О СТРАШНОМ СУДУ

Св.ЈОВАН ШАНГАЈСКИ

Када ће доћи дан Страшног Суда зна само Бог Отац, али знаци приближавања његовог су дати и у Јеванђељу и у Откривењу светог апостола Јована Богослова. Откривење говори о догађајима краја света и о Страшном Суду понајвише у сликама и тајанствено, али свети Оци су га објашњавали и постоји право црквено предање које нам говори и о знацима приближавања краја света и о Страшном Суду.

Прије краја постојања Земље на њој ће настати пометња, ратови, сукоби, глад, земљотреси. Људи ће патити од страха, умираће од ишчекивања несрећа. Неће бити живота, ни радости животне, него болно стање отпадништва од живота. Наступиће отпадништво не само од живота, него и од вере, Син човечји када дође хоће ли на Земљи веру пронаћи? Људи ће постати горди, незахвални, порицаће Закон Божански: истовремено са отпадништвом од живота наступиће и осиромашење моралног живота. Настаће слабљење добра и повећање зла. О томе времену и говори свети апостол Јован Богослов у свом богонадахнутом делу, које се назива Откривење. Он сам казује да "бејаше у Духу, што значи да је Сам Дух Свети био у њему када су му се у различитим сликама показале судбине Цркве и света и зато то јесте Откривење Божије.

Судбину Цркве он приказује у лику жене која се у томе времену скрива у пустињи: она се не појављује у животу, као ни данас (бесједа из 1960год.) у Русији. У животу ће одлучујући значај имати оне снаге које припремају појаву Антихриста. Антихрист ће бити човјек, а не оваплоћени ђаво. "Анти" је реч која значи стари, или пак, она значи "уместо" али и "против". Тај човјек жели да буде уместо Христа, да заузме Његово место и да има оно што би морао да има Христос. Он жели да има исту привлачност и власт над читавим светом. И добиће ту власт пре пропасти своје и пропасти читавог света. Имаће помоћника, Мага, који ће силом лажних чуда извршавати његову вољу и убијати оне што не признају Антихристову власт. Пре пропасти Антихристове појавиће се два праведника, који ће га разобличити. Маг ће их убити и три дана ће тела њихова бити несахрањена и ликоваће много Антихрист и слуге његове, и одједном ће ти праведници васкрснути и читава војска Антихристова ће бити збуњена, ужаснута, а сам Антихрист ће изненада пасти мртав, убијен силом Духа.

Али шта ми знамо о човеку-Антихристу? Његово тачно порекло је непознато. Отац му је потпуно непознат, а мајка је нечиста лажна девица. Он ће бити Јеврејин од племена Дановог. На ово нас наводи то што је Јаков, умирући, рекао да је он (Дан), кроз своје потомство, "змија поред пута и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњаник наузнак". То је алегоријска назнака да ће он дјеловати лукавством и злом. Јован Богослов у Откривењу говорећи о спасењу синова Израиљевих каже да ће се пред крај света мноштво Јевреја обратити Христу, али у списку колена која ће се спасти нема Дановог колена. Антихрист ће бити врло паметан и обдарен вештином општења са људима. Он ће бити опчињаваујући и љубазан.

Филозоф Владимир Соловјев је много радио на томе да прикаже долазак и личност Антихриста. Он је брижљиво користио све материјале о овом питању, не само светоотачке, него и муслиманске, и створио је ову упечатљиву слику. Пре доласка Антихриста у свету се већ припрема његово појављивање. "Тајна зла већ дејствује" и силе које припремају његово појављивае пре свега се боре против законите царске власти. Свети апостол Јован каже да се "не може појавити Антихрист, све док не буде уклоњен Онај који одржава". Свети Јован Златоусти објашњава да је "Онај који одржава" - законита побожна власт, таква власт која се бори против зла. "Тајна" која делује у свету не жели то, не жели борбу против зла силом власти; насупрот томе, она жели власт безакоња и када то постигне онда више ништа неће спречавати појаву Антихриста. Он ће бити не само паметан и опчињаваујући: већ и наизглед сажаљив, чиниће добро и биће милосрдан ради јачања своје власти. И када је толико учврсти да га читав свет призна, тада ће показати своје право лице. За престоницу ће изабрати Јерусалим зато што је баш овдје Спаситељ открио своје Божанско учење и Своју Личност и ту позвао читав свет на блаженство добра и спасења. Али свет није прихватио Христа и распео Га је у Јерусалиму, а у доба антихриста Јерусалим ће постати престоница света, који је признао власт Антихриста.

Постигавши највишу власт, Антихрист захтева од људи признање да је остварио оно што ниједна земаљска власт нити било ко није могао да оствари и захтијева клањање себи као највишем бићу, као богу.

Соловјев добро описује карактер његовог деловања као Врховног Владара. Он ће свима чинити по вољи, уз услов прихватања његове Врховне власти. Он ће оставити могућност живота цркви, дозвољаваће јој богослужења, обећаваће изградњу дивних храмова уз услов признавања њега за "Врховно Биће" и поклоњења њему. Код њега ће постојати лична мржња према Христу. Он ће живети од те мржње и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве. Настаће масовно отпадништво од вере, при чему ће веру изневерити многи епископи и као оправдање ће наводити изврстан положај цркве. Тражење компромиса ће бити карактеристично људско расположење. Искреност исповести ће нестати. Људи ће довитљиво оправдавати свој пад и лицемерно зло ће подржавати такво опште расоположење, и код људи ће постати обичај отпадништво од истине и сласт према компромису и греху. Антихрист ће све дозвољавати људима, чим му се "поклоне пошто су пали". То није нови однос према људима: римски императори су исто тако били спремни да дају слободу хришћанима, чим би они признали њихову божанственост и божанску врховну власт и мучили су хришћане само зато што су исповедали "Богу се Једином клањај и само њему служи". Антихристу ће се покорити читав свет и тек тада ће он показати лице своје мржње према Христу и хришћанству. Свети Јован Богослов каже да ће сви који му се поклоне имати знак на челу и на десници. Нејасно је да ли ће то заиста бити белег на телу или је то сликовит израз тога да ће људи и умом признавати нужност поклоњења Антихристу и воља ће њихова у потпуности бити њему потчињена. У време те потпуне - вољом и свешћу - потчињености читавог света, појавиће се и поменута два праведника, неустрашиво ће проповедати веру и разобличити Антихриста. Свето Писмо каже да ће се пре доласка Спаситеља појавити два "видела (светилника)", две "маслине пламене", "два праведника". Њих ће убити антихрист Маговим силама. Ко су ти праведници?

По црквеном предању, то су два праведника који нису искусила смрт: пророк Илија и пророк Енох. Постоји пророчанство да ће ти праведници који не искусише смрт да је искусе на три дана, а кроз три дана ће васкрснути. Њихова смрт ће бити радост велика за Антихриста и слуге његове. Њихово оживљавање кроз три дана ће довести до неописивог ужаса, страха и пометње Антихристове силе. Управо тада ће наступити крај света. Апостол Петар каже да је први свет био створен од воде и да га је вода уништила. "Од воде" је такође слика хаоса физичке масе, а пропао је од воде потопа. "А садашњи свет и небеса остављени су његовом Речи за огањ". "Земља и дела што су на њој изгореће". Сви елементи ће бити сажежени. Овај данашњи свет пропашће у једном трену. У трену ће се све променити. И појавиће се знамење Сина Божијег - то јест знамење крста. Читав свет, који се својом вољом потчинио Антихристу, "заплакаће". Све је завршено. Антихрист је убијен. Крај његовог царства, борбе против Христа. Крај и одговорност за читав живот, одговор Богу Истинитоме. Тада ће се из палестинских планина појавити Ковчег Завјета - пророк Јеремија је сакрио Ковчег и Свети Огањ у дубоки бунар. Када су из тога бунара узели воде, она се запалила. Али сам Ковчег нису пронашли. Када сада погледамо живот, онда они који могу да виде - виде да се све што је предсказано о крају света извршава.

Па ко је тај човјек-Антихрист! Свети Јован Богослов алегоријски даје његово име 666, али сви покушаји да се разуме ово значење су били безуспешни.

Ми сада већ имамо прилично јасну слику о могућности да читав свет изгори, када "сви елементи буду сажежени". Ту слику нам даје цепање атома (нуклеарна енергија).

Крај света не означава његово уништење, већ промену. Све ће се променити, одједном, за трен ока. Мртви ће васкрснути у новим телима, својим, али обновљеним, као што је Спаситељ васкрсао у Своме Телу на коме су били трагови рана од ексера и копља, али је оно задобило нове особине и у том смислу је било ново тело. И појавиће се Господ у слави на облаку. Како ћемо видети? Духовним сагледавањем. И данас на самрти праведни људи виде оно што не виде остали људи око њих., Затрубиће трубе одлучно и снажно. Оне ће затрубити у душама и савести. Све ће постати јасно у људској свести.

Пророк Данило, говорећи о Страшном Суду, приповеда да је Старац судија на престолу, а пред њим је река огњена. Огањ - то је прочишћавајући елемент. Огањ спаљује грех, сажиже га и ако се, на несрећу, грех сјединио са самим човеком, огањ онда спаљује и самог човека.

Овај огањ ће се распалити у самом човеку: видевши Крст једни ће се порадовати, а други ће доспети у очајање, смутњу, ужас. Тако ће се људи одмах поделити; по Јеванђељском приповедању, једни ће се пред Судијом поставити десно, а други лијево - поделила их је сопствена савест. Само душевно стање баца човека на ову или ону страну, удесно или улево. Што је свесније и упорније у животу своме човек тежио Богу, то ће већа бити његова радост када зачује речи "дођите к мени благословени", и насупрот томе, исте речи ће изазвати огањ патње и ужаса код оних који Га нису желели, који су Га избегавали или му се супротстављали и хулили на Њега за живота.

Страшни Суд не зна за сведоке или званични записник. Све је записано у душама људским И ти записи, те "књиге" се показују. Све постаје очигледно свима и самом себи и стање људске душе свакога усмерава лево или десно. Једни иду у радост, а други у патњу. Када се "књиге" отворе, свима ће постати јасно да су корени свих порока у души људској. Ево пијаница, блудник - кад тело умре, неко ће помислити да је умро и грех. Не, у души је постојала склоност и грех је души био сладак. И ако се она због тог греха није покајала, ако га се није ослободила, она ће на Страшни Суд доћи са том истом жељом за слашћу греха и никада неће задовољити своју жељу. У њој ће настати патња због мржње и злобе. То је паклено стање. "Пакао огњени" - то је унутрашњи огањ, то је пламен порока, пламен слабости и злобе, и ту "ће бити плач и шкргут зуба" немоћног зла.

 

Св.МАРИЈА ЕГИПЋАНКА - ПОКАЈАЊЕ

МИТРОПОЛИТ ФИЛАРЕТ ВОЗНЕСЕНСКИ

НЕДЕЉА 5. ВЕЛИКОГ ПОСТА:

...И ево, Црква се сада, када се покајнички трудови већ приближавају крају, брине о оним људима који очајавају у својим гресима сматрајући да су они већ толико огрезли у тим гресима да се више не могу исправити, да не могу да одоле греховним навикама, да не могу да савладају грех и да су зато безнадежни сви покушаји да исправе свој живот и, самим тиме, да за њих нема покајања, јер истинско покајање треба неизоставно да прати и исправљење живота. Црква ће сутрашњег недељног дана и ставити пред нас пример веома неуобичајеног, ја бих рекао, пример потресног по снази и дубини, покајања...

Сетимо се, братије, како нас је не тако давно, када се приближавао Велики пост, Црква приводила подвигу покајања постепено: прво у Недељу митара и фарисеја, учећи нас како треба а како не треба да се моли човек, јер у подвигу покајања највећи значај имају молитва и пост. Следеће недеље - о Блудном сину, Црква нас је подсећала на очинско милосрђе Господа према грешницима који се кају; затим, у недељи о Страшном Суду - Црква је претила непокајаним грешницима, подсећајући да ће наступити Страшни Суд на коме ћемо морати да дамо одговор за сва учињена безакоња; и на крају, на самом уласку у Велики пост, Црква нам је говорила зашто треба да се кајемо и да постимо. Ми смо у лицу наших прародитеља, Адама и Еве, пали у грех непослушности Богу и дужни смо да се обратним подвизима, којим би се уништили ти преступи које су савршили наши прародитељи у Едемском врту у тужне дане њиховог грехопада, трудимо да очистимо себе од греха.

Пошто су се наши преци погордили, Црква нас призива ка покајању и зове нас да се смиримо; пошто су они нарушили пост, окушали од тог плода који им је био забрањен за јело, Црква нас призива ка посту да бисмо тим постом исправили ту греховну повреду која се тада десила и коју смо ми наследили од њих.

И ево, почео је пост, пролазе недеља за недељом, седмица за седмицом и, на крају, ми смо данас последњи пут ове године чули призив ка покајању: "покаяния отверзи ми двери, Жизнодавче" (Покајања отвори ми двери, Животодавче).

И ево, Црква се сада, када се покајнички трудови већ приближавају крају, брине о оним људима који очајавају у својим гресима сматрајући да су они већ толико огрезли у тим гресима да се више не могу исправити, да не могу да одоле греховним навикама, да не могу да савладају грех и да су зато безнадежни сви покушаји да исправе свој живот и, самим тиме, да за њих нема покајања, јер истинско покајање треба неизоставно да прати и исправљење живота. Црква ће сутрашњег недељног дана и ставити пред нас пример веома неуобичајеног, ја бих рекао, пример потресног по снази и дубини, покајања .

Првог априла старог стила, Црква по нашем црквеном календару прославља св. Марију Египатску. Ње смо се већ сећали претходне седмице, када је било стајање Андреја Критског или Марије Египатске, када се читао Велики покајни канон, у коме смо се сво време после покајних мољења, ми обраћали овој великој угодници Божијој. Али то као да је мало за Цркву, тако да она данас, пете недеље Великог поста још једном пред нас ставља образ оне која је некада била велика грешница а затим постала праведница над праведницама.

У Покајном канону постоји овакво место: његов аутор се обраћа својој души и говори: сети се како се исцелила Мојсијева рука: када је, по заповести Божијој, Мојсије положио своју руку у наборе одеће и извукао је, она је била покривена страшном болешћу - проказом (губом). Он се уплашио, наравно, али Господ му је рекао: ''Учини то још једном''. Он је то поновио и рука му је постала потпуно здрава. Он се затим обраћа својој души и говори: ''Помени, душо моја, то исцељење Мојсијево од проказе, сети се како Господ Бог може да очисти прокажен живот и не очајавај сама у себи, чак и ако си прокажена''.

И ево, ми видимо како Господ може заиста да убели живот покривен проказом греха.

Преподобна Марија Египатска, као лепа млада девојка, предала се саблазни нечистог распусног живота. Она је пала не једанпут и не двапут, већ се потпуно препустила, клизила је по стрмој падини у сам бездан пада и постала једна од оних несрећница које већ добровољно предлажу свакоме да насити своју блудну страст. И рекло би се да је она, која је не годину или две, већ многе године проводила у развратном начину живота, већ погинула, али ми знамо шта је од ње учинило покајање.

Ми знамо да се, после тога што је она у покајним подвизима провела сама са Господом Богом и својом савешћу многе десетине година у пустињи, не видећи људско лице, са њом срео у пустињи преп. Зосима Палестински, и сам велики и свети подвижник. И он се, како се говори у истом том канону, ужаснуо јер је видео пред собом не човека већ анђела у телу - видео ја како она хода поврх воде Јордана као по тврдој земљи, видео је како је она, подигнувши руке, почела да се моли Богу за свет и у тој молитви се подигла у ваздух, одвојивши се од земље. Тако се силно устремљивао њен просветљени, очишћени дух ка небесима, ка Господу Богу, ка вишњем свету који као да је плот очишћену од свих страсти, повлачио туда за собом .

Ето шта је покајање и како оно може човека потпуно да измени.

И ето, тај пример покајања Црква ставља пред онога ко очајава да не може да се исправи. Праведно се говори о томе да су два примера по том питању нарочито охрабрујућа за грешнике. Један је пример св. Марије Египатске а други - благоразумног разбојника.

Марија је провела десетине година у покајничким трудовима а разбојник се освестио неколико сати пре своје страдалне кончине. Али свеједно, када се он опаметио и устремио се са молбом ка Ономе Ко је био распет поред њега, он је добио од Господа (како је Он и имао обичај да даје) неупоредиво више од онога што је тражио. Он је смирено молио: ''Помяни мя, Господи, егда приидеши во царствии Твоем"(Сети ме се Господе, када дођеш у царству своме), а чуо је одговор: "Аминь, глаголю тебе — днесь со мною будеши в раи". (Заиста ти кажем да ћеш данас бити са мном у рају). Не ''једног дана'' и не ''сутра'', већ ''данас ћеш бити са мном у рају'' - говори му Онај Ко је дошао да спасе не праведнике већ грешнике, Онај Ко ни на Крсту није зборавио Своје главно дело, и Који и ту привија покајану душу у наручје свога милосрђа.

Ови примери, поражавајући и потресни, треба да изагнају из сваке људске душе очајање, ма како да је она грешна, ма како да је разобличена од греха, ма како да је по том питању тешка њена прошлост. Нема места очајању. Господ је примио те грешнике - палу жену и разбојника. Она је грешила многе године а разбојник цео живот али, свеједно, ипак су се они показали као жељени становници Његовог Небеског царства, Његовог блаженог раја. Не падај духом ни ти, грешниче који се кајеш, памти да Господ може и твоју душу и твој живот прокажен гресима да убели више од снега, као што је кроз покајање убелио и ове покајане душе. Амин.

АДСКЕ МУКЕ ПО УЧЕЊУ СВ.ОТАЦА

1.  Шта су то будућа мучења?  

Св.Јован Златоуст

Будућа блага превазилазе сваки ум, не само речи; а противречно њима, иако изражавамо речима, обичнима за нас  јер тамо је, по речима Писма, огањ, мрак, ланци, неумирући црв  које означавају не само то, што изражавају, већ нешто друго, много ужасније. Да би се убедио у то, обрати сада пажњу прво на ово. Ако је тамо огањ, реци ми, на који начин је тамо и мрак? Видиш ли да је он, много ужаснији од овдашњег? Он се не гаси, зато се и зове неугасивим.

Представимо, какво би мучење било, горети непрестано, налазити се у мраку, постојано испуштати вапаје, шкргутати зубима и не бити услишен? Како је бити паљен заједно са убицама целог света, ништа не видети и не бити виђен, већ у сред таквог мноштва, сматрати себе усамљеним? Јер мрак и одсуство светлости не дозвољавају нам, да распознајемо чак ни ближње, већ ће сваки бити у оном стању, као да једини страда. 

2.  О бесконачности мучења у геени.   

Свим људима се поставља питање: да ли ће бити краја огњу у геени?

Христос нам је открио да тај огањ нема краја: где црв њихов не умире и огањ се не гаси (Мк. 9:46). Видим, да сте се најежили, али шта да се ради? Бог је заповедио непрестано објављујемо то. Међутим, ако желите, то за вас неће бити непријатно. Хоћеш ли да се не бојиш власти? Чини добро (Рим. 13:3).

Стога, ви нас можете слушати, не само без страха, већ и са задовољством. Христос говори о онима, који Га нису нахранили: И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни (Матеј 25:46). Немој ми говорити, где је ту праведност, ако мучење неће имати краја? Када Бог чини нешто, повинуј се Његовим одлукама и не потчињавај их људском умовању.

При томе, зар није праведно, ако човек, добивши од почетка хиљаде блага, а затим се учинивши достојни казне, не умудривши се ни од претњи, ни од доброчинстава, буде подвргнут казни?

Ако желиш праведност, онда смо по закону правде требали да још у почетку тренутно погинемо; али и тада је Бог чинио не по закону правде, већ је деловањем човекољубља Његовог било то, чему смо подвргнути. Бог ти је обећао блага већа од раја; још их није дао, да се ти не би улењио у време подвига, и да не би ослабио у својим подвизима.

Адам, учинивши један грех, навукао је на себе смрт, а ми сваки дан чинимо на хиљаде грехова. Ако је он, учинивши један грех, навукао на себе толико зла и увео смрт у свет, онда чему се нећемо ми подвргнути, постојано живећи у греху, иако и очекујући Небо уместо раја?

Ако је примивши мање осуђен, и ништа га није могло оправдати, то тим ћемо се више ми, призвани ка највишем и грешећи више од њега, подвргнути неиздрживим мучењима, које ће бити вечне. 

3. Различити степени мучења.

Различита су мучења, како сте слушали у Јеванђељу. Зато је тама најкрајња (Мт. 8:12) у посебном месту; геена огњена (Мт. 5:22)  је друго место; шкргут зуба (Мт. 13:42)  друго; неумирући црв (Мк. 9:48)  једно, преисподња (Фил. 2:10)  друго. На ова мучења ће бити распоређени несрећници, сваки у мери својих прегрешења.

Како су греси различити, тако су и мучења различита!

Другачије се мучи прељубник, другачије блудник, другачије  убица, другачије  лопов и другачије  пијаница. Они који су себе оскврнили јересима ће чути: да се узме безбожник, да не види славе Господње! (Ис. 26:10).

Ко је имао непријатељство са другим, наћи се себи неумољиву осуду и као мрзитељ, биће послан у таму најкрајњу, јер је мрзео Христа, Који је рекао: љубите један другог и праштајте један другоме.

Туга ће тада бити блуднику, туга прељубочинцу, туга пијаници, туга врачари и гатарама. Туга онима, који пију вино са весељем и плесовима, туга онима који су се оскврнили јеретичким хулама, туга онима, који су изгубили време покајања у смеху и забавама. Туга онима који оправдавају нечастивога ради дарова, туга који узимају плату радницима, јер узимајући му то, исто је и пролити му крв.

Ко је на земљи грабљењима увредио Бога и скривао своја дела, тај ће бити бачен у таму најкрајњу, где неће бити ни зрака светлости. Ко је у свом срцу скривао лукавство, а у уму својм  завист, њега чека стршна дубина, пуна огња. Ко се предавао гневу и није пуштао у срце своје љубав, чак мрзео ближњега, тај ће бити предан на жестока мучења демонима. Ко није делио хлеба свог са потребитима, није успокојавао мученога неком потребом, тај ће громко призивати посред мука, али га нико неће услишити и неће га утешити. Ко је при свом богатству живео сластољубиво и раскошно, а није отварао врата своја сиромасима, тај ће у пламену молити за себе капи воде, али му нико неће наквасити усне...

Ко је усне своје оскврнио злословљем и језик свој  богохулством, тај ће потонути у злосмрадни муљ и биће лишен могућности да отвори уста. Ко је грабио и угњетавао друге и неправедним добитком богатио дом свој, њега ће ка себи повући немилостиви демони: шкргут зуба ће бити његово стање. Кога је распаљивала срамна похота сладострашћа, тај ће заједно са сатаном вечно горети у геени. Ко је преступао забране свештеника и газио заповести Самога Бога, тај ће бити подвргнут најтежем и најужаснијем из свих мучења... Тада ће грешни и праведни бити одвојени једни од других, и поћи на пут, са кога нема повратка.

Одвојени ће бити некад владајући: почеће да плачу они, као деца и биће изгнани као несрећници. Одвојени ће бити монаси који су живели у немару, који су љубили свет и који су размишљали по световном. Разлучени ће бити родитељи од деце, другови од другова. Одвојени ће бити супрузи, који нису одржали постељу чистом. Међутим, нећу говорити више, јер ме већ страх обузима...

Побећи ће тада грешници, изгоњени, принуђени и бичевани свирепим ангелима; побећи ће, шкргућући зубима, и све чешће и чешће огледајући се назад, на праведне, од којих су одвојени. Видеће они ту радост и ту светлост и почеће горко да плачу и, на крају, нестаће из вида. И приближиће се они најстрашнијем месту, где ће опет бити одвојени и распоређени на различите муке.

Св.Јефрем Сирин

Ако је Бог Праведни Судија, не само добрих, већ и порочних, Који даје свакоме по својим делима, онда један може бити достојан огња неугасивог, или слабијег, или огња који више пали, други  црва неумирућег, али опет или подношљивијег, или оног, који неиздрживо наноси бол, по заслузи свакога, а други  геене, у којој, без сумње, постоје различите врсте мучења, а други  таме најкрајње, где је један доведен до плача, а други, од појачаних мучења и до шкргута зуба.

Сама тама најкрајња, без сумње, показује, да у њој има и нечег унутрашњег. И речено је у причама о дубини преисподње (Приче 9:18), и разумемо, да неки, иако у паклу, нису у дубини преисподње, да трпе лакша мучења.

Св.Василије Велики

Не кажњава за све грехе једнако Бог; већ постоје многе и различите казне, према времену, према лицима, према заслугама, разуму и многим другим околностима.

Тежина греха, повећава се од тога, да ли је он учињен свесно, или несвесно; и од места, на шта указује Сам Христос: између храма и жртвеника (Мт. 23:35); и од врсте самих преступа, и од лица.

Слично, ако неко превазилази својим немаром и најгоре људе, што Бог оптужује код Језекиља: па ни по уредбама незнабожаца који су око вас не чините (5:7); када се неко не исправља примерима других; када се неко не користи посебним промишљањем: Јер да су у Тиру и Сидону била чудеса која су била у вама, давно би се у врећи и пепелу покајали. Али вам кажем: Тиру и Сидону лакше ће бити у Дан Страшног Суда него вама (Матеј 11:21-22).

Видиш ли савршену тачност и то, што се за све и исте грехе не добијају исте казне? И ми, ако се не користимо дуготрпљењем Божијим бићемо подвргнути највећој казни. То потврђује Апостол Павле: Својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев (Рим. 2:5). 

О СВАДБЕНОМ ВЕСЕЉУ

...Брак је оков, оков дат од Бога. Зашто онда прослављате свадбе будаласто и непристојно? Зар нисте свесни шта радите? Венчаваш се са женом да бисте рађали децу, да бисте водили миран и одмерен живот, а шта значи она пијанка са свим њеним бестидностима и непристојностима? Можеш да приредиш гозбу својим пријатељима да бисте венчање прославили, то не замерам, али зашто свој удео у томе морају да имају и тако ружне ствари? Камиле и муле се понашају пристојније неголи неки људи на свадбама. Да ли је брак лакрдија?


Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова. Благодат са вама! Амин. (Koл. 4, 18)


Овим речима апостол Павле подсећа Колошане да не страхују за њега и тиме завршава посланицу. Он им поручује да иако је он, њихов учитељ, у оковима, његова је душа слободна у благодати. Чак је и његова утамниченост благодат. Чујте шта каже Лука у делима апостолским: А ови онда (апостоли) отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за име његово. Ако муж вољно страда за жену коју воли, са каквом вољом би ми требало да страдамо за Христа? Зато се не жалостите на мужа којег подносите Христа ради. Само се сетите Павлових окова. Они ће вас охрабрити. Јеси ли поносан на своја добра дела? Сети се Павлових окова и видећеш како је неразумно живети у угодностима, док је његов живот стално био изложен опасности. Гајиш ли у срцу самољубље? Сети се Павлове тамнице. Ти си његов ученик и његов војник! Како можеш да живиш у раскоши док ти је друг у оковима? Је ли те икад ико напустио? Опомени се опет Павла у тамници и схватићеш да бити сам не значи бити напуштен. Жудиш ли за скупим оделима и златним накитом? Опомени се Павлових окова и видећеш да су те ствари безвредне, као срамне хаљине блуднице, или као прегршт суве траве. Проводиш ли много времена пред огледалом улепшавајући косу и шминкајући лице, надајући се да ћеш се тако улепшати? Размишљај о Павловој запуштености у тамници и жудећеш за његовом лепотом. Видећеш да је светска лепота у ствари ругоба, и радије ћеш делити ланце са Павлом. Мисли о његовом лицу обливеном сузама. Три године, дан и ноћ, он није престајао да плаче.

Угледајте се на његов плач. Осветлите лице сузама. Плачите због греха; због гнева, неуздржљивости, пијанства. Угледајте се на Павлове сузе и смејаћете се онда сујети овога света. Христос је благословио ове сузе речима: Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати. Ништа није милије од ових суза; оне су драже од сваког смеха. Моли се превасходно за ове сузе. Нека ти срце пати за онима што греше. Подижите синове и кћери тако и плачите за њима ако заблуде. Сетите се речи псалмопевца: Чу Господ плач мој, Господ молитву моју прими.

Опомињите се мојих окова каже Павле. Брак је оков, оков дат од Бога. 
Зашто онда прослављате свадбе будаласто и непристојно? Зар нисте свесни шта радите? Венчаваш се са женом да бисте рађали децу, да бисте водили миран и одмерен живот, а шта значи она пијанка са свим њеним бестидностима и непристојностима? Можеш да приредиш гозбу својим пријатељима да бисте венчање прославили, то не замерам, али зашто свој удео у томе морају да имају и тако ружне ствари? Камиле и муле се понашају пристојније неголи неки људи на свадбама. Да ли је брак лакрдија? То је тајна, слика нечег тајновитијег. Ако немаш поштовања према браку, поштуј бар оно што он одсликава: Тајна је ово велика, аја говорим о Христу и Цркви.Како можете тако недостојно да прослављате оно што је слика Христа и Цркве? „Па добро, а ко ће да игра?" питаће те. Зашто би ико требало да игра? Једино пагански обреди укључују и плес. Ми наше обреде прослављамо тихо и скромно, са скрушеношћу и пристојношћу. Како је брак тајна? Двоје постају једно, а то није само испразни символ. Они нису слика нечег земаљског, но самог Господа. Како онда можете да правите прославе тако бучне, што душу узбуњује и обесвећује?

Женик и невеста треба да постану једно тело. Видите ли тајанство љубави?! Ако двоје не постану једно , они даље не могу да узрастају, него опадају. Како је велика снага јединства! Промисао Господња у почетку раздели једно тело на два, но тиме је Господ хтео да покаже да они остају једно и после те поделе, тако што им је ускраћено да рађају једно без другога. Видите ли како је брак велика тајна? Од једнога човека, Адама, створио је Еву, а онда их је поново саставио у једно да би њихова деца била од истог изданка. Исто тако, муж и жена нису више двоје, но једно. Ако је он глава, а она тело, како ту може бити двоје? Она је створена од његовог тела; и они су засебно две половине једнога тела. Господ је жену назвао „помоћницом" да би указао на њихову заједницу. Господ много већу част указује заједници мужа и жене, него заједници деце и родитеља. Отац се радује синовљевом или кћерином венчању, јер само тако тело његовог детета постаје потпуно. Иако много новаца троши на свадбу, он то више воли него да је види неудату, лишену свога тела. Немамо ми власти над нама у овом животу.

Како постају (муж и жена) једно тело? Као да добија нешто најдрагоценије, жена са угодношћу прима мужевљево семе, негује га, чува и собом пречишћава. Оно се спаја са њеним саставом, а потом га она враћа у виду детета! Дете је мост који спаја оца и мајку; и тако троје постају једно тело,
као што мост спаја два града подељена реком. Овде је тај мост направљен од твари својих родитеља! Као што су глава и тело једно јер их врат спаја, а не раздваја; тако је и са дететом. Зато Писмо не каже Биће двоје једно тело... (Постање 2,24) а то дете.

Ако нема деце, да ли онда остају двоје или постају једно? Својим спајањем они постају једно, мешајући се као уље и мирис.

Знам да моје речи многе од вас збуњују, а разлог вашег стида лежи у вашој развратности. „Брак нека буде у свему частан и постеља брачна у свему чиста", а ви брак обесвећујете вашим изопаченим гозбама. Зашто бисте сте стидели нечега што је часно; и црвенели пред нечим што је чисто? Због тога, хоћу да очистим ваше свадбе; да венчању повратим достојанство и тишину коју јеретици сматрају за зло. Господњи дар се тиме вређа. Он нам је дат од постања, а ми га уништавамо блатом и гнојем. То желим да одагнам својим речима. Слушајте ме зато још мало. Упамтите: не можете се везати за нечистоту, а да при том не удахнете и смрад. 
Неки кажу да су моје речи непристојне, јер ја говорим о природи брака, која је сама по себи чиста; а не налазе непристојности у свом понашању на свадбама. Сматрајући моје речи непристојним, ви одбацујете Бога који је брак подарио. Да ли да вам кажем како је брак црквена тајна?

Цркву је створио Христос, и Он је ушао у заједницу са њом духовним сједињавањем. Свети Павле каже: Ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу, јер смо удови тела његова, од меса његова, и костију његових. Размислите о овоме и не односите се према тако великој тајни тако срамотно. Брак је сведочанство (слика) присуства Христовог и докле ћете се напијати на свадбама? Реците ми да ли бисте се ругали слици цара да је видите? Ни помена.

Многи не маре за оно што се дешава на свадбеним гозбама, а то је велики грех. Неред и распусност господаре. Павле каже: Ни срамотне, ни луде речи или шале, што год је непристојно да не излази из уста ваших.Реците ми, шта се, упркос томе, дешава на свадбама? Све то и још много горе, јер рђаве речи прелазе у дела, а они који их чине још добијају похвалу. Грех је постао уметност! И то нам се не дешава случајно, просто смо извежбани у злу и ђаво влада над својом војском. Кад дође пијанство, целомудреност одлази. Где су срамотне речи, ту је и ђаво спреман да дода свој улог.
Зар тако прослављате Христову тајну? Позивањем ђавола?

Сада сам сигуран да сам вас увредио. Ви мене исмевате када вас карам, и тврдите да сам превише строг. То је још један доказ ваше нечистоте. Зар се не сећате речи светог Павла: Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.

Шта каже псалмопевац: Служите Господу са страхом и радујте се са трепетом. А ви се понашате непристојно и богохулно, потпуно разуздано. Зар не могу да се споје задовољство и уздржљивост? Волите ли музику? Драже би ми било да волите тишину, али ако већ волите песме, одаберите оне које су поучне и пристојне, а не богохулне и сатанске. Уместо играчица, позовите хор анђела на вашу свадбу. „Али како ћемо их видети?", питаћете. Ако одагнате све остало, Христос ће вам доћи на свадбу, а тамо где је Он, ту су и ангели. Ако га замолите, учиниће за вас веће чудо од онога у Кани Галилејској. Претвориће воду ваших необузданих страсти у вино духовног заједничарења. Но, упамтите: ако дође и затекне музичаре како лармају, Он ће их отерати пре него што учини чудо. Има ли ишта одвратније од ових сатанских зборова? Толика је бука да се ништа не чује, а једино што се може чути је нека бесмислена, срамотна и гадна реч.

Нема ничег угоднијег од врлине; ничег слађег од реда, ничег часнијег од благородности. Они који тако прослављају свадбе, наћи ће право задовољство. Но, сада обрати пажњу на оно што је потребно за такав брак. Прво, тражи мужа који ће ти истински бити муж и заштитник. Не заборави да постављаш главу на тело. Када удајеш ћерку, не гледај колико младожења има новаца, нити од којег је рода, нити какав му је друштвени положај. Све то је неважно. Тражи боље код њега побожност, нежност, мудрост и страх Господњи, ако желиш кћер да усрећиш. Удајом за богатог човека ти је вређаш, а не помажеш. Муж ће је сматрати робињом, јер долази из сиромашније породице. Боље је да се уда за онога који је приближно исто богат колико и она, или још сиромашнијег. Тако ћеш кћер мужу дати, а не продати као слушкињу господару. Ако си задовољан младожењиним врлинама и треба да одредиш дан венчања, помоли се прво Христу да ти Он дође на свадбу, а Господ се неће постидети да дође јер је брак слика Његовог присуства у Цркви. А још боље од овога је да се молиш да ти деца нађу супружнике пуне врлине, а ти своју бригу препусти Господу. Ако ли га овако будеш поштовао, Он ће ти вратити част за част.

Када припремаш свадбу, не жури да од својих суседа позајмиш још неко огледало и не губи време бринући се за одело. Свадба није ни незнабожачки обред, ни позоришна представа. Боље уреди кућу и улепшај је колико можеш, па позови рођаке, суседе и пријатеље. Позови све оне за које знаш да су добри и они ће бити задовољни оним што им пружаш. Немој да унајмљујеш свираче. То је и непотребан и неумесан трошак. Боље позови Христа, а знаш ли како, Кад учинисте једноме од ове најмање браће, каже он мени учинисте.

Не мислите да је непријатно позвати сиромахе Христа ради. Младу немојте украшавати златним накитом, но је одените пристојно. Тако ће од почетка свога брачног живота безмерно сијати. И не правите буку и неред. Кад све припремиш позови младожењу да прими девицу. Води рачуна да не дође до некаквог пијанства на гозби; и труди се да изобилујете у духовној радости. Замисли каква сва добра происходе од овакве свадбе! Већина данашњих свадбених гозби (ако то можемо назвати свадбом, а не позоришном представом), завршава се бедно. Тек што се славље заврши, невестина мајка брине да ли је оно што је позајмила поломљено или изгубљено. Свако задовољство замењује очајањем када после свега види лом у кући. Када је Христос на свадби, ту је и радост, и задовољство, и уздржаност, и пристојност, трезвеност и здрав дух. Сатана доноси узнемиреност, бол, расипност, непристојност, завист и пијанство.