ПРИЧА О МУДРОСТИ

Два брата су расли заједно. Временом је старији брат постао професор ботанике, а млађи - обичан радник. Обојица су имали породице, и често су се сви окупљали и разговарали о животу. Дешавало се да је професор ћутао и пажљиво слушао свог млађег брата, чија су расуђивања приморавала све остале да га слушају. Једном је жена

старијег брата рекла свом мужу: "Због чега ти слуаш млађег брата? Ти си професор, а он је - обичан радник! "- Да, ја сам професор, али само ботанике, а не самог живота, - одговорио је трезвени муж.

Један стари монах је рекао: "Животна мудрост не зависи од школе, као што ни духовна мудрост не зависи од много знања".

Монах Симеон Атонски

ПОДСЕТНИК ЗА ИСПОВЕСТ ГРЕХОВА

(према митарствима, на основу текста Аве Јустина Ћелијског)

ГРЕХОВИ:

1. ПРАЗНОСЛОВЉА И НЕПРИСТОЈНИХ РЕЧИ. (Брбљање, ћаскање, оговарање, неумесне шале, вицеви, световне и развратне песме, псовке сваке врсте, млаћење празне сламе.)

2. ЛАЖИ И КРИВОКЛЕТСТВА. (Лаж са поводом и без повода, ради неког добитка или из страха од казне, правдањем себе, лицемерством, ласкањем, недржањем обећања. Ђаво је отац сваке лажи.)

3. ОСУЂИВАЊА И КЛЕВЕТЕ. (Не судите да вам се не суди. Људски суд је увек неправедан, јер је плод непознавања свих чинилаца по ма ком питању или догађају. Зато, суд препустимо Богу. А клевета? Све за свашта!)

4. ЧРЕВОУГОДИЈА – СТОМАКОУГАЂАЊА. (Гортанобесије, наслађивање грла укусном храном и чревобесије, пуњење стомака, преједање. Нарушавање постова. Тајноједење. Налажење мане храни. Ту спада и пијанство, конзумирање алкохола и свако неуздржање у јелу и пићу. Дрога, дуван. Свако вољење удобности и „широког пута“.)

5. ЛЕЊОСТИ И ЛЕНЧАРЕЊА. (Избегавање обавеза, дужности, послушања. Убијање времена. Излежавање. Мрзовоља. Немар према спасењу. Не умножавање талената датих нам од Бога.)

6. КРАЂЕ, УТАЈЕ, ПРОНЕВЕРЕ. Неправедно стицање. Неисплаћивање плате (наднице) радницима (мајсторима). „Плата најамничка да не преноћи код тебе.“

7. СРЕБРОЉУБЉА И ТВРДИЧЛУКА. (Грамзивост за паре и за ствари. Стицање и чување непотребних ствари. Терање моде. Привезаност за било шта материјално. Коцкање и игре на срећу.)
8. ЗЕЛЕНАШТВА, КАМАТАРЕЊА. (Давање новца уз камату. Не враћање позајмљеног новца.)

9. НЕПРАВДЕ, ПОДМИТЉИВОСТИ. (Подмићивање, ради постизања неког циља или избегавања казне, али и – примање мита.)

10. ЗАВИСТИ. (Било коме, на било чему.)

11. ГОРДОСТИ. (Гордост – мајка свих зала. Речима: Ја сам то..., па ја сам... итд. Ја, па ја. Стављањесебе изнад другог, преузношење. У основи сваког гордог осећаја лежи оно: ЈА САМ! Гордост – изум Сатане. Гордост не трпи ни најмање прекоре или критике. Уображеност, самољубље, тврдоглавост, дрскост, телесно „мудровање“.)

12. ГНЕВА. (Гнев извире из повређене гордости, а изражава се кроз: нестрпљивост, раздражљивост, јарост, бес на било кога и због било чега, презирањем, мржњом. Охолост. Вређање.)

13. ЗЛОПАМЋЕЊА. (Памћење увреда, увек са болом, и жељом да се узврати, да се освети. Некад се то скривапод видом побожности, па кажемо за неког, као забринуто: „Неће му (јој) то изаћи на добро“, а у ствари, у дубини срца, желимо да се том неком нешто лоше деси, да га Бог казни. Завист.)

14. УБИСТВА. (Хотимична или нехотимична, туче. Абортуси. Духовна убиства: саблажњивањем, навођењем на грех, изливом злобе и мржње, кварењем деце.)

15. ЧАРОДЕЈСТВА И ВРАЧАЊА. (Све магијске радње, врачање, гатање, гледање у шољу, карте... призивање нечистих духова, привлачење демонске енергије.)

16. 17. 18. ГРЕХОВИ: БЛУДА, ПРЕЉУБЕ, НЕПРИРОДНОГ РАЗВРАТА. (Све блудне радње и помисли: онанисање, блуд, прељуба, педерастија, мужелоштво. Лезбијанство, скотолоштво, све врсте порнографије, самозадовољење и све у вези с тим. Блудни снови. Кинђурење. Брак није дозвола за разврат међу супружницима већ чувар целомудрија.)

19. БЕЗВЕРЈА И ЈЕРЕСИ. (Порицање Бога, читање хороскопа, веровање у судбину – предодређење, маловерје, очајање, депресија (униније), хулне помисли. Стављање било чега и било кога испред и изнад Бога (спорт, наука, породица), кварење богооткривене истине, тј. вере Православне.)

20. НЕМИЛОСРДНОСТИ И СУРОВОСТИ. (Небрига о сродницима, ближњима, уопште невољнима. Злоба у сваком виду. Злурадост, чак ако је усмерена према онима који су нас увредили или нанеели неко зло; или према непријатељима. Камено срце.

МОЛИТВЕ АНЂЕЛУ ЧУВАРУ

МОЛИТВЕ АНЂЕЛУ ЗА СВАКИ ДАН У МЕСЕЦУ

дан 1.

Анђеле Божији, чувару мој! Твојој бризи мене је повериладоброта Свевишњега,- опрости и уразуми ме, чувај ме на путу животном, руководи ме и управљај мноме.Амин!

дан 2.

Анђеле Божији, Анђеле Небески, Анђеле утешитељу мој! Јави ми се, откри се мојем уму и срцу. Ах, колико сам срећан! Цело моје биће трепери од радости у твом присуству! На несрећу моју, ја све до сада нисам знао за тебе; али сада ја те знам, ја те волим, ја те благосиљам. Говори моме срцу и оно ће те послушати. Удостоји ме твојих светих савета - и ја ћу их испунити. Ти си мој путеводитељ, ти си мој заштитник; сачувај ме под покровом крила твојих и управи пут мој ка Небу. Амин!

дан 3. 

Анђеле Божији, опрости мени незахвалном, јер те огорших својим безумним делима. Како је сладосно проливати сузе у твом присуству, присећајући се твојих доброчинстава са захвалним срцем! Ти си ми указао безбројна доброчинства; показао си мени недостојном сву нежност, сву брижљивост, својствену једино нежном материнском срцу; а ја несрећни, не само да нисам мислио да ти принесем своју благодарност, него сам још жалостио светоост твојих очију делима својим. Када си ми ти говорио, ја нисам обраћао пажњу на твој глас; пред твојим очима сам вређао Бога мог. Благодарим ти, Анђеле Божији, за дивно твоје трпљење, за твоја велика и безбројна доброчинства. О, какав сам ја несрећник! Узвраћао сам теби злом за добро; али, ево , чуј моје обећање: од сада ћу те заувек благосиљати и љубити. Амин!

дан 4.

Прими сузну молитву моју, Свети Анђеле чувару, верни заштитниче мој! Страх прониче у кости моје, жалост је скрушила сву моју душу. Због чега сам те ја безумни оставио? Због чега се у искушењима ја нисам обратио теби? Учинио сам себе робом демона, страшног бића одбаченог од Бога. Предавао сам њему своју душу ради сујетног наслађивања, ради задовољства тренутног. Због чега сам изневерио Бога мог? Тешко мени! Са мојом несрећом ништа се не може упоредити! Моли се за мене Свети Анђеле, испроси од милостивог Бога да ми опрости моја безакоња. Амин!

дан 5.

Чујем глас твој у души мојој, Свети Анђеле чувару, и као човек у заблуди, напуштен од стране подмуклог друга, обраћам ти се, буди мој спаситељ. Као војник разоружан и сав у ранама, кога жестоки победник вуче као плен, обраћам се теби, Небеском Заступнику, прими ме под покров свој. Као несрећник, павши у руке разбојницима, коме је живот угрожен, обраћам се теби, Небеском Посланику, буди мој заштитник. Као морепловац, претрпевши бродолом и таласима потапан, ја те дозивам, Носиоче Небеске силе, спаси ме. Као путник, идући кроз ноћни мрак и изненада угледавши разваљен амбис пред собом, из кога испружена рука хвата и увлачи у њега, ја прибегавам теби, Небески Стражару живота мога, сачувај ме. Као дете, успокојено слатким сном и за времесна истргнуто из наручја оца и мајке, и пробудивши се у мрачној тамници, ја се обраћам теби, Небеском Покрову моје немоћи, буди мој избавитељ! Као јадно сироче, одбачено, без заштите, нашавши се у средини окорелих злочинаца, ја прибегавам теби, Анђелу чувару, покажи на мени своје милосрђе, сачувај у мени плод искушења Исуса Христа. Његова крв је осветила моју душу; Он ју је поверио твоме старању. И ја је поверавам теби, и предајем себе под кров твој. Ти си моје надање, моје прибежиште, моје спасење. Амин!

дан 6.

Твоје опомене, Анђеле, чувару мој, проничу у окорело моје срце, и ја, из дубоког понора, изрованог гресима мојим, дозивам те: избави ме и приведи Оцу Небеском; ја ћу Мурећи: помилуј ме, Оче премилостиви, по великој Твојој милости и по обиљу милосрђа Твога, очисти ме (Пс. 50,12). Умножила су се моја безакоња, да им броја нема; али помоли се за мене, Свети Чувару живота мога, надахни ме живим осећајем љубави твоје и принеси Господу сузе и по милосрђу Своме опростиће ми моја сагрешења. Амин!

дан 7. 

Не остављај ме, о, мој Анђелу чувару, не опомињи се заблуда моје младости и ранијих грехова мојих. На тебе полажем надање своје; ти си моја снага, моје прибежиште. Ти си мој покровитељ од првог минута мога дисања. Расеј непријатеље који ме окружују; просветли ум мој, јер лута по мраку; обрати ка мени светло лице твоје, и ја ћу пролити сузе и мољење моје пред тобом. Простри свој глас ка мени, о, Свети Анђеле мој, спреман сам да те пажљиво слушам; заповеди - и испунићу заповест твоју; покажи ми пут - и ја ћу ићи за тобом. Амин!

дан 8.

О, Свети Анђеле мој, доброчинитељу и заштитниче мој! Ја прибегавам твоме милосрђу, чувај ме под светим покровом својим у све дане живота мога и у сами час смрти. Поверавам теби моју душу и моје тело, моје наде и моје утехе, моје туге и моје боли, мој живот и крај мога живота; неки разум твој и воља твоја буду закон за помисли и дела моја, да испуним тако вољу Господа мога Исуса Христа, Царујућег са Оцем и Светим Духом у векове векова. Амин!

дан 9.

Анђеле милостивог Бога! Под твојим покровом ја сам избављен од свих опасности које ми прете неминовном пропашћу. Без тебе бих, може бити, ја већ био бачен у пламен преисподњи. Твојим заступничтвом Господ ме спасава сваког минута. Ти ме избављаш од замки злобног непријатеља, као што сажаљиви човек ослобађа птичицу из постављене јој замке, ти кидаш мрежу - и душа моја постаје слободна. С тобом ја сам спокојан, као дете на грудима своје мајке, милосрдни покровитељу, нека си благословен у векове. Амин!

дан 10.

О, кротки и сажаљиви Анђеле чувару мој, помоли се за мене. Ти, који сазерцаваш лицем у лице Оца Небеског, помоли се за мене. Ти, који се напајаш са источника Небеских наслада, која истичу из груди Божанства, помоли се за мене. Ти, који се наслађујеш вечним блаженством, поклањајући се Пресветој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, помоли се за мене. Ти, који со озарен светлошћу славе Христове, помоли се за мене. Ти, који опеваш величину Трисветог Бога и Христа Његовог, помоли се за мене. Ти, који обитаваш у бескрајном океану светлости, љубави и славе, помоли се за мене. Ти, који созерцаваш лицем и лице благодатну Дјеву Марију, Матер Исуса Христа, помоли се за мене. Ти, који видиш у обитељ Божијој престол и венац мени припремљен, помли се за мене. Ти, кои видиш непријатеље, који устају на мене, помоли се за мене. Ти, који знаш слепоћу мога ума, непостојаност срца мог и растрзаност мога тела, помоли се за мене. Љубављу Пресвете Тројице, Којој се много клањамо, Која ме је створила по Своме подобију, молим те, спаси ме. Љубављу Исуса Христа, Који је пролио крв Своју, да ми мене искупио, молим те, спаси ме. Љубављу Пречисте Дјеве Марије, која је пратила Божанственог Сина својега до места лобање, где је принео Себе на жртву ради мог спасења, молим тебе, услиши мољење моје и спаси ме; уведи ме у дом Оца мога, удостоји ме Небеске славе и вечног блаженства. Амин!

дан 11.

Послушај пажљиво мољење моје, Свети Анђеле Божији. Ти си за мене исто што и мајка за слабо детенце. Твоја љубав изграђује моју срећу, моју славу, моје спокојство. Твоји мислени прилози слађи су ми од саћа, које се топи у устима мојим. Они дејствују на мене својом тајном силом, продиру у душу и оживљавају срце. Једном изговорено твоје име, једно присећање на тебе укроћује узрујаност душе моје. Када пламен страсти распали моја осећања, мисао на тебе, слично животворној роси, расхлађује их. Ти си светлост очима мојим: озаруј ме увек светим зрацима Божанске истине. Када ми кушач приђе под маском пријатеља, када ми се зло приближи, када се слабо срце моје почне приклањати греху, - дај ми да чујем спасавајући глас твој. Када се срце моје препусти смирењу и трпљењу, - укрепи га твојим саветима. Готов сам да их пажљиво слушам; све твоје заповести, само ако ми сам помогнеш, испунићу са радошћу. Амин!

дан 12.

Анђеле чувару, одушеви срце моје тим Божанским жаром, који је распаљивао Свете Мужеве, који претрпеше све муке и страдања и чак саму смрт с радошћу. Због овога, о, Свети Анђеле мој, подсећај ме непрестано на вечност. Подсећање на вечност јесте истинска мудрост, виша од сваке људске мудрости. Оно буди свете жеље, просвећује ум и укрепљује душевну бодрост. Али непријатељ спречава да то сећање продре у моју душу; а када оно продре у њу, непријатељ се стара да га помрачи. Анђеле Божији, твојом благонаклоношћу дај мом уму мисао о вечности да би се њоме увек бавио; задовољства и богатства овога света тада ме неће више прелешћивати и ја ћу тада више волети скорби и невоље, које освећују и укрепљују душу благодатном силом. Изабраћу живот у смирењу, удаљен од светске сујете, где ће у безмолвију предмет мојих размишљања бити вечност. Овде ћу употребити сваки минут кратког битисања мога на задобијање тих богатстава, којима ћу се заједно с тобом наслађивати у продужетку све вечности. Амин!

дан 13.

Сенка смрти окружује ме, о, верни чувару, Анђеле мој! Очи моје су се помрачиле, срце ми се смутило, и дани моји испунили су се невољама. Али напомињи ми и подсећај ме непрестано на мог Бога, на блаженство изабраних Његових, - и душа моја оживеће и ободриће се. Молим те, обогати ум мој обиљем светих мисли и утврди у мени навику на благочестива размишљања; укорени у мени ову добродетељ; исправи моју лакомисленост; удаљи од мене опасне утиске, сујетне разговоре, прелести греховне. Срце је моје храм Светога Духа; сачувај га од сваке нечистоте; украси га светлошћу благодатних надахнућа; испуни га благоухањем Божанске љубави и молитве умилне, да буде прослављен и благословен Господ у векове. Амин!

дан 14.

Уподобити се теби, Свети Анђеле мој, тачно онако како су слични брат брату, ја сматрам својом савршеном потребом. Хоћу да постанем попут тебе и у својим осећањима, да жеље мога срца буду сагласне са твојим чистим жељама. Ни свет, ни тело, ни гордост, ни сујета, ни малодушност неће управљати мноме, не, ја хоћу да и мислим, и расуђујем, и волим, да желим и да делам, слично теби. Нека твоја љубав буде правило за моја осећања; нека твоја чистота буде мојом чистотом; нека ме трпљење и смирење покорности и самопожртвовању, да бих могао увек испуњавати вољу Оца Небеског; нека ме дубоко страхопоштовање твоје пред лицем Свевишњег научи да се удубљујем мислима у самог себе и да волим безмолвно усамљибање. Далеко сам ја заостао од свога обрасца, али ти ћеш ми помоћи, ти ћеш ме научити, ти ћеш ме ободрити. Када те потражим, ти нећеш оклевати да се јавиш и даш ми савет, у чему сам дужан да се исправим, у ономе што ми недостаје; ти ћеш ми помоћи да исправим своје недостатке. Твоја љубав према мени и моја љубав према теби породиће промену у мени и учиниће ме сличним теби. Хека је благословено милосрђе Божије - које повери мене љубави твојој - у векове векова. Амин!

дан 15.

Свети Анђеле, прими и принеси Господу моју смерну молитву; умоли Га да ми опрости грехе што починих безумно проживевши, пробуди ме из дубоке успаваности, у којој изнемогавам, озари очи моје Небеском светлошћу, да се удостојим видети Господа, Који ми чини добро, и на Небу, где је престо славе Његове, и на Земљи, која је подножје ногу Његових. Удостој ме да сагледавам Њега у свим појавама живота а нарочито у стремљењима мог срца, које живи силом Његове благодати. Амин!

дан 16.

О, како су утешна и успокојавајућа твоја саветовања, покровитељу и заштитниче мој, Анђеле Чувару! Ја полажем на тебе своју наду и с раним јутром обраћам се теби: сачувај ме под својим покровом у току наступајућег дана. Када Анђео Сатанин душу моју прелешћену грехом, заштити и спаси ме. Када он удахне у срце моје помисли лукаве и жеље нечисте, заштити и спаси ме. Када се лажљиве речи развраћених људи косну мога уха, заштити и спаси ме. Када се бешчашће појави пред очима мојим усред збора непријатеља Исуса Христа, заштити и спаси ме. Када борба плоти моје почне побеђивати свете, благодатне помисли и тело учини оруђем против душе у њеним ниским жељама, заштити и спаси ме. Када клоне дух у мени и силе ослабе од безбрижности и неразумности, заштити и спаси ме. Када завист или нетрпљење и униније овладају мојим срцем, заштити и спаси ме. Када дух гордости испуни ум мој сујетним мислима и почне прелешћивати похвалама света, заштити и спаси ме. Када се уобразиља моја почне заносити од предмета ка предмету не дајући ми да се спокојно удубљујем са трепетом у побожна размишљања, заштити и спаси ме. Када се мој радознали и немирни ум удаљи од Бога, и препусти земној сујети, занимајући се пустим мислима, заштити и спаси ме. У свако време буди мој светилник, моја крепност, мој покров, да будем подобан теби, о, Свети Анђеле мој! Таква ће бити моја молитва, коју ћу приносити теби на почетку свакога дана. Испроси ми благодат од Господа, да бих могао служити Њему, како му ти служиш, молити се Њему, онако како Му се ти молиш, и, слично теби, созерцавати Га и наслађивати се гледањем лица Његовог у векове векова. Амин!

дан 17.

О, како су мудре и утешне речи твоје, Свети Анђеле мој! Са каквом радошћу сам ја спреман да се повинујем саветима твојим! Сваки дан ћу те извештавати о животу мом, о мојим делима и лошим и добрим; заједно с тобом почећу да судим себи. Судећи сам себи, могу се обманути, могу скренути са пута истинитог; но ти, Анђеле Небески, ти ћеш ми судити по правди и милосрђу. Ти ћеш ми открити моју  неправду и тајна лукавства духа мрачнога; ти ћеш ме научити, шта сам дужан да чиним, и помоћи чеш ми да испуним свој дуг са усрђем и ревношћу. Амин!

дан 18.

О, Свети Анђеле, посредниче мој пред престолом Господа Исуса Христа, удахни у моје срце осећања угодна теби; нека моја воља, подобно твојој, покори се вољи Божијој. Да буде врх свих жеља мојих обрести покој у Господу моме; нека срцемоје тражи себи покој само у Њему! Једино Он је истинско задовољство и утеха. Без Њега све је мучно, све је узнемирење. Нека буде моје задовољство, све време живота мог,  та мисао, да ти заједно са мном прослављаш име Божије и непрестано појеш: Свет је, Свет, Свет Господ. Ова песма мога срца нека буде угодна Богу, да ме Он удостоји Своје благодати и да ме уведе у збор изабраних Његових. Амин!

дан 19.

Благосиљам тебе, Свети Анђеле! Благосиљам тебе који пламтиш љубављу према Свевишњем! Благосиљам тебе, озареног зрацима Божанствене светлости! Благосиљам тебе, који непрестано славословиш савршенства Превечнога! Благосиљам тебе, који се дубоким страхопоштовањем созерцаваш ране Христове! Благосиљам тебе, који са побожношћу стојиш пред величином Богородице и Приснодјеве Марије! Благосиљам тебе, сједињеног пламеном љубављу са свима изабранима Божијим! Благосиљам тебе, који показујеш своју љубав према мени! Благосиљам тебе, једина надо моја по Богу, једина моја утехо у овој долини жалости и плача. Удахни у моје срце, Анђеле мој, макар неколико искри те љубави, којом ти пламтиш, и бићу благословен у векове. Амин!

дан 20.

Због чега ја не могу видети Исуса Христа, како Га ти видиш, Анђеле блажени? Због чега моје срце не гори таквом таквом љубављу према Њему, као твоје срце? Тада би свештени жртвеник био за мене узвишени предмет душевних наслада; тамо бих ја нашао себи покој и блаженство, највеће које се може окусити на Земљи; тамо бих заборавио скорби земаљског туђиновања, предокушајући радости Небеске. Неодступно те молим, испроси ми благодат живе вере, како бих могао угледати Исуса, у мери у којој ми је могуће у овом земаљском животу, како бих схватио сву Његову љубав и Његова доброчинства према мени. Ах, колико је нужна мени ова вера, колико је она жељена мом срцу! Испроси ми милосрђе Божије; моли се са мном, када се ја будем молио Исусу пред Његовим Светим Жртвеником. Амин!

дан 21.

Покажи на мени своје милосрђе, укрепи слабе силе душе моје, која жуди да прибегне извору благодати. Ако се ја не приближавам Исусу Христу, онда се удаљавам од, а када се приближавам Њему недостојно, навлачим на себе гнев Његов. Шта ми је чинити? Хоћу да предам себе у руке твоје са свим својим недостацима и потребама; ти ћеш испросити за мене благодат и она ће очистити душу моју од грехова; ти ћеш удахнути у мене љубав према добродетељи и она ће ме учинити благоугодним Богу. О, како бих желео да проливам у твом присуству сузе љубави пред Господом, да орошавам сузама Његове ноге, као Магдалина! Како би ми било слатко бити увек с тобом у јединству и непосредно узносити теби моје молитве! Води ме ка овом великом блаженству и даруј ми да заједно с тобом одајем славу, част, поклоњење и благодарење Господу Исусу, сада и увек и у векове векова. Амин!

дан 22.

Обрати пажњу на славословље наше, Пресвета Мати Божија. Царице Неба и Земље, обрати пажњу на наше славословље: ми Те благосиљамо и прослављамо, ми узносимо Теби срдачне похвале наше. О, Ти, спасење онима који Те призивају, прибежиште грешних, заступнице Хришћана, утехо ожалошћених, блаженство изабраних, узданицо и надеждо људима, - обрати пажњу на нас и покажи милосрђе; спаси грешника, који припада стопама Твојим; нека Крв Божанственог Сина Твога, проливена на Крсту, очисти грехе његове. Ти си Мајка сиротих и убогих; а он јесте убог и сирот. Он полаже сву наду у блаженство своје, у то када се преноси мислима подножју Твога престола и хазива Тебе својом Мајком. Колико је сладосно, колико је утешно ово име, које ми даје радосну наду! Ми нећемо престати да Те благосиљамо, да Ти прибегавамо са том љубављу и надом. Ти ћеш нас услишити, јер љубиш оне које исповедају Сина Твога и откриваш им Своје срце, да и они нашли себе у њему прибежиште и утеху. Нека је благословено у векове векова срце Пречисте Дјеве Марије, ризнице сваке благосати и свих савршенстава блажених. Амин!

дан 23.

Научи ме, Свети Анђеле мој, чистоти и праведним намерама, које допуњују Небеском красотом најуобичајенија дела. Подстакни ме твојом добром вољом, како би цео мој живот био знаменован љубављу, посвећен Богу; хоћу да испуним твоје жеље, Анђеле чувару, да бих тиме благоугодио Господу. Амин!

дан 24.

Нека је благословен врховни Цар Анђела и људи, нека је прослављан и узвишаван изнад свега у векове векова! Теби је благоугодно да обитаваш у срцима нашим; Ти, по неизрецивој љубави Својој, сједињујеш нас са чиновима Анђела; ми живимо пред Твојим очимаи у Теби међу Духовима Небеским. Какво ми поштовање Ти уливаш према Самом Себи и према свој мојој браћи! Положи и уста моја речи свете, да би их могао узносити Теби и веселити Анђеле. Пошаљи ми премудрост да она освети живот мој и учини ме достојним савеза са Анђелима; удахни у срце моје пламену љубав, која би ме побуђивала да чиним добро својим ближњима. Жеља је душе моје: благосиљати Тебе, Оче Небески, и поклањати се Теби и Исусу Христу и Светоме Духу пред чиновима Анђела, сада и увек и у векове векова. Амин!

дан 25.

О, посланици Небеског милосрђа, Анђели чувари, укажите милост, и све нас уведите у славу Божђију! Анђели пастира, стада Христовог, одушевите их благочестивом ревношћу; да буде пут њихов свет и да следују за њима народи хришћански! Анђели благочестивих душа, Анђели Светих обитељи, примите моје славословље, благодарење и молитву! Анђели несрећних грешника, задржите их од стремљења ка пропасти, избавите их из руку адског мучитеља; пројавите милосрђе према овој заблуделој браћи! Анђели немоћних и скорбима обремењених, утешите браћу моју; утолите глад њихову хлебом Божанствене благодати! Анђели умирућих, спасите верујуће душе у Исусу Христа, заштитите их у последњој борби са непријатељем и уведите их са торжеством на Небо! Анђели отаца и мајки наших, излијте у срца њихова обилне бујице благослова Божијег, да би се они, заједно са децом својом, удостојили Царства Небеског! Анђели чувари наше браће и сестара, благословите их, пошаљите им сва блага, укажите им на пут прави! Анђели чувари другова наших, сачувајте у срцима нашим нежна осећања љубави; подајте нам снаге да помажемо један другоме ради достизања светог живота, да би смо се удостојили вечно љубити друг друга. Амин!

дан 26.

Господе Боже наш, Који си устројио дивни чин Анђела служитеља, укажи нам милост по неизмерној Твојој доброти, ниспошљи нам Анђеле чуваре у ову долинустрадања и несреће, да чувани под покровом њиховим, не дотакне нас непријатељ, који тражи да упропасти душу нашу. Амин!

дан 27.

Господе, Боже мој, у Теби је сво моје блаженство:говорећи ово, ја не могу да не проливам сузе радости; не могу без срдачног умиљења да помислим, да Ти желиш да обитаваш у нама и да шаљеш Анђеле Своје да пребивају са нама. Ко може помислити на такву безмерну љубав Твоју према нама и не осетити у срцу радосну утеху? Да ли је могуће, о Боже мој, да после свих Твојих милости, указаних човеку, да после свих Твоји јавних доказа љубави Твоје према њему, он може да те жалости? У стварности ово тако и бива; ово се десило и много пута са мном; о, кад бих само једино ја био крив за такву срамну незахвалност! Ја сам се сваки пут старао да загладим покајањемсвоју кривицу, а Ти си ми праштао и пројављивао велико милосрђе и Своју безграничну љубав према мени. Нека саб мој живот буде посвећен благодарењу за Твоје неизречиве милости! Продужи да ми указујеш, Господе Боже, помоћ Твоју. Ако ме оставиш, тада ће Тобом засењени цветови добродетељи у врту душе моје увенути, и у њему ће завладати пређашња пустош. Не, не допусти, Спаситељу мој, не дозволи да душа, коју си Ти искупио Својим страдањима, коју си Ти много пута избављао из чељусти змије преисподње, пропадне за вечност. Амин!

дан 28.

О, свемогући и предвечни Боже! Ти, Који си по савету неизрециве доброте Твоје даровао свим верујућима, од самога почетка њиховог постојања Анђеле, чуваре душа и тела, освети моје срце, да би оно одржавало љубав према том безмртвом духу, кога је Твоје милосрђе послало да би штитио мене, да се под сенком Твоје благодати и под његовим покровом удостојим са њиме и са свима Светима, созерцавати сијање славе у Отаџбини Небеској. Амин!

дан 29.

Господе, каквим пријатним савезом љубави си Ти сјединио Небеску и земаљску децу Своју! Твој Дух, Дух љубави, доброте и премудрости, оживотворава све изабране Твоје и сједињује их указивањем узајамне хришћанске љубави. Ти не заборављаш убоге и несрећне; Ти не остављаш немоћне; Ти шаљеш Своје Анђеле на помоћ браћи њихових, земаљским путницима. Они обраћају наше земаљске скорби у предукус радости Небеских. Твоји Анђели воде нас светим путевима к  Теби, и ми у Твојој љубави налазимо мир душама нашим. Уразуми нас овим светим истинама. Ти си виновник свих добара; Ти разгореваш Анђеле нежном љубављу, с којом они узимају учешће у нашим потребама; одушеви срца наша осећањем живе захвалности за сва добра која нам чине; удахни у нас пламену љубав и савршену спремност да следујемо њиховим саветима и светим надахнућима њиховим. Амин!

дан 30.

О, кад бих се тада показао чистим, без мрља греха, и подобан теби! Научи ме како да припремим себе за тај торжествени моменат мога пресељења из овог живота у живот вечни. Смрт је слатка и жељена за праведника: пошаљи ми такву смрт, да ме посети Спаситељ у последњим тренуцима мога живота, и да освети моје срце изливањем Своје благодати! Нека се све моје нечистоте очисте Његобом Светом Крвљу. Мајко Божија, не одврати ухо Своје од моје предсмртне молитве, освети је благовољењем Својим. Анђели Небески и ти, Анђеле чувару мој, не оставите ме на одру самртном, сједините молитве ваше с последњим мојим молитвеним уздахом. Примите ме и водите ме на Небо. О, каква ће ме светлост тада озарити на мом одру. Бићу окружен родитељима, пријатељима, који ће проливати због мене сузе, али, тешећи их, рећи ћу: не плачите, ја одлазим у Царство радости; Анђели Небески ме очекују. Амин!

НАДА

свети Игњатије Брјанчанинов - Блажен је онај ко је праведан праведношћу Божијом и чија је нада усредсређена на Христа, Који је извор његове праведности. Несрећан је онај ко је задовољан праведношћу својственом људима.

Смирење се нада на Бога – не на себе и не на људе: зато је оно у своме понашању тако једноставно, директно, чврсто и величанствено. Заслепљени синови овога света то називају гордошћу. 

Хришћанину који жели да благоугоди Богу, потребно је пре свега трпљење и тврда нада у Бога. То оружје он непрестано треба да држи у духовној десници, јер ће наш лукави непријатељ, ђаво, са своје стране употребљавати сва средства како би нас у невољи гурнуо у униније и украо нам наду у Господа.

свети Исак Сиријац - Нади на Бога претходе труд ради Бога и проливање зноја у подвигу. Вера тражи дела, а нада на Бога се показује кроз страдања и врлине.
Бедем наше наде је – неизмерна дарежљивост Божија. 
Онај ко се нада на Господа, може смело да се супротстави смрти и да се не предаје жалости, јер му је прокрчен раван пут, на коме нема спотицања ни стрмина.
Нада позива синове земаљског праха на свадбу живота: најпрекраснији Женик чека их да дођу.
Они који умиру са надом на Господа, очекују глас који ће их пробудити, и процветаће као цветови који одишу миомирисом. 
Нада у покајању указује грешнику пут према милосрђу Божијем.
Нада, ослањајући се на љубав Божију, даје снагу нама који смо исцрпљени сујетом. 
Нада на Господа је миомирис тамјана за душу грешника. 
У нади светли сунце доброчинстава Божијих, које нас призива из греховне таме ка вечној светлости. 
Бежи што даље од унинија, како оно не би ставило своје окове на тебе: оно у овом животу обара оне који му се повере, и после смрти представља пропаст за њих.

Непрестано разматрај своја људска дела која нису ништа боља од речних бујица, од дима који се развејава у ваздуху и магле која се брзо разилази. Ако тако будеш размишљао, онда ни добра неће у теби произвести надменост, нити ће те невоље понизити.
Као што мач пресеца жиле коњу, тако униније исцрпљује душевне силе и предаје душу туговању.
Очајање низводи у најскривенија места ада.
Не остављај наду – то оружје које ти је дао Христос; иначе ће те ђаво гурнути у безнађе и брзо ћеш пасти.
Ако те рани стрела лукавог, не препуштај се поразу и не падај у очајање, јер Подвигоположник је увек спреман да ти пружи Своју десницу .

Онај ко се нада на Господа, Њему ће у радости запевати хвалу у дан васкрсења.
Одрекнимо се сујетних дела света и сву наду положимо на од Бога у Јеванђељу обећану награду – непролазно обитавалиште и бесконачни живот.

Блажен је онај ко има наду на Господа, који опет долази са великом славом да суди васељени у правди; он ће бити као дрво које расте покрај вода и неће престајати да доноси плод.

Ономе ко се нада на Господа већ је сплетен венац од цветова који вечно не вену.
Ко се труди у нади на Господа, његово ће тело Он васкрснути у последњи дан.
Наши напори су наша нада, наша нада је – Господ. 
Нада, која је ослободила наше тело од Адамовог и Евиног ропства, оправдаће те пред судом и узвеличаће нас у Судњи дан. 

Онога ко чува наду у своме срцу, Господ ће у дан васкрсења узнети у Едем.
«Трпи» уче философи, а хришћани додају: «и надај се».
Нада је оправдање грешних.
Господ васељене је међу смртнима основао вишње Царство и, по Своме обећању, уселиће у њега оне који га примају.
Опасно је за човека да се нада само на себе; онај ко се нада на Господа спасиће се.

Слика васкрсења дата нам је и у зрну горушичином (Мт. 13,31), које пада на земљу, умире у њој, и изнова оживљава; тако нам нада на земљи, у долини туге, открива вечност.

свети Јован Шангајски - Као што се Адамов живот после греха помрачио очекивањем смрти и свешћу о њој, тако после Васкрсења Христовог, код оних који верују у Њега, живот се озарује ишчекивањем и предукусом свога будућег васкрсења.

Син Божији дошао је на земљу и очовечио се како би човека узвео на небо, изнова га учинио житељем раја, вратио му првобитно стање безгрешности и целовитости, и сјединио га са Собом. 

свети Серафим Саровски- Истинска нада тражи једино Царство Божије и уверена је да ће нам све земаљско, што нам је потребно за привремени живот, несумњиво бити дато. 

Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра.

Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра.


свети Теофан Затворник - На крају, сва је нада у Господу. У Њему пронађите мир, вапијући: помилуј ме!

Хришћански пут је – са сузама се кајати и молити: «Господе! Ти који све управљаш, спаси ме». Јер нада на спасење у Господу уједно је и обавеза хришћанина и дух њиховог живота... А где је нада ту је и утеха! 

Хришћански пут је – са сузама се кајати и молити: «Господе! Ти који све управљаш, спаси ме». Јер нада на спасење у Господу уједно је и обавеза хришћанина и дух њиховог живота... А где је нада ту је и утеха! 

Нада је – од вере, али када тај осећај постане чест, он онда оснажује и саму веру. Тако нада даје данак вери, као својој родоначалници. Под њиховим узајамним утицајем сазрева свети живот, који као последњи циљ има стварање љубави у срцу.

ЈЕРЕС СРБСКЕ ЦРКВЕ

 

Св. ФИЛАРЕТ Вознесенски Исповедник православља о СрБској цркви у јереси

Епископи РПЦЗ су заправо одлучили да се уздрже од заједништва са Србима још 19.
маја / 1. јуна 1967.године, у саборској одлуци означеној као „Строго поверљиво“:

„Поред одлуке садашњег Сабора епископа о односима са Србском православном црквом, предлог Његовог Високопреосвештенства Првог јерарха и председника Сабора епископа, митрополита Филарета, је прихваћен и потврђен, а то је да се сви часни епископи Руске православне цркве у иностранству уздрже од саслуживања са јерархијом Србске православне цркве.“

У вези са србским питањем, митрополит Филарет је писао архиепископу Антонију: „Сматрам својом дужношћу да вам укажем, владико, да вашу тврдњу да морамо захвалити Србској цркви за њен однос према нама у потпуности прихватам, али само што се тиче њене прошлости – славне прошлости Србске цркве.

Да, наравно, морамо светити имена њихових светости, патријарха Димитрија и Варнаве, у захвалној успомени због њихове драгоцене подршке Цркви у иностранству у време када она није имала где да положи своју главу.

„Не може се порећи да Србској цркви дугујемо извесно поштовање јер је одбила да осуди нашу Цркву у иностранству на парасинагоги у Москви 1971. године, као и у каснијим приликама када је Москва поново покретала то питање.

Али, с друге стране, она је учествовала у поменутој парасинагоги, када је изабран Пимен, а србски јерарси нису протестовали против овог апсолутно неканонског избора, када је изабран онај кога је већ изабрао и поставио режим који мрзи Бога.

Наш Сабор из 1971. није, нити је могао, признати Пимена, док га је Србска патријаршија признала и признаје га, ословљавајући га као патријарха и у потпуном је општењу с њим.

И тако се она директно противи нама, јер ми увек покушавамо да објаснимо 'слободном свету' да Совјетска патријаршија није прави представник и поглавар много трпеће Руске цркве.

Али Србска црква је признаје као такву и тиме чини велики грех против Руске цркве и руског православног народа.

„Како се овде може говорити о некој посебној захвалности према њој? Ох, када би Србска црква, док признаје нашу праведност, такође директно и отворено, смело признала неправду Совјета!

Е, тада би заиста било нечега за шта бисмо јој могли захвалити!

Али сада, док нам пружа једну руку, она пружа другу нашим противницима и непријатељима Бога и Цркве.

Ако вам прија, затворивши очи пред овом тужном стварношћу, да захвалите Србима за такве њихове ‘подвиге’, онда је то ваша ствар, али ја нисам учесник у том изразу захвалности.

„Колико су опасни компромиси у питањима принципа!

Они људе чине немоћнима у одбрани Истине.

Зашто се Србска патријаршија не може одлучити да прекине општење са совјетском јерархијом?

Зато што она сама иде истим тамним и опасним путем компромиса са комунистима који мрзе Бога.

Истина, она није напредовала тим путем онолико колико совјетска јерархија, и она покушава да проповеда и брани веру, али ако су нијансе овде прилично другачије, у принципу, ствар стоји на истом нивоу.“

МОЛИТВА ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ ЗА ДЕЦУ

Најслађи Исусе, Боже срца мога, даровао си ми децу по телу, која су Твоја по души; и моју и њихове душе Ти си искупуо Својом непроценљивом крвљу; ради крви Твоје Божанске молим Те, Најслађи мој Спаситељу: благодаћу Својом додирни срца деце моје (имена) и кумчади моје (имена), огради их страхом Твојим Божанским, сачувај их од лоших околности и навика, усмери их на светли пут живота, истине и добра, украси живот њихов свиме добрим и спасоносним, устрој судбину њихову како Ти Сам хоћеш и спаси душе њихове како Ти знаш.

Господе Боже отаца наших, деци мојој (имена) и кумчади мојој (имена) дај срце праведно да би поштовали заповести Твоје, откровења Твоја и да би испуњавали све ово. Амин

МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ

Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена дасе вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморална улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледањазлих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.

ДИНАСТИЈА ОБРЕНОВИЋ

ВЕРОВАЛИ-ИЛИ НЕ! ОВО СУ ОБРЕНОВИЋИ ДАРИВАЛИ СРБИЈИ!

1. За владавине Обреновића Србија је постала држава: вазална (1830), независна (1878), Краљевина (1882), уз не мала територијална проширења. Била је правна и уставно уређена држава. Ако изузмемо уставна акта из првог устанка, сви устави нововековне Србије донети су за владавине Обреновића (1835, 1838, 1869, 1888 – 1903. враћен са малим изменама – и 1901).

2. ХИМНА БОЖЕ ПРАВДЕ настала је за време владавине династије Обреновић.

3. Уставом из 1888, који је био један од најнапреднијих устава у Европи, уведена је парламентарна владавина у Србији. Овим уставом је гарантована заштита слободе од самовоље државне власти, забрањен прогон срБских грађана, зајамчена права и личне слободе грађана и слобода говора, мисли, штампе и удруживања, извршена децентрализација државе ( уведена окружна, среска и општинска самоуправа ), обезбеђена судска независност и непокретност итд.

4. Књаз Милош је такође увео једну од капиталних обележја државности у Србију, а то је такозвана „стајаћа војска“ или државне оружане снаге.

5. Краљица Наталија је основала фонд “Наталијанум” и поклонила је Универзитету у Београду Краљевски домен у Мајданпеку од око 8.000 хектара, а рудник злата, који се на њему налази, срБској сирочади. Тим гестом Краљица Наталија је убедљиво највећи добротвор Београдског Универзитета.

6. Краљ Милан је поклонио имање Јевремовац за Ботаничку башту.

7. Кнез Михаило је дао плац за СрБску Академију.

8. Књаз Милош је 1859. увео општинске кошеве у које су сељаци били обавезни да дају одређене количине жита, које се потом делило народу у случају глади или неких других неприлика, као што су сушне године, поплаве или касније, после Милошеве смрти у ратним условима. Ово је трајало до 1915.

9. Обреновићи су посебно водили рачуна о заштити права мањинских заједница у Србији. Врхунац те бриге је доношење устава из 1888. у коме се гарантују сва права свим грађанима Србије.

10. Књаз Милош је основао тајну срБску службу и то за време Другог срБског устанка, а први велики тајни агент је био народни кнез Василије Васа Поповић из Берсића код Горњег Милановца.

11. Књаз Милош је за време посете султану Махмуту у Цариграду отплатио дугове Васељенске Патријаршије. Из захвалности према овом лепом и племенитом гесту срБског владара, Патријарх и Свети Синод споразумеју се, да се на литургијама Светог Андреје, првог архиепископа Византије, спомиње увек владарски срБски дом и срБски народ.

12. Те, за Србију, а посебно за Србе, важне 1896 године, Краљ Александар је присуствовао Првим обновљеним олимпијским играма у Атини и то као једини страни државник. О томе сведочи филмски запис.

13. Личним новцем Обреновића или њиховим залагањима је саграђено или, у најмању руку обновљено, преко 400 цркава и манастира.

14. Главни ктитори манастира Вујан, где је као искушеник боравио и почивши Патријарх Павле и где се на чудесан начин излечио од туберколозе, су били Кнез Никола Милићевић Луњевића, деда Краљице Драге, Војвода Милан Обреновић и Господар Јаков Обреновић.

15. 7.јуна 1840. у Србији је почела са радом Прва Пошта на Калемегдану у Србији.

16. 1866 је донет први Закон о поштама и издате прве поштанске марке које су биле са ликом Кнеза Михаила. ( у свету је прва марка издата у Енглеској 1840).

17. 1874. Србија је са још 21-ом земљом из света постала оснивач Светског поштанског савеза.

18. 15 септембра 1884. је пуштена у саобраћај прва пруга изграђена у Србији између Београда и Ниша.

19. Први градски превоз у Београду је кренуо 1892. Када су трамваји са коњском запрегом превозили путнике по Београду. Годину дана касније је прорадио трамвај на електрични погон.

20. Први Лицеј-Велика школа отворена је 1838. у Крагујевцу.

21. Прва књижара отворена је 1827. ( Глигорије Вазаревић код Саборне цркве).

22. Прва штампарија је почела са радом 21.маја 1831. ( донели је из Сант Петербурга Цветко Рајовић и Аврам Петронијевић).

23. Са радом је почело 1859. Народно Позориште које је изграђено пре свега личним средствима Кнеза Михаила уз учешће Краља Милана и Капетана Мише Анастасијевића.

24. Прва библиотека основана је 1815. при Књажевској канцеларији, а библиотека у Београду је основана 1838. као зачетак Народне библиотеке. За народну библиотеку на Косанчићевом венцу Кнез Михаило је дао на располагање свој плац.

25. Прво учено друштво- Друштво срБске славености, основано је 1841.

26. Први бал у Србији је приређен 1827.

27. Прву апотеку и болницу је 1826. отворио Господар Јеврем Обреновић у Шапцу.

28. Прва апотека у Београду је отворена 1830. Код Саборне цркве. (власник Матеја Ивановић).

29. Прва болница у Београду основана је 1832.

30. Први пут жене су селе за трпезу заједно са мужевима и осталом господом 27. јануара 1838. На свечаној вечери на Милошевом двору.

31. Први билијар је стигао у Србију 1822.

32. Први клавир 1824. Добила је Савка, млађа кћи Књаза Милоша.

33. Први срБски и београдски сајџија је био г. Пилер од 1835.

34. Прва полиса осигурања издата је 1839. ( осигурана кућа Лазара Зубана).

35. Први телефон, само седам година касније од првог Беловог телефона, уведен је у Београду 14. Марта 1883.

36. Први међумесни разговор обавили су Краљ Милан и Милутин Гарашанин, напредњачки првак, између Београда и Ниша 1886.

37. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је 1898. када је у Коларчевој задужбини постављена телефонска централа са 50 бројева.

38. Први путујући биоскоп се појавио 1900.

39. 1895. је основано : Друштво за подизање Храма Св. Саве “.

40. СрБска Краљевска Академија је установљена законом 1. Новембра 1886.

41. 1823. Књаз Милош је наредио да се Дан Св. Саве обележава као школска слава у Србији.

42. СрБска цртачка и сликарска школа основана је 1895.

43. Мокрањчева СрБска музичка школа је основана 1899.

44. 6. Маја 1830. је у Пожаревцу постројена прва чета Књажевске гарде- Гвардије која је претеча елитне јединице војске Србије, Гарде.

45. Кнез Михаило 1868. доноси решење о ковању срБског новца- паре, а динар је искован први пут 1875. одлуком Кнеза Милана.

46. 23. Септембра 1893. У Београду је упаљена прва сијалица ( угао Коларчеве и Македонске улице).

47. На Дорћолу је 1893. израђена је прва електро централа која је снадбевала трамвај и јавно осветљење у Београду који је тада имао 55.000 становника. Електрика је у Београд уведена 8 година после Париза и 5 после Берлина, а пре многих Европских метропола.

48. Прва индустријска хидроцентрала у Србији је пуштена у погон на Илиндан 1900. на Ђетињи код Ужица. То је прва хидроцентрала на Балкану и прва у Европи по Теслином принципу.

Слободом можемо рећи да је СРБИЈА тог времена ишла у корак са Европом

СВЕТИ ОЦИ О ПОСТУ

О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили и живели онако како су учили. Свети Оци Цркве Христове знали су шта је пост и поучавали су мирјане у Цркви о посту.

Св.АНТОНИЈЕ Велики  -"Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод."

Св.АСТЕРИЈЕ Амасијски- Пост је учитељ умерености, мајка врлине, васпитач чада Божјих, водич изгубљених, спокојство душе, подршка животу, мир непомућени и сталожени; његова строгост и важност умирују страсти, гасе гнев и јарост, хладе и стишавају свако узбуђење, које потиче од превише хране.“

Блажени АВГУСТИН: - Што је више дана поста, то је боље за здравље, што дуже траје уздржавање тим је обилније задибијање спасења. У дане поста, пре свега умилостивљује се Божанство, недостатак се надомешћује а побожност се награђује.“

Апостол ВАРНАВА - Када будеш постио – разруши сваку заједницу са неправдом и поцепај сваки неправедни запис. Подели гладнима хлеб свој и сироте без крова уведи у свој дом; ако видиш голога – обуци га. Тада ће се открити светост твоја и твоја ће одећа засјати; и твоја ће правдољубивост да ти претходи и милост Божја да те прати.“

Св.ВАСИЛИЈЕ Велики - "Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.

Св.ВАРСАНУФИЈЕ Оптински - Пост, чувар молитве, посебно је омражен ђаволу: долазе код мене на савет или на исповест – ја, између осталог, саветујем држање светог поста. Са свиме се слажу, а када дођемо до поста: нећу, не могу и тако даље и тако даље… Ето колико ђаво не може да поднесе свети пост: подбуњује их против поста, неће да се придражавају светог поста.“

Св.ГРИГОРИЈЕ Палама - Онај што пости надвладава тело и чини душу опитном; онај пак што тело своје, које ће ускоро иструнути, гоји, што се не храни толико да би живео него живи да би јео, попут животиња које људи узгајају да би их доцније одвели на заклање, онај што неопходном придодаје сувишак како би плот своју угојио или је навео на скверне страсти, или уопште (тако поступа) ради телесног сластољубља, не чини ништа друго него готови обилнију храну црвима.

Период четрдесетодневног поста не обухвата цели твој живот. Осим тога, из дана у дан залазак сунца ограничава твој пост. О, зар није свима лако, зар свима не погодује ово уздржавање од хране?! Нека оброци буду примерени посту, тако да ни онај ко се умерено уздржава од хране и умерено једе не буде много иза онога који гладује.

Ти се, можда, бринеш за тело и клониш се поста мислећи да те он исцрпљује? Напротив! Управо преједање узрокује костобољу, главобољу и остале болести, док је пост мајка здравља. Услед тога, против свог тела не греши само блудник, него и прождрљивац, јер тело чини слабим и болеснијим.

Преподобни ДОРОТЕЈ Палестински -  Нисмо се толико дужни држати мере у јелу, него и уздржавати од сваког другог греха, како би постећи стомаком постили и језиком, уздржавајући се од клевете, лажи, празнословља, понижавања, гнева, и једном речју од сваког греха који се врши језиком. Такође, дужни смо да постимо и очима, односно да не посматрамо на сујетни начин, не дајемо очима слободу, ни на кога да не гледамо бестидно и без страха. Тако и руке и ноге треба да се уздржавају од сваког злог дела.“

Св.ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов - Горди човече! Ти машташ тако много и високо о твом уму, а он је потпуно и нераскидиво зависан од желуца.

Закон поста, који је наизглед закон за црева, у ствари је закон за ум.

Ум, тај цар у човеку, ако жели да преузме права на своју самодржавност и да их сачува, мора се пре свега потчинити закону поста. Само тада ће он бити непрестано снажан и бистар; само тада он може владати над жељама срца и тела; само уз непрестану трезвеност он може изучавати јеванђелске заповести и следити их.

Основа врлина је – пост.

Св. ЈОВАН Златоусти  (о промени када започне пост) каже:

"Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, спремање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина."

"Не пружа ли нам пост собом право благо? Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре ступања у дом, испосников дух је осетио спокојство; да, и град чак благовести исто благостање и мир какви бивају у душама и домовима нашим; увече се не чује улично певање, нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни галаме ни свађе; на све стране је велика тишина. Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима, тако је и у душама нашим велики метеж, пошто нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и распламсава се пламен непорочних жеља. Због тога треба жалити за прошавшим постом који је све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и окончали, не прекратимо у себи љубав према њему и не избришимо га подпуно из свога сећања.

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Као што лаки бродови прелазе преко мора, а оптерећенима тешким теретом прети опасност од потапања, тако и пост чини наш ум лаким, помаже му да брзо преплива море овог живота, да стреми небу и небеским појавама, да се не оптерећује садашношћу и сматра је безначајном сенком и представом снова.

Св. ЈОВАН Лествичник - велики аскета, проживљено искуство овако преноси: "Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста - када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске.

Св.ЈОВАН Шангајски - Пост је својеврсна жртва Богу принета од тела нашега.Пост је пажљиво осматрање да ништа не науди души нашој.

Пост је стражење над својим мислима,чување погледа од призора који би нам могли нанети штету, ограђивање слуха од разговора опасних по душу, зауздавање језика да се како не упусти у нечисте и празне и уста да се не дотакну недоличних јестива.

„Како је високи државник дужан да пази на све што се дешава, да се ништа лоше не догоди ономе за шта је задужен, тако је и наш пост стајање на стражи душе. Пост је пажљиво бдење које пази да ништа не повреди нашу душу. Пост је надзор над нашим мислима, чува вид од штетних слика, чува слух од по душу лоших разговора, свој језик од скнављења и празних речи, своја уста од неподобне хране.“

Св. ЈОВАН Касијан - Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела... Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.

Св. ЈЕФРЕМ Сирин - Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе - мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: Милости хоћу, а не жртве (Ос 6,6)."

Свети праведни ЈОВАН Кронштатски -  Пост је хришћанину потребан да разјасни мисао и пробуди и развије осећај и подвргне вољу добрим делима. Те три способности човека затамњујемо и гушимо преједањем, пијанством и животним бригама, због чега отпадамо од источника живота – Бога и упадамо у похлепу и сујету, изврћемо и скрнавимо у себи лик Божји.“

„Пост добро показује или снажи све немоћи наше душе, све њене слабости, недостатке, грехе и страсти, као што кад почне да се чисти мутна, стајаћа вода, види се какви су у њој гмизавци или смеће у каљузи.“

Архимандрит КИРИЛ (Павлов) - „Пост је мајка здравља, васпитач младежи, украс стараца, добри сапутник путника, поуздан сажитељ супружника… Пост је најпристојнија одећа жена, узда у цвету живота, чувар супружништва, васпитач девствености. Постом се изгоне бестидне речи и песме и осмеси. Када би пост владао васељеном, то би био дубоки мир, и живот не би био тако плачеван и пун туге, због тога што пост, учећи људе уздржању од сувишног јела, учи и потпуном удаљавању од порока.“

Св. МАРКО Подвижник; - Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу."

Св. Владика НИКОЛАЈ - Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста."

Пост и молитва су два стуба вере; два жива огња,која опаљују зле духове.Постом се утишавају и уништавају све телесне страсти,а нарочито блуд; молитвом се утишавају страсти душе,срца и ума: зле намере и зла дела, освета, завист, мржња, пакост, гордост, славољубље и остало.

Увек сито тело, обично показује увек гладну душу. Ко пости душу гости. Што више човек пости, то више умањује бригу о свом телу и велича радост своје душе. Није само довољно рећи и слушати: ово постаје јасно само по себи када се човек стара да то примењује у животу.

Пост је установљен још у Рају. Он се састојао у забрани једења плода са дрвета познања добра и зла. Сви угодници Божији у Старом Завету држали су пост. У Новом Завету пост је нарочито истакнут као обавеза и услов очишћења па, следствено, и спасења. Сам Господ Исус дао је пример у посту. Сви апостоли и Свети Оци држали су строг пост.

Св. НИЛ Синајски - Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе - купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља."

Св.СЕРАФИМ Саровски - Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш Исус Христос, уочи ступања на подвиг искупљења рода људскога, укрепио је Себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису другачије ступали на пут Крста но спроводећи – пост.

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти.

Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко колико да се једе – мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није…

Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело укрепи и буде пријатељ и помоћник душе у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела, и душа занемоћа.

Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи.

Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, а Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе.

"Пост је нужан за победу непријатеља телесних и духовних". Испосников "духовни живот долази до савршенства". Од поста "тело постаје утанчано и лако и дух врши тада своја дејства као у бестелесном телу". Постом "ум се дреши од земље, узноси се на небо и потпуно се погружава у созерцање света духовнога". Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Сине човечји, ако ти неко каже: није грех у јелу него у злу делу, одговори му; али зло дело долази од неуздржаног јела и пића. Није грех ни у самом огњу, али ко не пази на огањ, може му кућа изгорети.

Преподобни СИМЕОН Нови Богослов: Пост, као лекар наше душе, једном хришћанину смирује телесну страст, другом укроћује гнев; од једног тера снове, другог подстиче на добра дела; једном чисти ум и ослобађа га од злих мисли, другом веже незадрживи језик и страхом Божјим као уздом задржава га, не дозвољава му да говори празне и покварене речи; а некоме не дозвољава да очима гледа тамо и овамо и да је знатижељан шта и како раде други, него свако размишља о себи самом.

„Пост је начело и основа сваког духовног деловања. Какву год врлину да надограђујеш на основу поста, све ће бити непоколебљиве и одолеваће потресима као здање на тврдом камену. А када измакнеш основу, односно пост и на његово место ставиш засићење стомака и друге неумесне жеље, тада ће све врлине бити потресене и разнете од стране лоших помисли и потока страсти, као што ветар разноси песак – сво здање врлине се руши.“

Свети ТИХОН Задонски - Пост је колико телесни толико и душевни. Телесни пост је кад стомак пости од јела и пића; душевни пост када се душа уздржава од злих помисли, дела и речи. Добар пост је кад се удаљавамо од сваког зла. Уколико желиш хришћанине да ти пост буде користан, не пости само телесно, пости и душевно и пости увек.“

Свети ТЕОФАН Затворник - Пост изгледа мрачан док се не упустиш у њега: али, почни и видећеш како је то дан после ноћи, слобода после ропства, олакшање после тешког живота.

Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека (Мк.7,15). То место, као и слична њему (на пример: Јело нас не поставља пред Богом) обично истичу они који не држе пост по уставу и поретку Цркве, сматрајући да тим довољно оправдавају своје непошћење. Колико је и да ли је заиста задовољавајуће то правдање зна сваки верни члан Цркве. Постом је установљено уздржавање од неких јела не због тога што би била нечиста, него стога што се подвизавањем лакше постиже стањивање тела, неопходно за унутрашњи напредак. Тај смисао закона поста је толико суштаствен да се они који било какву храну сматрају нечистом, прибрајају јеретиеима. Због тога они који нису склони посту не би требало да настоје на томе. Они пре треба да истичу да пост није обавезан, премда и представља средство за побеђивање греховних призива и стремљења тела. Међутим, ни на тој тачки се не могу утврдити. Ако је унутрашње напредовање обавезно, обавезно је и средство које га омогућује, тј. пост. Управо то савест и говори свакоме. Међутим, да би умирили савест, неки говоре: "Ја ћy на други начин да надокнадим напуштање поста", или: "Мени пост може да шкоди", или: "Ја ћy да постим кад xoћy, а не у утврђене постове". Прво изговарање је неумесно, будући да без поста још нико није успео да изађе на крај са својим телом и да своју унутрашњост уреди како треба. Последње је такође неумесно зато што је Црква једно тело: одвајати се од других у њој противно је њеном устројству. Напустити општа правила Цркве може само онај који изађе из ње. Све док је човек њен члан, не може да говори и поступа на тај начин. Друго изговарање поседује привид исправности. Тачно је, међутим, да се обавеза посних ограничавања скида са оних којима посна јела шкоде. Пост је установљен не ради убијања тела, него ради умртвљења страсти. Међутим, кад би се људи који не могу поднети пост савесно пребројали, показало би се да их је тако мало да им је број сасвим занемарљив. Остаје од свега само један узрок непошћења - одсуство хтења. Против тога се не може спорити. Ни у рај никога неће узети против његове воље. Међутим, када буду осудили на ад - хоћеш нећеш - мораћеш да идеш: ухватиће и бациће.

Св. ФОТИЈЕ Цариградски - Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.

Св.ФИЛАРЕТ Исповедник - Ако човек не држи пост, то значи, он не слуша Цркву која је заповедила пост и, следствено, он престаје да буде сином Цркве, престаје да буде православни хришћанин. Од те гвоздене логике је немогуће побећи. И зато по питању поста запамти једном за свагда: ако хоћеш да будеш верни син Православне Цркве – ти мораш да држиш постове.

Ако постиш у погледу хране а очи те наводе на прељубу у скривеним одајама душе, на радозналост и на клеветање, ако те уши наводе да слушаш увреде, рђаве песме и злобна дошаптавања, ако се и осталим чулима излажеш стварима које ти шкоде на њима својствен начин, каква је онда корист од поста? Наравно, никаква!

Православним хришћанима не би трбало објашњавати шта је  то пост и зашто је он човеку потребан; зато што је пост црквена установа, а сваки православни човек који познаје Св.Јеванђеље трба да памти важне речи Спаситља: "Ако човек не слуша цркву, он је исто што и незнабожац и цариник" то јест, кроз непослушност цркви он сам као да престаје да буде православни хришћанин.

ФЕРМИЛИЈАН - Пост не квари здравље него човека чини здравијим.

Пост треба да је и духован и тек је онда прави и потпун.

Духован пост састоји се: у праштању увреда и мирењу са завађеним, у већим и чешћим молитвама, у давању милостиње, у исповести и кајању за грехове и у примању Светог причешћа.

Ко за трпезу седа гладан и жедан у истини тај ће лако да пости седам и више недеља.

Маловерство је такође узрок слабога пошћења и зато се човек јако греши, јер се своме здравњу не нада од Бога, већ од кувара и кујне.

Када постимо мииспуњавамо прву заповест Божију и вршимо вољу његову, а када то чинимо онда је и Бог с нама и онда не треба ничега да се бојимо, јер је Бог неограничени господар света и под његовом управом стоји и здравље и болест, природа и сви природни закони.