РАЗВРСТАВАЊЕ ГРЕХОВА ПРЕМА ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ
1. ЗАПОВЕСТ: Ја сам Господ Бог твој, немој имати других богова осим мене.
Имаш ли непрестано сећање на Бога и страх Божји у срцу?
Не колеба ли се вера твоја у Бога маловерјем, сумњом?
Не сумњаш ли у свете Догме Вере Православне?
Молиш ли се Богу да укрепи твоју веру?
Ниси ли очајавао у Божјем милосрђу?
Молиш ли се ти Богу сваког дана јутром и вечером? Да ли је усрдна твоја молитва?
Посећујеш ли увек, када је могуће, црквена богослужења? Не пропушташ ли их без важних узрока?
Волиш ли да читаш верско-моралне књиге, и читаш ли их? Ниси ли читао из грешне радозналости безбожне и јеретичке књиге?
Прилажеш ли добровољно, на позив цркве, за добротворне сврхе и за свети храм?
Ниси ли прибегавао гатању и ишао врачарама? Ниси ли учествовао на спиритистичким сеансама?
Не заборављаш ли о главном, о припремању за вечност и за одговор пред Богом, предајући се сујети, лености, задовољствима,немарности?
2. ЗАПОВЕСТ: Не прави себи идола или каква лика, немој им се клањати нити им служити.
Да ли је за тебе Бог на првом месту? Може бити да није Бог за тебе на првом месту, већ нешто друго, например: стицање новца прикупљање имовине, задовољство, разонода храна пиће, одело, украшавање, настојање да привучеш на себе пажњу, да играш главну улогу, да добијеш похвале, да проводиш време у расејаности, у читању бескорисних књига итд.?
Не одвлачи ли тебе од Бога привлачност телевизије, биоскопа, позоришта, картање?
Може бити, због бриге о себи, о својој породици заборављаш Бога и не угађаш Му и не испуњаваш захтеве Мајке-Цркве? Ако је тако, то значи, ти служиш своме "кумиру", своме идолу, он је у теби на првом месту, а не Бог.
Можда уметност, спорт, наука заузимају у теби прво место? Можда је нека страст (среброљубље,. телесна љубав и др.) завладала твојим срцем?
Не чиниш ли од себе самог "кумира" по гордости, по егоизму? Провери себе.
3. ЗАПОВЕСТ: Не узимај узалуд имена Господа Бога свог.
Ниси ли се често клео говорећи: "Бога ми" у обичним, житејским разговорима; ниси ли употребљавао лакомислено, без побожности име Божије или, што је још горе, ниси ли окретао светињу на шалу? Или, не дај Боже, у наступу љутње, злобе, очајања, ниси ли дозвољавао себи дрско роптати на Бога или се бацати прљавим и одвратним псовкама на Бога и друге светиње?
Или давши неку клетву или заклетву, потом си је нарушио?
Ниси ли се предавао унинију, чамотињи?
Не бива ли, због расејаности, непажљива твоја молитва Богу?
4. ЗАПОВЕСТ: Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и свршавај све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твоме.
Не нарушаваш ли светости недеље и великих празника, установљених од свете Цркве?
Не радиш ли у те дане због користи, добитка?
Уместо празничних богослужења не проводиш ли време у неком весељу, игранци, у позоришту, биоскопу или на било каквом скупу, где нема речи о Богу, где нема молитве, којом треба сретати празнични дан? Ниси ли сам сазивао на таква увесељавања и скупове, одвлачећи на тај начин људе од посећивања цркве?
Не долазиш ли у цркву с великим закашњењем, на средину или крај богослужења?
Посећујеш ли у васкрсне (недељне) и празничне дане болеснике? Помажеш ли сиротима, потребитима?
Не нарушаваш ли свете постове?
Не опијаш се алкохолним пићима?
5. ЗАПОВЕСТ: Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Није ли било случајева непоштовања према родитељима, немарног односа према њиховим саветима, њиховој милости? Јеси ли се бринуо о њима у њиховој болести, старости?
Ако су ти умрли родитељи, молиш ли се често за упокојење њихових душа у цркви и у домаћој молитви?
Није ли било случајева да си се без поштовања односио према пастирима цркве?
Ниси ли их осуђивао? Ниси ли се срдио на њих, када су они напомињали о вечности, о припремању за њу, о спасењу душе, о гресима? Када они призивају на добровољно покоравање Цркви и њеним правилима?
Ниси ли увредио кога старијег од себе, а особито добротворе?
6. ЗАПОВЕСТ: Не убиј.
Ти никога ниси убио физички у правом и буквалном смислу, но, може бити, проузроковао си смрт било кога посредним начином: могао си помоћи сиромаху и болесном и ниси то учинио, гладног ниси нахранио, жедног ниси напојио, путника ниси примио, нагога ниси оденуо, болнога и који се налази у тамници ниси посетио (Мт. 25, 34 - 46).
Ниси ли ти учинио духовно убиство, то јест, ниси ли скренуо кога с доброг пута живота; ниси ли увукао кога у јерес или раскол црквени; ниси ли саблазнио кога на грех?
Ниси ли убио кога духовно изливом злобе и мржње према њему?
Опрашташ ли онима који су те увредили? Ниси ли с киме у завади? Не чуваш ли дуго у срцу злобу и увреду?
Окривљујеш ли у свему себе или само друге?
Ниси ли прибегавала недозвољеним операцијама (абортусима, или другим врстама побачаја), што је такође убиство, грех и жене и мужа?
7. ЗАПОВЕСТ: Не чини прељубе.
Ниси ли живео (-ла) с лицем другога пола, налазећи се с њим у телесним односима пре или без црквеног брака или задовољавајући се само грађанским браком? Ниси ли упоран у томе, уклањајући се од црквеног брака?
Не дозвољаваш ли себи лакомислено се односити са лицима другог пола?
Не оскврњујеш ли се, допуштајући себи да се предајеш нечастивим развратним мислима и жељама? читању нечистих (порнографских) књига, разгледању саблажњивих слика?
Сети се грешних песама, страстних игара, шала, говорења безобразних речи, нескромних погледа кинђурења пијанства и сличних грехова.
Схвати хришћанине, да до тог времена, док се ти не исповедиш за грехе незаконитог живљења а или се будеш задовољавао само грађанским браком, без црквеног, док ти не прекинеш тај грех раздвајањем или ступањем у црквени брак, ти уопште не смеш приступити к причешћу Светих Христових Тајни, а такође нећеш имати никаквог гласа у црквеним стварима, нити добити било какву другу црквену требу (црквено опело, рецимо).
Највише гине људи због нарушавања 7-ме заповести, зато што се људи стиде да исповедају своје грехе противне тој заповести, као што се то види из речи Анђела преподобној Теодори, кад је она пролазила ваздушна митарства (Види: Житије преподобног оца нашег Василија новог. Празнује се 26. марта). Кад је преподобна Теодора прошла 16, 17. и 18. митарство, Анђео је казао Теодори: "Ти си видела страшна, одвратна блудна митарства знај да ретко која душа прође их слободно, сав свет је погружен у зло саблазни и нечистоте, сви су људи сластољуби-ви. Већи део дошавши овде, гине: љути испитивачи блудних грехова, хватају душе блудника и низводе их у ад".
Буди храбар, хришћанине, и покај се док си жив, док још није касно.
8. ЗАПОВЕСТ: Не кради.
Ниси ли присвојио себи туђу имовину директним или индиректним путем? Обманом, разним лукавством, махинацијама? Можда, ниси испуњавао, како то треба, оно што си требао испуњавати за плату коју си добијао.
Ниси ли безмерно привезан за земаљска добра не желећи да их делиш са другима којима су потребна?
Не влада ли твојом душом тврдичлук?
Ниси ли примао крадено? Да ли си по савести управљао туђим добром, ако ти је било поверено?
9. ЗАПОВЕСТ: Не сведочи лажно на ближњега свога.
Ниси ли клеветао на ближњега свога? Ниси ли често осуђивао друге, злословио, вређао их, за стварне њихове пороке или само за претпостављање истих?
Не волиш ли да слушаш било о коме рђаве разговоре, а затим са радошћу разносиш бавећи се сваким сплеткама, разглабањем, празнословљем?
Не прибегаваш ли када лажи, неправди? Трудиш ли се да увек будеш правичан?
10. ЗАПОВЕСТ: Не пожели ништа што је туђе.
Не завидиш ли другима? Ако ти завидиш ономе, што је добро или драгоцено код других људи, знај да то осећање може довести тебе до неког тешког преступа на самом делу. Схвати, да је злобна завист књижевника и фарисеја приковала на Крст самог Сина Божјег, који је дошао на Земљу да спасе људе.
Завист увек доводи до злобе и мржње и бива способна да доведе до најбезумнијих поступака чак до убиства
Над свим тим гресима стоји гордост - почетак и родитељка свих греховних страсти. Гордост у овом или оном присутна је свима нама, у већем или мањем степену.
Гордост, сујета и себељубље највише нам и сметају да видимо своје грехе, да их признамо и исповедимо. Савремени људи неће да се кају за грехе своје управо зато, што они гордо и надмена сматрају себе увек и у свему првима или, у крајњем случају, желе да би их други сматрали за такве.
Прочитав, хришћанине, неколико пута овај подсетник грехова далеко још непотпун; провери себе, помоли се Господу Богу, да би ти открио грехе твоје душе и чистосрдачно их исповедај.
Не говори: "Ја ништа нарочито нисам згрешио (нисам убио, нисам украо, итд.), као и сви грешан сам, већих грехова немам", него почевши сећати се и бележити своје грехове против десет заповести, много ћеш их се сетити, а други пут још и више.
И тако, чистећи често своју савест на исповест, обавивши обавезно и предсмртну исповест, спашћеш се Божјом помоћи.
У време тешке болести, у твојој предсмртној исповести треба исповедити све грехе од младости и до последњих дана. Треба исповедати у предсмртној исповести све грехе, такође и оне који су већ раније били исповедани.
Да би покајник на примеру видео како од прилике треба да изгледа његова исповест да би била плодотворна и спасоносна навешћемо овде из истог молитвеника.
