Лепотица пред којом је бежао непријатељ
Софија Јовановић је још једна величанствена жена ратник из балканских ратова и Првог светског рата. Своју бесмртност заслужила је великим херојством и великом жртвом коју је поднела за србски народ. Софија Јовановић је добила чак 13 ордена због заслуга у великом рату. Софија је рођена у Београду на Дорћолу. Била је ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао много ћери и гласно жалио што нема ,,сина јунака" који ће осветити Косово. Иако је била девојчица кад јој је отац умро, Софији су се те речи урезале у памћење. Софија је била девојка невероватне лепоте, тек матуранткиња кад је избио Први балкански рат. Речи њеног оца одзвањале су јој у глави и одлучила је да је време да се испуни очев аманет, одсекла је дугу косу и јавила се Народној одбрани као добровољац, четник. Прошла је тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар.
- Хоћу пушку и ратни распоред!- рекла је одлучно.- Одавде нећу отићи без пушке. Ако посустанем или се уплашим задатка, убијте ме...Сви су моји у рату, нећу ни ја да седим код куће.
- Добро девојко- рече јој мајор- Не можеш на фронт, али те можемо узети за болничарку. Да видаш ране јунацима ..
- Хоћу пушку!- поновила је. - За болничарке узмите старије. Хоћу и ја да тучем Турке!
Причало се и писало о њеном јунаштву. О томе су сведочила и прва одликовања на њеним јуначким грудима. Чим је Аустроугарска објавила Рат Србији, ево Софије.
- Хоћу свој ратни распоред!
Ватрено крштење је имала на Црној чуки и Вељој глави, као прва жена борац у србској војсци. У тим тешким борбама у октобру 1912. животе је изгубило више од 1.400 србских бораца.Софија је у том паклу стекла орден на коме пише ,,Осветници Косова", као што је њен отац желео.
СОФИЈА ЈОВАНОВИЋ је доживела судбину њених сабораца, заборављена од свог народа она данас нема споменик нити улицу у Београду...
