ШТА ТРЕБА ДА ЗНА ОНАЈ КОЈИ СЛУЖИ БОГУ - Св.Николај Јапански

У Светом Писму је речено: 

„Сине мој! Ако приступиш да служиш Госпо
ду Богу, спреми душу своју на искушења: усмери срце своје и буди тврд, и не смети се у дане несреће; приклони се Њему и не одступај, да би те увеличао на послетку.“ (Сир.2:1-3). 
Сви ми овде, наравно, приступили смо да служимо Богу и на тај начин добро разумемо шта значи служити Богу? Значи присиљавати се на труд. Знамо да је у таквом служењу и велика радост. Јер Бог свевидећи, не да види само оне који Му служе, него и помаже им, милује их и воли. Међутим, пут служења Богу је испуњен опасностима и препрекама, немоћима и падовима. Због тога нас Свето Писмо учи да, ако желимо да служимо Господу Богу, треба да припремимо душу за искушења.

Искушења могу бити двојака: прва- послата одозго; друга- саблазни одоздо. О искушењима послатим одозго Свето Писмо говори следеће: „Tопионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ“ (Прич.17:3). Злато може бити чисто, може бити са легурама, а може бити и лажно. Када подлегне ватри, чисто злато не трпи никакву штету, напротив, постаје још лепше; код злата са легурама, издваја се чисти део, а лажно злато се на крају претвара у нешто што нема никакву вредност. На сличан начин и добродетељи које човек чини могу бити истинске, помешане са сујетом и гордошћу или са другим страстима, а могу бити и лажне, вештачке, као што је био случај код лицемерних фарисеја. На тај начин, искушења која долазе одозго, дефинишу квалитет добродетељи неког човека. Бог од самог почетка зна срце човечије, и стога се искушења шаљу не да би Бог спознао какве су наше врлине, него ради самог човека, да би се овај, ако примети у њима примесу лажи и подвале, покајао и окренуо ка добру. Да и ми не будемо лишени сличних искушења послатих одозго.

Поред тога, постоји још један род искушења, прецизније саблазан, послата од ђавола који уноси таму у човечије мисли, улива у његово срце нечистоту у различитим облицима, узнемирава га и на тај начин наводи човека на зла дела, са циљем да одврати од Бога душе оних који се труде у славу Његову. Ми, приступивши да служимо Богу, треба увек да знамо да се налазимо између искушења и саблазни. У Светом Писму се каже: „Будите трезни и пазите јер супарник ваш, ђаво, као лав ричући ходи и тражи кога да прождере“ (1. Пет. 5:8-9).

Сви катехизатори и свештеници су под сталном присмотром ђавола који, у жељи да их победи, испушта много отровних стрела. Најштетније од тих стрела су сујета и гордост. Многи катехизатори почињу да проповедају врло млади, а народ их већ назива учитељима и наставницима. Није изненађујуће што ђаво користи то, и са лакоћом улива у њих гордост; и колико је само служитеља Цркве било рањено овом стрелом!

Који је разлог за то? Све због сујете и гордости. Уколико неко од хришћана покуша да их посаветује, гнев превагне. Ђаво има и много других огњених стрела којима поражава оне који су слаби да му се супротставе. И колико је, браћо, таквих који су приступили да служе Господу, али који нису пребодили искушења и пали су. Како је то тужно!

Стога је врло важно да вазда будемо спремни за искушења, јер су она основа наше снаге. Ако не будемо спремни, увек ће нас саблазнити. Такве ће нечастиви рањавати и убијати својим стрелама.

О томе које је методе неопходно примењивати како би смо били спремни за искушења, јасно нам говори Свето Писмо.
Прво, „усмери срце своје и буди тврд“ (Сир. 2:2), то јест, чувај срце своје, исправи срце своје и задобиј добродетељи, и тако ћеш избећи да упаднеш у саблазан. Као што броду, којим се добро руководи и води рачуна, неће бити претња ни буре, ни узбуркани таласи, а ако се непажљиво односи, постоји опасност да потоне; као што коњ, ако се не негује, може појурити и пасти, упасти у јаму, тако и срце човечије; ако се њиме не руководи добро, шта ће се догодити са њим? Само то да ће ђаво, када се приближи, убацити у наше мисли разне зле помисли, направити неред и нашим срцима, осујетити наша дела.

Друго, „претрпи“. Човек је одискона лако поводљив на зло. Зато, да би се победила искушења, потребно је са спремношћу трудити се и трпети различите невоље, суздржавати се и усмеравати срце своје ка истини. Ако не претрпимо тешкоће и невоље, тада нећемо бити у стању ништа да пребродимо, јер без труда и муке, ко може победити непријатеља?

Треће, „приклони се Њему и не одступај“ (Сир.2:3). Приклонивши се Богу, ми ћемо бити безопасни у свим искушењима, попут оног брода коме, допловивши до копна, више нису страшне буре.