ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ЧАСНОГ ПОСТА - Ава Јустин

Четврта недеља посвећена је Светогом Јовану Лествичнику. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај. Он доживео лествицу од земље до Неба, лествицу која се протеже од дна пакла човекова до врха Раја. Доживео и написао. Врло образован, врло учен. Водио је душу своју путевима Христовим, водио је сву од пакла до Раја, водио сву од ђавола до Бога, водио је сву од греха до безгрешности. И све то нам богомудро описао шта доживљава човек борећи се са сваким ђаволом иза греха.

Недеља Светог Јована Лествичника. Зашто њега усред поста Црква ставља као најсветију икону да би сви гледали у њега? Јован Лествичник. Ко је он? Човек који је доживео и написао Рајску лествицу. Доживео узлажење човека из пакла до Неба у Рај. Он доживео лествицу од земље до Неба, лествицу која се протеже од дна пакла човекова до врха Раја. Доживео и написао. Врло образован, врло учен. Водио је душу своју путевима Христовим, водио је сву од пакла до Раја, водио сву од ђавола до Бога, водио је сву од греха до безгрешности. И све то нам богомудро описао шта доживљава човек борећи се са сваким ђаволом иза греха.

Кроз грех ђаво ратује са тобом и са мном, брате и сестро. Кроз сваки грех он ратује са тобом. Не варај себе, не мисли да је нека мања и слабија сила која те напада. Не! Он те напада! Макар то била рђава помисао, само помисао, знај, он јуриша на тебе. Помисао о гордости, о похоти, о среброљубљу, ето безброј њих, са свих страна лете на тебе. А ти, шта си ти? Рајска лествица. Како си, оче Јоване, могао подићи ту Рајску лествицу између земље и Неба? Зар је ђаволи не посекоше, не прекинуше, зар је не сломише? Не ...Такав пост његов, огањ до огња, пламен до пламена, пожар до пожара. Који ће то ђаво издржати? Сви безобзирце беже, сви демони беже од његове славне и божанске молитве, сви ђаволи беже од његовог поста, сви демони беже од његове огњене и пламене вере.

Рајска лествица - шта је то? То су свете врлине, свете еванђељске врлине: смиреност, вера, пост, кротост, трпљење, благост, доброта, милосрђе, истинољубље, христољубље, христоисповедништво, страдања за Господа Христа. Ето и још много других светих врлина новозаветних. Свака заповест Господа Христа, то је врлина, браћо. Твориш ли је, чиниш ли је, на пример Његову заповест о посту, твориш ли је, чиниш ли је? Пост је света врлина, степеница на лествици од земље до Неба. Пост, славни пост, чак и цела лествица од земље до Неба. Свака врлина је мали рај, свака врлина гаји душу, облажени је, низводи у душу твоју божанске небеске милине. Свака врлина, златна и дијамантска степеница у лествици твога спасења, која се протеже између земље и Неба, протеже између твог пакла и твог Раја. Свака врлина...

Зато ниједна од њих није никада сама. Вера у Господа Христа није никада сама. Она говори кроз молитву, она говори кроз пост, она говори кроз милосрђе, она говори кроз смиреност, она говори кроз страдање за ближњег. Не само говори, него свака врлина живи другом врлином. Вера живи молитвом, молитва живи постом, пост се храни молитвом, пост се храни љубављу, љубав се храни милосрђем, сажаљењем. Тако свака врлина живи другом. И када се једна настани у твојој души, све ће за њом доћи, све ће се постепено развијати са њом и ићи из ње и кроз њу. И тако ћеш ти осладити душом својом, лествицом Рајском која се протеже од земље до Неба, између тебе и Раја, између твог пакла и твог Раја, између твог ђавола и твог Бога.

Да, Рајска лествица зависи од тебе. Постим ли са страховањем, са побожношћу, са плачем, са сузама, а после прекинем са тим, гле, ја сам почео правити лествицу од земље ка Небу и сам сам је упропастио и сломио. Ти, ти често постиш, ти се уздржаваш од сваке телесне хране. Црква прописује ... Али гле, ти допушташ да се у души твојој у току поста настани грех, да сеју по твојој души разне нечисте помисли, жеље. Твоје је да их одбијаш од себе одмах молитвом, плачем, читањем, ма којим подвигом. Али, ако ти будеш постио телесно, а духовно хранио своју душу неки грехом, или тајном страшћу, гле, ти степенице и лествице поста које почињеш дизати од земље ка Небу, сам рушиш, сам упропашћујеш.

Пост тражи милосрђе, смирење, кротост. Све су то неимари (градитељи), то је једно - заједница неимарска. Ту заједницу предводи молитва. Она је тај главни мајстор, тај главни архитект, главни инжењер нашег духовног живота и наших духовних хтења и наше лествице коју ми градимо између земље и Неба. Молитва на првом месту. Кад се молитва настани у срцу твом и оно пламти и букти сталном чежњом ка Господу, стално Њега има у виду, стално Га осећа, онда молитвом уводи у душу твоју све остале свете врлине. Онда инжењер има одличне мајсторе, брзо и брзо изграђује те чаробне лествице које се протежу од земље ка Небу, лествице твог постепеног узлажења ка Богу, ка Његовом савршенству. Кад имаш силу, јаку молитву, онда ти никакав пост неће бити тежак, онда ти никаква љубав неће бити немогућа, света еванђељска љубав.

Молитва освећује све у теби, сваки твој подвиг, сваку твоју мисао, свако твоје осећање, свако твоје расположење. Молитва - божанска сила коју нам је Господ дао да ми освећујамо све оно што је несвето у нама људима у нашој души. Када молитва ради у теби, онда ради и милосрђе према људима. Молитва те сједињује са Господом Свемилостивим, а Он улива у срце сажаљење према човеку, према грешнику, према брату који је немоћан и слаб као и ти, који пада као и ти, али који се може дићи као и ти. Али му треба твоја помоћ, твоја братска помоћ, твоја молитвена помоћ, твоја црквена помоћ. Ти, ти ћеш онда несумњиво изградити лествицу своју, лествицу од свог пакла до свог Раја и сигурним срцем узлазити њоме са степенице на степеницу, из врлине у врлину, и тако досегнути врх лествице, Небо, искрцати се на Небо, искрцати се на Небески Рај.

Све је готово за тебе и за мене: девет блаженстава, девет светих врлина еванђељских, то је Еванђеље поста, Еванђеље Светог Јована Лествичника. Врлина браћо, велика врлина. Тешке подвиге поста, молитве, смирења Господ објавио за блаженство. Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско. Тиме почиње Спаситељ своју чувену науку на Гори, науку о блаженствима, науку о светим врлинама. Смирити се пред Господом... Човек који мисли о себи да је величина, да је сјај, да сви треба да гледају у њега или да га цене, поштују, обожавају, и он треба да се скрши, да се сломи. Тај вавилон који је он себи сазидао, вавилон хуле на Бога, треба сам он да сруши. Како? Да смири себе пред Господом Христом, пред човеком, пред људима, пред родом људским, пред Црквом Христовом, да сломи себе и да објави да је он ништа. Са Апостолом Павлом заједно да јауче и кука: Господе, ја сам најгрешнији, највећи грешник од свих.

То је прво осећање хришћанско, то је почетак наше вере, то је почетак наше врлине, то је почетак нашег пењања ка Небу, то је темељ наше лествице. Господе, ја сам ништа, Ти си све! Ја ништа, Ти све. Ум мој ништа према Уму Твом, дух мој ништа према Духу Твом, срце моје, знање моје, о ништа, ништа, према Знању Твом Господе! Ја, ја нула, нула... иза ње безброј других нула. То сам ја пред Тобом, Господе.

Смирење - то је прва света врлина, прва врлина хришћанска. Од ње све почиње. Без ње се не може даље и са њом иду друге свете врлине. Врлина љубави, врлина поста, врлина кротости, врлина благости, врлина чистоте срца, врлина миротворства, и све остале свете врлине, све то зида и гради и прави теби небеску лествицу. То је само Еванђеље Јована Лествичника. И он је хришћанин, велики хришћанин, савршен хришћанин, да се ја и ти угледамо на њега као на свету икону савршенства и да идемо за њом и да подржавамо њу гледајући њега. Тако свака врлина моја и твоја, мали рај за тебе и мене, а све врлине скупа, ето Рајске лествице твоје и моје, од нашег пакла до Небеског Раја.

Али, хришћанину у овоме свету, који гради моју и твоју лествицу спасења између земље и Неба, увек прети опасност од нечистих сила, од нечистих сила. Нечисте силе, ко су? Греси, греси наши, страсти наше. Иза сваке од њих по ђаво, по демон.

Данас, ево Светог Еванђеља о несрећном оцу, који приводи бесомучног сина Спаситељу да га исцели од нечистог духа. Тако силан и страшан нечисти дух младићу разноси његов унутрашњи духовни живот. Јадни отац, чуо за Исуса из Назарета, великог Учитеља и Чудотворца, води свог сина к Њему.

Наилази на Свете Апостоле, он моли Апостоле, чуо је да васкрсавају мртве, мртве васкрсавају, очишћују од свакога греха, исцељују од сваке болести, он их моли и преклиње: "Ето мог несретног детета, исцелите га, аман, од нечистога духа". Али они не могаше ништа учинити. Какав срам спопаде Свете Апостоле, какав стид пред народом! Не, нема више силе чудотворне у њима, нема више. Шта се то десило, шта су то они криви? И доведе сина, ђаво га баци на под. Ученици не могаше да га исцеле, не могаше. Али, што можеш Ти, помози. То маловерје као да вређа Спаситеља, и Он као да је немилосрдан, вели: Докле ћу вас трпети роде неверни и покварени? Докле ћу бити са вама, роде неверни? Доведоше младића. Спаситељ нареди духу нечистоме: Ми те терамо да изађеш из њега! А Дух га нечисти баца пред људима ту да сви виде, стаде га кршти и ломити, и он пену баца, скоро да умре. Готово је... Тада Господ пружи руку Своју... Наста тајац, тајац од чуђења. Ученици и посрамљени и обрадовани. Посрамљени зато што је то њихов учитељ учинио, учинио велико чудо исцељења. Једва су чекали Свети Ученици да буду насамо и да га упитају: "Зашто ми то не могасмо учинити?" Господ рече: "Овај св род изгони само молитвом и постом."

Тиме је Господ скратио цело Еванђеље. Да доживите овако велико чудо вама је потребна непрекидна молитва и велики пред Богом пост, пост духа и тела. Мисли да буду чисте, душа да буде чиста, савршена, срце да буде чисто, и онда нечиста сила неће моћи опстајати у вама, нити се борити са вама. Тако се открива тајна Светог Еванђеља како можемо сваку нечисту силу отерати од себе, и најстрашнију нечисту силу, све демоне, сатану са свима његовим сродним ђаволима у паклу. Све их отерати молитвом и постом.

Ето наше силе, ето наше свесиле, ето наше свемоћи. "Све могу у Исусу Христу који ми моћи даје" - објављује Свети Апостол Павле. И данашње Еванђеље казује то. Сам Спаситељ вели: "Све је могуће ономе који верује." Све је могуће ономе који верује! То је права вера. Да верујеш у немогуће, да ће Господ учинити то по великој милости Својој за смирење твоје. Реци Господу: Господе, ништа немам. Немоћан сам и слаб, сав слаб, сав немоћан. А Ти, Ти све имаш! Ти све можеш. Верујем, помози моме неверју. Као што је јаукнуо несрећни отац: "Верујем, Господе! помози моме неверју".

На сваку нашу врлину, браћо, свету врлину, напада по порок, по страст. На твоје смирење, знај, нападаће гордост. Гле, па ти чиниш то, па то, па што се ти толико понижаваш. И ако ти будеш нехатан и немаран, и ако будеш поверовао духу гордости, демону гордости, о, он ће твој темељ ископати испод тебе и ти ћеш се сломити и срушити. Или, ти постиш свети еванђељски пост. Он на тебе напада разним мамцима, представља, ти у уму лепа јела, укусна пића, и ти баш то не смеш. Ајде мало да окусим... Мало по мало, оде твој свети пост, оде твоја света врлина. И тако на сваку твоју врлину: на љубав напада мржња, на милосрђе твоје напада немилостивост; неосетљивост, грубост, гневљивост, нетрпељивост; све то покушава да руши у теби твој свети пост, твоју молитву, твоје свете врлине. И ако се не будеш бранио све ће то срушити лествицу твоју Рајску. Како свете врлине подижу Рајску лествицу између Неба и земље, тако и греси наши праве лествицу ка паклу. Сваки грех. Ако су греси у твојој души, пази! Ако ти држиш мржњу у души својој дан-два, три, педесет дана, обрати пажњу у какав ће се пакао претворити твоја душа. Или држиш гнев, среброљубље, похоту... И ти, шта радиш? Ти уствари сам себи спремаш лествицу у пакао.

Свети Оци уче о осам главних светих врлина, и осам главних страсти. Лек против гордости као страсти је твоје смирење; против похоте стоји целомудрије, целомудрије, чедност; против среброљубља стоји љубав према Богу и презирање свих земаљских ствари. То ми, као што Црква света учи, ми сви знамо из искуства, градећи лествицу Рајску у себи. Исто тако знамо, и Свети Јован Лествичник нас учи, живећи у гресима и страстима, ми уствари сами себи градимо лествицу своју која нас спушта и сурвава у пакао. Али Благи Господ даје нам диван пример: усред поста, ето њега Светог Јована величанственог, дивног, светог; сав блиста од светих еванђељских врлина, гледамо га како узлази хитро и мудро уз лествицу Рајску, коју је поставио између земље и Неба.Он то даје нама хришћанима пример као учитељ, као Свети вођ, од пакла до Раја, од ђавола до Бога, од земље до Неба. Ето нам учитеља у људском облику, чудотворца духовног, великог подвижника. Показује нам собом како човек може зарадити сваки свој пакао, и како може поломити црне мрачне лествице које воде у пакао. Људско биће може изградити себи Рајску лествицу од земље у Небо.

Нека нам милостиви и велики Свети отац Јован Лествичник, буде Свети вођ кроз овај Велики пост; Свети вођ кроз сваку врлину, молитву, милосрђе и све остале еванђељске врлине; да сваки од нас гради своју Рајску лествицу за време овога поста, да стигнемо у Свето Васкрсење Христово, у то савршенство свих савршенстава, у радост свих радости, и (уз) носимо душу своју у рајске милине.

Зато, браћо моја и сестре, нека нам сваки дан и после Ускрса буде дан којим ћемо ићи за великим Светим духовним вођом Јованом Лествичником; да нас он води и руководи у нашим борбама са свима гресима нашим у стицању светих врлина; да помоћу његовом ми изградимо своју лествицу и да идући за њим и ми достигнемо Небеско Царство и Рај, где пламте све милине небеске, све радости вечне; да тамо заједно са њим славимо Цара свих тих милина, Вечнога Цара Небескога Царства, Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин

Свети Јустин Ћелиски

Беседа у Четврту Недељу Великог Поста

1965. године у манастиру Ћелије

БЕСЕДА О ПОСТУ - Св,Симеон Богослов

О томе да се спасоносни пост треба чувати и држати не само током прве недеље св. Четрдесетнице, него и током свих осталих

Ово сто сада има да кажем вашој љубави требало је рећи прошле недеље. Али пошто сам знао да прве седмице Четрдесетнице готово сви хришћани са радошћу и великом усрдношћу држе добри и спасоносни пост, и да свако радо полазе на свој врат јарам његов, и да не можеш наћи, чак ни међу онима који не тражећи себи спасење проводе живот безбрижно и лењи за богоугађање, ни једнога који у ту недељу не би сачувао закон поста и који заједно са другим хришћанима, колико год му то падало тешко, не би чувао уздржање, решио сам да ову моју беседу вама о посту током осталих недеља Великог поста одложим до сада.

Сви хришћани се, као што сам рекао, подвизавају у прву великопосну седмицу. Но, пошто у суботу празнујемо преславно избављење од оскврњења које су хришћани добили преко св. Теодора Тирона, а сутрадан празнујемо Недељу Православља и славословљима и песмама благодаримо сведобром Богу, лукави ђаво, будући да завиди сваком нашем добру, управо у то време походи кришом сваког хришћанина и, свезавши га немарношћу и леношћу, наговара га да се одврати од светог поста, који је за нас тако спасоносан, и да се врати на своје зле обичаје. Због тога вас сада и подсећам и молим васш љубав да никако не слушате свога непријатеља ђавола, да не идете опет за својом злом навиком незаситног стомакоугађања, и да се више не враћате на задовољавање својих злих жеља којима сте раније тако дуго удовољавали; него како смо поштовали прву недељу овог Великог поста, тако поштујмо и другу, а потом и све остале.

Да, љубљена моја браћо, сажалимо се над собом и не допустимо да нам ове седмице пропадне оно сто смо сабрали прошле. Напротив, треба више да се потрудимо како бисмо ономе сто смо већ стекли додали и друго шта, а не да проћердамо на зло оно што смо претходно привредили на добро. Зато нека се свако присети колико му је користио пост и како је велику благодат добио од Бога током тих неколико дана прве недеље. Нека то пробуди ревност за даљи подвиг поста. Пост, као лекар наших душа, код једнога хришћанина смирује тело, код другог кроти гнев; од једнога одагнава сан, другога подстиче на чињење добрих дела; једноме очишћује ум и чини га слободним од злих помисли, док другоме везује неуздржљиви језик и страхом Божјим као уздом задржава га, не дозвољавајући му да говори ружне и празне речи; некоме не допушта да гледа на све стране и буде радознао шта чини овај или онај, него свакога усмерава да пази на самога себе и да размишља о сопственим гресима и недостацима. Пост мало по мало истањује греховну копрену која лежи на души и распршује духовни мрак око ње као сто сунце распршује маглу. Пост нас чини способним да умом гледамо духовно небо на коме свагда сија сунце правде, Господ наш Исус Христос. Пост узевши себи за помоћника бдење, одгони гнев срца, и из онога ко се дотле преједао и опијао извлачи потоке суза скрушености; њих и ми треба да задобијемо, и око тога, мислим на вас, браћо, треба да се потрудимо. Јер ако задобијемо скрушеност, онда ћемо се, уз помоћ благодати Божје, лако избавити од сваког немира страсти и од буре непријатељских искушења - тако ћемо стићи у мирно пристаниште бестрашћа.

Ово се, браћо моја, не постиже за један дан или за једну недељу, него се уз помоћ благодати Божје исправља трудом током одређеног периода, дужег или краћег, у зависности од ревности и усрдности свакога, а такође и од мере његовог одрицања од свега видљивог и духовног (зла), и још у зависности од тога колико је ватрено његово покајање и непрестано умно делање, тј. умна молитва која непрестано дела у дубини његовог срца. Ето како се то постиже - код некога брже, код другога спорије.

Без поста нико не може да поправи ништа од онога о чему сам говорио - не може да напредује ни у једној добродетељи (врлини); јер пост је почетак и темељ сваког духовног делања. Какве год добродетељи да назидаш на темељу поста, све ће оне бити непоколебљиве и постојане, као здање на тврдом камену. А када одузмеш тај темељ, тј. пост, и на његово место ставиш засићење стомака и друге неумерене жеље, онда ће све добродетељи бити уздрмане и разнесене од стране злих помисли и од потока страсти као што ветар разноси песак - и цело здање добродетељи се руши. Дакле, да се то не би догодило и нама, стојмо са радошћу на тврдом темељу поста, стојмо, добра моја браћо, из свег срца. Јер ко принуђен од стране других узиђе на камен поста, без сопственог хтења, тај неће опстати, него ће га похота збацити са овог темеља и гурнуће га дотле да ће тајно почети да једе; онога који почне да се скрива да би јео подржаће зли ђаво.

Пост представља закон и заповест од Бога, а оне који тај закон преступају узима под своју власт први преступник воље Божје, ђаво, и мучи их као тиранин. Иако се то не догађа одмах, јер Бог нас дуго трпи очекујући наше покајање, ипак никако нећемо моћи да утекнемо из руку нашег непријатеља, на овом или на оном свету, ако останемо у греху и ако се не покајемо. Јер ако останемо у том стању (тј. ако наставимо тајно да једемо), на праведном суду Божјем бићемо осуђени на вечне муке, заједно са ђаволом; јер од људи можда и можемо да се сакријемо, али од Владике нашег и Бога никако се нећемо сакрити: Он ће нам дати по делима нашим. Чувајмо се зато, браћо моја, не само од тога да једемо тајно, него и од тога да се заситимо посним јелима која се нађу на трпези. Ето тако чините, молим вас.

Сетите се само прошле свете недеље и видите колико вам је користи донео пост, заједно са бдењем, молитвом и појањем псалама. Каква скрушеност и побожност код свих, какво молитвено тиховање! У ту недељу мени су сви хришћани изгледали не као људи, него као Анђели; јер нигде тада нисам чуо никакве друге речи осим славословља које сте узносили Богу - што и јесте дело Анђела. Верујем да као што сте ви творили дело Анђела, тако су се и Анђели невидљиво враћали међу вас и певали заједно с вама. Не одвајајте се својом многоречитошћу и празнословљем од заједнице са анђелима, не одагнавајте Анђеле од себе својим дрским речима и својом виком, и не призивајте демоне, него нека свако пази на себе, бавећи се својим рукодељем и извршавајући своје послушање, као да се налази пред лицем Божјим. Не напуштајте, браћо моја, црквене службе и читање Светог Писма - и подстичите један другога на то. Јер као сто за обичном трпезом нудимо оне који седе до нас и који су нам драги, тако и за овом духовном трпезом, која храни душе наше, дужни смо, пазећи и сами, да браћу нашу подстичемо да буду пажљиви, како не бисмо били осуђени од Бога као они који не љубе ближње и како не бисмо изгубили добијену част да будемо ученици Христа, Који у светом Јеванђељу овако вели: "По томе ће сви познати да сте Моји ученици, ако будете имали љубав међу собом" (Јн. 13, 35). Ко не нуди друга свог да узме са обичне трпезе, често ће му тако пружити велику корист; но, ко не подстиче свога друга за духовном трпезом, тј. ко га не подстиче на слушање божанских речи, тај му наноси велику штету. Јер засићеност обичним јелима развраћује и може да донесе штету и души и телу, док оно што саопштавају свети чија дела читамо просвећује ум и освећује душу, а кроз њу се освећење предаје и телу, чинећи га здравијим и снажнијим.

Нека свако пази на оно што се чита, јер речи светих су речи Божје, а не људске; слажи их у срцу и добро чувај, јер су речи Божје речи живота, и онај ко их има у себи и чува, има живот вечни. Кад седимо за трпезом на којој се налазе разна јела чини ми се да нико не зева и не дрема, него се свако труди не само да поједе довољно, него и да узме и за сутра, или да би дао друговима или сиротињи; а када се читају речи Божје које дају живот и оне који се хране њима чине бесмртнима, реци ми, молим те, приличи ли да неко дрема, или чак заспи, постајући налик живом мртвацу? Каква лењост! Каква безосећајност! Како изгубљено време! Онај ко седи за обичном трпезом а не жели да једе то што се на њој налази вероватно је болестан. Тако је и са оним ко слуша Божанске речи а да их његова душа не прима са задовољством и да духовно не храни своја чувства њиховом сладошћу - његова вера је болесна, он остаје гладан духовних дарова и умире од духовне глади и жедји, и поред тога што је окружен сваким добром. Као што мртвац ништа не осећа када га умивају водом, тако и духовни мртвац, иако оросаван живоносним и божанским струјама речи, не осећа то својим духом.

Ви, дакле, који имате у себи речи живота, који сте дошли до овог хлеба и окусили га, ви који нисте мртви, него сте устали из мртвих, ви који сте окусили истински живот и окусили богате дарове, немојте престати да подстичете, молите и убеђујете своју браћу, и то сву браћу ако је могуће, да пазе на оно што се чита; лење разобличујте и укоревајте као своје сопствене удове, или, боље рећи, као удове Христове, не зато да бисте их растужили, него да бисте их избавили од гнева негодовања очинског, не зато да бисте их повредили, него да бисте им донели велику корист, да бисте их привукли на испуњавање воље и заповести Бога и Оца њиховог. Ако тако будете поступали, ако свако од вас буде подстицао брата свога на љубав и добра дела, онда ћемо сви брзо узићи на врх добродетељи и испунићемо све заповести Христове. Тога ради удостојићемо се да сви заједно добијемо Царство Небеско у Христу, Богу нашем, Коме доликује свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.