О АНТИХРИСТУ СЕ РАДИ, СВЕТИ ОЦИ

Од БРПАБ: Текст Михаила Тошовића објављен 1941. у Нашој борби био је критика упућена тадашњем епископату Српске Православне Цркве које је упорно одбијало да осуди комунизам као исконско зло погубно по веру и српство. Ђенерал Милан Недић је у самом почетку тражио од Синода СПЦ да у име Цркве одлучно осуде комунисте. Синод је на апел ђенерала Недића одговорио да је "Црква изнад свих партија, Д. Михаиловића, Љотића па и комуниста". Такав млак став, међутим, вероватно није био само последица неразумевања суштине зла и богоборства комунизма, јер су архијереји СПЦ имали из прве руке информације о комунистичком злу од архијереја Руске Заграничне Цркве који су још двадесет година пре почетка рата егзистирали у Србији са центром у Сремским Карловцима. Последица таквих позиција било је изразито анти-немачко расположење и насупрот томе изразито англофилство међу српским архијерејима. Критике на рачун оваквог неразумног и крајње опасног става Цркве према комунизму упућивали су још Димитрије Љотић ("Ни врући, ни хладни", 1942.) и Мирослав Спалајковић ("Црвене владике", 1943.). БРПАБ у наставку доноси критику Михаила Тошовића каснијег јеромонаха Руске Заграничне Цркве, Арсенија, који је у Џорданвилском светотројичком манастиру издавао чувени часопис "Српски мисионар" и који се залагао, заједно са владиком Николајем Велимировићем за стварање Српске заграничне цркве у дијаспори и Српске катакомбне цркве у отачаству по узору на русе.

Како се разликовао став Патријарха Тихона који је анатемисао комунисте и све који са њима сарађују и став Митрополита Антонија Храповицког који је поред осуде позвао руски народ на оружану борбу против комунизма, од попустљивог става српских архијереја.

Данас се ради о антихристу. Ради се о оном бићу одрицања кога је Христос претсказао да ће доћи на крају века да изокрене и порекне све вредности људске и божанске. Ради се о оној звери у Откровењу, о којој се данас много и тајанствено прича. Ради се данас о комунизму, о оном сатанском покрету који је главом баш сами проречени антихрист. Сви знаци говоре за то да није још дошао крај века. Према томе ни време антихриста. Још није човечанство окушало све могућности у стварању своје среће. Даће му се за то још прилика. Али, свеједно што крај века није још ту, антихрист је ипак ту. Јер је комунизам ту. Антихрист може бити само комунизам. Као што ни комунизам не може бити ништа друго до антихрист. Да зло живи и еволуира још сто хиљада година не може оно поставити веће захтеве него што их је већ поставио комунизам. Комунизам је врхунац зла, те, према томе и антихрист. И онда кад дође крај века и с њим право време антихриста, антихрист ће бити само комунизам, повампирени комунизам. Комунизам ће сада бити уништен, али ће се на крају века повампирити. Да ли ће му тада бити име Савез Совјетских Социјалистичких Република или Савез сатанских светских република — то не знамо. Име није ни важно. Главно је дух, наука, идеологија. Страдалници хришћански из Нероновог гоњења видели су у лицу овог цара самог антихриста. Мислили су да је већ тада дошао крај века и антихрист. Колика наивност и колика доброта првих хришћана! Колико су они мало злим и малим замишљали то страшно и силно биће антихрист! Силом последњег двадесетпетогодишњег искуства о Совјетској Унији ми смо у много повољнијој ситуацији да појмимо какав ће управо изгледати тај прави антихрист. У тој перспективи Нерон је само рђави шегрт мајстора, правог антихриста. Нерон не може бити ни слика правог антихриста већ по томе што није био јеврејин. Затим, он је био сам. Имао је и сарадника, али ти сарадници помагали су га највише зато што су били рђаво обавештени о хришћанима. Прави антихрист може бити само у множини, у многовитости. Антихрист је легион или легион легиона: кусих и репатих, све гори од горег. Антихрист је колективно биће: скуп и савез народа. Он је савез свесавезних савеза. Антихрист је Савез Совјетских Социјалистичких Република. И треће, најважније, Нерон не може бити слика ни прилика антихриста, јер је он убијао само тело људи. Срчан дух ту је триумфовао над немоћним телом. Обратно, прави и аутентични антихрист обраћа пажњу само на душу. Да; антихрист је ту, оци свети! Дуго је он већ ту — код нас и у Европи. За то време мењао је он, комунизам-антихрист, разна лица и видове, руководећи се увек само тим да што више заведе и саблазни. Но пре четири месеца почела је борба против њега — овдe и на страни. Четири већ пуна месеца хара антихрист по земљи Србији. Али није сва трагедија у томе што је антихрист дошао. Антихрист мора доћи, хтели ми то или не. Управо, колико ми хоћемо да он не дође, толико и више хоће други да он дође. А њих је више. Хтети да антихрист не дође никако, значило би противити се Божјем промислу. Није све зло ни у томе што антихрист жари и пали, у земљи Србији. То му је посао. Али, то ће бити и проћи. Јер антихрист мора бити побеђен. Трагедија је и мука љута у томе што је антихрист дошао, а мало ко зна и види да је дошао. И мало то што не виде да је дошао, него баш у њему, у антихрист- комунизму, виде ослободиоца, спаситеља и Христа. Јесте, оци свети, у највећем тиранину Срби гледају ослободиоца, у безданој пропасти — спас, у антихристу — Христа. Оно мало одабраних који га одмах познадоше по лицу, речи и делу и повикаше заблуделој браћи својој: „антихрист је ово, чувајте се људи!“ прогласише слуге његове: издајницима, плаћеницима и вражјим синовима. Све бива то по Еванђељу, свети оци. Трагедија наша је љута. Али највећа трагедија српскога народа овога времена била је и јесте у томе, свети оци, што он није имао у званичној цркви своју мајку, већ маћеху. Оно што је кроз историју било главни, некад и једини, путовођ и спасилац Срба у несрећи, сада је затајило. Понављамо: Срби у својој највећој несрећи нису имали мајку цркву. Имали су некакву маћеху, али мајку нису имали. Читава та дуга и крвава четири месеца борбе Христа и антихриста — званичне цркве није било. Црква је ћутала и нема била. Као да се заборавило на Учитељеве речи: „Ко није са мном, против мене је.“ И не само за то кобно време од четири последња месеца што Црква није била мајка. Није она то била ни пре почетка несреће, у време највећег и најтежег искушења српског и југословенског. Ту се је, можда, могла избећи и цела несрећа. Но тадашње њено држање можемо некако још и разумети. Јер тада се још није видело потпуно лице антихристово. Али садашње држање у току ова четири месеца, када се антихрист сам показао у свој грозоти својој, не може се разумети. Или се ту радило о томе да се буде доследан себи. То је онда доследност у ономе што није добро. Велики је пропуст ваш, свети оци! и велика одговорност и дуг пред Богом и народом. Онда кад је требало да загрмите против антихрист-комунизма и да са кровова проповедате и уразумите смућени народ, ви сте муком ћутали. Узаман вам је Бог дао једна уста Јеремијине снаге — ви их нисте употребили. Вама се као чинило да се ради о политичком дуелу Недић—Симовић, а ни слутили нисте да се ради о апокалиптичној борби Христа са антихристом. Но добро је да сте се, макар и у дванаестом часу, опоменули и пренули. Богу и на томе хвала и слава!

Михаило Тошовић, „Наша борба“,

23. новембар 1941.

АНТИХРИСТОВИ МАСОНИ

 ПОСЛАНИЦА САБОРА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ СВИМ ВЕРНИМ ЧЕДИМА

            „Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет“. Ако су и на једно време примењиве ове свештене речи љубљеног ученика Христовог и тајновидца Јована, онда је то више од свега ово наше време.

Наше метежно време је веома сиромашно пророцима, али је веома богато лаже-пророцима. Свет је осиромашио „Духом Божијим“, али је врло богат „духом заблуде“.

„Стара змија, која је ђаво и сатана“ (Отк. 20; 2), посадила је у срцима људи мноштво свакојаких лажеучења, јереси и секти, којима вара слабе у вери и неискусне у познавању Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Цркву Христову, у бесмртност душе, у загробни живот, у будућу плату на Суду Божијем.

Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажеучења у историји човечанства јесте управо масонство. О њему и имамо намеру да по својој архипастирској дужности беседимо православном свету.

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао „погазимо неваљалицу“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“

Наш циљ није да утврдимо индивидуализам већ то да збришемо хришћанство са лица земље“, говорила је те исте године утемељитељка теозофског друштва Блавацка.

„Атеиста је једна од најславнијих титула човечанства, одликовање светских јунака… мученика… спаситеља света. Никаква филозофија, никакво богословље није донело свету ништа достојно у поређењу са благовешћу атеизма… Част и слава тим истуреним борцима за напредак, тој почасној претходници војске слободе. Част и слава ономе ко је у својој бризи за човека заборавио Бога“, каже теозофка Ана Безант.

Угледан масон 33-ег високог степена изјавио је 1912. г. „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим црквама. Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивно, нити саградити било шта трајно“.

1913. је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, тј. то је рат против вечних непријатеља масонства, и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све цркве“.

Нешто касније на општем Конвенту орили су се овакви говори:“Разрушимо тај симбол ужаса и гнусобе, то огњиште светског злочинства и обновимо вечну борбу. – Погазимо неваљалицу. Водићемо борбу са свим религијама, пошто су оне прави непријатељи човечанства“.

Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио: „Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме“, и даље: „Путем пропаганде, па и путем административних уредби постигнимо та да можемо погазити религију“.

Шпански масон-револуционар Франциско Фереро у свом катихизису за световне школе пише: „Бог је тек детињи појам, изазван осећајем страха“. „Недовољно је тек сузбити утицај свештенства и лишити Цркву ауторитета… – Неопходно је разрушити саму религију“, одлучује масонски Конгрес 1900. г. „Борба не на живот, већ на смрт“, изјавио је на том Конгресу белгијски велики мајстор. Значајне су следеће речи масонских делатника: „Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да приклонити се једноме значи прекинути са другим. У том случају дужност масона је само једна „треба смело сићи у борбену арену и тући се“. Радићемо, испредаћемо спретним и опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије, и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које из њега произилази“, каже члан Конвента велике ложе Француске. Могло би се навести још безброј сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.

Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18 степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе „на крсту је насликана ружа изнад које је стављен тајанствени натпис И.Х.П.И. Заседање ложе почиње оног трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом, масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони“, каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг, „припадамо Луциферовом роду. Троугао уместо крста. Ложа уместо Цркве“. Наравно постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.

Али на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу, која је историјски утемељена у монархијском уређењу.

Масони ово често поричу позивајући се на посебне одредбе устава који забрањује сваку расправу поводом дејства грађанских власти и свако масонско умешавање у борбу политичких странака, али као и много шта друго те одредбе устава масонских ложа служе једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12. 04. 1884. год. Велика Ложа Француске: „Због бескорисности се укида тачка устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања“, али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. г. може се прочитати: „Неко време је постојало, не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не бави ни питањима религије, ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак“. Без обзира на то, у званичним статутима одредба Устава која забрањује мешање у политику остављена је. Из тога се може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама 18, 19, као и 20.-тог века, масонство заузимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе. Пуно пута су они наглашавали да је револуционарска девиза „слобода, једнакост, братство“, од вајкада била девиза масонства. Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на друштво“. Руску револуцију 1905. г. један масонски часопис поздравио је речима: „Сви републиканци, а поготово масони, морају да изразе најтоплије жеље за што скорији тријумф руске револуције“. Али то је било у прошлости. А шта масони говоре у садашњости? 1923 г. на једном од скупова ложе Анжеа било је речено: „масонство које је одиграло водећу улогу 1789. г. мора бити спремно да истакне кадрове за револуцију која је увек могућа“.

„Браћо“ може се прочитати у другом броју званичног билтена: „Дозволите ми да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама успети да направи крупнију револуцију – интернационалну“.

Треба приметити да масонски делатници увек поистовећују безбожну републику и социјализам, не либећи се чак ни савеза са комунистима, иако се сакривају иза девизе „слободе, једнакости и братства“. Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република значи антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам“. „Ми ћемо победити искључиво захваљујући савету левичара, чија главна ћелија ће бити ложа“ – каже се у извештају поменутог Конвента; ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм!.

На тај начин масони само потврђују своју везу са комунистима и са рушиоцима наше домовине (Царевине Русије). Под знаком масонске звезде делују све тамне силе које руше националне хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у разрушењу Русије.

Сва начела, сви методи које бољшевици употребљавају за рушење Русије веома су блиски масонским. Петнаестогодишње посматрање рушења наше домовине белодано је овом свету показало како ученици до у танчине опонашају своје учитеље и како су поробљивачи руског народа верни програму масонских ложа по питању борбе против Бога, против Цркве, против хришћанског морала, против породице, против хришћанске државе, против хришћанске културе и против свега онога што је створило и узвисило нашу домовину.

Не можемо, а да не прихватимо и тада наш тешки црквени раскол који има за свој праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и растурања црквеног живота. Навукавши плашт ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од Истините Христове Цркве. Руска емиграција је лако затрована масонством.

Руски масони обично настоје да се ограде од светског масонства, тврдећи да руске ложе, тобоже, немају ништа заједничко са ложама других земаља. Међутим, такве изјаве не одговарају истини. Масонство има тачно одређену организацију. Поједине масонске ложе на челу са својим генералним секретаром укључене су у федерацију у чијем вођству се налази управни орган или савет. Сваке године средишњи орган сазива заједнички скуп од представника свих ложа дате федерације, при чему те представнике бирају ложе истовремено са другим дужносницима. Стога ни један масон не може да не зна којој федерацији припада његова ложа. Руске ложе су распоређене по многим земљама и носе својствене називе Астрија, Северна Светлост, Јупитер, Хермес итд. Ниједан руски масон не може тврдити да нема ништа заједничко са безбожним масонством других земаља.

1923. г. угледни руски масон Кузмин Каравајев изјавио је на Конвенту Велике Ложе Француске: „Ми руске избеглице, сви смо Ваши ученици, ми учимо како да постанемо добри масони да бисми били у могућности да спроведемо у живот масонску девизу: слобода, једнакост, братство“.

Тврдња да Руско масонство у иностранству наступа као нека засебна и независна организација садржи неистину.

Масонство је јединствено без обзира на неку разлику у обредима, па и неку нестварну, или тачније тобожњу различитост. Веома често се може чути мишљење да наводно постоји „добро“ масонство и „лоше“ масонство, но у говорима и списима угледних масона стално се сусрећу указивања на јединство светског масонства, и поред привидних различитости. (О томе сведоче Андерсонова Конституција која улази у основ свих масонских статута). Брат Колсон пише у „општим масонским аналима“: „у нашим ложама нема странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама“. Брат Рагон, опште признати масонски ауторитет, изности следеће: „Основно својство масонства јесте интернационалност. Масонство је јединствено, и сваки обред и народ који одступа од тога начела залутао је и скренуо са масонског пута… Ми право масонство не схватамо као неко које би се могло назвати енглеским, шкотским, америчким и сл. Постоји ли онда енглеска, шкотска или француска математика? Не, постоји само математика, а самим тим постоји само масонство. Некле особености у обредима, церемонијама и начинима пријема су недовољне да би национализовале масонство насупрот његовој опредељености на интернационалност. „Масонство је јединствено и различитост између разних обреда је само тобожња ѕа ширу публику. Припадност дотичног „брата“ једном обреду нипошто га не искључује из другог, бајаги противног му обреда. Сваки масон вишег степена поседује и прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на земљиној кугли. Сваки масон ма којој федерацији да припада дужан је због тога да носи пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних или обредних етикаета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.

Указавши на штетно деловање масонства не можемо, а да не споменемо и толико погубна учења и организације које су му сродн, које се са њим налазе у тесној вези и зависе од њега, као што су: теозофија, антропозофија, хришћанска наука (Christian Sciences) и YMCA – Young Menzs Christian Association.

На нашу дуболу жалост, та друштва су широко распрострањена међу нашим исељеништвом. Стога ми сматрамо својом дужношћу да упозоримо нашу руску паству на тако опасна учења и организације, те позивамо сва наша духовна чеда да немају са њима никаквог додира.

Узимајући у обзир све горе изложено, свештени Сабор је одлучио:

1 .Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству, и револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.

2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству. Теозофија, Антропозофија, Хришћанска наука и YMCA.

3. Налаже се епархијским преосвештеним владикама и начелницима мисија да своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ванбогослужбених беседа, штампе, предавања о закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.

4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле та учења, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове цркве да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве. 

 

 Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и непријатеља нашег спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем позивајући да се борите за веру једанпут предану светима… изграђујући себе… у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни“. (Јд. 4, 20, 21)

 „Све што је рођено од Бога побеђује свет, и ово је победа која победи свет“ вера наша. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији… Знамо да смо од Бога и да свет сав у злу лежи. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познамо Истинитога Бога и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Он је Истинити Бог и Живот Вечни. (1. Јн. 5: 4-5, 19-20)

 15(28) августа 1932. г. Дан Успенија Мајке Божије – Сремски Карловци – Краљевина Југославија Председник Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве у иностранству Митрополит Антоније (Храповицки)

АНТИХРИСТ ВЕЋ ВЛАДА

  – Архиепископ Аверкије

 

„Пазите, како опасним путем ходите“ (Ефес. 5, 15).

Ове речи Апостола преведене су (са оригинала на словенске језике, прим. ПЖВ) овако: „Дакле, пазите добро како живите…“ . Овако наведене оне можда не звуче тако силовито и изражајно, али су, вероватно, за многе разумљивије.

Написао их је, још у првом веку наше ере, свети апостол Павле обраћеницима у хришћанство древног малоазијског града Ефеса. Ово веома важно упозорење великог „Апостола језика“ односи се, наравно, и на нас, као и све остале апостолске посланице- на хришћане свих времена и свих народа.

Ово упозорење нарочито је важно да запамтимо ми, „хришћани последњих времена“ који живе у целом свету, када је сваки онај, који жели да сачува верност Христу Спаситељу и буде истински хришћанин, са свих страна окружен безбројним саблазнима и искушењима, од оних најотворенијих до оних најскривенијих која је тешко препознати, али која су посебно опасна и погубна.

Сва историја рода људскога у последих 20 векова, од јављања Спаситеља Господа Исуса Христа свету, није ништа друго до тешка борба ђавола, кроз људе који су се вољно или невољно предали њему на службу, против истините вере Христове и лековитих плодова Искупитељне Жртве Господње, коју је принео за нас на Крсту на Голготи- борба да се у свету зацари непријатељ Христа- Антихрист.

Са ове тачке гледишта, свеукупна историја човечанства, сва ломљења такозване „политике“, постају јаснија и разумљивија. Истина, много тога је замаскирано, црно се представља као бело, а бело као црно, али и на то нас упозорава Апостол, када пише: „јер се сам сатана претвара у анђела свјетлости; није, дакле, ништа велико ако се и слуге његове претварају да су слуге праведности, којима ће свршетак бити по дјелима њиховим“ (2.Коринћанима 11,14-15). Ово смо имали прилике да видимо кроз целу историју, а нарочито често и јасно долази до изражаја данас. Ако нисмо духовно заслепљени тим „сатаниним слугама“ и не служимо сатани свесно или несвесно, знајући суштину светске историје, можемо релативно лако увидети шта се догађа и сачувати се од те страшне борбе „на живот и смрт“, која се сада тако интензивно води против нашег Господа Спаситеља и свих Њему верних слуга и искрених следбеника. Али тешко онима који остају слепи и ништа не виде или су заслепљени својим греховним страстима толико да не желе ништа да виде!

А „слуге сатанине“ или, такође, слуге Антихриста који треба да дође, користе слепоћу већине савремених људи и са истинском сатанском енергијом упорно и истрајно раде свој посао. Са посебном пажњом и на све могуће начине, уз помоћ свих расположивих средстава они за себе врбују своје следбенике, који свесно или несвесно, вољно или невољно, саучествују у њиховом обликовању света и стварању услова за долазак Антихриста као светског господара и владара целог човечанства.

На који начин?

Ево на који! Они кроз школе, медије и сваковрсну пропаганду шире међу људима либерализам и безбожништво, на сваки начин одвраћајући их од вере у Христа и од истинске Цркве, мењајући чак, тамо где је то потребно и корисно за њих, истинску Цркву једном „лажи-црквом“; они подривају темеље моралног живота, исмевају и одбацују савест, свест о добру и злу, систематски промовишу и подстичу разврат, нарочито међу младима, разарају породицу, лако допуштају разводе и абортусе, доносе законе и прописе који легализују неприродне сексуалне склоности и хомосексуализам и шире све врсте порнографије; под изговором „слободе“ и „демократије“, руше државне власти које почивају на јаким и здравим основама вере, подривајући њихов ауторитет ширењем клевета и инсинуација; организују директан или индиректан прогон вере и Цркве, малтретирају и угњетавају верне, који су неретко подвргнути страшним прогонима; под њиховим покровитељством је и раст криминала, не осуђују и не кажњавају криминалце; они, заправо, стреме да униште темеље благостања и добробити људи, изазивају разарање домаћинстава, инфлације и депресију, како би довели људе до потпуног очајања у стање свеопште анархије и томе слично.

Због чега они то раде?

Да би се људи, доведени у стање безнађа и очаја, везали за Антихриста који ће се појавити као за спаситеља који ће их избавити од свих зала и невоља, како би му се приклонили и дали му пуноћу власти над целим човечанством, као диктатору, апсолутном господару и владару, ономе који располаже њиховим животима и смрћу и самим њиховим душама.

Шта чине слуге Антихриста за остварење својих циљева?

Они потпуно преузимају у своје руке најважније аспекте савременог људског живота, свуда шире свој утицај и све држе под строгом контролом- преузимају власт над државама, капиталом и медијима.

Када су се уверили да је вера у Бога, у Христа, још увек јака у људима, и није је лако искоренити и уништити, они са доста успеха преузимају контролу и над црквеним властима, настоје да постану потпуни и апсолутни руководитељи религиозног и црквеног живота људи, оштро кажњавајући оне који им отказују послушност, како би све држали под својом влашћу беспоговорно и неопозиво.

Све ово горе наведено ми већ видимо у савременом животу. Због тога што се све ово дешава јавно и отворено, даје нам пуно и неотуђиво право да говоримо, пишемо и проповедамо о приближавању доласка Антихриста. Строго говорећи, Антихрист већ влада у савременом свету и жестоко се бори са Христом и истинским слугама Његовим, како би проширио свој утицај и завладао над свим људима.

Али, где је он, питате ме? Ми га још увек не видимо у некој конкретној личности, али он ипак спроводи свој сатански посао посредством многих својих следбеника. Такви су се почели појављивати још у апостолско време. Сетимо се шта је о томе писао у својој првој посалници љубљени Христов ученик свети Јован Богослов:
„И као што чусте да Антихрист долази, и сада су се појавили многи антихристи; отуда знамо да је посљедњи час…“ (1.Јованова 2,18).

На који начин је могуће непогрешиво препознати те „антихристе“, који се показују као „претече“ Антихриста, који ће се родити на крају века у једној одређеној личности?

И на то одговор даје свети Јован Богослов, упозоравајући све нас:
„Љубљени, не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет. По овоме распознавајте Духа Божијег: Сваки дух који признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, од Бога је; А сваки дух који не признаје да је Исус Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста, за којега сте чули да долази, и сада је већ у свијету.“ (1. Јованова 4, 1-3). Наравно, важно је имати на уму да се под термином „претече“ подразумевају ти „многи антихристи“ о којима говори св. Апостол већ у 2. глави своје посланице (ст.18).

Сада видимо јасније него икада пре остварење онога о чему је писао св. Апостол још у 1. веку! Колико се до сада појавило „антихриста“, који „нису исповедали Исуса Христа, јављеног у телу“, или који су Га лажно исповедали, желећи да људе доведу у заблуду, а заправо су се борили са истинитом вером Христовом, или који су сасвим отпали од ње и ту веру изврнули и унаказили. Нарочито много таквих „антихриста“ појавило се у ово наше подмукло време, када су ти „антихристи“, јавни или тајни, заправо потпуно, или барем у великој мери, преузели сву власт, грађанску и црквену, овладали капиталом и медијима, одлучно потискујући, а неретко и физички уклањајући, оне који им стоје на путу и спречавају их у остваривању њихових циљева и стремљења.

Према још неоствареним циљевима иду веома упорно и енергично, не оклевајући да употребе окрутност, обману и насиље, како би постигли оно што желе.

Ти „антихристи“ и њихови следбеници, уз помоћ власти, новца и медија, потчињавају својим циљевима све који су духовно слепи, који робују својим гресима и мисле само о задовољењу страсти, затварајући очи пред чистом, неисквареном истином Христовом, не желе да прочитају и чују опомене и упозорења Слова Божијег и светих богоносних отаца и учитеља вере- заправо све који нису духовно слободни, већ на било који начин поробљени од стране „антихриста“ служе им и угађају, а као награду за то добијају земаљска блага: власт, поштовање, новац, раскошан живот и сва телесна задовољства без икаквих забрана и препрека.

Савремена демократија или савремена препредена диктатура?

Сви такви људи не воле да слушају о Антихристу, смеју се, ругају и пљују оне који им говоре о њему, јер су срцем својим већ примили Антихриста као свог господара и доброчинитеља, а неки од њих су чак имали чинове свештенослужитеља и јерарха Цркве. По речима Апостола „они су од свијета, зато говоре од свијета, и свијет их слуша.“ (1. Јованова 4,5).

Међу њима, сви истински хришћани, а пре свега- истински служитељи Цркве- како је у Својој опроштајној беседи са ученицима на Тајној вечери рекао Господ Исус Христос- „нису од света“. Ове Његове речи морају знати и памтити сви они који желе да буду истински хришћани.

„Ако вас мрзи свијет, знајте да је мене омрзнуо прије вас. Кад бисте били од свијета, свијет би своје љубио, а како нисте од свијета него вас ја изабрах од свијета, зато вас мрзи свијет.“ (Јов. 15, 18-19).
Мржња овог света, који у зли лежи, јесте главни показатељ да смо на правом путу- да смо истински следбеници Господа нашега Исуса Христа. И обрнуто: „Не знате ли да је пријатељство према свијету непријатељство према Богу?“ (Јаков. 4,4)

Због тога је свако наше стремљење да будемо пријатељи са „онима који власт имају“ у садашње време, када свуда владају „антихристи многи“, који се јавно или скривено боре против Христа и Његове истините Цркве, сваки покушај да им се угоди, ласка и подилази у било којој мери јесте заправо „легализација“ издаје Христа и непријатељство против Њега, па макар они носили и одежде свештенослужитеља.

У ствари: да ли је могуће замислити апостоле Христове и верујуће људе како након распећа Христова седе за истим столом са Аном и Кајафом или Јудом Искариотским?! А тако често ово видимо данас!
Апостол Павле упозорава обраћајући се Ефесцима: „Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли.“ (Ефес. 5, 15-16), то јест: „Поступајте опрезно, не као неразумни, него као мудри, користећи време, јер су дани зли“.
Чини се да „зли дани“ никада нису били зли као ови које ми преживљавамо. Данас је све прожето и преплављено злом- неискреношћу, обманом, лукавством, издајом, од стране оних људи од којих, због положаја и звања које носе, то не би требало да се очекује.
Али то је најчудније и најжалосније! Многи, веома многи, који знају и виде све ово, поступају не као „мудри“, већ као „немудри“, и тиме погубљују и своје и душе других, вукући их према, не само временској-земаљској, него и вечној погибељи!

Данас је све прожето и преплављено злом- неискреношћу, обманом, лукавством, издајом, од стране оних људи од којих, због положаја и звања које носе, то не би требало да се очекује.

Не треба се плашити злобе света, већ се треба тешити речима Христовим, него се треба плашити да и сами не кренемо путем зла и отпадништва. Саблазни савременог света су небројене. Веома често, готово на сваком кораку, можемо срести људе зле и отпаднике, који тиме желе да добију земаљска добра, земаљска блага и лагодни живот.

Размишљају ли они- ти људи- о томе, какав ће одговор дати на Страшном суду Христовом, а посебно ако су они на црквеним и државним функцијама? На крају крајева, чињеница да они не желе да чују о овоме или о томе говоре са подсмехом, доказ је оног последњег- њиховог неверја! Никаква оштроумна и лукава „политика“ и „дипломатија“ неће их спасити на Суду!

Свима нама остаје да се дубоко замислимо над свим горе наведеним, а у вези са упозорењем светог апостола Павла, које се, очигледно, дешава у наше време: „Пазите, како опасним путем ходите!“

СТРАХОТЕ ВЛАДАВИНЕ АНТИХРИСТОВЕ - Св.Јефрем Сирин

О доласку Антихриста, о његовој владавини и о Страшном Другом Доласку Господњем

 

Тада ће горко заплакати свака душа: Тада ће сви увидети да их неизрецива мука прогони и дању и ноћу, и нигде неће наћи хране да утоле глад. Јер ће сурови надзорници бити постављенн на оном месту, и само ономе ко има на челу или десној руци жиг Мучитеља, биће бити дозвољено да купи себи мало хране, каква се нађе. Тада ће деца умирати у крилу мајки, умираће мајка над својим чедом, умреће тако и отац са женом и децом насред трга и неће бити никога да их сахрани и положи у гроб.

Од мноштва лешева на улицама свуда ће се ширити смрад који ће грозно мучити живе. С болом и уздисањем рећи ће свак јутром: „Кад ће вече, да се одморимо?“. Кад наступи вече, с најгорчим сузама говориће у себи: „Хоће ли скоро сванути, да се избавимо од ове муке која нас је снашла?“. Али неће бити где да се бежи али скрије, јер ће све бити у метежу, и море и копно – страх и ужас на мору, страх и ужас на земљи.

Много злата и сребра и свилене одеће никоме неће бити од користи у време ове муке, него ће сви људи блаженим звати мртве, покопане пре но је на земљу дошла ова велика беда. И злато и сребро ваљаће се по улицама, расуто, и нико га се неће дотицати јер ће свима омрзнути. Сви ће хитати да беже и сакрију се, али се нигде неће моћи склонити од страдања; напротив, при свој муци, глади и страху, уједаће их дивље звери и отровни гмизавци.

Страх изнутра, споља трепет; дању и ноћу лешеви на улицама. Задах на улицама, задах у домовима; глад и зеђ на улицама, глад и зеђ у домовима; гласови запомагања на улицама, гласови запомагања у домовима; ларма на улицама, ларма по домовима. Ридајући се сусрећу један с другим отац са сином и син са оцем, и мајка с кћерком. На улици, пријатељ с пријатељем, загрливши се, скончава живот; брат загрливши брата, умире.

Увенуће лепота лика сваког тела, и људи ће изгледати као мртваци. Увело је свако тело и жеља човечија. Они који су поверовали љутој звери и примили на себе безбожни знак Нечистог, приступиће тада к њему заједно, и с болом рећи: „Дај нам да једемо и пијемо, јер пропадамо мучени глађу, и отерај од нас отровне звери“.

И тај бедни, немајући могућности да то учини, с пуно ће мржње дати одговор, говорећи: „Одакле, људи, да вам дам да једете и пијете? Небо не да земљи кише, а земља не даје жетве и плодова“. Народи ће, слушајући то, заридати и лити сузе, немајући утехе у свом јаду, а при свему томе, још једна неизрецива мука придодаће се њиховој патњи, наиме то што су тако брзоплето поверовали Мучитељу. Јер он, бедник, неће моћи да помогне ни самоме себи, а како тек да укаже милост њима?

У то време велика ће бити оскудица од многих страхота које ће причинити Змија, и велики страх од земљотреса, хуке мора, од глади п жеђи и напада звери.

И сви који су примили печат Антнхристов и поклонили се Антихристу као благоме Богу, неће имати никаквог удела у Царству Христовом, него ће заједно са Змијом бити бацчени у пакао.

Блажен је онај ко се покаже целосно светим и верним, коме је срце несумњиво предано Богу, јер ће храбро одбити све предлоге Змије, одолевајући и мучењима и чаролијама њеним.

Но пре него што се ово деси, Господ ће по милосрђу своме послати Илију Тесвићанина и Еноха, да они људском роду објаве богопоштовање, храбро проповедајући свима истинску побожност, учећи их да не верују Мучитељу из страха, вапијући и говорећи: „То је лаж, о људи! Нико нека ни мало не верује, нека се нико не повинује богоборцу! Нека никога од вас не обузима страх, јер ће он ускоро постати немоћан. Ево, Свети Господ иде с неба да суди свима који повероваше његовим знацима“.

Уосталом, неће ни тада бити много оних који ће хтети да послушају и поверовати Пророцима. Спаситељ чини ово да би показао Своје неисказиво човекољубље, па се ни у то време неће оставити род људски без проповеди, како би сви били одговорни на Суду.

Многи од Светих, који се тада уопште нађу, кад дође Нечастиви, рониће реке суза Светоме Богу да их избави од Змије и хитајући веома побећи ће у пустиње, да би се, посипајући прах и пепео по главама својим, у великом смирењу молили дан и ноћ.

И биће им ово даровано од Светога Бога: Благодат Његова одвешће их на за ово одређена места, и спашће се, скривајући се у раселинама земаљским и пустињама, не видећи знаке и претње Антихристове, јер ће се онима који имају духовно знање без труда јасно открити долазак Антихриста.

А коме је ум прикован за световне ствари и ко љуби земаљско, томе ово неће бити јасно, јер ко је вазда у оковима дела житејских, ако и чује, неће веровати и наљутиће се на онога који му буде говорио. А Свети ће се оснажити – јер ће одбацити сваку бригу о своме животу.

Заплакаће тада све – земља и море, заплакаће ваздух, а с њима и дивље звери и птице небеске; заплакаће брда и долине и дрвеће на пољима; заплакаће и светила небеска због рода човечијег, јер се сви отуђише од Светога Бога и повероваше лажи, примивши на себе, уместо Животворнога Спаситељевог Крста знак одвратнога богоборца. Заридаће земља и море, јер ће се у једном трену прекратити глас псалама и молитава са усана људских; заплакаће горким плачем све Цркве Христове јер неће бити богослужења и Приношења.

По истеку три и по године власти и деловања Нечистога, када се испуне све саблазни на земљи, доћи ће, најзад, како је речено, Господ, слично муњи која бљешти с неба, доћи ће Свети, Пречисти, Страшни и Славни Бог нас, са неупоредивом славом, а ка претходница Његова, чинови Ангела и Архангела, сви као пламен огњени и река са страшном хуком, пуна огња, Херувими с обореним очима и Серафими летећи и скривајући лица и ноге крилима огњеним и с трепетом позивајући: „Устаните, упокојени, дошао је Женик!“.

Отвориће се гробови и у трену ока пробудиће се сва поколења и угледати свету лепоту Жениха, а безбројна мноштва и хиљаде хиљада Ангела и Архангела, небројене војске, обрадоваће се великом радошћу! Свети и Праведни и сви они који нису примили жиг Змије и Нечастивога биће радосни. Мучитељ и сви демони, које свежу Ангели, као и сви који су примили жиг његов, сви безбожни и грешни, везани ће бити изведени пред Суд.

И Цар ће их осудити вечном осудом на огањ неугасиви. Сви они који не примише жиг Антихристов и сви који се скриваху у пустињама, обрадоваће се са Жеником у вечном и небеском Двору са свима Светима у бесконачне векове векова.

 

 

О доласку Антихриста, о његовој владавини и о Страшном Другом Доласку Господњем

 

Ја, најмањи, грешни, испуњен преступима, Јефрем, хоћу ли бити кадар да искажем оно што је изнад мојих снага? Но како је Спаситељ, по благости Својој, и неуке научио премудрости, а преко њих свуда просветио верне, тако ће Он и мој језик учинити јасним, без мане, на корист и (поуку) како мени самоме, који говорим, тако и свим слушатељима.

Злоба клете Змије

Али, с болом почех беседу, и са уздисањем ћу говорити о крају овога света, и о оној најбестиднијој и ужасној Змији, која ће узбунити свеколико поднебесје, и у срца човечија улити страх, малодусност и страсно неверје и чинити чудеса, знамења и застрашивања „да би, ако је могуће, преварили и изабране“ (Мат. 24-24), и све обманути лажним знамењима и привидним чудесима која ће учинити.

Јер, по допуштењу Светога Бога, она: ће добити власт да вара свет, због тога што се свет испунио безбожјем и на све стране се чине ужаси сваке врсте. Зато је Пречисти Владика, због безбожја људског. допустио да свет буде искушан духом лажи, јер се тако људима прохтело – да одступе од Бога и заволе Лукавога.

Велики подвиг, браћо, чека у та времена нарочито верне, када сама Змија, са великом влашћу, буде чинила знамења и чудеса, када се у страшним Призрацима (привидјењима) буде приказивапа слична Богу, и летела буде кроз ваздух, и када се сви демони, слично Ангелима, буду узнели пред мучитељем. Јер ће се силно огласити мењајући (свој лик) и бескрајно застрашујући све људе.

Ко ће се тада, браћо, показати као онај ко је ограђен непоколебивом вером, као онај ко има у души верни знамен – свети Долазак Јединородног Сина, Бога нашега, када сагледа ову неизрециву муку одасвуд надолазећу на сваку душу!?

Јер за ту муку неће бити уопште ни откуда, ни са земље ни са мора, икакве утехе, ни одмора. Ускоро, када буде видео да је читав свет у метежу, да свако бежи да се скрије у планинама, и док једни умиру од глади, да се други топе као восак од жеђи, и да нема никог да се смилује, када видео буде да свако лице пролива сузе и са силном жељом пита „има ли негде на земљи речи Божије“, и чуо одговор „нигде“, који ће човек поднети ове дане, ко истрпети неподносиву муку?!

Ускоро, када буде видео помешане народе, који ће од крајева земље ићи да виде Мучитеља, и при чему ће се многи поклонити Мучитељу, у дрхату кличући: „Ти си наш спаситељ“?!

Море се комеса, земља сахне, небеса не дају кише, растиње вене, и сви што живе на истоку земље од великог страха на запад беже, а они што живе на западу у дрхату беже на исток. Бестидни ће, примивши тада власт, поспати демоне у све крајеве да смело проповедају: „Велики цар јавио се у слави, идите и видите га“. У кога ће бити као дијамант тврда и отпорна душа, да мужанствено (храбро) поднесе све те саблазни? Где је, како рекох, такав човек, кога би прослављали сви Ангели?

А мене, христољубива и савршена брацо, обузима ужас при самом сећању на Змију, док премишљам у себи о патњи која ће постици људе у та времена и помишљам на то колико ће се суровом према људском роду показати та гнусобница и колико ће више још те злобе имати према Светима (православним Хришћанима, нап.прир.) који ће моћи да одолевају њеним привидним чудесима. Јер ће се тад наћи много људи благоугодних Богу, којима ће у брдима и пустим местима бити могуће да се спасу многим молитвама и плачем срца.

Јер Свети Бог, видећи њихове неисказиве сузе и искрену веру, смиловаће им се као нежни Отац и сачуваће их тамо где се буду крили, све док свепогана Змија не престане да тражи Свете по земљи и по мору, сматрајући да се већ зацарила на земљи и да су јој сви потчињени. И не схватајући своју немоћ и ону гордост због које је пао, намислиће Нечастиви да се успротиви Господу у онај страшни час када Господ дође с небеса.

Ипак, довешће земљу у смутњу, и све преплашити лажним чаробничким знацима. У време, када Змија дође, неће бити мира на земљи, биће велика мука, метеж, неред, смрт и глад у свим крајевима. Јер је Сам Господ нас Божанственим устима изрекао да такве невоље „није било од почетка Богом створеног света“ (Марко 13-19).

Како онда ми грешни да представимо тако превелику, чак неизрециву невољу, када ју је тако назвао Бог? Нека свако са пажњом заустави свој ум на оним светим речима Господа и Спаситеља, нашег која кажу да Он, по благости Својој, због превелике муке и нужде, жели да скрати дане невоље опомињуцћи нас и говорећи: „Молите се Богу да бежање ваше не буде у зиму ил у суботу!“! (Мат. 24-20); и још: „Бдите једнако“ и непрестано „молите се Богу да будете кадри утећи од свега овога што ће се збити, и, стати пред Бога“ (Лука 21-36); јер је време близу.

И сви смо ми подвргнути овој невољи, али ћемо непрестано, са сузама и молитвама, дан и ноћ припадати к Богу, да би смо се грешни спасли. Ко има скрушења и суза, тај у молитвама нек моли Господа да га избави велике невоље која ће доћи на земљу, и да уопште не види саму Звер, а такође ни да не чује какве ће на разним местима бивати страхоте, земљотреси, глад, и различите смрти на земљи.

Неопходна је зато душа мужанствена, способна, да тако кажем, да кормилари својим животом усред ових саблазни. Ко се пак, показе, макар и најмање, као лењивац, њега ће лако савладати и обузети знамења лукаве и покварене Змије, а такав ће се на Суду показати неоправдан, јер је сам, добровољно, поверовао Мучитељу. Много нам је молитава и суза потребно, љубљени, да бнсмо постојано стајали у искушењима. Много ће обмана приредити Звер, јер ће он. богоборни, пожелети све да погуби.

 

Сплетке Старе Змије

 

Послушајте, христољубива браћо моја, шта је он учинио у пустињи, са Израиљом изашавшим из Египта, како се лукаво он, Клети и Свепогани, и подмукло довзо да их све увуче у најтежи грех.

Убацио је мисао Валааму да пружи најзлобнији савет Валаку, цару медиамском, да градске жене уведе у колибе и улови њима Израиљце, окренувши их блуду и идолском жртвоприношењу, да би их на крају сатро Бог, као безбожнике, кад сви буду блудничили с овим женама као бесловесни. И постави цар жене јавно пред народом и трпезе пред вратима с леваницама и жртвама, све увлачеци у смрт, да би они који хоће да чине блуд с овим нечистим женама прво жртвовали леванице (идолима, нап.прир.), а потом ушли у колибе, јер жене нису ништа друго тражиле од Израилаца, него су свакога ко им долази принуђавале да принесе жртву.

И кнежевима цар понуди кћери кнежевске, и богатима кћери богаташке, а свом осталом народу мноштво жена из простог народа, да би их све заједно уловио у смрт, и да се богаташ не згади сиромашне, а кнез неке кћери простог човека. Видиш ли дело неправде, сплетку лукаву! Како свима ископа јаму погибељи за смрт! Виде ли ко од вас када тако бестидно дело – блуд наоружан двосеклим мачем? Јер су двоструко страшном смрћу уништавале жене оне, који им улазаху, нагонећи их да приносе жртве (идолима, нап.прир.) и блуднице.

Овом ће истом начину прибећи Муцчитељ, да би постигао да сви понесу на себи печат Звери, кад у своје време, при храју света, дође он да сваког обмане знацима, да једино на такав начин могну да купе себи храну и све што им је потребно. Ради остварења овога поставиће у народу старешине. Обратите пажњу, браћо, на изузетно опаку замку Звери, на подмуклост њенога лукавства: почиње од стомака, да би човек, доведен до границе издрживости недостатком хране био принуђен да прими њен печат.

А свој печат гнусни стављаће не на било који део тела, него на десну руку човекову. А такође, стављаће свој нечастиви знак и на чело, да човек не буде у могућности да се десном руком осењује знамењем Христа Спаситеља нашега, а такође и да не би могао да стави себи на чело, без сумње, страшно и свето Име Господње и славни и страшни Крст Спаситељев.

Јер зна овај несрећник да ће Крст Господњи, ако буде на ономе на коме уписан, разрушити његову силу. И због тога ће постављати печат на десној руци човека, јер она запечаћује Крстом све удове наше, а на сличан начин и чело на свом врху носи Спаситељеа знак, као што свећњак носи извор светлости. И тако, браћо моја, свим верним и снажним христољубивим људима предстоји тежак подвиг, да ни једном не поклекну до смртнога часа, и неизнемогну, када Змија буде уписивала свој печат уместо Крста.

Јер ће се на све начине старати да Име Господа и Спаситеља – ово Свесвето и Пречисто Име – уопште не буде спомињано у времену Змије. А чиниће ово у немоћи, бојећи се и дрхћући од Свете Силе Спаситељевог Имена. Јер, ко се не запечати, њеним печатом, неће бити плен њене обмане – од таквога неће одступити Господ, већ ће просветљавати његово срце и привући га к Себи.

Будући убројани међу Свете, христољубиви и верни, са сузама вас преклињем и саветујем ја жалосни, не дајмо се лако уловити од стране Непријатеља, боље рећи бивајмо неухватљиви Силом Крсном. Неизбезни подвиг већ је пред вратима. Сви узмимо на себе штит вере са љубављу поцрпимо са Божанственога Источника (Извора) спасоносна за душе наше надања.

Мислим, љубљена брацо, на Нестворену Једносуштну Тројицу, овај Источник, Који је извор живота. Ако је душа наша ограђена таквим оружјем, онда је Змија побеђена. При свему томе, дужни смо молити се да „не паднемо у напаст“, и „бег нас да не буде у зиму“. И тако, будите спремни, као верне слуге, које воле свога Господара и не прихватају другога. Јер ће овај злочестиви и ужасни лопов доћи изненада, у своје време, с намером да украде, покоље и погуби изабрано стадо истинитог Пастира.

Он ће узети на себе спољашњи вид истинитога Пастира, како би обмануо овце од стада. Но они који добро познају Свети Гласистинитог Пастира, истог часа ће препознати обмањиваца, због тога што глас злочестивога ни мало не личи на глас истинитог Пастира, и испуњен је злобом – то је притворни глас лопова, па убрзо постаје јасно какав је он. Побринимо се сада да сазнамо, као друго, у каквом ће лику доћи на земљу бестидна змија.

Спаситељ, желеци да спасе људски род, родио се од Дјеве, као човек, победио ђавола светом Силом Свога Божанства, и био кротак и смеран (смирен) на земљи, да би нас узвео са земље на небо. Овај исти Бог, Који је стварно и истински био зачет, ваплотио и родио се по телу нашем од Свете Дјеве, крсним Својим страдањем спасавши све, и дао је Заповести. Он ће опет доћи у последњи дан, да суди живима и мртвима, и свим праведнима и безбожнима даће по делима њиховим, као праведни Судија.

Лицина и право лице Свепоганога

Знајући ово – да ће Господ опет доћи са неба у Слави Божанства – замислио је Непријатељ да сам узме привид Његовог доласка и тако обмане све. Али наш Господ на лучезарним ће облацима доћи на земљу попут страшне муње. Неће тако, неће на светлим облацима, доћи на земљу Непријатељ, јер је он преступник.

Уистину, његово оруђе ће се родити од нечисте жене, и неће се он сам (ђаво) ваплотити, него ће као његова слика доћи Свепогани (Антихрист), као лопов, да би све обмануо: доћи ће притворно као побожан, градећи се смирен и кротак, као неко ко мрзи – како же говорити о себи – неправду, гнуша се идола, поштује побожност, добар, скроман, изузетно пристојан и лепог изгледа, веома постојан, према свима љубазан, увазавајући нароцито народ јудејски, јер ће Јудеји очекивати његов долазак.

При свему томе, имаће велику моћ да чини чудеса, знаке и застрашивања, користећи се лукавствима како би свима угодио, и да би га што пре заволео прост народ. Неће примати поклоне, ни говорити гневно, нити изгледати мрачан и љут, него ће увек бити умиљат. Према томе, благим изгледом ће заваравати свет, док се не зацари.Јер кад многи народи и сталежи увиде такве врлине, савршенства и моћи. све ће у исти мах обузети иста мисао, и са највећом радошћу ће га поставити за Цара, говорећи један другоме: „Где ћемо још наћи човека тако доброг, праведног?“

Више од свих прославиће га и обрадовати се његовом царевању народ богоубица – Јудеји. Због тога ће и он, старајући се о њима, као да их претпоставља другима, подићи поново њихов Храм.

Током царевања на земљи ове Змије, народи ће од свег срца постати његови савезници. Едом, Моав, а такође и Аморејци, с радошћу ће му се поклонити, као законитом цару, и биће међу првим његовим поборницима.

Убрзо потом, учврстицће се његово царство, и с гневом ће поразити тројицу великих царева.

 

Чаробњачке вештине

 

Затим ће се ова Змија погордити у срцу преко сваке мере и изригати своју горћину: бљујужи смртоносни отров са Сиона, изазваће пометњу у васељени, подићи ће њене крајеве, све ће притиснути, оскврнувши многе душе, поступајући већ не као човек добронамеран, брижан, љубазан, већ у свакој прилици суров, жесток, гневљив, раздражљив, нагао, диваљ, страшан, одвратан, мрзитељ, мрзак, љут, лукав, погубак, бестидан, у свом свирепом безумљу покушавајући да читав род смртника суноврати у океан безбожја, производећи велике знаке и многобројне претње, приказујући све ово лажно, а не истински.

На тај начин Мучитељ ће премештати брда, у лажном призраку (привиђењу), а не стварно. У присуству многобројне гомиле, састављене од разних народа и сталежа, која ће га славити због незамисливих чудеса, силовито ће се огласити од чега ће се потрести место на коме је сабран народ пред њим, и дрско ће казати: „Познајте сви народи велику моћ моје власти.

Ево, пред свима вама наређујем овој великој планини, која стоји пред нама, да, на моју реч, са мора дође овамо к нама”. И реци ће Нечисти „Наређујем ти, дођи сада овамо кроз море“. И на очи гледалаца, брдо ће поћи, у ствари нимало се не помјерајући из својих основа. Јер, што је у почетку стварања утемељио и поставио Свевишњи Бог, неће бити под влашћу овог најгнуснијег, већ ће он почети да обмањује свет магијским чаролијама.

Такође, другом брду, које лежи у дубини великог мора, у виду веома великог острва, наредиће да сиђе са свога места и на задовољство гледалаца изађе на копно, на лепу обалу. Иако се острво уопште неће помаћи из мора, опет ће се чинити да је оно брдо, које стоје на копно. И још ће ова Змија раширити руке и дозвати мноштво гмизаваца и птица.

На сличан начин ступиће на небо и поћи по њему као по земљи, а све то биће само привиђење. И многи ће поверовати и прославити га, као силног Бога.

Али ономе ко има Бога у себи биће бистре оци срца, и искреном вером јасно ће видети и препознати га. Свако, ко носи у себи страх Божији и коме су чисте очи срдачне, тачно ће знати да се ни брдо није покренуло са свога места, нити је острво прелазило из мора на копно.

 

Страхоте Антихристове владавине

 

Тада ће горко заплакати свака душа: Тада ће сви увидети да их неизрецива мука прогони и дању и ноћу, и нигде неће наћи хране да утоле глад. Јер ће сурови надзорници бити постављенн на оном месту, и само ономе ко има на челу или десној руци жиг Мучитеља, биће бити дозвољено да купи себи мало хране, каква се нађе. Тада ће деца умирати у крилу мајки, умираће мајка над својим чедом, умреће тако и отац са женом и децом насред трга и неће бити никога да их сахрани и положи у гроб.

Од мноштва лешева на улицама свуда ће се ширити смрад који ће грозно мучити живе. С болом и уздисањем рећи ће свак јутром: „Кад ће вече, да се одморимо?“. Кад наступи вече, с најгорчим сузама говориће у себи: „Хоће ли скоро сванути, да се избавимо од ове муке која нас је снашла?“. Али неће бити где да се бежи али скрије, јер ће све бити у метежу, и море и копно – страх и ужас на мору, страх и ужас на земљи.

Много злата и сребра и свилене одеће никоме неће бити од користи у време ове муке, него ће сви људи блаженим звати мртве, покопане пре но је на земљу дошла ова велика беда. И злато и сребро ваљаће се по улицама, расуто, и нико га се неће дотицати јер ће свима омрзнути. Сви ће хитати да беже и сакрију се, али се нигде неће моћи склонити од страдања; напротив, при свој муци, глади и страху, уједаће их дивље звери и отровни гмизавци.

Страх изнутра, споља трепет; дању и ноћу лешеви на улицама. Задах на улицама, задах у домовима; глад и зеђ на улицама, глад и зеђ у домовима; гласови запомагања на улицама, гласови запомагања у домовима; ларма на улицама, ларма по домовима. Ридајући се сусрећу један с другим отац са сином и син са оцем, и мајка с кћерком. На улици, пријатељ с пријатељем, загрливши се, скончава живот; брат загрливши брата, умире.

Увенуће лепота лика сваког тела, и људи ће изгледати као мртваци. Увело је свако тело и жеља човечија. Они који су поверовали љутој звери и примили на себе безбожни знак Нечистог, приступиће тада к њему заједно, и с болом рећи: „Дај нам да једемо и пијемо, јер пропадамо мучени глађу, и отерај од нас отровне звери“.

И тај бедни, немајући могућности да то учини, с пуно ће мржње дати одговор, говорећи: „Одакле, људи, да вам дам да једете и пијете? Небо не да земљи кише, а земља не даје жетве и плодова“. Народи ће, слушајући то, заридати и лити сузе, немајући утехе у свом јаду, а при свему томе, још једна неизрецива мука придодаће се њиховој патњи, наиме то што су тако брзоплето поверовали Мучитељу. Јер он, бедник, неће моћи да помогне ни самоме себи, а како тек да укаже милост њима?

У то време велика ће бити оскудица од многих страхота које ће причинити Змија, и велики страх од земљотреса, хуке мора, од глади п жеђи и напада звери.

И сви који су примили печат Антнхристов и поклонили се Антихристу као благоме Богу, неће имати никаквог удела у Царству Христовом, него ће заједно са Змијом бити бацчени у пакао.

Блажен је онај ко се покаже целосно светим и верним, коме је срце несумњиво предано Богу, јер ће храбро одбити све предлоге Змије, одолевајући и мучењима и чаролијама њеним.

Но пре него што се ово деси, Господ ће по милосрђу своме послати Илију Тесвићанина и Еноха, да они људском роду објаве богопоштовање, храбро проповедајући свима истинску побожност, учећи их да не верују Мучитељу из страха, вапијући и говорећи: „То је лаж, о људи! Нико нека ни мало не верује, нека се нико не повинује богоборцу! Нека никога од вас не обузима страх, јер ће он ускоро постати немоћан. Ево, Свети Господ иде с неба да суди свима који повероваше његовим знацима“.

Уосталом, неће ни тада бити много оних који ће хтети да послушају и поверовати Пророцима. Спаситељ чини ово да би показао Своје неисказиво човекољубље, па се ни у то време неће оставити род људски без проповеди, како би сви били одговорни на Суду.

Многи од Светих, који се тада уопште нађу, кад дође Нечастиви, рониће реке суза Светоме Богу да их избави од Змије и хитајући веома побећи ће у пустиње, да би се, посипајући прах и пепео по главама својим, у великом смирењу молили дан и ноћ.

И бице им ово даровано од Светога Бога: Благодат Његова одвешће их на за ово одређена места, и спашће се, скривајући се у раселинама земаљским и пустињама, не видећи знаке и претње Антихристове, јер ће се онима који имају духовно знање без труда јасно открити долазак Антихриста.

А коме је ум прикован за световне ствари и ко љуби земаљско, томе ово неће бити јасно, јер ко је вазда у оковима дела житејских, ако и чује, неће веровати и наљутиће се на онога који му буде говорио. А Свети ће се оснажити – јер ће одбацити сваку бригу о своме животу.

Заплакаће тада све – земља и море, заплакаће ваздух, а с њима и дивље звери и птице небеске; заплакаће брда и долине и дрвеће на пољима; заплакаће и светила небеска због рода човечијег, јер се сви отуђише од Светога Бога и повероваше лажи, примивши на себе, уместо Животворнога Спаситељевог Крста знак одвратнога богоборца. Заридаће земља и море, јер ће се у једном трену прекратити глас псалама и молитава са усана људских; заплакаће горким плачем све Цркве Христове јер неће бити богослужења и Приношења.

По истеку три и по године власти и деловања Нечистога, када се испуне све саблазни на земљи, доћи ће, најзад, како је речено, Господ, слично муњи која бљешти с неба, доћи ће Свети, Пречисти, Страшни и Славни Бог нас, са неупоредивом славом, а ка претходница Његова, чинови Ангела и Архангела, сви као пламен огњени и река са страшном хуком, пуна огња, Херувими с обореним очима и Серафими летећи и скривајући лица и ноге крилима огњеним и с трепетом позивајући: „Устаните, упокојени, дошао је Женик!“.

Отвориће се гробови и у трену ока пробудиће се сва поколења и угледати свету лепоту Жениха, а безбројна мноштва и хиљаде хиљада Ангела и Архангела, небројене војске, обрадоваће се великом радошћу! Свети и Праведни и сви они који нису примили жиг Змије и Нечастивога биће радосни. Мучитељ и сви демони, које свежу Ангели, као и сви који су примили жиг његов, сви безбожни и грешни, везани ће бити изведени пред Суд.

И Цар ће их осудити вечном осудом на огањ неугасиви. Сви они који не примише жиг Антихристов и сви који се скриваху у пустињама, обрадоваће се са Жеником у вечном и небеском Двору са свима Светима у бесконачне векове векова.

Амин.

ЦРКВА ХРИСТОВА У ВРЕМЕ АНТИХРИСТОВО

                           Према учењу Светог ПисмаиСветих Отаца:

                                                             И на овом камену сазидаћу

                                                             Цркву Своју, и ни врата паклена

                                                             неће је надвладати. (Мат. 16,18)

                                                             Истинита је реч, чврсто обећање.

                                                             Црква је непоколебива, чак и

                                                             ако сам пакао крене на њу и

                                                             владари таме изазову потрес.

  

Свето Писмо недвосмислено сведочи да ће сви припадници царства Антихристовог имати посебан жиг, којим ће се разликовати од Хришћана (Откр. 13, 16-17): "И учини све, мале и велике, богате и сиромашне, слободњаке и робове, те им даде жиг на десној руци њиховој или на челима њиховима. Да нико не може ни купити ни продати, осим ко има жиг, или име звијери, или број имена њезина".

Како ће људи доћи у стање такве заслепљености у коме ће људско биће, какво су и они сами, прогласити за Бога? Хоће ли човечанство изгубити свој здрави разум? Ова обмана ће се јавити у време у коме ће вера људска у Бога Истинитог увенути, и зато ће их Бог "дати у покварен ум, да чине што не ваља" (Рим. 1, 2). Предаће их у покварен ум због безбројних преступа њихових, због њиховог противљења Истини и крајње покварености срца. Стога ће они бити заслепљени и неће бити у могућности да разликују истину од лажи, па ће истину Божију претворити у лаж, и обожаваће твар и служиће јој уместо Творцу (Рим. 1, 25). "Јер љубави истине не примише да би се спасли. И зато ће им Бог дати силу пријеваре, да вјерују лажи: да приме суд сви који не вјероваше истини, него вољеше неправду" (2. Сол. 2, 10-12). Ови ће људи заборавити Творца и служити створење. У то време ниједно видљиво створење по сили и моћи неће моћи да се упореди са Антихристом, нити ће имати утицај какав је његов, који ће он остваривати средствима за застрашивање и заслепљивање људи, тако да ће они обожавати ово необично биће.

Мада ће Антихрист свој утицај проширити на сваки народ на земљи, Света Црква Христова постојаће све до другог славног доласка Господњег. Сам Господ је обећао Својим Апостолима: "Сазидаћу Цркву Своју и ни врата паклена неће је надвладати" (Мат. 16, 18). Под речју "Црква" треба подразумевати све оне који су верни Христу и следе Његово учење. Речима "врата паклена" Спас означава сваку врсту прогона Цркве, на пример, искушења, јереси, и све силе које враг користи, укључујући и Антихриста.

Сам Спаситељ је рекао да ће Јевреји Антихриста препознати као свога месију. "Ја дођох у име Оца Својега и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити" (Јов. 5, 43). Видимо да је вера у два Христа немогућа. Онај који прихвати правог Христа, мора одбацити лажног; а онај који прихвати лажног, мора се одрећи правог Христа – Месије.

 

Свети Атанасије Велики пише о обећању Господњем које се тиче очувања Цркве: "Истинита је реч, чврсто обећање. Црква је непоколебива, чак и ако сам пакао крене на њу и владари таме изазову потрес".

Антихрист ће се појавити непосредно пре другог доласка Христовог, према Светом Писму (Дан. погл. 7, 11, 12; Откр. погл. 12, 13, 17, 20; Мт. погл. 24; Марк. погл. 13; Лука погл. 17, 21; 2. Сол. погл 2) и према учењу Светих Отаца Цркве

 

Блажени Августин запажа: "Прво гоњење Цркве, када су Хришћани принуђивани да приносе жртве идолима уз претњу прогањањем, мучењем и смрћу, било је силом спроведено. Друго гоњење Цркве спроводили су лажни учитељи и лажна браћа, служећи се лукавством и обманом. Треће гоњење биће од Антихриста, и биће најопасније од свију јер ће се састојати од силе, лукавства и преваре. Силу ће употребљавати да би спровео своју вољу, а лажна чуда да би обмануо".

Коначни исход Антихристове побуне против Цркве биће тај да ће он на своју страну привући оне "који љубави истине не примише да би се спасли". Према Светом писму, Антихрист ће владати не само умовима и срцима оних који су Христа одбацили, него ће с њима створити и читаву заједницу, а они ће га препознати као свог поглавицу и следиће његова наређења. Писмо често спомиње да ће Антихрист бити цар и освајач који ће заратити с многим владарима и поразити их, ригајући хуле на Бога, и тлачећи свеце Божије (Дан. 7, 23-25).

"Сви рани писци Цркве уче да ће пред крај света бити десет царева... и да ће устати једанаести мањи цар (Антихрист) који ће поразити тројицу од десеторице..., и победивши их, остала седморица ће се потчинити његовој власти".

У Светом Писму царство Антихристово описано је као друштво супротно Цркви Божијој чак и у својој спољашној организацији. У Откривењу видимо да ће Сатани бити допуштено да дела слободно, да из свих народа сабере људе под своју власт и са њима да опколи табор светих вољени град (Откр. 20, 7-9). Свети Августин тумачи ово "Биће то последњи прогон који ће претходити страшном суду; у читавом свету ће Света Црква бити изложена слугама ђавољим".

Блажени Августин каже да ће Антихрист спречавати крштавања деце, мада ће бити родитеља који ће радије издржати сва мучења него да оставе децу некрштену. 

У антихристова времена ђаво ће бити ослобођен, зато ће веће насиље бити од ослобођеног ђавола него кад је био свезан, и гоњења овог времена превазићи ће сва претходна гоњења по својој суровости. Он ће све силе своје употребити за прогон Цркве.

Сличне мисли налазимо изражене у делима Светог Андреје Кесаријског и Светог Јована Дамаскина.

 

И заиста, чуда ће му бити лажна. Свети Амвросије Милански вели: "Баш као што је Син Божији, оваплоћен, поставши човеком, доказивао да је Бог Својим знацима и чудесима, тако ће се Сатана отворити према човеку, да би лажним чудесима себе Богом показао." Она су лажна по свом пореклу, јер исходе од оца лажи кроз кога ће доћи Антихрист. 

Стога, уче Оци Цркве, "Сатана ће се служити Антихристом као оруђем, делајући кроз њега". По својој суштини, чуда ће бити лажна јер неће превазилазити природне законе свемира – како их превазилазе истинска чуда, која се чине у складу са вољом Божијом, јер ова (воља) побеђује законе природе. Иако лажна у сваком погледу, чуда ће изгледати као права. У додатку, ове Апостолове речи указују на лажна чуда и превару – подмуклост, које ће Антихрист користити као средство за побеђивање над слабима у вери. Рекавши да ће непријатељ Божји доћи са "сваком силом, и знацима он додаје и сваком пријеваром неправде међу онима који гину, јер љубави истине не примише да би се спасли" (2. Сол. 2, 10).

 Лажни пророк ће прорицати о Антихристу и тврдиће и да је он Христос, а и сам безаконик лично настојаће да све обмане како је он – Христос.

Свети Иларије сведочи да кроз јеретике аријанце ђаво покушава да убеди људе како Христос није јединородни Син Божији него син по благодатном усвојењу. Кроз Антихриста он ће убеђивати људе да Христос није Син Божији чак ни по усвојењу, на тај начин потпуно срамотећи име истинског Христа.

 

 Стога Св.Иринеј Лионски, Антихриста назива отпадником од Христа који ће захтевати да се узвиси изнад свега и да му се клањају као Богу. Апостол Јован пише: "Ко је лажљивац осим онога који одриче да Исус није Христос? Ово је антихрист, који се одриче Оца и Сина" (1. Јов. 2, 22). Према томе, у складу са Светим Писмом, најсуштаственији и најочитији знак Антихриста биће његово одрицање божанства Господа Исуса Христа.

Свети Иринеј Лионски вели да ће Антихрист завести царство у које ће сабрати, под својом влашћу, неверујуће Јевреје. 

  Непријатељ ће седети у храму Јерусалимском, да би себе показао као Христа. Захтеваће да га сви њиме зачарани као Христа обожавају. Антихрист ће тражити поклоњење као да је он Бог".

Свети Иринеј Лионски зове Антихристово време временом суровости и тешког прогона Цркве, које ће бити горе од сваког претходног у историји.

Свети Иполит Римски пише да ће Антихрист, осиони гордељивац, наредити народима да смрћу казне све Хришћане који одбију да му се клањају као Богу.

Испунивши се гордошћу, Антихрист ће почети да се преузноси и велича себе као Бога и изригнуће хулу на Христа". Чинећи ово тако отворено да ће наредити да се побију сви који му се не клањају као Богу.

У Првој посланици Еванђелист Јован јасно сведочи да Антихрист неће потајно одбацити Господа Исуса Христа који је у телу дошао, него ће то отворено учинити (1. Јов. 4, 3). Речи "који не исповеда" не значе само скривено одбијање вере у Христову Божанственост, него је то одбијање отворено, показано пред другима. Овим речима Спаситељ исказује исту идеју (Лука 12, 8; Мат. 10, 32; Марко 8, 38). Уопште, у језику Светог писма реч "исповедати" користи се као појам отвореног, гласног потврђивања истине која је извесна и овај појам се разликује од унутарње, скривене вере (упор. Рим. 10, 10; Тит. 1, 10; Јн. 1, 9; 2. Јн. 1, 7; Рим. 10, 9). Апостол Јован користи појам "не исповеда" да означи отворено одбацивање Христове Божанствености. "Кушајте духове" вели он, јесу ли од Бога... сваки дух који не исповеда да је Исус Христос у телу дошао није од Бога"... Он унапред упозорава да ће Антихрист отворено одбацивати Оца и Сина. Упозорење је врло прецизно да Хришћани не би упали у замке Антихристове у дане кад се Он јави.

 

Св.Јован Шангајски:  Антихрист ће бити човек,а не оваплоћени ђаво.Онће бити врло паметан и биће обдарен вештином општења са људима.Он ће бити опчињујући и љубазан,биће сажаљив,чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти.И када је он толико учврсти да га читав свет призна,он ће тада показати своје лице.
У доба антихриста Јерусалим ће постати престоница света,који је признао власт антихриста.
Настаће масовно одпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи и као оправдање ће наводити изврстан положај цркве.
Крај света не означава његово уништење, него промену.
Страшни Суд не зна за сведоке или званичне записнике.Све је записано у душама људским и ти записи,те ,,књиге"се показују.Све постаје очигледно свима и самоме себи и стање људске душе свакога усмерава лево или десно.  

       

Свети Јован Дамаскин учи: "Чак и ако "врата паклена" устану против Цркве, то јест, уста јеретика, оруђа демонска, они неће победити Цркву, иако ће се и наоружати, неће је потући".

Речи "неће је савладати", према Светом Златоусту, значе да Цркву не могу уништити никаквим начином. "Оно што је Господ створио ниједан човек не може уништити".

Зато што је Спаситељ дао Своје обећање о несумњивој и бескомпромисној непоколебивости Цркве, ми треба да чврсто верујемо да нема тих непријатељских средстава која могу да је разоре. Никаква гоњења Атнихристова неће срушити оно што је Господ саздао.

Јевреји, који нису прихватили Господа Исуса Христа као истинитог Сина Божијег и Бога, примиће обмањивача који ће себе звати Богом!"

Свети Јован Дамаскин;  "Мора се знати да ће Антихрист доћи пре но што дође крај света".Каква ће средства непријатељ Божји употребити да би успоставио своју власт над "сваким језиком, коленом, и племеном" (Откр. 13, 7)? Да ли ће бити у стању да успостави своје злобне законе међу људима и хоће ли завладати Светом Црквом? Његова намера је да искорени веру у Исуса Христа као Богочовека и Спаситеља, и да собом, као новим предметом обожавања, замени Христа. Он ће покушати да разори Христово учење и Свете Тајне, отворено пропагирајући себе као јединог Христа и бога. Да би остварио своје циљеве, он неће користити само обману и лажна чудеса, него ће такође предузети страшно гоњење против оних који се одупиру његовој власти. И мада ће успоставити своју владавину над многима, он неће успети да завлада Црквом Христовом.

Свети Јустин Мученик каже да "човек отпадије" неће само хулити на Најузвишенијег, него ће се наоружати против Хришћана, гонећи их.

Поред отвореног одбацивања Божанствености Спасове, Његовог односа према Богу Оцу и Његовог учења, Антихрист ће за себе приграбити божанско достојанство и шириће ново, безбожно учење, које ће бити у супротности са учењем Христовим. Господ јасно указује на то да ће "други доћи у име своје" (Јов. 5, 43), то јест не у име Бога Оца, у чије име је дошао наш Спаситељ, а ни у Христово име, него ће доћи у своје име; шириће нову науку, не признајући ниједан ауторитет изнад свог. "Видите ли", вели Јован Златоусти", да Он за Себе увек каже како је "послат", да Му је суд дат од Оца, да Он ништа не чини сам од Себе – да би овим речима могао да спречи све њихове изговоре за неверје? Али ко је онај за Кога Христос каже да ће "доћи у име своје"?

Он овде говори о Антихристу, и даје несумњив доказ њиховог неверја. "Ако Мене као Бога љубави гоните, то бисте још више морали чинити у случају Антихристовом". Јер Он неће рећи да је од Оца послан, него ће у свему поступати супротно – неће рећи да долази по Очевој вољи, него ће тирански грабити оно што му не припада, и тврдиће да је он Бог над свима. Као што каже Свети Павле (2. Сол. 2, 4): "Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у Цркви Божијој као Бог, показујући себе да је Бог". То значи да ће "доћи у име своје".

 

Свети Јероним предсказује да ће непријатељ Христов победити преко удружења Јевреја одбијајући свете заповести Христове, док ће, према Светом Јефрему Сиријанцу, Звер ставити свој печат – зли запис на десну руку и на чело човеково да овај не би могао да се прекрсти. На челу ће жиг спречавати човека да свето име Спаситељево чува у својим мислима. Змија ће ставити свој знак уместо Крста Христовог. У складу с овим, несумњиво је да ће он забранити помињање имена Господа и Спаса у току свог времена. (Такође, види "О Христу и Антихристу" Светог Иполита, Римског, и Тумачења Откривења Светог Андреја Кесаријског).

Свети Јефрем Сирјанац сведочи: "Многе класе и народи развиће сличну мисао, и са великом радошћу прогласиће Антихриста за цара".

Свети Јефрем Сиријанац не нарочито жив начин слика последње гоњење Хришћана које ће спровести Антихрист. Он каже да ће Антихрист свима који у њега не поверују поступати на "оштар, суров, пун мржње, страшан, убилачки начин", да ће "у то време деца умирати на грудима мајки, и мајке ће умирати над својом децом, а очеви ће умирати са својим супругама и децом на тргу, и никога неће бити на сахрани"..

 "Многи ће веровати у Антихриста и славиће га као Бога", и "Многи ће се клањати мучитељу с дрхтањем вапијући – Ти си наш спаситељ".

Брижљиво разматрајући чудеса Антихристова, свети Јефрем Сиријанац пише: "Планине и острва ће израњати из мора наочиглед свију, али ће све ово бити обмана и нестварно. Уз ово, он ће обмањивати свет и све ће очи засенити. Многи ће му веровати и славиће га".

Сва наша позивања на Свето писмо и Свете оце, показују да ће Антихрист употребити окрутност и силу, као и превару с лажним чудесима да би искоренио веру у Господа Исуса Христа. 

Свети Јефрем Сирјанац сведочи: "Многе класе и народи развиће сличну мисао, и са великом радошћу прогласиће Антихриста за цара".

 

Поред отвореног одбацивања Божанствености Спасове, Његовог односа према Богу Оцу и Његовог учења, Антихрист ће за себе приграбити божанско достојанство и шириће ново, безбожно учење, које ће бити у супротности са учењем Христовим. Господ јасно указује на то да ће "други доћи у име своје" (Јов. 5, 43), то јест не у име Бога Оца, у чије име је дошао наш Спаситељ, а ни у Христово име, него ће доћи у своје име; шириће нову науку, не признајући ниједан ауторитет изнад свог. "Видите ли", вели Јован Златоусти", да Он за Себе увек каже како је "послат", да Му је суд дат од Оца, да Он ништа не чини сам од Себе – да би овим речима могао да спречи све њихове изговоре за неверје? Али ко је онај за Кога Христос каже да ће "доћи у име своје"?

Он овде говори о Антихристу, и даје несумњив доказ њиховог неверја. "Ако Мене као Бога љубави гоните, то бисте још више морали чинити у случају Антихристовом". Јер Он неће рећи да је од Оца послан, него ће у свему поступати супротно – неће рећи да долази по Очевој вољи, него ће тирански грабити оно што му не припада, и тврдиће да је он Бог над свима. Као што каже Свети Павле (2. Сол. 2, 4): "Који се противи и подиже више свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у Цркви Божијој као Бог, показујући себе да је Бог". То значи да ће "доћи у име своје".

"Јер Антихрист ће доћи да би уништио људе, да би рањавао", каже Свети Јован Златоусти. "И каква све средства он тада неће употребити! Промениће и одбациће све, што својим заповестима, што страхом који ће уливати. Биће страшан на сваки начин: силом својом, суровошћу својом, безаконим наредбама својим.

Као додатак суровим прогонима, Антихрист ће употребити превару да би обмануо Хришћане. Према Светом Писму, у ту сврху ће му служити лажна чудеса и знаци. Господ је говорио о чудима која ће слуге Антихристове чинити. Он је рекао да ће, према спољашњој појави својој, и учинку који ће остваривати на људе, ова чуда изгледати као истинита. Лажни христоси и пророци "показаће знаке велике и чудеса еда би, ако је могуће, преварили и изабране" (Мт. 24, 24). Необична природа ових знака ће, према речима Спасовим, бити таква да ће и изабрани бити угрожени опасношћу преваре. "Обмана ће тада бити силна због знакова преварних", бележи Свети Јован Златоусти.

Свети Златоуст вели: "Слуге Антихристове, који су претходили Апостолима, преварише многе". Они ће доћи, каже Спас, "и превариће многе". Али они који ће се појавити пре другог доласка Спасовог биће лукавији од првих: "чиниће знаке велике и чудеса, еда би преварио, ако је могуће, и изабране." Овде он не говори само о Антихристу, већ и о онима који му служе".

Објашњавајући Христове речи: "Кад вам кажу – Ено га у пустињи, не излазите; ено га у собама – не верујте", Свети Јован Златоусти пише: "Гледајте како нас Христос упозорава. Не излазите, вели он, у пустињу... Он не каже да се иде тамо и да се не верује, него да се уопште не излази. Јер ће у те дане искушење бити велико због преварених знака".

 

Свети Кирило Јерусалимски наставља: "Он ће бити познат по својим злочинима нечовештва и безакоња, превазилазећи све неправеднике и неваљалце који су му претходили: размећући се против свих људи, а највише против нас Хришћана, дух убилачки, немилосрдни и лукави" (Катихезе 5, глава 12).

Свети Кирило Јерусалимски учи да ће непријатељ Христов бити "чаробњак врло искусан у вештини преваре и чарања. Он ће врачати и чинити лажна чудеса да би кушао људе тако да ће се њима чинити да васкрслог човека, иако он неће заиста васкрснути. Видећете кљасте како ходају, слепце који су изненада прогледали, иако они неће заиста бити исцељени".

 

Блажени Теодорит Кирски: "Антихрист неће објавити да је он само највиши од свих лажних богова, него ће седети у Храму Божијем као Бог... Јевреји, који нису поверовали у Господа, као да је Он био непријатељ Божји, вероваће у Антихриста који ће себе прогласити богом над свима".


Тако је читава рана Хришћанска Црква веровала да ће последњи непријатељ Христов, који ће одбацивати Господа Исуса као Сина Божијег, отворено себе називати Христом и Богом. Каква ће средства користити Антихрист међу људима да би ослабио њихову веру у Господа Исуса Христа и Његово Еванђеље? – Према Светом Писму и Светим Оцима, да би спровео своју демонску замисао, непријатељ ће, с једне стране, користити стална и жестока гоњења настојећи да њима из крила Свете Цркве одстрани слабије чланове њене; на другој страни, користиће лажна чуда и знаке, да би преварио, ако је могуће и изабране.

Наш Спаситељ је прорекао да ће овакве невоље снаћи вернике пред сам крај света. Кад су га Свети Апостоли питали какви ће бити знаци Његовог доласка и краја света, Господ им је објаснио да ће први знак бити разорење Јерусалима и Храма, а овом опису краја додао је и појаву лажних пророка, ратове између народа, умножење безакоња, потпуно хлађење узајамне љубави, због чега ће многи мрзети једни друге.

Спаситељ је нарочито живо приказао слике различитих невоља као знакове краја света: "Јер ће бити невоља велика какова није била од постања свијета досад нити ће бити; и да се они дани не скрате, нико не би остао, али изабранијех ради скратиће се дани они" (Мт. 24, 21-22). У то време спасење ће бити могуће путем наде у Бога и дуготрајног трпљења патњи. Господ наш упозорава Своје следбенике да у то време не верују лажним пророцима или Антихристу (Мт. 24, 23-26). У књизи пророка Данила (11, 44 и другде), а нарочито у Откривењу Јовановом (погл. 11, 7; 13, 7, итд.) налазимо напомене о великим невољама које ће узнемирити Свету Цркву у те дане, у последње дане.

Свети Оци се слажу са учењем Светог Писма када кажу да ће Црква издржати сурова и стална гоњења од стране Антихриста од којих ће једино спасење бити долазак Сина Божијег.
.

Као и Свети Јован, и Апостол Павле предсказује да ће последњи непријатељ Христов јавно устати против Господа Исуса Христа и Његове Цркве. Непријатељска дела јеретика која су у Павлово време већ почела да се јављају и наставила се после његовог представљења Господу (Дела, 20, 29), он зове "тајном безакоња" (2. Сол. 2, 7) јер на тајанствен начин они су покушавали и покушавају да унесу забуну у Цркву Христову. Свети Павле Антихриста назива откривењем тајне безакоња, које ће доћи након коначне отпадије од вере (2. Сол. 2, 3-9): "Да вас нико не превари никаквијем начином, јер неће доћи док не дође најприје отпад, и не покаже се човек безакоња, син погибли, који се противи и подиже изнад свега што се зове Бог или се поштује, тако да ће он сјести у цркви Божјој као Бог показујући себе да је бог. Не памтите ли да сам вам ово казивао још кад сам код вас био? И сад знате што задржава да се не јави у своје вријеме. Јер се већ ради тајна безакоња, само док се уклони онај који сад задржава. Па ће се онда јавити безаконик, којега ће Господ Исус убити духом уста Својијех, и искоријенити свјетлошћу доласка Својега; којега је (безаконика, нап. прир.) долазак по чињењу сотонину са сваком силом, и знацима и лажнијем чудесима".

Свети Апостол Павле има посебну мисао о чудима која ће Антихрист спроводити. Он вели (2. Сол. 2, 9-10): "Којега је долазак по чињењу сотонину са сваком силом, и знацима и лажнијем чудесима. И са сваком пријеваром неправде међу онима који гину: јер љубави истине не примише, да би се спасли". Ове речи показују разлику између лажних чуда Антихристових и истинитих чуда Христових. Прво, Апостол је рекао да ће Антихрист имати велику моћ и чинити чудеса, али упозорава Хришћане да не мисле како је овај у стању да чини истинска чудеса. Стога он Антихристова чудодела назива лажним. 

 
Свети Апостол Павле детаљније учи како ће Антихрист прогласити себе за Бога и отворено тражити од људи да му се клањају као таквом (2. Сол. 2, 3-4). Овим речима Свети Павле предсказује да ће Антихрист председавати међу оним хришћанима који су припадали истинској Цркви, али су отпали од ње, и као свој углаву препознали Христовог непријатеља, обожавајући га. "У храму ће Божијем он седети", вели Свети Иринеј, "обмањујући оне који му се клањају, као да је Христос". Пазитељи од Бога постављени управљају Црквом Божијом (Дап. 20, 28) којима је вођење хришћана поверено од самог Спаситеља, али који без обзира на све сматрају себе слугама јединог Пазитеља, Онога Који је Христос; да би показао како Антихрист неће надгледати Цркву на овај начин, и да вођом Цркве неће сматрати Господа Исуса Христа, свети Апостол каже да ће он приграбити господовање над Црквом као узурпатор божанске величине. Рекавши да ће се подизати више свега што се зове Бог, или се поштује, тако да ће седети у Цркви Божијој као Бог, он одмах додаје "показујући себе да је бог". Ово нам говори да ће Антихрист отворено искати божанско поклоњење за себе, не само показујући себе као Бога, него тврдећи да он јесте Бог, представљају се као Бог.

 

У једној од својих проповеди Митрополит Филарет Московски вели: "Непријатељи Цркве устаће против Цркве, али је неће сломити. Колико дуго? Несумњиво, до свршетка времена. Јер, када би били у стању да је сломе у неком од будућих времена, тада Господ, Свевидац времена не би рекао тако одлучно да она неће бити надвладана".

Пре Свог Вазнесења Господ је силно утешно обећање дао Својим ученицима. Следећим речима упутио их је да проповедају Еванђеље, охрабрујући их и подстичући на трпење да би издржали предстојеће борбе: "И ево Ја сам с вама у све дане, до свршетка вијека" (Мт. 28, 20). "Зар не видите силу Христову? Зар не видите сигурност ових речи? Он неће бити само са Апостолима, већ са свим људима који у њега поверују. Јер, Апостоли не могу живети до краја света, већ Он свим верницима, као једном телу, поручује: "Ја сам с вама, Ја ћу скршити све препреке".

На другом месту Господ вели (Јов. 14, 16); "И ја ћу молити Оца, и послаће вам другог Утешитеља, да буде с вама вавијек". Свети Златоуст пита: "Шта значи кад Он каже – да буде с вама вавијек? Значи исто оно што и речи Исуса Христа, које он каже за Себе:"И ја сам с вама у све дане, до свршетка света".

Ово происходи из обећања да ће Дух Свети Својом благодаћу увек пребивати у Цркви, никад је не остављајући без Своје заштите и осигурања.

Уз тврдњу да ће Света Црква опстати до свршетка времена, Свето Писмо нам казује да ће и у та последња, тешка времена опстати изабраници Божији. Говорећи о Свом другом доласку, Спас је рекао: "И тада ће се показати знак Сина Човечијега на небу; и тада ће проплакати сва племена на земљи; и угледаће Сина човечијега где иде на облацима небеским са силом и славом великом. И сабраће изабране Своје а великијем гласом трубнијем; и сабраће изабране Његове од четири вјетра, од краја до краја небеса" (Мт. 24, 30-31). Ове речи јасно сведоче да ће све до другог доласка бити људи – угодника Господа Бога, не само на једном месту, већ на разним местима.