо шта ће нам они објавити о јеретицима.
Реци нам ти, блажени Петре, кога је сам Господ наш Исус Христос назвао блаженим (Мт. 16:17). Реци нам о онима који обмањују и желе да обману Христово стадо, које ти је уручио и поверио вам Врховни Пастир и Чувар душа наших; реци чиме те је надахнуо Дух Свети и утврди своје стадо; покажи нам тајне вукове, као што је то учинио твој учитељ Христос Господ.
Ево шта говори Петар: „И ово знајте најпре да ће у последње дане доћи ругачи који ће живети по својим жељама,“ (2. Пет. 3:3). И опет: „Биће међу вама лажних учитеља, који ће уносити погубне јереси, одбацујући Господа који их искупи. Многи ће следити њиховом разврату. Суд им је одавно спреман и погибао их чека.“ (2. Пет. 2:1-3). Они су синови проклетства, који су напустили „прави пут““ (2. Пет.2:14,15).
Ето шта је Петар објавио, заиста блажени Петар, Петар – камен вере на којем је Христос саздао Своју цркву, Петар – који држи кључеве Царства Небеског, Петар, који је ходао по таласима, као по сувом, који је јако волео Господа Христа, који је поразио Симона мага у Риму, као глава и први заштитник вере, првог разбојника и ученика ђавола у јереси.
Апостол Јован је рекао: „Деца ђавола“ (1. Јн. 3:10). Видите како Христос говори о свима њима? На крају крајева, и сам Он је у Јеванђељу рекао исто: „Ваш је отац ђаво“ (Јн. 8:44). Знам многе који говоре у одбрану јеретика, да је и њих створио Бог (без Бога, кажу, ништа не може настати): они не разумеју шта говоре, нити оно на чему то заснивају. Да је свакога од нас створио Бог – то не негирам као ни они, али Он нас је створио за добра дела, како бисмо могли да се усавршимо у њима и постанемо деца Божја по правој вери.
Али вратимо се теми (наше беседе). Јован каже: „Сад су се појавили многи антихристи“ (1. Јн. 2:18), и опет: „Чувајте се да не би изгубили оно за шта сте се трудили, јер су се појавиле многе варалице у свету.“ (2. Јн. 1:8,7) . „Љубљени, не верујте сваком духу, већ испитујте духове да ли су од Бога, јер се много лажних пророка појавило у свету“ (1.Јов 4:1). На другом месту: „Ако вам ко дође и не доноси ово учење, не примајте га у кућу и не поздрављајте га, јер ко га поздравља, учествује у његовим злим делима“ (2. Јн. 1:10,11). И опет: „Свако ко нарушава Христово учење и не пребива у њему, нема Бога“ (2. Јн. 1:9).
Тако нас упућује Јован – син грома, вољени више од свих светих, који је утврдио Цркву по свој васељени и који је затворио уста јеретицима својом богословљем.
А Јаков им је рекао: „ко жели да буде (њихов) пријатељ, он постаје непријатељ Божји“ (Јак. 4:4). Чујте сви ви, који делите са јеретицима трпезу, ову горку осуду: ви сте Христови непријатељи. Заиста, онај ко се дружи са царевим непријатељима више не може бити његовим пријатељем. Он не заслужује чак ни живот и осуђује се на све најгоре.
Јуда Јаковљев је рекао: „Јер се увукоше неки људи одавно унапријед записани за ову осуду, безбожници који благодат Бога нашега изврћу на разврат, и одричу се јединога Владике и Господа нашега Исуса Христа.’’ (Јуд. 1:4). И даље: „У посљедње вријеме појавити ругачи који ће ходити по својим безбожним жељама.’’ (Јуд. 1:18). „звијезде луталице, за које се мрак таме чува занавијек.“ (Јуд. 1:13). Тако нас – и још снажније – поучава славни Јуда.
Сада, на послетку, долазимо и до Павла, сасуда изабраног: „Реци нам и ти, благодаћу којом те је Бог даривао, говори нам о садашњем злом времену, разоткриј тајне вукове, разобличи и осрамоти грабљивце светог стада Божијег“. И ево шта Павле каже: „Знам да ће након мог одласка међу вас ући љути вуци, који неће штедети стадо“ (Дап. 20:29). Да ли видите да посвуда богослови, једногласно са својим Учитељем, безбожне јеретике називају псима и вуковима? Слично томе, Павле другде каже: „Чувајте се паса, чувајте се злих посленика, чувајте се обрезаних“ (Фил. 3:2). „Пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром“ (Кол. 2:8). „Дакле, пазите добро како живите, јер су дани зли“ (Еф. 5:15,16).
После таквих опомена, ко може оправдати свој немар? И опет на другом месту: „Човјека јеретика по првоме и другоме савјетовању клони се“ (Тит 3:10). И опет: „Не дајте се завести различитим и туђим учењима“ (Јевр. 13:9); такође: „А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.“ (2. Тим. 3:13); такође: „нечистима и невјернима ништа није чисто“ (Тит 1:15). Слушајте, дакле, ви који с њима делите вечери љубави: како ћете избећи гнев који иде на вас, ви који сте се опоганили с њима једући и пијући? Како се усуђујете да приступате божанским и страшним тајнама? Зар нисте чули како блажени Павле вапи: „Не можете пити чашу Господњу и чашу демонску; не можете учествовати у трпези Господњој и у трпези демонској.“ (1. Кор. 10:21). „Зато изиђите из њихове средине и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се нечистог“ (2. Кор. 6:17).


Јесам ли вас убедио? Или су моји трудови били узалудни и говорио сам у ветар? Међутим, ради оних који добровољно и марљиво слушају поуке и испуњавају их, нећу се зауставити и наставићу Павловим речима; рећи ћу опет исто, слушајте: „Не упрежите се у исти јарам с невјерницима; или какву заједницу има свјетлост с тамом?“ (2.Кор. 6:14). Где су дрзници који тврде да се о томе не говори у божанским списима, где су они, „њихов бог је трбух, и слава у срамоти њиховој, они мисле оно што је земаљско.“ (Фил. 3:19)? Тако нас Павле учи, подучава и подстиче, изабрани сасуд, ограда Цркве, победнички борац – Павле, божанска лира, гласник Христов, писац догмата, труба Слова, беседник побожности, мрежа која је ловила незнабошце.
Ето то су, и више од тога, о безбожницима и неверницима, говорили блажени богослови – апостоли.
А много пре њих исто то су говорили и пророци: неопходно је и њих саслушати.
Тако је пророк Давид рекао: „Нема у устима њиховим истине“ (Пс. 5:10;). и још: „Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе? Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.“(Пс. 138: 21,22).
Соломон каже да се зли лицемерно показују побожнима, а на другом месту поучава: „Сине мој, ако те грешници зову себи, чувај своје ноге од путева њихових“ (Прич. 1:10,15).
Исаија пророк – или тачније Господ кроз пророка – говори: „Синове одгојих и подигох, а они се окренуше од мене.“ (Ис. 1:2); а на другом месту: „Нема мира нечастивима, вели Господ.“ (Иса. 48:22).
Није ли то довољно? Треба ли наводити и сведочења других пророка? За приљежне слушаоце мислим да је ово довољно. А онога ко сада није обратио пажњу на моју реч, тога неће убедити ни детаљније излагање.
Задржимо се још мало само на речима пророка Давида и погледајмо како он осуђује и срамоти њихово скривено лукавство, говорећи: „Јер нема у устима њиховим истине; у њима је неваљалство; (Пс. 5:9). Запазите мудрост пророка, како он осуђује и срамоти оне који греше, како би нас сачувао од заблуде. Слушајте, православци, и не попуштајте јеретицима; слушајте, пастири, и уплашите се, и не ћутите, већ проповедајте реч; не дајте простора ђаволу, не отварајте врата вуковима.
Угледајте се на блаженог апостола Петра, како је у Риму, када је триклети Симон хулио и тврдио за себе да је он сила Божија, није оћутао и није пропустио, већ га је одмах осудио и, показујући да је обманитељ, разбојник и непријатељ Божји, свргнуо га са висине, предао га погибли. Исто тако, његовог сина, или тачније сина ђавола, Монтана, злог, нечистог и безбожног, са своја два развратника, апостол је одлучно осудио и ућуткао га, доказујући да је он противник Богу, лажни христос и лажни пророк, затворио је његова нечиста уста Христовим именом. Није био великодушан и помирљив према његовом богохулству. Тако поступајте и ви, пастири, и не само да не учествујете у злим делима таме, већ их разобличавајте, као што су то чинили и апостоли.
И богоотац Давид је поднео многе тешкоће и водио многе борбе због злих људи, разобличавајући их, и забрањујући им, срамотећи их и досађујући Богу због њих оваквим молитвама: „Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?“ (Пс. 93:3). „Распи их силом Твојом“ (Пс. 58:12). „Подај им по делима њиховим, Јер не пазе на дела Господња, и на дела руку Његових.” (Пс. 27: 4,5). „Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.“ (Пс. 72:20).

Или, упућујући своје молитве Господу, Давид Га моли да би Он, сишавши с небеса испунио његову прозбу: „Господе, приклони небеса Твоја и сиђи“ (Пс. 143:5); „Господе, не одлажи“ (Пс. 69:6). „Брзо да нас пресретне милосрђе Твоје“ (Пс. 78:8). А шта (учини) Бог човекољубац, који жели да се сви људи спасу и дођу до сазнања истине, близак свима који Га призивају у истини? Не презре и не остави безплоднима молитве светих, већ „сави небеса и сиђе“ (Пс. 17:10) и све уреди за спасење рода људскога, свему нас је научио и речју и делом.
Дакле, желећи да нас поучи, како будући предстојатељи Цркава треба да се односе према јеретицима, Он је начинио бич од узица и, ушавши у храм, изагнао је све одатле, гурајући их и изгонећи их говорећи: „Написано је: Дом мој – дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину разбојничку.“ (Мт. 21:13). Слушајте, предстојатељи Цркава! Спаситељ вам је дао диван узор за подражавање: следите за Њим, будно и пажљиво чувајте своје стадо и одгоните вукове од њега.
Затим, избацујући све оне који су се очигледно противили, и предвиђајући крај, истребљење и уништење свих оних, који мисле противно томе у будућим генерацијама, Он је рекао: „Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста“ (Мт. 23:38). Видиш како су се оствариле Његове речи? Непријатељи Цркве и они који јој не желе добро, тј. јеретици су у сваком поколењу предавани погибли, према речима Господњим, које је изрекао: „Свако дрво које није усадио Отац мој небески, искоријениће се.“ (Мт. 15:13), што се и обистинило.
И управо то је Он сам први учинио и дао пример, а након Његовог вазнесења на небо, блажени апостоли, следећи Његов пример, борили су се са противницима Цркве. После њих су и учитељи Цркве и свети Сабори, који су са времена на време организовани, утврђујући своје божанско учење, искорењивали све оне који су истрајавали у јересима и предавали их погибли, како је и написано: „Погубићеш оне који говоре лаж“(Пс. 5:6). Тако су сви они погинули због својих безакоња. Заиста, где су сада они, који су се некада борили против Цркве – Цареви, владари и мудраци? Они су расути, истребљени, од њих није остало ни трага.
Где је гордост и дрскост Јевреја? Где је Симон Маг, први јеретик, ученик и претеча Антихриста? Где је његов зли пород, наследник његовог безумља и бешчашћа, Монтан, вођа злих, са своја два развратника? Где су њихова по злу позната тајинства, гнусна и одвратна, о којима је срамно говорити, за које је апостол рекао: „Јер је срамно и говорити шта они тајно чине“ (Ефес. 5:12) Где је Маркион, где је Валенс, где је Манес, где је Василид, где је Нерон, где Јулиан, где Арије, где Несторије? Где су сви они који су се успротивили истини, о којима је Црква узвикивала: „Окружише ме пси многи“ (Пс. 21:16) Зар нису сви они погинули?
Сви су они били расејани због својих хула и изагнани одасвуд попут вукова, јер су у лику блажених људи – тадашњих предстојатеља Цркава – срели противнике и храбре борце против њих: били су то прави пастири! Али ја видим велику разлику између пастира тог времена и савремених пастира. Оно су били борци, а ови су бегунци; они су се усавршавали у књигама и учењима, а ови се баве одећом и украшавањем. Ови, попут најамника, остављају овце и беже, а они су полагали душу своју за овце, по узору на Доброг Пастира. О, блажени мужеви, чија су имена у књизи живота! Њих су плашили демони, претили су им јеретици, али „занемеће уста оних који говоре неистину“ (Пс. 62:11).
Ускликнућу и ја као Давид, који је плачући завапио: „Где су негдашње милости твоје, Господе“ (Пс. 88:49)? Рећи ћу и ја са сузама: где је онај блажени сабор светаца и учитеља који су попут светила засјали у свету, чувајући реч живота? Уосталом, шта нас спречава да се сетимо њихових имена, бар неких од многих? Јер ће и само сећање на њих послужити да се освештају наше душе. Где је Еводије – миомирис Цркве, наследник и ученик светих апостола? Где је Игњатије – Божје пребивалиште? Где је Дионисије – птица небеска? Где је Иполит – најслађи и најмилостивији? Где је Василије Велики – скоро равни апостолима? Где је свети Атанасије – изобилни врлинама? Где је Григорије – други Богослов, непобедиви Христов ратник и његов имењак? Где је велики Јефрем, утешитељ малодушних, учитељ младима, вођа покајника, претња јеретицима, ризница Духа, сасуд врлина?
Видите какав је то сабор? И како се ови свети и блажени пастири разликују од садашњих? Ја знам и друге богоносне учитеље, али ово је већ довољно набројаних. Они су своју душу, као што сам већ рекао, полагали за овце, а ови – савремени – остављајући овце, беже; они су били силни и у речи и делу, а ови данашњи – у новцу, у стицању коња, мазги, поља, стада, кувара и раскошне трпезе.
Они су спремни да о таквим стварима говоре бескрајно, и дању и ноћу, а словесном стаду, за које ће морати да дају одговор у дан Страшнога суда, они немају шта да кажу. Ако их неко пита за књиге, они одговарају: Ја сам сиромашан и не могу да купим књиге. Међутим, пред народом они се не појављују нимало сиромашно, обучени су у раскошну одећу, имају препуне, набијене новчанике. Вратови су им као у ухрањених бикова, вуку за собом гомилу ученика, боље рећи кувара; од сувишка богатства, они су – срамота је и рећи – довели себи, као наводне раднице, откупљене из ропства наложнице. О, велике срамоте! О, срамотне раскоши! О, жалосног среброљубља! О, ненаситих стомака! Отуда и саблазни, отуда и сплетке, ружне речи, оптужбе, нереди. На све примедбе они одговарају: „Ја не вређам никога и могу сам да располажем својом имовином“.
Ако неко од злих јеретика почне да шири своје безумно учење, нема ко да му одговори, нема оних који желе да се боре: изгледају јадни, бесловесни, сви беже. О среброљубље, зли корене свих зала! Надате се да ћете се спасти богатством? Али „Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у Царство Божје“ (Мт. 19:24). Утапајући се у раскоши и пијанству, узносећи се гордошћу, ви хоћете да победите јереси? Тешко вама, размаженима и сладостраснима, који се шепурите у злату и раскошној одећи! Како ћете другима показати дивно сиромаштво Христово, који је ради нас осиромашио и заповедио Својим ученицима: „Не носите злата ни сребра ни бакра у појасима својим.” (Мт. 10:9)?

Јер, ви се управо прелешћујете, не разумејући Свето писмо! Зар не чујете Господа како говори: „Блажени сиромашни духом, (јер је њихово Царство небеско)“ (Мт 5:3), и опет: „Али тешко вама богатима“ (Лк 6:24), и: „Не сабирајте себи блага на земљи!“ (Мт. 6:19) Богатство се ваше умножило, а реч осиромашила; ваше хаљине су пропадљиве, хоћете ли за њих одговарити Пастиреначалнику Христу?
Уосталом, ви знате да ће свако од нас дати Богу одговор за себе, а вама – епископима, свештеницима и ђаконима предстоји да дате одговор и за себе и за овце,колико је коме поверено. Пазите, не заборављајте на таленте који су вам поверени! „Пазите на себе и на своје стадо“ (Дап 20:28); пазите да се не изгубе овце из вашег стада. Јер,ви знате да ако и једна овца пострада, поставши плен непријатеља због ваше немарности,ви ни целим својим животом нећете искупити тај губитак: њену крв ће Судија тражити од вас.
И заиста се ово пророчанство испунило на нама. Колико се хришћана бави јеврејским и грчким баснама, родословима, гатањем, астрологијом, магијом и талисманима? Колико хришћана обраћа пажњу на несрећне дане и године, предзнаке и снове и крике птица? Потом, зар се хришћани не купају у изворима, претходно у њих урањајући светилнике? Зар хришћани не верују у случај, једу оно што је жртвовано идолима и удављено, једу крв оних животиња, које су убиле звери и раскљувале птице и још много тога сличног? Како они, који све ово себи дозвољавају могу бити хришћани? Са којим правом се они усуђују да називају себе хришћанима? Како се усуђују да приступају Божанским Тајнама, будући гори од незнабожаца?
Исто тако, колико се хришћана држи паганских обичаја, попут украшавања лица, поздрава, плесова, пљескања руку, употребе женске одеће од стране мушкараца? При таквим обичајима, каква је корист човеку што се назива хришћанином? Јер, као и девица, док чува невиност, достојно и исправно се назива девицом, јер и јесте девица, али ако је неко превари и она изгуби невиност, тада она више није девица, – тако и звани хришћанин, ако је прекршио завет и погазио своје обећање и одбацио јеванђелску реч и живи као незнабожац, онда је бескорисно за њега да се назива хришћанином, као што је већ речено. Схватите, вољени, да смо се ми свега безбожничког одрекли, свако у своје време изговарајући, ових неколико речи: „Одричем се сатане и свих дела његових“.
Размисли о томе шта си рекао: „Свих дела његових“. Погледај коме си се обавезао: ни анђелу, ни цару земаљскоме, ни кнезу овога света, већ Цару царева и Господару господара. Њему си се обавезао, с Њим склопио савез, с Њим си се сјединио пред многим сведоцима. У Његовим рукама си ти и твоје обећање. И настаће време – Он ће доћи с неба са оним што си ти написао, са твојим речима које си изговорио пред анђелима и људима. Запамтите ово, браћо, и од сада се чувајте паганскин дела!
Чујте шта каже апостол: „Ово, дакле, говорим и свједочим у Господу да више не живите као што живе и остали незнабошци у празноумљу своме…Помраченог ума… А ви тако не упознасте Христа“ (Еф. 4:17,18,20). Примите моје речи к срцу, вољени, и не удружујте се са онима који тако чине. Јер много је сада синова погибли, и они се и даље умножавају. Чувајте се, садашње време је зло, и такве слуге оно себи одабира.
Немојте се изненадити ако и пастири постану вукови.Јер апостол Павле је у разговору са епископима и старешинама рекао: „И између вас самих устаће људи, који ће говорити наопако“ (Дап. 20:30). Дакле, не дајте се да вас ко превари, чак иако споља изгледа као анђео, а изнутра је ђаво. Због тога Исус каже: „Чувајте се да вас ко не превари“ (Мт. 24:4). И опет ћу поновити исто. Чувајте се саблазни, одакле год оне да долазе – било од туђих, било од својих, и ко год да говори „развратне речи“ (погрешно учење, прим.прев.) – било да је владика, свештеник, ђакон или чтец – јесте један од оних „који вам долазе у оделу овчијем, а изнутра су вуци грабљиви“(Мт. 7:15), који имају лик побожности, али су се силе његове одрекли.
Али ви, љубљени, не дајте да вас преваре, већ као што сте примили нашег Господа Исуса Христа, пребивајте у Њему и Бог мира биће са вама.
Али о томе сам већ довољно говорио; говорићу још мало о знацима краја света и тиме ћу закључити своју беседу.
Чим почнем да причам о кончини света, обузме ме ужас и почнем да губим свест. Наравно, сва дела Господња су невероватна, велика, страшна и славна, али кончина света и тајна Другог доласка Господњег превазилазе сваку реч, сваки ум, сваку мисао, немогуће их је изразити и поражавају свакога који слуша. Велика је била жеља ученика да сазнају о знацима краја света и уложили су много труда са циљем да им Учитељ укаже на те знаке.
Не једном сте чули јеванђелску причу: „А када сјеђаше на гори Маслинској приступише му ученици насамо говорећи: Кажи нам кад ће то бити и какав је знак твога доласка и свршетка вијека? “(Мт. 24:3) Приметите благоразумност ученика. Кад желе да питају Господа о било чему важном, не обраћају Му се сви одједном, већ појединачно, говорећи: један: „Реци нам, Господе“, други: „реци нам, Благи“, други: „реци нам, Срцезналче“, други: „Ти који знаш почетак и крај, реци нам“; „Ти који знаш све пре настанка свега кажи нам“; „Творче векова, реци нам“; „Оче будућега века, реци нам“; ’’који су знаци Твога (другог) доласка и кончине света, када ћеш доћи да судиш живима и мртвима у васељени, када ћеш укинути сваки поредак, сваку власт и силу, када ће Ти се поклонити сва поколења небесна, земаљска и она у аду? Кажи нам какав ће бити знак Твога доласка, да бисмо ми људима говорили о Твом чудесном појављивању“.
Господ им је одговарао: „Чувајте се да вас ко не превари. Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити. (Мт. 24:4,5) и „време се приближило“ (Лк. 21:8). Оно што се сада догађа пред нашим очима, Он је тада предсказао и ово „време се приближило“ је већ наступило, као што је свима очигледно.
Видите ли како се Господ побринуо да разобличи јеретике и лажне учитеље и покаже нам превару сакривену у њима? Одговарајући на питање ученика о знацима Његовог доласка, Он је као први од свих знакова истакао појаву лажних учитеља, ових вукова који растурају стадо Христово, претеча антихристових. Затим је истакао и пратеће појаве – ратове и буне: народ ће устати на народ и царство на царство. Све ово се сада пред нама дешава, само ми не желимо да схватимо њихово значење.
Ратови на разним местима, глад, земљотреси, небеска знамења и друго што је Он предсказао, све се то сада одвија пред нама у великим размерама, само нам смисао свега овога остаје неразумљив. „И тада ће се“, говори Господ, „многи саблазнити, и издаће један другога“ (Мт 24:10). А где сада нема издаје? Не устају ли готово сви једни на друге и не мрзе ли се? Ово се, очигледно, испунило.
Не устају ли сви једни против других: народ на народ, царство на царство, вође против вођа, епископи против епископа, свештеници против свештеника, ђакони против ђакона, чтеци су у међусобној завади, мирјани међу собом. Зато је Господ и упозорио: „Истражујте Писма“ (Јн. 5:39), и „да вас не уведу у заблуду.“ (Лк. 21:8).
Потом је указао на још један знак: „И проповиједаће се ово јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима.“(Мт. 24:14). А тада очекујте крај, припремите се да видите гнусобу опустошења, сина погибли, који ће изазвати велику невољу, какве није било од настанка света“. И поново говори: „Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране.“ (Мт. 24:24). Уочите и следеће: и овде и тамо постоје лажни пророци и лажни учитељи и лажни апостоли антихриста, сина погибли, који су побуђени и надахнути нечистим духовима – претече антихриста и противника, и који својом проповеђу прелешћују и припремају народ да прими сина погибли.
Стога, браћо, Божанско Писмо и овде и тамо понавља да се у свету појавило много обмањивача. Због тога је Господ додао реченом: „Зар да не мрзим оне који Те мрзе, Господе, и да се не гнушам оних који устају против Тебе?’’ (Пс. 138:21) Мрзим их пуном мржњом: они су ми непријатељи“ (Пс. 138:22). Треба проникнути у смисао ових речи.
„Ево, Ја вам унапред рекох“, сада немате изговор. „Ја вам унапред рекох“ – ако неког од вас саблазне, он ће сада остати без изговора. „Ја вам унапред рекох“ – сада нико нема разлога да се правда незнањем. „Ја вам унапред рекох“ – „пазите се да вас не преваре“ (Лк. 21:8). Пазите да не примите уместо Мене, истинитог Христа – некаквог лажног Христа.
„Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос. И многе ће преварити.“ (Мт. 24: 5) и „Време је моје близу“ (Мт. 26:18). Не идите за њима. Видите како се много у светим књигама говори о томе? Због тога сам вас често упозоравао на безбожне јеретике и сада вас молим: немојте имати ништа заједничко са њима – ни у јелу, ни у пићу, не дружите се са њима, немојте са њима имати нити љубави, нити мира. Јер ако се неко у било чему томе сличном саглашава са јеретицима, он отпада од Католичанске Цркве.Јер истински и искрени ученик Божји смело и гласно објављује: „Ако вам неко проповиједа јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде“ (Гал. 1:9) и заједно са Давидом пева: „Зар да не мрзим оне који Тебе мрзе, Господе, и да се не гнушам оних који устају против Тебе?…Мрзим их пуном мржњом’’ (Пс. 138:21,22)Убојте се и дрхтите, ви који са њима делите братске трпезе, пожурите да се исправите, како вас ваше базакоње не би погубило. Већ сте чули речи упозорења: „Ево, Ја вам унапред рекох“.
Али, вратимо се тамо где смо стали, како бисмо завршили беседу о кончини света. Рећи ћу кратко: догађаји које је предвидео Спаситељ остварили су се; а нама сада остаје само да потпуно спремни чекамо последње и да не тражимо више од онога што нам је у Писму указано. Многе незналице и неутврђени искривљују Божанско Писмо; чувајте се и не верујте им. Снажни таласи зла и порока разливају се по свој земљи, саблазни су многобројне. Али гледајте, не заваравајте се: не скрећите ни удесно ни улево, ходите царским путем.
Останите чврсти у вери, ви, вољени, и никада нећете бити усамљени: ако нема на земљи верних, онда их је много на небу, и треба стално да тежите да будете са њима у општењу. Тамо су хорови Анђела, тамо патријарси, пророци, апостоли, јеванђелисти, тамо мученици, свети исповедници, тамо су преподобни, који су просијали пустињачким животом, једном речју – велики број оних чија су имена у Књизи живота. Њих волите, њима ревнујте, не одвајајте се од њих, сећање на њих имајте у срцима вашим и дању и ноћу, њихове књиге непрестано држите у рукама и читајте, како бисте од њих имали велику корист.
Богатите се речју истине, како бисте могли и да разобличите непријатеље, и да посрамите празнословце, и јеретицима да зачепите уста, а оне који су пали, да уразумите и повратите. Проникните у Божанска Писма, да се у случају смућења и искушења не изгубите, већ да у Светом Писму имате чврст ослонац. Никакву слабост, нити колебање у својим мислима, ни због чега не допуштајте.
Ако видите много неразумних, немојте се изненадити: тако треба да буде. Ако се појави много лажних пророка, сетите се речи Господњих: „Појавиће се лажни христоси и лажни пророци“ (Мт. 24:24). Појавиће се обмањивачи – сетите се шта је пророк рекао: „Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду“ (Ис. 10:1).
Ако видите да су поштени, верни и разумни понижени, док порочни и горди, издајници и развратници уживају у успеху и благостању, сетите се онога шта је апостол рекао: „А зли људи и варалице ће напредовати у злу, варајући и варајући се.“ (2. Тим. 3:13).
Ако видите да се неки назови хришћани гнушају божанског Писма, а оне који проповедају реч Божју мрзе – сетите се шта је Господ рекао: „Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас… Ако мене гонише, и вас ће гонити“ (Јн. 15:18,20).
Ако видите да народ трчи обмањивачима, онима који објављују тајне, гатарама, да се шири демонско учење и да се обраћају нечистим духовима – немојте се смућивати, не падајте у малодушност. Чак и кад видите да се неко од такозваних пастира бави таквим стварима, не очајавајте; већ се кроз сузе сетите речи апостола да ће „у посљедња времена неки одступити од вере слушајући духове преваре и науке демонске“ (1. Тим. 4:1), и друге његове речи: „Јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима… И одвратиће уши од истине, а окренути се баснама“(2. Тим. 4:3,4).
Кад видите раскошне гозбе са свим њиховим насладама, лажима, буком и разураленим узвицима, сетите се речи Господње: „Тешко вама који сте сити сада, јер ћете огладњети. Тешко вама који се смијете сада, јер ћете заридати и заплакати.“(Лука 6:25). Кад видите оне који играју и свирају и певатају бесовске песме, плачући и јецајући сетите се Давида: „Не познаше, нити разумеше, у тами ходе“ (Пс 81:5) и пророка Исаије: „Тешко онима који од раног јутра траже јака пића и распаљују се вином до касних вечерњих сати; цитра и харфа, бубањ и фрула и вино су на гозбама њиховим, а на дела Господња се не обазиру нити о делима руку Његових размишљају“ (Ис. 5:11,12).И уопште,кад видите било кога, који вас саблажњава сетите се речи Господњих: „Тешко свету од саблазни; јер треба да дођу саблазни (Мт.18:7) „али тешко ономе преко кога долазе“. (Лк. 17:1).
Али шта говоре ови људи, суровог срца, предани лажи? Нема, кажу, зла у забавама. Шта је штетно у свирању цитре или томе слично. О, крајњег безумља! О, ђаволског лукавог савета! Роде зли и прељубни, тако ли враћате Господу? Пречисти Господ је свуда заповедио да се хришћани уопште не забављају, а ти говориш: каква је штета од забаве? „Тешко онима који зло називају добрим, а добро – злом, таму сматрају за светлост, а светлост – тамом“ (Из.5:20)! Нека нам ови необуздани хришћани кажу, из које свете књиге они могу да наведу доказе да хришћанин може да се предаје забавама?
Који свеци, које Јеванђеље је научило хришћане да буду тако непристојни? Гле и Васељенска и Апостолска Црква од истока до запада и са крајева васељене вапи и учи и подстиче и кроз закон, и кроз пророке, и кроз апостоле, и устима Самога Господа, и сасвим сигурно нећете нигде наћи да је хришћанину дозвољено да се бави таквим делима.
Колико има краљева и владара, мудраца и благородних, славних и законодаваца, робова и слободних, сиромашних и богатих, стараца и младих! Ко од свих њих може показати или доказати да је хришћанину дозвољено да свира цитру или плеше или да ради било шта друго од онога што смо горе навели? Нико то не може доказати. Нека вас нико не заварава: хришћанин то не треба да чини, све то је туђе Католичканској цркви, све су то дела својствена незнабошцима. Нека вас нико, браћо моја, не заварава: онолико колико се препуштате ужицима, толико ћете и отпасти од благодати: тада вам ни Христос неће донети никакве користи.
Вратимо се опет оном првом и прекрасном вероисповедању, које смо изрекли пред многим сведоцима – пред анђелима, људима и Створитељем свега: уосталом, рукопис нашег исповедања је код Њега на небу и Он ће свакога наградити по мери тога колико је испунио и сачувао вероисповедање. Ту су записани завети сваког од нас, и одрицање од Сатане, и сједињење са Христом, и дела наша, и поступци, и речи, и помисли, и разоноде и забаве. И све ће ово Христос донети са Собом кад дође да нам суди.
Па шта ви хоћете? Да Га слажете? Али то је немогуће: и ти и твоја дела сте у Његовој руци. Да се сакријете од Њега? Али и то је немогуће, јер су у Његовој руци сви крајеви земље и „нема твари скривене од Њега, већ је све наго и откривено пред Његовим очима“ (Јевр. 4:13); нема начина сакрити се од лица Његовог. ’’Успнем ли се на небо, Ти си тамо, сиђем ли у ад, и тамо Си“ (Пс.138:8). У осталом написано је „Шта год хоће, све Господ чини, на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима“ (Пс. 134:6).
Шта нам је чинити, браћо? За нас нема никаквог излаза. „Он зна тајне срца и утробе.“ (Пс. 43:21) Немогуће је побећи: ’’И нико се не може избавити из Моје руке’’ (Ис. 43:13). Немогуће је сакрити се, јер Он држи сву земљу, и сви који живе на њој пред Њим нису више од скакаваца. Немогуће је противити му се, јер је написано: „Ти си страшан, и ко ће се одржати пред лицем Твојим кад се разгневиш“ (Пс. 75:7)? На крају крајева, Он је Господар и неба и земље и преисподње, Он може да укине сваки закон и власт и моћ.
Оправдати се пред Њим било чиме, или наћи било какав изговор или оправдање, немогуће је, јер с краја на крај земље, божанско Писмо вапи, и убеђује, и осуђује, и опомиње, и сведочи, и прети. Зато наш Господ каже: „Ко одбацује мене, и не прима ријечи моје, има себи судију: ријеч коју ја говорих, она ће му судити у посљедњи Дан.“ (Јн. 12:48). И такође: „Да нисам дошао и говорио им, не би гријеха имали; а сад изговора немају за гријех свој.“ (Јн. 15:22). И ето чули сте да нико неће имати изговор.
Заиста, браћо, нама нема излаза.



Али можда ће ми неко приговорити: ти си нас већ довољно изгрдио у својој беседи, и растужио нас, и на казну си нас подсетио, и одмазду приказао, уопште много си нас устрашио и заплашио. Слажем се да је то тако, и знам да ће свако од вас Богу дати одговор за себе, свако ће пожњети оно што је посејао и свако ће понети своје бреме. Али пошто си ти повео реч о овоме и уплашио и застрашио нас, на крају нам укажи на пут ка спасењу, дај нам средство за излечење наших болести; после таквих страхота, обрадуј нас нечим.
Дакле, ја хоћу да се спасим: шта ми је чинити? Како достићи спасење? Коме притећи? Јер много греших – и речју, и делом, и добровољно, и нехотице, и дању и ноћу, и свакога часа. Шта ми је чинити? Где тражити спас? Коме прибећи?
Рећи ћу ти коме да прибегнеш. Блажени Давид је указао где треба тражити прибежиште, рекавши: „Бог нам је уточиште и сила“ (Пс. 45:1). То је показао Јован, већи од свих пророка, говорећи: „Гле, Јагње Божије које узима на се гријехе свијета“ (Јн. 1:29).
То је објавио и анђео: „Јер ће Он спасти народ свој од гријеха њихових.“ (Мт. 1:21). И опет пророк Давид каже: „Господе, к Теби прибјегох“ (Пс.142:9). У Њему и ти тражи уточиште – у Њему, Који је рекао: „Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање“ (Мт. 9:13), Који је рекао: „Не требају здрави лекара, већ болесни“ (Лк. 5:31), Који је рекао: „Покајте се, јер се приближило Царство небеско“ (Мт. 4:17), Који је рекао: „Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. “ (Мт. 11:28), Који је рекао: „И онога који долази мени нећу истјерати напоље.“(Јн. 6:37), Који је преко пророка рекао: „Жив сам“, говори Господ Бог: „Не желим смрти грешника, већ да се грешник обрати са свога пута и жив да буде “(Јез. 33:11), Који је рекао: „А зар Бог неће одбранити изабранике своје који му вапију дан и ноћ, и зар ће оклијевати? Кажем вам да ће их убрзо одбранити.“(Лк. 18:7,8), и Који је рекао:„Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје“. (Лука 15:7).
К Њему прибегавај са покајањем и сузама. Покај се – и не сумњај, покај се – и не унивај, не очајавај због свог спасења. На небесима је радост када се кајеш, а ти оклеваш? Анђели ликују, а ти си погнуло главу? Тебе ради дошао је Лекар душа, а ти скриваш рану. Он гласно зове: обратите се Мени, синови човечији, дођите к Мени – а ти не журиш на његов позив? Он узвикује: „Јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање.“ (Мт. 9:13).
О, неизмерног човекољубља Господњег! „Нисам дошао да позовем праведнике“, каже, „већ грешнике“. Дакле, буди смео, грешниче, и не очајавај! Добри Пастир је дошао да те позове, ради тебе је приклонио Небеса и сишао, рекавши: „Ходите к мени сви који сте уморни“ (Мт. 11:28) „јер нисам дошао да зовем праведнике но грјешнике на покајање“(Мт. 9:13). Али види, не преузноси се слушајући о Његовом неизрецивом човекољубљу: Он не само да те призива, него и додаје: „Ја нисам дошаода позовем праведнике, него грешнике на покајање“ – не на забаве, већ на плач, не на гозбе и опијања, већ на пост, бдење и сузе, не на плес, весеља и уживање у музици, већ на рад, тугу и тескобу.
„Блажени су“, каже Он, „који плачу, јер ће се утјешити“ (Мт. 5:4), очигледно за грехе своје. Зато приступи покајању. Само започни, и Бог оних који се кају ће ти помоћи и укрепити те; од Њега ћеш добити обилну благодат и она ће ти бити слађа од меда и саћа.
Путева животних је мноштво, како је написано, као и начина спасења. Којим начином хоћете, користите га, само се спасавајте. Ако можеш – дај милостињу; не можеш ли – Бог неће захтевати. Немаш ни хлеба ни одеће? Падни на колена, ударај се у груди, плачи, ридај, тугуј, уздигни руке ка небу, подигни очи твоје ка Господу, пости, бди. Ово је свакоме на располагању, те се стога ничиме не можемо изговорити. Старај се увек да тим средствима угађаш Богу. Међутим, и њима се мораш користити обазриво и благоразумно; јер ће се у противном она показати бескориснима, а твој труд узалудним.


Дакле, упражњавајући ове врлине и припадајући Богу с покајањем, посебно пажљиво се чувај да не будеш ни са ким у непријатељству – тој главној препреци ка остваривању твог циља – већ, као што је рекао апостол Павле, „Градите спасење своје са страхом и трепетом.“ (Фил. 2:2) и испуњавајте заповест Христову која каже: „Јер ако опростите људима сагрјешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески ваше грехе“ (Мт. 6:14).
Ако се Богу молиш свим срцем, без сујете и расејаности, испуњавај ту Његову заповест и остави, ако имаш нешто против било кога. Хоћеш ли да ти греси буду опроштени? Опрости и ти ближњем твоме грехе против тебе. Ако ти не опростиш грехе брату своме, ни твоје Господ неће опростити, јер је рекао: „Ако ли не опростите људима сагрјешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрјешења ваша.“ (Мт. 6:15). А сви знамо да Он неће обманути, јер је Он истинит и веран у свим речима Својим.
Затим, буди спреман на то да Господ сваког тренутка може затражити твоју душу. Не чини тако, да се данас кајеш, а сутра заборавиш то, данас плачеш, а сутра играш, данас постиш, а сутра се опијаш вином да не можеш да стојиш на ногама, данас бдиш, а сутра паднеш; него се старај за своје спасење како би био овенчан.
Буди веран врлини, не уклањај се од подвига, да не би био лишен венца. Сва задовољства овога света и његову славу одбаци са мржњом, реци са Давидом: „Мрзим и гнушам се лажи, али волим закон Твој… Од сваког зла пута уздржавам ноге своје… Заклех се и старах да чувам праведне судове Твоје (Пс. 118:163,101,106)… Труди се да увек будеш спреман да би те, кад год дође Онај, који ће затражити душу твоју, увек затекао у покајању – и ја те уверавам да те Он тада неће одвојити од спашених.
Увек се држи заповести Господње: „Бдите и молите се да не паднете у искушење“ (Мт. 26:41), и опет: „Будите спремни, јер у који час не мислите доћи ће Син Човјечији.“ ( Мт. 24:44). Апостол такође истиче: „Непрестано се молите.“ (1. Сол. 5:17). Размислите шта ово значи: „непрестано“. То значи: увек, у свако доба, и дању и ноћу, и увече, и ујутру, и сваког сата, и на послу, и на путу, и на пољу, и за плугом, и лежући да спавате и будећи се из сна. Не одлажи молитву за недељу или за празник, не бирај место за њу. Божанство није ограничено местом: „У Његовој су руци дубине земаљске“ (Пс. 94:4). Стога и пророк Давид, молећи се сваког дана и сваке ноћи, није разликовао ни дане ни место, већ је са сузама говорио и побуђивао сам себе: „По свим местима владавине Његове, благосиљај, душо моја Господа!“ (Пс. 102:22).
Тако и ви, вољени, не чекајте одређени сат или дан, не ограничавајте се местом, већ се, као што је већ речено, молите се на сваком месту – и код куће, и кад дођете у цркву, и где год да се нађете молите се, на сваком месту владавине Његове. „Слушајте ово сви народи, пазите сви који живите по васељени“ (Пс. 48:2) „богати и сиромашни“ (Пс. 48:3), мушкарци и жене, гомиле народа, младићи и девојке, стари и млади, земаљски краљеви и све судије земаљске, послушајте написано: „Времена је мало, тако да и они који имају жене треба да буду као они који их немају“ (1. Кор. 7:29). Одбацивши „нечастивост и земаљске похоте, да поживимо праведно и побожно у садашњем вијеку, очекујући блажену наду и јављање славе великога Бога и Спаса нашега Исуса Христа“ (Тит. 2:12,13).
Увек ме се сећајте, браћо, и држите се предања које сте добили од блажених мужева – пророка и апостола – и од Самога Господа свих. Нека вам, као пример страдалништва и великодушности, послуже пророци: трпљења – Јов, целомудрености – Јосиф, благоразумности – Данило, љубави – сам Господ наш Исус Христос, Који је Себе предао за нас, покајања – богоотац Давид.
Ево вам пример покајања, који вас позива и убеђује овим речима: „Дођите, чеда, послушајте мене и научићу вас страху Господњем’’ (Пс. 33:11), уосталом и ја сам се некада подао саблазни, али сам устао кроз покајање и знам из искуства Владикино човекољубље, знам како Он раширених руку прима оне који се искрено кају. Немогуће је да Господ слаже, а чуо сам Га како говори: „И шта је изашло из уста мојих нећу порећи.“ (Пс. 88:34). „Небо и земља ће проћи, али ријечи моје неће проћи.“ (Мт. 24:35). „Једном се заклех светошћу својом“ (Пс. 88:35). „Жив самЈа, говори Господ Бог: не желим смрти грешника’’ (Јез. 33:11).
Чусте ли да се Човекољубац заклео самим собом? Зато вас све молим: „Дођите, децо, послушајте ме“, и док још има времена, пожуримо, пре него што наступи велики дан Господњи: „Изађимо пред лице Његово с хвалом… Ходите, поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, Творцем својим.“(Пс. 94:2,6). Будући да нас је Он Сам створио, завапимо: „Боже, буди милостив према нама и благослови нас, обасјај нас лицем Својим“ (Пс. 66:2). Он је Бог оних који се кају, Он прихвата нас, који се кајемо, Он нас и чува.
Њему слава и власт и свако благодарење, Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увек, и у векове векова. Амин