НАЧИН ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ

Пошто смрт и васкрсење Исуса Христа осигуравају коначну победу, писци Новог завета изјављују да ми живимо у последње време (Јеврејима 1,2; 9,26; 1. Коринћанима 10,11; Јаков 5,3; 1. Петрова 1,20). Ове објаве су навеле неке теологе да закључе да други Христов долазак неће бити дослован, и да ће се Христос показати путем присутности свога Духа у Цркви. У складу с овим мишљењем, долазак Христовог царства ће бити представљен победом моралних начела хришћанства.

Христово васкрсење је означило почетак нове ере – ере “последњих дана” (Дела 2,17; Јеврејима 1,2). Крај се приближио, јер је Христос објавио последњи период историје овога света. Време више не означава одлагање, већ очекивање (2. Петрова 3,9); оно јури усусрет славној експлозији парусије (Римљанима 13,11.12). Зато верници могу с поверењем да чекају да буду примљени у обећане небеске станове (2. Коринћанима 5,1-5; Јован 14,1-3).

На тај начин Нови завет може на логичан и разумљив начин да објави да ће Христов други долазак бити:

1. Личан и дослован

Еванђеља тврде да се Разапети сам јавио својим ученицима после свог васкрсења. Исус из Назарета се лично појавио пред њима (Марко 16,9; Лука 24,25-43). Позвао је Тому, који је посумњао, да дотакне Његове ране (Јован 20,26.27). Исус је отишао у славу пошто је 40 дана доказивао својим ученицима да је стварно жив (Дела 1,3).

Ученицима, који су били узнемирени због поновног растанка, анђели су објавили да ће тај исти Исус доћи поново на исти начин на који је и отишао на Небо (Дела 1,11). Син човечји је отишао на облацима; Он ће се и вратити на облацима небеским са силом и славом великом, у складу са својим обећањем (Матеј 26,64; Марко 13,26; Откривење 1,7).

Према апостолу Павлу, “сам Господ ће сићи с неба” (1. Солуњанима 4,16). Господ, “који је живот наш”, појавиће се (Колошанима 3,4) да нам да “венац правде” (2. Тимотију 4,8). Ми чекамо Исуса, Божјега Сина, којега је Отац подигао из мртвих, да дође с Неба (1. Солуњанима 1,10). Онај исти који се једном жртвовао да “понесе грехе многих” донеће спасење онима који чекају Његов долазак (Јеврејима 9,28).

2. Видљив и чујан

Ако ће се Исус лично у телу појавити приликом свог другог доласка, а хоће, онда тај долазак мора да буде видљив. Изрази “апокалyпсис”, “епипханеиа” и “пароусиа” који су употребљени у Новом завету да би се описао Његов долазак, потврђују оно што је сам Исус рекао: да ће га угледати сви народи на Земљи (Матеј 24,30). Јован је још одређенији: “Видеће га свако око!” (Откривење 1,7) Његов долазак ће бити праћен застрашујучим космичким знацима које нико неће моћи да превиди (Лука 21,25-27). Исус је упозорио своје ученике на лажне пророке који ће покушати да их наведу да поверују да ће Његов други долазак бити сакривен, тајанствен, невидљив, док ће он у стварности бити видљив са свих страна и у сваком погледу. Биће сличан блеску муње која обасјава облаке (Матеј 24,26.27).

Исус ће доћи да покаже своју славу (Титу 2,13), да прими обожавање својих следбеника (2. Солуњанима 1,10). Појавиће се окружен распаљеним огњем да побије оне који не познају Бога (2. Солуњанима 1,7.)

Сваки покушај да се Исусов други долазак протумачи као невидљив и тајанствен догађај супроти се сведочењу целог Новог завета. Исусов долазак ће бити јаван, објављен гласним звуцима трубе, као и долазак некадашњих царева (1. Солуњанима 4,16; Матеј 24,31). Нема никакве тајне у томе.

3. Славан и победоносан

Ако би се могло казати да је први Христов долазак био долазак у понизности, онда ће други долазак, супротно првоме, бити долазак у слави. Христос ће доћи на небеским облацима, са силом и славом великом (Матеј 24,30), у пратњи анђела (2. Солуњанима 1,7). Он ће се вратити као Цар над царевима и Господар над господарима (Откривење 19,16), као победник над свим својим непријатељима (1. Коринћанима 15,25).

Свет живи у страху од неизвесности повезане и са садашњошћу и са будућношћу. Теологија не може да умири то неспокојство сужавајући есхатологију на преживљавање после смрти. Прелазећи границе смрти појединца, Библија је ипак одговорила на питање о будућности историје најављујући други Христов долазак у слави и величанству. Будућности хришћанина је осветљена блиставим очекивањем Христовог другог доласка, надом свих хришћана (1. Тимотију 1,1).

4. Катаклизмичан

Крај овога света је најављен већ у Старом завету. Нови завет повезује тај крај са Христовим другим доласком (Матеј 13,40.41). Према пророку Данилу, камен који се одвалио од планине распршиће у прах сва царства овога света (Данило 2,44). Исто онако као што је Потоп уништио претпотопни свет, и Христов други долазак ће учинити да небеса “с хуком прођу” и да Земља буде спаљена огњем (2. Петрова 3,10). Пошто Бог жели да успостави “нова небеса и нову земљу” (Откривење 21,1), крај света који ми сада познајемо имаће не само глобалне, већ и космичке димензије.

5. Изненадан

Трансцендентални карактер Христовог другог доласка поново је наглашен његовом изненадношћу. И људи и жене ће бити изненађени Христовим доласком. Исус се послужио с неколико метафора да би своје ученике упозорио на ту његову карактеристику: о лупежу по ноћи (Матеј 24,42-44; Лука 12,40; 1. Солуњанима 5,2.4; 2. Петрова 3,10), о женику и десет девојака (Матеј 25,1-13), о Потопу и претпотопном свету (Матеј 24,38.39). Апостол Павле је овим упоређењима додао и метафору о боловима породиље (1. Солуњанима 5,3).

Уместо да наговештавају неки потајни или невидљиви Христов долазак, као што неки погрешно тврде, ове метафоре најављују да ће се Христос појавити изненада и неочекивано. Управо зато су ученици били позвани да буду будни и да страже (Матеј 25,13; 24,42). Исус им је рекао: “Зато и ви будите готови, јер у који час не мислите доћи че син човечји!” (Матеј 24,44)

Слике, којима су се послужили Исус и Павле, уопште не спомињу време Христовог доласка: господар куће не зна када ће лупеж доћи, девојке нису знале када ће се женик појавити; породиља не зна када ће болови почети. Нико не зна тај час, ни анђели, чак ни Син (Матеј 24,36), већ само Отац (Марко 13,32). Ни ученици нису добили обавештење о тачном времену (Дела 1,6.7; РХ 16. август 1887; 1Т 72).

Међутим, Исус је објавио знаке који ће најавити Његов други долазак, не зато да омогуће израчунавање времена Његовог доласка, већ да привуку пажњу ученика и да их одрже буднима (1. Солуњанима 5,4-6). Нико не зна хоће ли Господар доћи увече, у пола ноћи, у рану зору, ујутро; међутим, нико не треба да буде неспреман када Он буде изненада стигао (Марко 13,35.36), јер су важни догађаји већ најавили близину Његовог доласка (Марко 13,28.29). Важно је да пажљиво пратимо знаке.

ДАТУМИ ЧИТАЊА АКАТИСТА ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ

                

 

         
•         26.12. -  8. 1.       ПОМОЋНИЦА ПРИ РАЂАЊУ
•         26.12  -  8. 1.      МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦА 
•         26.12. -  8. 1.       ТРИ РАДОСТИ
•           5. 1. -  18. 1.       ЗОГРАФСКА – ХИЛАНДАРСКА
•         12.  1  -  25.1.       МЛЕКОПИТАТЕЉНИЦА 
•  
•          21. 1 -    3. 2.        АТОНСКА
•          21. 1 -    3. 2.        УТЕШИТЕЉКА- ВАТОПЕДСКА
•          25. 1 -   7. 2.        УБЛАЖИ МОЈЕ ЖАЛОСТИ
•          25. 1.-   7. 2.        НЕ ОПЛАКУЈ МЕ МАЈКО  
•           5. 2. - 18. 2.        ИЗБАВИТЕЉКА ОНИХ КОЈИ ГИ
•           5. 2. - 18. 2.        СПАСИТЕЉКА ОНИХ КОЈИ ПРОПАДАЈУ
•          12. 2. - 25. 2.        ИВЕРСКА

•           2. 3. - 15.3.        ДРЖАВНАЈА
  
•           5. 3. - 18.3.        ВАСПИТАЊЕ 
•           6. 3. - 19.3.        БЛАГОДАТНО НЕБО
•           7. 3. - 20.3.        ПОСРЕДНИЦА ГРЕШНИМА
•           8. 3. - 21.3.        КУРСКА – ЗНАМЕЊЕ 
•         14. 3. - 27.3.        ТЕОДОРОВСКА

•          24. 3. -   6.4.       ГОРА ИЗОБИЉА
  
•          25. 3. -   7.4.       БЛАГОВЕСТИ 
•            3. 4. - 16.4.       ЦВЕТ КОЈИ НЕ ВЕНЕ
•  
•            1. 5. - 14.5.       НЕОЧЕКИВАНА РАДОСТ 
•            3. 5. - 18.5.       ЧАША НЕИСПИЈЕНА

•           21. 5. -   3.6.       УМИЛЕЊЕ  Псковско Печерска
•           21. 5. -   3.6.       ВЛАДИМИРСКА
•           29. 5. - 11.6.       ПОСРЕДНИЦА ГРЕШНИМА
•           11. 6. - 24.6.       ДОСТОЈНО ЈЕСТ
•           17. 6. - 30.6.       ВАЛАМСКА

•           18. 6.-   1.7.        БОГОЉУБОВСКА
•           18. 6.-   1.7.        ВАЛАМСКА
•           23. 6.-   6.7.        УМИЛЕЊЕ Псковско Печерска
•           26. 6.-   9.7.        ТИХВИНСКА
•           26. 6.-   9.7.        ТОЛГСКА
•             1. 7.- 14.7.        ВАЛАМСКА
•             2. 7.- 15.7.        АХТИРСКА
•             2. 7.- 15.7.        БЕЗДИНСКА
•             2. 7.- 15.7.        ПЕЋКА
•             5. 7.- 18.7.        ИКОНОМИСА – ДОМОСТРОИТЕЉ.
  
•             8. 7.- 21.7.        КАЗАНСКА
•           10. 7.- 23.7.        КОНЕВСКА
•           14. 7.- 27.7.        ЈЕЛИСАВЕТГРАДСКА
•  
•  
•  
•           20. 7.-   2.8.       АБАЛАКСКА    
•           23. 8.-   5.8.       ПОЧАЈЕВСКА 
•           28. 7.- 10.8.       СЕРАФИМОДИВИЈЕВСКА 
•           28. 7.- 10.8.       СМОЛЕНСКА
•             8. 8.- 21.8.       ТОЛГСКА
•             8. 8.- 21.8.       ТРИ РАДОСТИ
•           13. 8.- 26.8.       УМЕКШАВАЊЕ ЗЛИХ СРЦА 
•           15. 8.- 28.8.       УСПЕНИЈЕ
•           15. 8.- 28.8.       ОЗАРЕЊЕ УМА
   
•           15. 8.- 28.8.       ЧАЈНИЧКА
•           16. 8.- 29.8.       ПРОАРТУРСКА
•           16. 8.- 29.8.       ТЕОДОРОВСКА

•           19. 8. - 1.9.      ДОНСКА 
•           23. 8  - 5.9.     ПРУСИОТИСНА
•           23. 8. - 5.9.     ЗОГРАФСКА - ХИЛАНДАРСКА
•           26. 8. - 8.9.     ВЛАДИМИРСКА 
•           26. 8.-  8.9.     УМИЛЕЊЕ Пск.Печ: 
•             1. 9.-14.9.      ИГУМАНИЈА АТОНСКА
•             4. 9.-17.9.      КУПИНА НЕОПАЛИМА
•             8. 9.-21.9.      ЧОКЕШИНСКА
•             8. 9.-21.9.      КУРСКА - ЗНАМЕЊЕ
•             8. 9.-21.9.      РОЖДЕСТВО БОГОРОДИЦЕ
•           16. 9.-29.9.      ПОГЛЕДАЈ НА СМИРЕЊЕ 

•         18. 9. -  1.10.      ИСЦЕЛИТЕЉКА
•          1. 10.-14.10.      ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ 
•          1. 10.-14.10.      БАРСКА
•           4.10.-17.10.      ИЗБАВИТЕЉКА
•           7.10.-20.10.      УМИЛЕЊЕ Пск.-Печ.
•         12.10.-25.10.      ИЗБАВИТЕЉКА ОД ПОХОТА                                                 ТЕЛЕСНИХ
•         12.10.- 25.10.     ЈЕРУСАЛИМСКА 
•         13.10.- 26.10.     ИВЕРСКА
•         15.10.- 28.10.     УМНОЖИТЕЉКА ЖИТА 

•         22.10.-   4.11.    КАЗАНСКА 
•         24.10.-   6.11.    СВИХ ЖАЛОСНИХ РАДОСТ
•           9.10.- 22.11.    БРЗОПОМОЋНИЦА
•         15.11.- 28.11.      ЦВЕТ КОЈИ НЕ ВЕНЕ
  
  

•          21.11.- 4.12.      ЛЕПАВИНСКА
•          21.11.- 4.12.      ВАВЕДЕЊЕ
•          21.11.- 4.12.      КУПИНА НЕОПАЛИМА
•         27.11.- 10.12.     КУРСКА - ЗНАМЕЊЕ
•         27.11.- 10.12.     АБАЛАКСКА
•          9.12. - 22.12.    НЕОЧЕКИВАНА РАДОСТ

СЛОВО СВЕТИТЕЉА ТИХОНА СРБСКОМ НАРОДУ

Не упрежите се у исти јарам с невјерницима  (2 Кор. 6:14)

Овим ријечима почиње данашње апостолско читање и на њима бих хтио да зауставим вашу пажњу, љубљена браћо.

Свети апостол Павле ономад писаше коринтским хришћанима да немају општење са неверницима и идолослижитељима; он овде није, наравно, мислио на житејско општење у обичним стварима, јер би у том случају хришћани морали потпуно да оду из света (1 Кор. 5:10), него на општење у делима вере, у служењу Богу. У томе Коринћани не смеју имати ништа заједничко са многобошцима, јер каква је сагласност између Христа и велијара, и како се може ускладити храм Божији са идолима (2 Кор. 6:15-16)?

Али, да ли се ове поуке Апостолове могу односити и на вас, браћо? Ви не живите међу паганима, него међу хришћанима. И ако је дозвољено имати општење чак и са паганима у световним стварима, зар онда не би требало да имате и религиозно, молитвено општење са другим хришћанима, који верују у Истог Христа, Сина Божијег у плоти дошавшег? Тако би требало, браћо, али иако они и служе заједно са вама једном те истом Господу, никако не заборављајте да сте ви  православни, тј. правилно славите Бога и истинито Му служите, а они  инославни, тј. славе Господа другачије од вас, па према томе не потпуно правилно и истинито; нека се не увреде ако на њих применимо израз Апостола да они садрже истину у неправди (Рим. 1:18). И ако ми поседујемо пуноћу истине, каква нам је онда потреба да се обраћамо другим црквеним општинама за молитвену утеху или, штавише, за Св. Тајанствима? Неће ли то бити налик на то - као када би неко ко је жедан одбацио чисти извор и стао да пије воду из мутних извора? Или ко би, ако се у те ствари разумие, промиенио природни драги камен за његову имитацију, чак и да је та бижутерија лепше обрађена извана? Или - који би човјек здравог разума приликом преласка преко широке и плаховите реке презрео стабилни и поуздани брод, те одабрао натрулу скелу на којој сваког трена може потонути? А ако смо ми мудри у световним стварима, зашто бисмо онда у делима вере били мала деца коју љуља и заноси сваки ветар разних учења, обманом људском и лукавством ради довођења у заблуду (Еф. 4:14)?

Да не буде овога међу вама, браћо! Не упрежите се под туђи јарам (2 Кор. 6:14). Стојте у вери православној и утврђујте се (1 кор. 16:13). Ако је јеванђеоски трговац, када је пронашао драгоцени бисер, продао сво своје имање да би га купио (Мт. 13:45-46), зар се онда ви нећете побринути да сачувате драгоцено благо свете вере православне, наслеђено од отаца ваших, који су за вјеру трпели многа страдања и лишавања?!

У наше вријеме, браћо, много се бриге улаже у то да се сачува своја народност, да се и у туђини очувају своје племенске посебности, свој матерински језик, своји драги обичаји, да нпр. Словен свуда остане Словен, Немац да остане Немац, итд. Ако таквих брига и старања да се то постигне има и код вас - то је веома похвално. Сам Господ одређује отаџбину и место живљења (Дјела Ап. 17:26), сваки човек са здравим разумом и неисквареним срцем воли свој завичај, свој народ, своју отаџбину; када се налази далеко од њих - непрестано их се присећа, попут древних Јевреја, који су у плену вавилонском вапили за Јерусалимом: ако ли тебе заборавим, Јерусалиме, нека заборављена буде десница моја; нек се прилепи језик мој за гркљан мој ако те се не сетим (Пс. 136:5-6). А ко се одриче свог народа и отаџбине, тај је налик на онога ко се одриче од својих родитеља; он нема ни цене ни значења, он је као празна монета, без грба и ознаке на лицу и наличју.

Али ако треба одржавати, чувати и штитити своју народност, колико пута више онда треба чувати свету веру православну?!! Народност, иако и представља добробит за успешан развој човека, ипак она има само привремено значење, у овом животу, али не и у животу вечном, јер тамо нема ни јелина ни јудејца, обрезања и необрезања, варварина и скита, него је све и у свима Христос (Кол. 3:11); за добијање будућег вечног живота неће бити потребно очување своје народности, него праве вере у Христа. На ово помишљајте, браћо, тим пре што очување православне вере за вас представља и најбоље и најпоузданије средство за очување и одржање ваше народности.

Благочешће, истинита, права вера, у свему је корисна, пошто оно има обећања живота садашњега и будућега; ово је истинита реч и достојна је сваког прихватања (1 Тим. 4:8-9). Историја разних народа красноречиво сведочи да вера и добродетељи и правда узвисују народ и умањује грехе племенима (Прич. 14:36), да је само онај народ велики и силни, у којем живи тврда вера у Бога и крепка нада у Њега. Вером побеђује он царства, укрепљује се од немоћи, силан је у рату (Јевр. 11:33-34); ако он и греши пред Господом - пред Њим се и каје, и у својим недаћама се за помоћ не обраћа боговима туђим, него само к Једином Истинитом Богу; од Њега пак и добија помоћ и спасење. Поменимо за пример макар јеврејски народ. Када он бијаше силан и страшан непријатељима: када се у упрезао у туђи јарам и служио Ваалу и Астарти - или пак када је остајао веран благотворном Јехови? Сетите се и историје свог властитог народа. Није ли србски народ био крепак и није ли растао у сили и слави онда, када је био веран православној вери отаца својих и када је пребивао у јединомислију и братољубљу? То бијаху златни дани Србије, када се у њој подвизаваху мужеви вере и народности - Свети Сава, покровитељ вашег храма и србског народа, његов отац Немања, његов брат кога је венчао, Стефан II, Стефан IV Душан. И напротив: није ли србски народ слабио, па чак и до дана данашњега слаби, од подела на разне партије, од међусобних непријатељстава и, што је најглавније, од тетурања духовног, од поклањања туђем јарму, од робовања туђој и туђинској цивилизацији, од хладноће према православној вери и издаје отачких предања? Еј, тако!  Амин.

Слово Светитеља Тихона

(који је тада био епископ Алеутски и Аљашки),

изговорено у 17. недјељу по Педесетници,

Србима у Џексонској цркви

АКАТИСТ светом патријарху ТИХОНУ

празнује се 25. јануара (7. фебруара)

Кондак 1

Изабрани архијереју, предивни угодниче и исповедниче Христов, чврсти заштитниче Руске Цркве, отечеству нашем посредничe и заступниче, прослављајући Господа који те је прославио и даровао нам тебе, новог и великог заштитника, узносимо ти похвалне песме. Ти пак, пошто имаш велику смелост пред Владарем неба и земље, ослободи од свих невоља нас који кличемо:

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Икос 1

Господ и Творац Анђела у бурне дане метежа и велике неслоге зажелевши да страдалним људима подари утеху јави тебе, претихи и предобри патријарху, као светлозарну светиљку, која обасјава душе верних светлошћу Тросунчаног Божанства, да и сада долазе код тебе сви који желе да буду са Христом, због чега ти у умиљењу кличемо:

Радуј се, јер ниси одступио од жреба (избора) патријаршијског као од монашког послушања!

Радуј се, јер си се научио ревносном испуњавању воље Божије!

Радуј се, јер си на празник Ваведења у храм Пресвете Богородице узашао на патријаршијски престо који је две стотине година био упражњен!

Радуј се, јер си на празник Благовести са првосветитељског престола прешао пред престо Пресвете Тројице!

Радуј се, украшени првосветитељством и исповедништвом!

Радуј се, јер си за Бога живео и од Бога си просвећен!

Радуј се, јер си својим подвигом непроменљиво утврдио патријараштво!

Радуј се, јер си собом показао пример доброг пастира!

Радуј се, двоструко прослављање Донскога манастира!

Радуј се, утврђење Православне Цркве у Америци!

Радуј се, боговидно наслеђе руске пастве!

Радуј се, богонаписани свитку праве вере!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 2

Чувши руски људи за уништење светиња православних и видевши тебе веома ожалошћеног и обузетог страхом, да си вернима полагао наду у живот вечни, а не да имају смрт; због тога светлошћу богоразума твога ,добросрдачни Тихоне, и нас озари да заједно са тобом кличемо Творцу свега: Алилуја!

Икос 2

Имајући богопросвећен разум, богомудри Тихоне, одбацио си свако мудровање тела, разумно си се повиновао вољи Господа; због тога си се јавио чист сасуд и станиште Духа истине. Због тога те прослављајући, као богомудрог учитеља, кличемо:

Радуј се, од младости прозвани Патријархом!

Радуј се, изабрани делатниче винограда Христовога!

Радуј се, јер си доброчинством и светитељством помогао у утврђењу Православља у Америци!

Радуј се, јер си увек ка висини врлина водио оне које си напасао!

Радуј се, јер си и сам свом душом желео Горње Царство!

Радуј се, видеоче и проповедниче премудрости Божије!

Радуј се, чувару разума Апостолске Цркве!

Радуј се, златоусти проповедниче правде православне!

Радуј се, неустрашиви покаратељу таштог размишљања и неправде!

Радуј се, дивни миомире праведности!

Радуј се, јер ниси посрамио нашу наду!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 3

Сила Вишњега јавно показа тебе, свештенопроповедниче Тихоне, крстоносца у тешкоћама ,када свеоружијем Божије благодати си развејао обмане многобројних непријатеља, певајући Богу победитељну песму: Алилуја!

Икос 3

Имајући несумњиву веру и чисте помисли, оставио си све красоте овога света, богоблажени Тихоне, и нелењо си послужио Господу у светитељском чину. Због тога си украшен добротом и озарен знањем са висине, као путеводитељна звезда сијаш свима који теби кличу:

Радуј се, јер си свим срцем заволео јединога Христа!

Радуј се, јер си умножио дани ти таланат!

Радуј се, јер си Богу угодио свим доброчинствима!

Рсдуј се, наоружани мудрошћу, кротошћу и смирењем!

Радуј се, јер си изнад свега тражио правду и истину!

Радуј се, јер си смело јављао истину!

Радуј се, јер си без страха претрпео заточење правде ради!

Радуј се, узнесени смирењем!

Радуј се, јер си врлинама стекао вечну награду!

Радуј се, јер си њима задивио оне који се противе вољи Божијој!

Радуј се, увек посредниче за утврђење твоје пастве!

Радиј се, топли заштитниче наш пред Богом!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 4

Имајући буру сумњалачких и таштих помисли, не можемо, свемудри Тихоне, испричати величину твога исповедништва. Међутим, молитвама твојим пред престолом Свевишњега укрепљавани у правоверју и побожности, кличемо Њему: Алилуја!

Икос 4

Чувши људи за многоплодну доброту душе твоје, богоносни Тихоне, зажелеше да те виде на првосветитељском престолу, и одмах си са висине био осведочен као сасуд Божије воље. Стога дивећи се чудном Божијем промишљању приносимо ти овакве добре похвале:

Радуј се, Првосветитељу преднаречени од самога Господа!

Радуј се, мужу жељени,изабрани да напасаш стадо Христово!

Радуј се, добра вољо Пастиреначалника Христа!

Радуј се, непоколебљива потврдо вечних хришћанских истина!

Радуј се, заједничару са апостолима!

Радуј се, сапрестолниче великим светитељима!

Радуј се, јер си се јавио равноправан са богомудрим првопрестолницима!

Радуј се, јер си се наследницима твојим јавио као верни путовођа ка спасењу!

Радуј се, јер си телесна мудровања повиновао духу!

Радуј се, неућутна поуко спаститељног Православља!

Радуј се, увек текући изворе чудеса!

Радуј се, народни молитвениче, старче и љубимче васцеле Русије!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 5

Господ те објави као боговођену звезду, достохвални оче наш Тихоне, јер си паству твоју добро обасјао светлошћу Православља, показујући на прав пут ка Царству Христовом и учећи нас да увек кличемо Богу: Алилуја!

Икос 5

Када си био постављен на свећњаку првосветитељског служења, свемудри Тихоне, похитао си да сведушно угодиш Богу, и ниси се узалуд потрудио, просвећујући помрачене страстима. Ми пак, знајући те као богомудрог архипастира и верног и предоброг управитеља дома Божијега узносимо ти ове похвалне речи:

Радуј се, јер си чврсто стајао на кормилу управљања Црквом!

Радуј се, јер си вернима засијао светлост Христову!

Радуј се, јер хиташ у невољама духовно покраденима!

Радуј се, јер си у старању за Цркву био свакога дана спреман на умирање!

Радуј се, јер ниси допустио да душепропадљива звер растргне твоје стадо!

Радуј се, јер си сачувао Цркву верну Христу у гоњењима!

Радуј се, јер се тобом избављамо од непријатеља!

Радуј се, јер се тобом испуњавамо ревности по Богу!

Радуј се, јер си се јавио прекрасан богословљем и добрим делима!

Радуј се, јер си уништио мудровање мрскога непријатељства злобе!

Радуј се, јер си претекао обману гноја страсти!

Радуј се, похвало православном народу!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 6

Ваистину си се јавио проповедник побожности, непостидни делатниче и који идеш право речима истине, свештеноначалниче Тихоне, као добри војник Христов напасаш паству твоју у годинама смртних искушења, подижући и нас да кличемо истинитиоме Богу: Алилуја!

Икос 6

Засијао си у првосветитељима као светлозарна звезда, блистањем учења твојих и исповедништва озаравајући душе верних и одгонећи таму безбожија. И сада плодовима сејања твога насићујеш све, који ти са љубављу и дивљењем кличу:

Радуј се, јер си промислом Божијим узашао на престо првосветитељства!

Радуј се, јер си прошао крсни пут са својом паством!

Радуј се, јер си жезлом благовољења напасао стадо Христово!

Радуј се, јер ниси оставио заблуделе и осуђене овце на заклање !

Радуј се, јер си потражио и вратио изгубљену и прогнану овцу!

Радуј се, јер си превијао болесне и крепио поражене!

Радуј се, јер си истребио безбрижне и бујне овце!

Радуј се, јер си претрпео неправедно лишење чина и монашког звања!

Радуј се, јер си због руског народа сачувао његову скупоцену ризницу – Цркву и Свето Православље!

Радуј се, јер и сада се угледамо на твоје дела!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 7

Желећи да незабрањено будеш добар пастир, коме су овце своје, постарао си се, богоносни оче, да би био на корист душа стада свога, да би сви тражили јединога Бога. Ми пак, надајући се да ћемо достићи спасење преславним посредовањем твојим са смелошћу кличемо: Алилуја!

Икос 7

Знамо те као новог и дивног старатеља Цркве Руске, светитељу Тихоне. Будући да се ниси уплашио у твоме исповедању људских претњи и сачувао си светоотачке завете. Због тога нам те подари Подвигоположник Христос. Ми пак, недостојни ти кличемо.

Радуј се, јер си показао свецело самоодрицање!

Радуј се, јер си тражио спасење многих!

Радуј се, јер си мудро распозонао њихово лукавство!

Радуј се, јер си побеђивао све обмане ђаволске!

Радуј се, јер си узео свеоружје побожности!

Радуј се, проповедниче промисла Божијег о људима!

Радуј се, дивно очишћење нарави људи!

Радуј се, усрдни чувару ризница православне вере!

Радуј се, испунитељу Божије добре воље према људима!

Радуј се, поверениче тајни Божијих,који си још на земљи окусио небеска блага !

Радуј се, јер си животом твојим објавио светост душе твоје!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 8

Необично и преславно чудо је да виде маловерни и малодушни, богојављени Тихоне, како си у суровим гоњењима боравећи на првосветитељском престолу организовао свештени живот, утврдио православну веру и твојом премудрошћи и благодатним речима научио стадо твоје да богоугодно кличе: Алилуја!

Икос 8

Сав пун љубави Христове, добросрдачни Тихоне, ниси оставио паству твоју, као анђео чувар био си чедима твојим и за њих узносиш молитве Свевишњем. Због тога усрдно поштујемо светли спомен твој узносећи ти благодарне похвале:

Радуј се, јер си обиљем љубави твоје задивио свет!

Радуј се, јер си у чину вође показао кротост и благост!

Радуј се, јер си задобио славу предоброг и преблагог Владике!

Радуј се, је си на земљи показао славу Царства Небескога!

Радуј се, ревнитељу апостолских предања!

Радуј се, премудри уводиоче црквених канона!

Радуј се, јер си у светитељском служењу своме видео напор, труд и подвиг а не славу и почаст!

Радуј се, јер си истински дао правоверне заповести!

Радуј се, јер си био правило Божанског савршенства!

Радуј се, јер си примио велики дар првосветитеља!

Радуј се, драги камену који украшаваш целу Руску земљу!

Радуј се, јер нас слабе позиваш на прослављање Бога!

Радуј се, светитељу Тихоне,похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 9

Подвизавао си се добрим подвигом, свечасни Тихоне, неизменљиво си савршио време живота, милостивом и богопријатном душом твојом преселио си се у вечни живот где са небеским чиновима и свима светима певаш Богу победну песму: Алилуја!

Икос 9

Многоречити говорници не могу достојно исказати прехвално прослављање празника твога ,богогласни Тихоне, ми пак побуђени на покајање од тебе и желећи да подражавамо добросрдачности твојој, похвалним песмама те овако прослављамо:

Радуј се, добри учитељу и управитељу стада твога!

Радуј се, чврсти чувару оних који су колебљиви у вери!

Радуј се, јер си неустрашиво претрпео свирепост државних власти!

Радуј се, јер си дао ћесару само ћесарево!

Радуј се, јер си се храбро борио за славу Цара над царевима и Господа над господарима!

Радуј се, јер си нам предао спаситељна предања!

Радуј се, јер тобом се ревношћу чува светоПравославље!

Радуј се, јер се тобом благосиља свака намера на небесима!

Радуј се, јер си у мраку безбоштва сачувао праву веру!

Радуј се, јер си према нама грешнима претворио гнев Божији у милост!

Радуј се, јер нам помажеш са великим московским светитељима!

Радуј се, осењени покровом Пречисте Богородице!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утрврђење Православне вере!

Кондак 10

Желећи да спасеш Руску Цркву, преславни оче наш Тихоне, анатемисао си нечиста учења и успротивио си се богоборцима, тако да су се плашили тебе као другог Ермогена. Ми пак поштујући свечасни спомен страдања твојих кличемо Богу који те је прославио: Алилуја!

Икос 10

Јавио си се непоколебљиви грудобрани пун добре воље, показујући собом начин храбре борбе и утврђујући делима и речима чврсто стајање у правој вери, свештенопроповедниче Тихоне. И сада светлошћу твојом прогони се тама и показују се зле намере лукавих,и озарени Божанском мудрошћу твојом да би ти сви клицали овако:

Радуј се, јер си осниваче безбожних јереси показао посрамљенима!

Радуј се, јер си критиковао карактер свенародне дрске безбожности!

Радуј се, похвало новомученика руских у време гоњења за Цркву!

Радуј се, јер си и сам био затворен у тамницу за Христа!

Радуј се, јер си подражавао добровољна страдања Христова!

Радуј се, јер си радосно поштовао страдања за Христа и Цркву Његову!

Радуј се, јер си страдањем савршио исповедање!

Радуј се, јер си сву наду положио на Бога Промислитеља!

Радуј се, јер излажеш руглу сакривене обмане!

Радуј се, јер плашиш намере безбожника!

Радуј се, јер си кроз многе подвиге непроменљиво утврдио праву веру!

Радуј се, јер је изданак побожности узрастао напорима твојим!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 11

Приносимо ти свеумилне песме, поверениче Христов, сада сијаш на небесима украшен венцем красоте; као верни светитељ обукао си се правдом и веселиш се у рају сладости и приљежно се молиш за оне који због тебе прослављају Оца Небескога и који Му кличу: Алилуја!

Икос 11

Христос те јави као светиљку целоме свету,богонадахнути оче наш Тихоне; знајући смирење срца твога и постави те на престолу светитељском (епископском, одн. патријаршијском). Ти пак приносећи Му себе самога као миомирис, био си и свештеник и жртва; због тога ти неућутним речима узносимо:

Радуј се, јер си засијао светлошћу живота!

Радуј се, јер си достојно примио нестарели живот!

Радуј се, моћни поборниче истине!

Радуј се, љубазни проповедниче покајања!

Радуј се, јер уништаваш лукавство лажних учитеља!

Радуј се, јер утврђујеш маловерне у Православној вери !

Радуј се, јер си заточен у тамницу за православну веру и побожност од безбожника!

Радуј се, јер си добродушно претрпео мучење за Христа!

Радуј се, јер си се силом Божијом јавио непобедиви у подвигу!

Радуј се, јер си био свечасни храм Богу!

Радуј се, посебни стараоче за душе твоје пастве!

Радуј се, брзи помоћниче онима који те позивају на помоћ!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 12

Зажелевши да примиш благодат од Даваоца милости, Владара и Господа свих, пре краја јавио си се, свехвални оче Тихоне, мртав греху, учећи нас да поштујемо Христа, богопријатни. Он те обогати даром чудеса, освети те и прослави на небу и на земљи, учећи нас да због тебе певамо: Алилуја!

Икос 12

Прослављајући венац исповедништва, који си задобио достохвални оче наш Тихоне, ваистину незнамо како да те назовемо, јер тобом се славно прослави Бог наш у Светој Тојици. Због тога ти приносимо ове похвале:

Радуј се, јер си богоугодно поднео напор ношења крста!

Радуј се, јер си тражио само Божију добру вољу!

Радуј се, пуни сасуде Духа Светога!

Радуј се, обогаћени даровима Христа!

Радуј се, јер си од Бога примио вечни благослов!

Радуј се, јер си људима својим молио Божију добру вољу!

Радуј се, јер си у огњу јавио многоиселитељске мошти твоје!

Радуј се, јер њима чуваш храм од огња!

Радуј се, велики ревнитељу славе Божије!

Радуј се, брзи испунитељу наших молитава!

Радуј се, стална радости твоје пастве!

Раддуј се, путовођо Православља у целом животу твоме!

Радуј се, светитељу Тихоне, похвало и утврђење Православне Цркве!

Кондак 13

О, предобри пастиру наш, свети патријарху Тихоне, прими ове мале похвале и моли Господа Сила који те је овенчао славом, да препороди Русију (и Србију) у Христу, да подари мир људима нашим и светој Својој Цркви, да је сачува од свих душепагубних и безбожних праваца, да обрати срца свих људи према Себи и ближњему, да подари да познамо Духом Светим велико мноштво суграђана наших ненаучених вери и одвраћених од вере и да се удостојимо да једним устима и једним срцем певамо Њему у векове: Алилуја!

Овај кондак чита се три пута, а потом кондак 1 и икос 1

Молитва

О, добри наш пастиру, свети велики патријарху Тихоне, јавио си се као горњи град, добра дела твоја и до сад сијају пред људима. Знамо, да ти стојећи пред престолом Пресвете Тројице, имаш велику слободу у молитвама пред Господом. Погледај сада на нас грешне и недостојна чеда твоја, и теби који имаш велику смелост пред Творцем свега ,сад прилазимо и молимо се: умоли Господа да нам подари решеност да стекнемо побожност отаца наших,коју си ти стекао од младости твоје. Ти си у животу твоме био ревносни заштитник и чувар истините вере, помози и нама да сачувамо непоколебљивом веру православну. Тиха пак, душа твоја веома је успела у Божанском смирењу, научи и да се наш разум не храни многометежном мудрошћу људском, него смиреним познањем воље Божије. Ти си пред лицем сурових непријатеља Христових смело исповедао истинитога Бога, молитвом својом укрепи нас молодушне да и ми увек и свуда станемо против духа безбожности и обмана. Угодниче Божији, не презри нас који се молимо теби, јер не молимо само избављење од невоља и недаћа, него снагу и чврстину великодушност и љубав да би могли победити оне невоље које устају на нас. Измоли нам неослабно трпљење, све до краја живота нашега, мир са Господом и отпуштење грехова. Свети оче, укроти у земљи нашој ветрове неверја и смутње, да Господа настани у Руској (и Србској) земљи мир и побожност нелицемерну љубав. Молитвама твојим нека је сачува од међсобног рата, да укрепи Свету Цркву нашу Православну, да не оскудева у истинским пастирима, добрим делатницима који право ходе речима јеванђељске истине. Напасај и заблуделе овце стада Христовога. Најпре пак, моли Господа Сила, да се Руска (и Србска ) земља препороди покајањем, и да једним срцем и једним устим прославља дивног у светима Својим Бога у Тројици слављеног Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.Амин.

ШТА ЈЕ АНАТЕМА - Св.Теофан Затворник

Ретко се догађа да се Молебан Православља, који се сада врши, врши без осуда и прекора на нечији рачун. И без обзира колико се много беседа говори и објашњава да Црква овде делује мудро ради спасења Своје деце и даље незадовољни само понављају своје реченице. Или не слушају проповеди, или те проповеди не воде рачуна о каснијим сложеностима, или су вероватно створили своје сопствено схватање овог обреда и не желе да га напусте, без обзира шта би им могли рећи.
Неким људима анатеме изгледају нељудски, другим сужавајуће. Такве оптужбе би могле бити ваљане у другим ситуацијама, али нема начина на који би се оне могле применити на наш Молебан Православља. Кратко ћу ти разјаснити зашто Црква ово ради, и мислим да ћеш се и сам сложити са мном, да тако чинећи, Црква поступа мудро.

Шта је Света Црква? 
То је заједница верујућих, сједињених међусобно јединством исповедања Божански откривених истина, јединством освећења Богом установљених Тајни и јединством власти и вођством Богом даних пастира. Јединство исповедања, освећења и власти успоставља правила овог друштва, које је обавезно за свакога ко му се придружује.

Чланство у овом друштву је зависно од прихватања овог правила и слагања са њим; остајање у друштву је у вези са испуњавањем овог правила.
Погледајмо како је Света Црква порасла и како наставља да расте!Проповедници проповедају. Неки од слушалаца не прихватају проповед и одлазе; други прихватају и као последица тог прихватања, бивају освећени Светим Тајнама, следећи руковођење својих пастира, и тако бивају уграђени у Свету Цркву - бивају уцрквењени. Ето како сви чланови Цркве улазе у Њу.
При уласку у Њу, они се мешају са другим члановима, они су сједињени са њима, и остају у Цркви, све док настављају да буду једно са свима. Из овог простог примера у погледу тога како је Црква формирана, можеш видети да је као друштво, заједница, Света Црква постала и наставља да постоји као свако друго друштво. И посматрај је као и свако друго друштво, и немој је лишавати права које припадају било ком друштву.
Узмимо, на пример, трезвено друштво. Оно има правила која сваки члан мора испунити. А сваки од њих је управо члан, зато што испуњава и повинује се правилима тог друштва. Сада претпостави да неки од чланова не само да одбије да се повинује правилима, већ такође има погледе потпуно супротне онима у друштву, па чак и устаје против самог циља тог друштва.
Не само да се сам не придржава трезвености, већ чак хули на саму трезвеност и шири мишљења која би могла да искушају друге и да их одврате од трезвености. Шта обично, друштво ради са таквим људима? Прво их упозорава, а онда их истерује. Ето овде имате анатему! Нико не протестује на ово, нико не прекорева друштво да се понаша нељудски. Свако признаје да се друштво понаша на потпуно законити начин и да, када би се понашало другачије, не би могло постојати.
Па зашто онда прекоревати Свету Цркву када делује слично? Након свега, анатема је управо одвајање од Цркве, или искључивање из Њене средине, међу оне који не испуњавају услове јединства са Њом и почиње да мисли другачије од начина на који Црква размишља, другачије од обећања које су дали да ће мислити приликом придруживања Њој. Сети се како се догодило!
Појавио се Арије, који је имао безбожна мишљења у вези са Христом Спаситељем, тако да је тим својим мишљењима кривио само дело нашег спасења. Шта се учинило са њим? Прво је био упозорен, и то упозорен много пута, сваким могућим начином убеђивања и разговора. Али пошто је тврдоглаво инсистирао на свом мишљењу, био је осуђен и искључен из Цркве,то јест, искључен из нашег друштва.
Чувај се, немај додира са њим и оним сличним њему. Немој се сам држати таквих мишљења и не слушај или примај оне, који тако чине. Тако је Света Црква учинила са Аријем; тако је радила и са свим другим јеретицима; и тако ће учинити и сада, такође, ако се неко појави негде са безбожним мишљењима. Па реци ми, каква је кривица овде? Шта би друго могла учинити Света Црква? И да ли би она могла да настави да постоји, ако не би испољавала овакву строгост и упозоравати Своју децу са таквом забринутошћу, на оне који би је могли искварити и уништити?
Да видимо  која су лажна учења и који лажни учитељи искључени?
Они који одбацују постојање Бога, бесмртност душе, Божански Промисао; оне који не исповедају Свесвету Тројицу, Оца, Сина и Духа Светог, Једног Бога; оне који не признају Божанство Господа Исуса Христа и наше искупљење смрћу Његовом на Крсту; оне, који одбацују благодат Духа Светог и Божанске Тајне које је дарују, и тако даље. Да ли видиш чега се они дотичу? Ово су теме, које су сами разлог зашто је Света Црква Црква, начела на којима је она заснована и без којих она не би могла да буде оно што јесте. Према томе, они који устају против ових истина, јесу Цркви, оно што су нама они који покушавају да нам угрозе животе и имовину у свакодневном животу. Лоповима и разбојницима се, након свега, сада дозвољава да наставе слободно и да одлазе некажњени! А када су везани и предани закону и казни, нико не сматра ово нељудским или нарушавањем слободе. Напротив, људи виде у самом овом поступку, дело љубави према човеку и заштиту слободе у погледу свих чланова друштва. Ако тако расуђујеш овде, расуђуј тако и у погледу заједнице у Цркви. Ови лажни учитељи, слично лоповима и разбојницима, пљачкају имовину Свете Цркве и Бога, кварећи њену децу и уништавајући их.
Да ли Црква заиста греши у њиховом осуђивању, везујући их, одбацивати их? И да ли би то била љубав према човеку, ако би посматрала дела ових људи са равнодушношћу и остављала их да слободно уништавају сваког другог? Да ли би мајка дозволила змији да слободно гмиже и уједе њену бебу, која не схвата опасност? Ако би нека неморална особа добила приступ твојој породици и почела да искушава твоју кћер, или твог сина  да ли би био способан да посматраш његово понашање и говор са равнодушношћу?
Да ли би везао своје руке, плашећи се да ћеш стећи репутацију нечовека и старомодног? Зар не би избацио такву особу кроз врата и затворио их за њу заувек? Треба да гледаш на дела Цркве на исти начин.
Она види да се појављују појединци поквареног ума и кваре друге, устаје против њих, тера их, и говори онима који су Њени: Чувајте се такви и такви људи желе да униште ваше душе. Не слушајте их; бежите од њих.Тако она испуњава дужност мајчинске љубави и према томе делује из љубави  или како би ти рекао, људски.
У садашње време, имамо бујање нихилиста, спиритиста и других убитачних паметњаковића, који су занети лажним учитељима Запада. Да ли заиста мислиш да би наша Света Црква требала да ћути и да не подиже свој глас на осуду и њихово анатемисање, ако су њихова разорна учења нешто ново? Никако.
Сабор би се одржао, а на Сабору би сви они, са својим учењима били предани анатеми, а на Молебану који је у току, била би додата следећа реченица: Фојербаху, Бухнеру и Ренану, спиритистима и свим њиховим следбеницима, нихилистима - анатема. Али нема потребе за таквим Сабором, и нема никакве потребе за таквом реченицом.
Њихова лажна учења су већ била предана анатеми у додатку оним местима, где је анатема проглашена за оне, који одбацују постојање Божије, духовност и бесмртност душе, учења у погледу Свесвете Тројице и у погледу Божанства нашег Господа Исуса Христа.
Зар не видиш мудрост и предвиђање које чини Света Црква када заповеда да изводимо садашњи проглас и слушамо га? А ипак неко ће рећи: Ово је застарело.Управо сада је битно. Вероватно пре 100 година није било битно.
Али човек мора рећи, у вези са нашим временом, да када Молебан Православља не би постојао, било би потребно увести га, и изводити га не само у великим градовима, већ и на свим местима и у свим црквама: са циљем да сакупи сва зла учења која су у супротности Речи Божијој, да их учини познатим свима, са циљем да би могла знати чега треба да се чувају и коју врсту учења да избегавају. Многи су искварени у уму, само ради незнања, док би их јавна осуда ових погубних учења, спасила од пропасти.
Тако, Црква искључује, избацује из Своје средине (када се каже, Анатема томе и томе, то значи исту ствар, као са тим и тим: напоље), или анатемише из истог разлога, из кога то чини и свако друго друштво. Према томе, нема ничег достојног прекора или несхватљивог у садашњем Молебану.
Ако се неко плаши анатеме, нека избегава учења која узрокују да човек потпадне под њу. Ако се неко плаши за друге, нека му представи јасно учење. Ако си Православан, а опет ниси добро расположен према овом делу, онда се налазиш у противречности себи. Али ако си већ напустио јасно учење, онда какав посао који се чини у Цркви од оних који га одржавају? Самом чињеницом што си смислио другачији поглед на ствари, од онога који је успостављен у Цркви, ти си себе већ одвојио од Цркве. Нису записи у крштеницама, ти који чине човека чланом Цркве, већ дух и садржај човекових мишљења.
Било да је твоје учење и твоје име проглашено под анатему или не, ти си већ потпао под њу, када су твоја мишљења у супротности са онима у Цркви, и када инсистираш на њима.
Страшна је анатема. Остави своја зла мишљења. Амин.

ПРЕДГОВОР ЖИТИЈА СВЕТИХ - Ава Јустин Ћелијски

До доласка Господа Христа у наш земаљски свет, ми људи знали смо уствари само за смрт и смрт за нас. Све што је људско, било је прожето, овладано и савладано смрћу. Смрт нам је била ближа од нас самих и стварнија од нас самих, и моћнија, несравњено моћнија од сваког човека посебно и од свих људи скупа. Земља језива тамница смрти, а ми људи беспомоћно робље смрти ( Јевр. 2, 14,15)

. Тек са Богочовеком Христом "живот се јави", "вечни живот" се јави нама безнадежним смртницима, нама кукавним робовима смрти (1 Јн. 1, 2). И тај "вечни живот" ми људи "очима својим видесмо и рукама својим опипасмо" (1 Јн. 1, 1), и ми хришћани свима "јављамо живот вечни" (1 Јн. 1, 2). Јер живећи у заједници са Господом Христом, ми живимо вечним животом још овде на земљи (1 Јн. 1, 3). Ми из личног искуства знамо: Исус Христос је истинити Бог и живот вечни (1 Јн. 5, 20). Он зато и дође на свет: да нам покаже истинитог Бога и у Њему вечни живот (1 Јн. 5, 11). У томе, једино у томе се и састоји истинско и право човекољубље: што Бог Сина Свог јединородног посла на свет да живимо Њиме (1 Јн. 4, 9), и кроз Њега вечним животом. Зато, ко има Сина Божјега има живот; ко нема Сина Божјега нема живота (1 Јн. 5, 12), сав је у смрти. Живот у једином истинитом Богу и Господу Исусу Христу и јесте једини истинити живот наш, зато што је сав вечан, сав јачи од смрти. Зар се може назвати животом живот који је заражен смрћу и који се завршава смрћу? Као што мед није мед кад је измешан са отровом који постепено сав мед претвара у отров, тако и живот који се завршава смрћу није живот.

Човекољубљу Господа Христа нема краја. Јер да ми људи стекнемо живот вечни што је у Њему, и да живимо Њиме, од нас се не тражи ни ученост, ни слава, ни богатство, нити ишта што неко од нас нема, већ само оно што сваки од нас може имати. A то је? Вера у Господа Христа. Зато је Он, Једини Човекољубац, и објавио роду људском ову чудесну благовест: Бог тако заволе свет да је Сина Свог јединородног дао, да ниједан који га верује не погине, него да има живот вечни. Ко верује Сина, има живот вечни (Јн. 3, 16.36). Као једини истинити Бог дарујући људима оно што им нико од анђела и људи не може дати, Господ Христос је једини у роду људском имао и смелости и права да изјави: Заиста, заиста вам кажем: који верује у мене има живот вечни (Јн. 6, 47), и он је још овде на земљи већ прешао из смрти у живот (Јн. 5, 24).

Вера у Господа Христа сједињује човека са вечним Господом који по мери вере човекове разлива у души његовој живот вечни, те он и осећа и сазнаје себе вечним. И то утолико више уколико човек живи по тој вери која му благодатним силама божанским постепено освећује душу, срце, савест, васцело биће. Сразмерно вери човековој расте и освећење природе човекове. И што светији човек, у њему је све јаче и све живље и осећање личне бесмртности и сазнање своје и свачије вечности. Уствари, прави живот човеков почиње са вером његовом у Господа Христа која сву душу, све срце, сав ум, сву снагу његову предаје Господу Христу,и Он их постепено освећује, преображава, обожује. И кроз то освећење и преображење и обожење разлива по њему благодатне силе божанске које му дају свемоћно осећање и сазнање личне бесмртности и личне вечности. У самој ствари: живот наш је уонолико живот уколико је у Христу. А колико је у Христу, Он показује својом светошћу: што светији живот, то све бесмртнији и вечнији. Насупрот томе стоји смрт. Шта је смрт? Смрт је сазрели грех; a сазрели грех је одвојеност од Бога, у коме једино и јесте живот и извор живота. Еванђелска је, божанска је истина: светост је живот, грешност је смрт; побожност је живот, безбожност је смрт; вера је живот, безверје је смрт; Бог је живот, ђаво је смрт. Смрт је одвајање од Бога, а живот враћање Богу и живљење у Богу. Вера и јесте оживљење душе из мртвила, васкрсење Душе из мртвих: "мртав беше, и оживе" (Лк. 15, 24).

To васкрсење душе из мртвих човек је по први пут доживео са Богочовеком Христом, и стално га доживљује у светој Цркви Његовој, пошто је сав Он у њој, и себе даје свима вернима кроз свете тајне и свете врлине. Где је Он, ту нема смрти више; ту се већ прешло из смрти у живот; ту се већ живи вечним животом. Са Васкрсењем Христовим ми празнујемо умртвљење смрти, почетак новога, вечнога живота.

Од Васкрсења Спасова и почиње прави живот на земљи, јер се не завршава смрћу. Без Васкрсења Христова живот људски није друго до постепено умирање, које се најзад неминовно завршава смрћу. Прави, истински живот јесте онај живот који се не завршава смрћу. А такав живот постао је могућ на земљи тек Васкрсењем Богочовека Господа Христа. Живот је прави живот једино Богом. Јер је то свети живот, и тиме бесмртни живот. Као што је у греху смрт, тако је у светости бесмртност. Тек са вером у васкрслог Господа Христа човек доживљује најсудбоносније чудо свога постојања: прелаз из смрти у бесмртност, из пролазности у вечност, из пакла у рај. Тек онда човек нађе себе,правог себе, вечног себе: "изгубљен беше, и нађе се" (Лк. 15, 24), јер "мртав беше, и оживе".

Шта су хришћани? Хришћани су христоносци, и тиме носиоци и имаоци вечнога живота. И то по мери вере, и по мери светости која је од вере. Светитељи су најсавршенији хришћани, јер су у највећој мери осветили себе подвизима свете вере у васкрслог и вечно живог Господа Исуса. Уствари, они су једини истински бесмртници у роду људском.