Св.ОЦИ О СПАСЕЊУ САМО У ЦРКВИ

„Нико неће достићи спасење ни вечни живот, осим онога ко за главу има Христа: може за главу имати Христа само онај ко се налази у Његовом Телу, које је Црква… Ко није међу члановима Христовим, не може имати хришћанског спасења. Свако ко се одвојио од заједнице са Црквом, иако би његов живот и био достојан похвале, за то једно безакоње, што се одвојио од јединства са Христом, неће имати живота, већ ће гнев Божији пребивати на њему.“

„Ко није члан Христов, не може да се спаси. Може се имати почаст, може се имати тајна, може се певати „алилуја“, може се одговарати „амин“, може се држати Јеванђеље, може се имати вера у име Оца и Сина и Светога Духа и проповедати та вера, али нигде се осим у Православној Васељенској Цркви не може наћи спасење.“

Блажени Августин,

„Ко не држи у свој целости и неповређености учење Христа и Његове Цркве, ко је упао у јерес, отпао је од Христа и Цркве, нема ништа заједничко са њом, лишен је наде на вечно спасење кога су се удостојили сви угодници Христови.“

Свештеномученик Андроник Никољски

Слово у Недељу Православља 

„Нико не улази у Царство Небеско на други начин, него само кроз Крштење. И оглашени верује у Крст Господа Исуса којим се и сам знаменује; али ако не буде крштен у име Оца и Сина и Светога Духа неће добити опроштење грехова и удостојити се дара духовне благодати.“

Свети Амвросије Медиолански, 

„Ко жели да се спаси, мора, пре свега, да чува васељенску веру, коју ако не сачува у целости и непорочности тај, без сумње, гине заувек“.

Свети Атанасије Велики,

Символ вере

„Питање: Да ли човек који не верује у Христа, на пример, Јудејац или Самарјанин, а чини много добрих дела, улази у Царство Небеско?“

„Одговор: Пошто Господ говори Никодиму: ?Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије? (Јн. 3:5), јасно је да (нико од неверујућих у Христа) неће ући у (то) Царство. Међутим (нико) се не лишава своје плате: или ће (неверујући у Христа) добити своје благостање богатством, раскошима и другим обманама (овог) живота) налик на (богаташа) који је од Авраама чуо: ?сјети се да си ти примио добра своја у животу своме? (Лк. 16:25), или ће његова судбина у будућем веку јако да се разликује од судбине онога ко (овде) није чинио добро. Јер као што за праведнике постоји много обитељи (Јн. 14:2) код Бога, тако и за грешнике (постоји) мноштво различитих казни.“

Преподобни Анастасије Синаит,

„На основу чега смо примили веру да се спасавамо крстећи се? – Наравно, на основу тога што смо чули речи Господње: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.“ (Мк. 16:16) Пошто је Сама Истина навела и једно и друго, тј. неопходност вере и Крштења, онда је немогуће да се спаси онај ко не жели да се крсти, макар и тврдио да тобоже верује, као и онај ко не верује, макар и био крштен.“

Свети Григорије Палама,

„Тајна Крштења представља врата Божије благодати. Ако се не крстимо, чак нас ни крв Сина Божијег неће спасити.“

Свети Димитрије Ростовски,

О символу вере

„Признати могућност спасења мимо Цркве… значи признати необавезност Цркве.“

Свештеномученик Иларион Тројицки

Хришћанства нема без Цркве

„Без Крштења нико не може да се нада на вечно спасење – макар био и најпобожнији од побожних.“

Преподобни Јован Дамаскин

„Чујте сви ви, који сте туђи просвећењу (крштењу): ужасните се, заридајте! Страшна је то претња, страшна одлука! Немогуће је, говори Христос, ономе који се не роди водом и духом да уђе у Царство Небеско, јер на себи још носи одећу смрти, одећу проклетства, одећу труљења – још није добио знак Господњи, још није свој, већ туђ; нема знак за царство.“

Свети Јован Златоуст,

Беседе на Јеванђеље од Јована, 25.1.

„Шта, рећи ћеш ти, зар нема и хришћана који се лоше владају и незнабожаца, који проводе живот у врлини? Да постоје хришћани који живе лоше, то и ја знам; а да ли постоје незнабошци који живе врлински, то стварно још увек не знам… Али да се не бисмо некоме показали као љубитељи спорења, сложићемо се да међу незнабошцима постоје људи који живе добро… Погледај, међутим, како их Христос лишава сваког оправдања. Он говори да је ?Светлост дошла у свет?. Да ли су Га тражили, говори Он, да ли су се трудили, бринули да Га нађу? Светлост је сама њима дошла; међутим, ни тада нису похитали к њој. Ако и међу хришћанима неки живе порочно, у вези са тим ћемо приметити да Христос не говори о онима који су постали хришћани од рођења и примили веру од предака (иако су се често они порочним животом уклонили од правог учења); чини ми се да се овде не говори о њима, већ о људима који су из јудејства или незнабоштва морали да се обрате правој вери. (Христос) показује да нико, налазећи се у заблуди, неће пожелети да се обрати вери, ако пре тога самоме себи не одреди добар живот, и нико неће остати у неверју ако пре тога не одлучи да заувек остане зао. Немој ми говорити да је неко целомудрен и неверујући; није врлина само у томе. Која је корист, имати те особине, а бити роб сујетне масе и стидећи се својих пријатеља, остати у заблуди? То није врлинско живљење. Роб сујете није бољи од блудника; чак чини и много веће грехе од блудника. Међутим, покажи ми неког међу незнабошцима ко би био слободан од свих страсти и без иједног порока: нећеш моћи да ми покажеш.“

Свети Јован Златоуст,

Беседе на Јеванђеље од Јована, 28.2-3

„Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн.3:5): муслимани неће ући, Јевреји, идолопоклоници, јеретици неће ући, секташи неће ући, блудници, прељубници, лихвари и други нечестивци неће ући и Царства Божијег неће наследити. Само се истинском вером у Христа и у Цркву Његову спасавамо и делима љубави.“

Свети Јован Кронштатски,

„О недовољности спасења и лажљивости протестантизма и реформаторства као засебних вероисповедања и не треба говорити: тамо је све изопачено, читаво здање вере и богослужења.“

Свети Јован Кронштатски,

Живо слово мудрости духовне. 

„Онај који је по својим делима добар, али није запечаћен водом, неће ући у Царство Небеско. Реч је смела, али није моја; тако је одредио Исус.“

Прп. Јосиф Оптински.

Житије Оптинског старца Јосифа. Козељск, 1993, стр. 180

„Страх и ужас Страшног Суда за грешнике ће посебно бити у томе што ће сви они у том тренутку јасно видети и познати да се Исус Христос заиста оваплотио ради спасења свих, пострадао за све, предао свима у Цркви благодатна средства спасења – свете Тајне и свете врлине; да је Он – заиста једини Спаситељ људи, да је Његово Јеванђеље и заиста једини истински смисао и циљ људског живота на земљи, да је Његово Име – заиста једино Име којим се људи могу спасити од ужасне бесмислице греха и смрти и избећи вечно мучење у вечном царству греха и зла – у преисподњи (види 1 Сол. 1:6-10). Тада ће свако ко није за време земаљског живота поверовао у Христа као у Бога и Спаситеља јасно осетити целим својим бићем, да је самим тим већ на земљи себе осудио на вечне муке.“ (Јн. 3:18; 5:24)

Преподобни Јустин Поповић

„Браћо моја, учио сам четрдесет и пет година. Прочитао сам много књига о Јудејцима, идолопоклоницима, муслиманима и јеретицима. Изучио сам дубине мудрости. Све друге вере су лажне. Само је наша вера, свето Православље, истинска и света…

Радујте се и веселите што се ви побожни православни хришћани. Плачите и сажаљевајте нечестиве, неверујуће и јеретике који иду у таму и у руке ђавола.“

Свештеномученик Козма Етолски,

За душу човека који није правилно веровао, који је умро у својим заблудама и није принео искрено покајање пред Господом – каква нада може бити на спасење? И како се и за шта молити за такву душу?“

Свети Кирил Јерусалимски,

„Да ли ће сви грешници бити предани тим страшним мукама или ће се неки ослободити? Сви треба да се муче ако се не очисте од грехова. Међутим, на земљи нема човека који би био слободан од греха, и нема човека који би могао да стекне средство да себе искупи од грехова и одврати од себе гнев Божији. Зато су сви осуђени на пакао.“

Свети Макарије Невски,

Беседе незнабошцима, 1.5.

„Без обзира што је Искупљујућу жртву принео Христос Спаситељ за све људе, плодове те жртве могу да користе само они који верују у Христа, припадају телу које је Он саздао – јединој, светој, саборној и апостолској Цркви, који су ушли у општење са Христом кроз Причешће Његовим Телом и Крвљу. Значи, они који не верују у Христа и не припадају светој Православној Цркви, не могу да користе плодове Искупљења, које је извршио Господ Исус Христос. А таквих на целој земљи и у отаџбини нашој још има много… Свима њима је потребна проповед о Христу и о Цркви коју је Он саздао.“

Свети Макарије Невски,

„Бог ће судити живима и мртвима и узвратити свакоме по делима његовим: праведницима – Царство Небеско, лепоту неизрециву, весеље без краја и вечну бесмртност; грешницима – мучење огњено, црва који не спава и муку без краја. Таква ће бити мучења за оне који не верују Богу нашем Исусу Христу: мучиће се у огњу они који се не крсте… ако неко буде у другом закону, на оном свету ће горети у огњу.“

Преподобни Нестор Летописац,

„Само је оно прави живот, што се у име Господа Исуса тражи и добија. Све друго је смрт и трулеж. У жаркој пустињи људске историје васкрсли Христос је једини отворени и непресушни извор, који запаја, освежава и оживљава. Све друго, што се заморном и жедном путнику може учинити извором, није извор но сјај врелог песка, сличан сјају воде, или ђаволски призрак.“

Свети Николај Србски,

Прва недеља по Васкрсу

Јеванђеље о сумњи и вери апостола Томе

„Да ли може човек да се спаси без Цркве? Не, не може, јер је Црква ризница Божије благодати, без које нико не може да се спаси, као што не може да живи рука, одсечена од тела.“

Свети Николај Србски,

Катихизис „Вера Светих“

„Велико благо је веровати у Христа, јер је немогуће спасити се без вере у Христа.“

Преподобни Симеон Нови Богослов,

Слова, 37.

„Ко је ван Цркве, неће примити живот вечни.“

Блажени Теодорит Кирски,

Сабрана дела. Кијев, 1855. Т. 1, стр. 273.

„Ко је поверовао, а није се крстио већ остаје оглашен, није спасен.“

Блажени Теофилакт Бугарски

„У будућем веку сила Његовог Другог Доласка ће све подигнути из смрти, иако се неће сви удостојити истинског живота; зато што ће нечестиви и неверујући, и они који овде преко исповести и покајања нису примили опроштење грехова… васкрснути, заиста, али ће осетити живот гори од смрти, предани мучењу и страдању и притешњености и стиду вечном, обитавајући са црвима који не спавају и спаљивани мрачним, неугасивим огњем.“

„Нико не може да се оправда пред Богом и да се спаси без Христа и мимо Христа, већ једино – вером у Христа… Јер нико не може да се избави од ђавола, греха, проклетства закона и од пакла без Христа и то све је садржано у краткој речи Христовој: ?Ако вас, дакле, Син ослободи, заиста ћете бити слободни.? (Јн. 8:36)“

Свети Тихон Задонски,

О истинском хришћанству. II.1.2.

„Хришћанство је једини пут ка спасењу… једини пут у Вечно Царство који је Бог оставио на земљи… Постоји много народа који не знају истинити пут. Они који се рађају међу њима, треба са усрђем да траже пут и да ли ће га наћи?… Јер какво спасење да очекује онај ко нема истинско учење вере и Цркве или лажно мисли о Богу, свету и човеку, или о садашњем нашем исквареном стању, или о средству нашег обнављања које је једно… А ето, постоје људи који говоре: веруј како хоћеш, само живи врлински и ничега се не бој – као да се тобоже може живети у врлини немајући здрава схватања о предметима који се преносе истинском вером. Не обмањујте се браћо! У истински живот не улази само понашање, већ и здрав начин размишљања.“

Свети Теофан Затворник.

Пет поука на путу ка спасењу.

„Хришћанским црквама, као што ти је познато, себе називају осим наше Православне Цркве, латинска црква и многе протестантске хришћанске заједнице. Али ни латинску цркву, ни тим пре протестантске заједнице не треба признавати за истинске Христове Цркве – зато што су оне несагласне са Апостолским уређењем Цркве Божије.“

Свети Теофан Затворник.

Писма разним лицима о различитим предметима вере и живота.

АКО ЖЕЛИШ ДА ПРОМЕНИШ СВЕТ ПРОМЕНИ ПРВО СЕБЕ

Била једном једна девојка која је себе мрзела зато што је била слепа. Мрзила је свакога осим свог вољеног момка, који је увек био уз њу. Рекла му је: "Кад бих само могла да видим свет, удала бих се за тебе!"
Једнога дана неко донира очи за њу. Када се операција завршила и када су јој одстранили завоје, могла је све да види укључујући и свог момка.
Он је упита: "Сад кад видиш цео свет, хоћеш ли да се удаш за мене?"
Она га је погледала и уочила да је он слеп! Призор његових затворених очних капака ју је шокирао. Није то очекивала. Сама помисао да би морала да их гледа читавог живот ју је натерала да одбије да се уда за њега.
Он оде у сузама и неколико дана касније јој напише писмо: "Добро чувај своје очи, душо моја, јер пре него што су постале твоје – те очи су биле моје!"
Ето како људски мозак најчешће ради: ретко се ко након неког времена сети какав је живот водио пре, ко је био увек ту уз нас у најтежим ситуацијама…
И данас:
– Пре него што кажеш неку ружну реч, сети се оних који не могу да говоре.
– Пре него што почнеш да се жалиш на укус хране, сети се оних који немају шта да једу.
– Пре него што почнеш да се жалиш на свог мужа/жену, сети се оних који моле Бога да им подари вољену особу.
– Пре него што се пожалиш на живот, сети се оних који су рано остали без својих живота, који су умрли прерано.
– Пре него што се пожалиш на своју децу, сети се оних који желе децу, али их не могу имати.
– Пре него што почнеш да се свађаш с оним који није почистио кућу, сети се оних који живе на улици.
– Пре него што почнеш да осуђујеш некога, сети се да нико није безгрешан.
– И на крају, када лоше мисли почну да те бацају у депресију, ти набаци осмех на своје лице и кажи још сам жив, још сам ту, и захвали Богу на свему.

Св.Николај Велимировић

НАЧИН ДРУГОГ ДОЛАСКА ХРИСТОВОГ

Пошто смрт и васкрсење Исуса Христа осигуравају коначну победу, писци Новог завета изјављују да ми живимо у последње време (Јеврејима 1,2; 9,26; 1. Коринћанима 10,11; Јаков 5,3; 1. Петрова 1,20). Ове објаве су навеле неке теологе да закључе да други Христов долазак неће бити дослован, и да ће се Христос показати путем присутности свога Духа у Цркви. У складу с овим мишљењем, долазак Христовог царства ће бити представљен победом моралних начела хришћанства.

Христово васкрсење је означило почетак нове ере – ере “последњих дана” (Дела 2,17; Јеврејима 1,2). Крај се приближио, јер је Христос објавио последњи период историје овога света. Време више не означава одлагање, већ очекивање (2. Петрова 3,9); оно јури усусрет славној експлозији парусије (Римљанима 13,11.12). Зато верници могу с поверењем да чекају да буду примљени у обећане небеске станове (2. Коринћанима 5,1-5; Јован 14,1-3).

На тај начин Нови завет може на логичан и разумљив начин да објави да ће Христов други долазак бити:

1. Личан и дослован

Еванђеља тврде да се Разапети сам јавио својим ученицима после свог васкрсења. Исус из Назарета се лично појавио пред њима (Марко 16,9; Лука 24,25-43). Позвао је Тому, који је посумњао, да дотакне Његове ране (Јован 20,26.27). Исус је отишао у славу пошто је 40 дана доказивао својим ученицима да је стварно жив (Дела 1,3).

Ученицима, који су били узнемирени због поновног растанка, анђели су објавили да ће тај исти Исус доћи поново на исти начин на који је и отишао на Небо (Дела 1,11). Син човечји је отишао на облацима; Он ће се и вратити на облацима небеским са силом и славом великом, у складу са својим обећањем (Матеј 26,64; Марко 13,26; Откривење 1,7).

Према апостолу Павлу, “сам Господ ће сићи с неба” (1. Солуњанима 4,16). Господ, “који је живот наш”, појавиће се (Колошанима 3,4) да нам да “венац правде” (2. Тимотију 4,8). Ми чекамо Исуса, Божјега Сина, којега је Отац подигао из мртвих, да дође с Неба (1. Солуњанима 1,10). Онај исти који се једном жртвовао да “понесе грехе многих” донеће спасење онима који чекају Његов долазак (Јеврејима 9,28).

2. Видљив и чујан

Ако ће се Исус лично у телу појавити приликом свог другог доласка, а хоће, онда тај долазак мора да буде видљив. Изрази “апокалyпсис”, “епипханеиа” и “пароусиа” који су употребљени у Новом завету да би се описао Његов долазак, потврђују оно што је сам Исус рекао: да ће га угледати сви народи на Земљи (Матеј 24,30). Јован је још одређенији: “Видеће га свако око!” (Откривење 1,7) Његов долазак ће бити праћен застрашујучим космичким знацима које нико неће моћи да превиди (Лука 21,25-27). Исус је упозорио своје ученике на лажне пророке који ће покушати да их наведу да поверују да ће Његов други долазак бити сакривен, тајанствен, невидљив, док ће он у стварности бити видљив са свих страна и у сваком погледу. Биће сличан блеску муње која обасјава облаке (Матеј 24,26.27).

Исус ће доћи да покаже своју славу (Титу 2,13), да прими обожавање својих следбеника (2. Солуњанима 1,10). Појавиће се окружен распаљеним огњем да побије оне који не познају Бога (2. Солуњанима 1,7.)

Сваки покушај да се Исусов други долазак протумачи као невидљив и тајанствен догађај супроти се сведочењу целог Новог завета. Исусов долазак ће бити јаван, објављен гласним звуцима трубе, као и долазак некадашњих царева (1. Солуњанима 4,16; Матеј 24,31). Нема никакве тајне у томе.

3. Славан и победоносан

Ако би се могло казати да је први Христов долазак био долазак у понизности, онда ће други долазак, супротно првоме, бити долазак у слави. Христос ће доћи на небеским облацима, са силом и славом великом (Матеј 24,30), у пратњи анђела (2. Солуњанима 1,7). Он ће се вратити као Цар над царевима и Господар над господарима (Откривење 19,16), као победник над свим својим непријатељима (1. Коринћанима 15,25).

Свет живи у страху од неизвесности повезане и са садашњошћу и са будућношћу. Теологија не може да умири то неспокојство сужавајући есхатологију на преживљавање после смрти. Прелазећи границе смрти појединца, Библија је ипак одговорила на питање о будућности историје најављујући други Христов долазак у слави и величанству. Будућности хришћанина је осветљена блиставим очекивањем Христовог другог доласка, надом свих хришћана (1. Тимотију 1,1).

4. Катаклизмичан

Крај овога света је најављен већ у Старом завету. Нови завет повезује тај крај са Христовим другим доласком (Матеј 13,40.41). Према пророку Данилу, камен који се одвалио од планине распршиће у прах сва царства овога света (Данило 2,44). Исто онако као што је Потоп уништио претпотопни свет, и Христов други долазак ће учинити да небеса “с хуком прођу” и да Земља буде спаљена огњем (2. Петрова 3,10). Пошто Бог жели да успостави “нова небеса и нову земљу” (Откривење 21,1), крај света који ми сада познајемо имаће не само глобалне, већ и космичке димензије.

5. Изненадан

Трансцендентални карактер Христовог другог доласка поново је наглашен његовом изненадношћу. И људи и жене ће бити изненађени Христовим доласком. Исус се послужио с неколико метафора да би своје ученике упозорио на ту његову карактеристику: о лупежу по ноћи (Матеј 24,42-44; Лука 12,40; 1. Солуњанима 5,2.4; 2. Петрова 3,10), о женику и десет девојака (Матеј 25,1-13), о Потопу и претпотопном свету (Матеј 24,38.39). Апостол Павле је овим упоређењима додао и метафору о боловима породиље (1. Солуњанима 5,3).

Уместо да наговештавају неки потајни или невидљиви Христов долазак, као што неки погрешно тврде, ове метафоре најављују да ће се Христос појавити изненада и неочекивано. Управо зато су ученици били позвани да буду будни и да страже (Матеј 25,13; 24,42). Исус им је рекао: “Зато и ви будите готови, јер у који час не мислите доћи че син човечји!” (Матеј 24,44)

Слике, којима су се послужили Исус и Павле, уопште не спомињу време Христовог доласка: господар куће не зна када ће лупеж доћи, девојке нису знале када ће се женик појавити; породиља не зна када ће болови почети. Нико не зна тај час, ни анђели, чак ни Син (Матеј 24,36), већ само Отац (Марко 13,32). Ни ученици нису добили обавештење о тачном времену (Дела 1,6.7; РХ 16. август 1887; 1Т 72).

Међутим, Исус је објавио знаке који ће најавити Његов други долазак, не зато да омогуће израчунавање времена Његовог доласка, већ да привуку пажњу ученика и да их одрже буднима (1. Солуњанима 5,4-6). Нико не зна хоће ли Господар доћи увече, у пола ноћи, у рану зору, ујутро; међутим, нико не треба да буде неспреман када Он буде изненада стигао (Марко 13,35.36), јер су важни догађаји већ најавили близину Његовог доласка (Марко 13,28.29). Важно је да пажљиво пратимо знаке.

СВЕТИ ОЦИ О ПОКАЈАЊУ

 

Св.ДИМИТРИЈЕ Ростовски - Нека се нико не нада да ће се од својих великих грехова очистити само исповешћу и некаквим незнатним умилењем, без напора и подввига који приличе истинском покајању, ако буде лењ да се потруди, иако има времена да се поправи и искупи за грехе.

Преп.ЈЕФРЕМ Сирин

ПОКАЈАЊЕ је мајка живота. Оно је потребно увек, свима грешницима и праведницима, који ишту спасења. И нема краја усавршавању, пошто је и савршенство најсавршенијих уствари несавршенство. Стога до саме смрти нема граница за покајање, ни у времену ни у делима. Као благодат на благодат, – људима је по крштењу дато покајање. Јер покајање је друго рођење од Бога. Дарове вере примамо покајањем. Покајањем стичемо милост Божју. Покајање је друга благодат, и рађа се у срцу од вере и страха Божјег.

Св.ЈОВАН Златоусти - Покајање се не састоји само у томе да се одступи од пређашњих злих дела, него да се покажу још већа добра дела, јер је речено: дајте плодове достојне поајања. Како да их дамо? Тако што ћемо почети да чинимо дела супротна гресима. Јеси ли отео туђе? Дај и отето и своје. Јеси ли дуго чинио блуд? Уздржавај се и од своје жене у одређене дане, учећи се уздржању. Јеси ли досађивао коме и тукао га? Убудуће благосиљај оне који теби досађују и чини добра онима који те повређују.

Протојереј МИХАИЛ Помазански - 

Света Тајна Покајања је благодатна свештена радња у којој се верујућем, након што принесе покајање за грехе, милошћу Божијом, преко пастира Цркве, сходно Спаситељевом обећању, даје отпуштање грехова.

У Светој Тајни Покајања лече се духовне болести човекове, скида се нечистота душе, те тако хришћанин, добивши разрешење грехова, изнова постаје невин и освећен, какав је изашао из воде крштења.

Покајање није само свест о својој греховности или просто признавање своје недостојности; оно чак није ни само скрушеност и жаљење због допуштених падова и слабости, нити само кајање (мада покајање подразумева све ове моменте), него представља још и израз воље за исправљањем, израз жеље, тврде намере и одлучности да се ступи у борбу са злим склоностима.

Грех на смрт је када неки, грешећи, остају непоправљиви... У таквима нема Господа Исуса ако се не смире и не отрезне од свог пада.

Покајање почиње онда када човек схвати да је грешан, да му греси сметају да живи и да трују његову душу, која се може очистити и исцелити само у Светој Тајни Покајања и Исповести.

Супротстављање гресима привлачи благодат Божију, док греси скраћују наш живот.

Док не постанемо свесни греха, не можемо да добијемо опроштај од Бога.

СВАКЕ НОВЕ ГОДИНЕ

Ево све чиним новим. (отк 21,5)
И видех небо ново и земљу нову. (Отк 21,1)

Сасвим је различита психологија нас православних хришћана и људи овога века, макар они понекада називали себе „хришћанима“ па чак и „правослвнима“. Они упорно верују у некакав „прогрес човечанства“ или „у Царатво Божије на земљи“, успостављање општег благостања и добробити, када ће сама смрт тобоже бити побеђена и људи вечно живети на земљи и несметано уживати у свему. И све ово упркос свакодневној мрачно-злослутној очигледности, која сведочи о нечем сасвим другом и која би, чини се, требало да потпуно разбије свакојаке сличне фантастичне илузије и пусте снове. Али они тврдоглаво верују или хоће да приморавају себе да верују да човечанство очекује некакав „златни век“, и зато тако весело дочекују сваку наступајућу нову годину, спремни да је празнују чак и два пута: и по новом и по старом календару.

Сасвим друкчије се односимо према наступању нове године ми, православни хришћани. Ми беспоговрно верујемо Речи Божијој и светим оцима Цркве, и зато нас наступање нове године не побуђује на весеље, већ напротив – на озбиљну молитвену усредсређеност. Ми знамо да се сваке нове године свако од нас приближава неизбежном земаљском крају свог живота, после кога следи давање одговора пред Богом о свом земаљском животу и такозвани „посебан суд“, а сав овај пропадљиви свет у целини приближава се свом крају – свршетку овога века и наступању вечности, када времена више бити неће (Отк 10,6).
Тада ће се збити последњи, Страшни суд над васцелим човечијим родом, када ће се свако због својих дела или прославити или постидети, и када ће се јавити нова небеса и нова земља на којима ће правда обитавати (2 Пет 3,13).
Има ли ту макар и најмањег повода за оно разуздано весеље са пехарима вина у рукама и за плес, са којима се у наше време обично приређују такозвани „дочеци нове године“, у којима често узимају учешће и људи сами по себи тобоже озбиљни, који на тим „дочецима“ одједном губе сваку озбиљност и као да постају лакомислени ветропири? Да ли је то достојно узвишеног хришћанског звања?
Јер чини се да сваком правом хришћанину треба да буде јасно да је једини допустив и доличан „дочек нове године“ – његов дочек молитвом.
А ово утолико пре што већини људи који још имају здраву и непомрачену савест сваке нове године постаје све јасније да човечанство не иде ка „прогресу“, него обрнуто – ка „регресу“.
Јер „прогрес“, који обећава опште благостање и срећан живот, није у проналажењу свакојаких необичних машина и уређаја, нити у томе што ће ускоро људи вероватно бити у стању да лете на месец и друге планете.
Зар то даје благостање и напредак, мир и духовно задовољство човечијој души?

Ево шта упадљиво одликује савремени живот људи: ни у ком случају „прогрес“, него ужасан духовно-морални регрес, са све већим нарушавањем свих моралних начела, којих нису биле лишене, поред хришћанства, ни друге религије. Па чак и необично оживљавње црквеног међуконфесионалног живота, који се још никада у историји човечанства није јављао у тако широким размерама, не само да не сведочи о некаквом „прогресу“ и не улива никакву наду у „свеопшти мир“, о коме сада тако много пишу и дижу галаму, и у бољу, светлу будућност, него напротив – сведочи о потпуном опадању истинског духовног живота, о томе да су савремни људи постали равнодушни према свему и да више немају никаквих правих идеала. Све се ту своди само на неискрене, сладуњаве, лицемерне и високопарне речи, које у себи немају никаквог стварног, суштинског садржаја.

Сада више нема праве вере, већ само њеног привида, који човека ни на шта не обавезује нити му налаже икакву одговорност.
Но кад би све те „екуменистичке конференције“, „скупови“, „саветовања“ и „симпозијуми“ били само празно провођење времена, својеврсна разонода за оне који се окупљају на њима уз узајамна лака подстицања сујете и самољубља, то још не би било тако страшно. Иза свега тога крије се, међутим, нешто далеко горе.
Циљ целог тог савременог, сада тако помодног покрета, којег је „неко“ покренуо и плански га спроводи, јесте да у душе људи улије потпуни религиозни индеферентизам и равнодушност према истини, коју је наш Господ и Спаситељ, по Његовим сопственим речима, дошао на свет да сведочи (Јн 18,37), истини коју су тако саможртвено, ничега се небојећи, свети апостоли проповедали по свему свету, за коју су умирали свети мученици и за коју су се тако одлучно и бескомпромисно борили са јеретицима и лажним учитељима свети оци Цркве.

И ево, управо сада, у двадесетом веку хришћанске ере, свима су се одједном први пут „отвориле очи и показало се управо то: да „нема никакве истине“ и „ нема се за шта борити, страдати и умирати“, него сви треба једноставно „да забораве све своје пређашње разлике у мишљењима“ и ... да се уједине.
Заиста необичан „прогрес“, до кога током толиких столећа нису долазили наши преци, међу којима је било толико истински побожних хришћана, какве данас ми више не видимо.
И ево, у току је то „уједињење“, на радост многих наивних људи који не схвтају да се под тим у суштини скрива рушење хришћанства и уништење сваке вере и сваке религије уопште.
Безобзириније и богохулније од свега је то што се ово „уједињење“ врши у име разних наизглед згодних парола – јеванђелских речи које се тумаче криво и лукаво, секташки: употребљавају се библијске изреке које имају сасвим другачији смисао и значење.

Ево примера. Овај „покрет“ који усиљено спроводи потпуну модернизацију хришћанства сада то чини под паролом изреке Господа Сведржитеља: Ево све чиним новим (Отк 21,25).
Али из контекста је сасвим јасно да се овде ради о Божијем новотворењу (новом стварању) света после свршетка овог привременог пропадљивог света, који ће, како то јасно предсказује Реч Божија, бити сав уништен огњем (2 Пет 3, 10-12) и на чијем месту ће се појавити нова небеса и нова земља, а никако не о неком недопустивом „обновитељству“ које сада толико пропагирају савремене вође „екуменизма“, међу којима има чак и православних архијереја веома високог чина.
Међутим, они не маре ни за шта.
Они само упорно извршавају задатак рушења хришћанства који им је „неко“ поставио, а за то су сва средства добра, а нарочито стара, опробана – лаж и изопачавање чак и свештених текстова, захваљујући томе што су данас масе тако неуке и немају појма о правилном разумевању текстова Светог Писма.

Прави, плански организован поход на хришћанство уз очување само његовог спољашњег изгледа – ето чиме се пре свега одликује савремени, много хваљени „ прогрес“ човечанства.
А шта да кажемо о савременој моралности, чији темељи као да су уздрмани до крајњих граница? Јер све оно што се донедавно сматрало недоличним и недопустивим пред нашим очима буквално одјеном је постало свима сасвим прихватљиво, па чак и сагласно духу времена - модерно, не допуштајући никакве протесте и приговоре. Поштедимо слух наших слушалаца и пређимо ћутке преко онога о чему је непристојно говорити и писати, а што се сада, ипак, отворено и несметано свуда догађа.
Најциничнија бестидност постала је некаква „врлина“ нашег „прогресивног“ двадесетог века.
А противити се томе значи стећи глас некаквог „мрачњака“ и „заосталог човека“. И сваке нове године овај пад моралности, ова ужасна бестидност, непрекидно се шири и све више стиче своје „право грађанства“, а оних који се противе и протестују има све мање и мање.
Зар се и у томе може видети „прогрес“ који води човечанство општем благостању и напретку?
Зар нам светска историја несведочи супротно – да је пад моралности свагда повлачио за собом изапаченост и пропаст, а не благостање. Довољно је сетити се старог Рима у претхришћанској епохи. А оно што се сада збива малтене је много горе од оног што је тада било. Јер то су били идолопоклоници који нису познавали истинитог Бога, а сада све то чине „хришћани“. А коме је много дано од њега ће се више и тражити.

Уопште, сви појмови о добру и злу у наше доба некако су се чудно помешали. Сада многи, без икакве гриже савести „црно“ називају „белим“, а „бело“ – „црним“. Зло је необично вешто, као никада раније, научило да се прикрива под маском добра. Ево, на пример: хришћанска вера свагда нас је учила и учи да само Христа ради и у име Христа чињено добро јесте право, истинско добро, јер има и добра само привидног, чињеног ради неке користи или добити. Када наглашено говоре о некоме да „чини много добра“ то још никако не значи да је он стварно добар човек, јер, како нас учи наша вера и како само животно искуство показује, чинити добро могуће је и са злим циљем, и то, наравно, више неће бити истинско добро, него само спољашњи привид добра. А таквог „добра“ треба се клонити, спасавајући своју душу.
И колико много се данас чини таквог „добра“, иза кога се крије неки користољубиви рачун. Али људи то не примећују или не желе да примећују, штавише, бивају веома лакоми на такво: „добро“: „само да ми дају новац, а зашто, са каквим циљем дају – није ли свеједно: новац нема мирис (није важно како си новац стекао)“. Додуше, и некада се све то збивало, али никада у овако великим размерама и овако често као сада, када се буквално све купује за новац.

Некада је било широко распрострањено телесно ропство, а данас га је заменило далеко горе ропство – духовно. Људи сами себе добровољно продају у ово ропство, обезличавајући се и одричући се свега светог... за новац или, уопште, за ма каква земаљска добра.
Било је времена када су људи били спремни да за Христово име иду на најстрашније муке, па чак и у смрт. А сада, када их нико више за Христа не прогони, не муче и не убија, они често и сами продају (издају) Христа, полакомивши се на каква земаљска добра. И ево, то варљиво добро, чијих чинитеља данас није мало, често се сада чини управо са тим циљем – одвратити људе од Христа и довести их до духовног ропства.
Сваке нове године и у том погледу видимо све брже растући „прогрес“, при чему је нарочито страшно то што Христа продају (издају) не само обични „хришћани“ него и хришћански свештенослужитељи, све до носилаца високог јерархијског чина. Али најстрашније од свега је то што сваке нове године, како сведочи штампа и сам живот који нас окружује, морално чуло људи све више отупљује и они почињу да се мире са свим крајње бесмисленим или одвратним појавама савремног модернизованог живота, од којих су још донедавно људи здравог моралног чула са негодовањем и гнушањем окретали главу и одлучно их осуђивали. То је такође „прогрес“!Тако, пред нашим очима је у току постепена, а у последње време веома напрегнута, морална припрема људи за прихватање Антихриста, за његово лако и безболно зацарење. То је оно на шта треба да нас подсећа свака наступајућа нова година.
Али она нас подсећа и на још нешто, за нас најважније, од чега зависи наш живот у вечности.
Сваке нове године приближава се плаћање рачуна за сва зла дела оних од нас који воле само да површно и лакомислено проводе време, „живећи распуштено“, тежећи да весело и безбрижно траће драгоцено време које нам је дато ради припреме за вечност, и уљуљкују се уверењем да је „крај“ још далеко и наивном надом у некакав варљиви „прогрес“ који нас тобоже очекује на земљи.
Свиђало се то коме или не, Реч Божија нас сасвим јасно и недвосмислено упозорава и опомиње на то: Ко чини неправду нека још чини неправду, и нечисти нека се још прља, а ко је праведан нека још чини правду, и ко је свет нека се још освећује. Ево долазим ускоро, и плата моја са мном, да дам свакоме по делима његовим (Отк 22, 11-12).

Срећна вам нова година, браћо... желим вам „нову срећну“ како се говорило у стара времена, која је – памтим то! – доступна само онима који познају и дубоко осећају сујету и узалудност свега земаљског и искрено окрећу свој мислени поглед ка небу, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа (Фил 3,20), који ће нам открити ново небо и нову земљу, када ће и бити све ново (Отк 21,5). Амин.

МИЛОШ С. МИЛОЈЕВИЋ

Милош Милојевић пише да су Срби од искона живели на својим садашњим земљама, од Италије или Средоземнмог мора до Грчке и од Јадранског до Црног мора , ту су имали своје свештенство и уређену црквену управу у лицу својих архиепископа са седиштем између првог и четвртог века нове ере Сирмијуму, другој римској престоници, данашњој Сремској Митровици.У четвртом веку под навалом Хуна , повукли су се у Звечан, на Косово, где су такође створили Косовску Митровицу.

По Милојевићевим налазима србска црква старија је од римске и од грчке.Зна се да су Срби у прастара времена били монотеисти (веровали су у једног бога), док је многобоштво настало касније у Грчкој.Према веселину Чајкановићу, србска религија првенствено је индо-европска и у њој има највише елемената из индо-европских времена.Казимир Шулц наводи писмо апостола Павла, према коме је он (апостол Павле) проповедао ''Христово Јеванђеље'', Христову веру код Срба, од Јерусалема до Италије.Драшко Шћекић у својој књизи ''Сораби-истина о србству од исконе'' износи да су Срби на нашим данашњим просторима живели више од 7500 хиљада година.Он такође тврди да су Срби званично почели да броје године од 5508 године пре Христа према чему се наводи да је деспот Стефан Ђурађ Бранковић погинуо 6935 године и да је кнез Лазар погинуо на Косову 6893 године.Према томе, аутор овога текста пише ово године 7511-е у Канади.

Највећи грех Милоша С.Милојевића је био то што је проучавао историју Срба на начин који није нико чинио.пре њега! Наиме трагао је по архивима Пекинга, Москве, Рима, по арапским библиотекама, на местима где пре њега србски ни европски историчари нису. А грешан је био јер није хтео да се ослони на једину признату бечко-берлинску историографску школу познату по србомржњи и фалсификатима. Не само кад је србска историја у питању већ фалсификовање целокупне историје човечанства.

ПРИЧА О МУДРОСТИ

Два брата су расли заједно. Временом је старији брат постао професор ботанике, а млађи - обичан радник. Обојица су имали породице, и често су се сви окупљали и разговарали о животу. Дешавало се да је професор ћутао и пажљиво слушао свог млађег брата, чија су расуђивања приморавала све остале да га слушају. Једном је жена

старијег брата рекла свом мужу: "Због чега ти слуаш млађег брата? Ти си професор, а он је - обичан радник! "- Да, ја сам професор, али само ботанике, а не самог живота, - одговорио је трезвени муж.

Један стари монах је рекао: "Животна мудрост не зависи од школе, као што ни духовна мудрост не зависи од много знања".

Монах Симеон Атонски

ПОДСЕТНИК ЗА ИСПОВЕСТ ГРЕХОВА

(према митарствима, на основу текста Аве Јустина Ћелијског)

ГРЕХОВИ:

1. ПРАЗНОСЛОВЉА И НЕПРИСТОЈНИХ РЕЧИ. (Брбљање, ћаскање, оговарање, неумесне шале, вицеви, световне и развратне песме, псовке сваке врсте, млаћење празне сламе.)

2. ЛАЖИ И КРИВОКЛЕТСТВА. (Лаж са поводом и без повода, ради неког добитка или из страха од казне, правдањем себе, лицемерством, ласкањем, недржањем обећања. Ђаво је отац сваке лажи.)

3. ОСУЂИВАЊА И КЛЕВЕТЕ. (Не судите да вам се не суди. Људски суд је увек неправедан, јер је плод непознавања свих чинилаца по ма ком питању или догађају. Зато, суд препустимо Богу. А клевета? Све за свашта!)

4. ЧРЕВОУГОДИЈА – СТОМАКОУГАЂАЊА. (Гортанобесије, наслађивање грла укусном храном и чревобесије, пуњење стомака, преједање. Нарушавање постова. Тајноједење. Налажење мане храни. Ту спада и пијанство, конзумирање алкохола и свако неуздржање у јелу и пићу. Дрога, дуван. Свако вољење удобности и „широког пута“.)

5. ЛЕЊОСТИ И ЛЕНЧАРЕЊА. (Избегавање обавеза, дужности, послушања. Убијање времена. Излежавање. Мрзовоља. Немар према спасењу. Не умножавање талената датих нам од Бога.)

6. КРАЂЕ, УТАЈЕ, ПРОНЕВЕРЕ. Неправедно стицање. Неисплаћивање плате (наднице) радницима (мајсторима). „Плата најамничка да не преноћи код тебе.“

7. СРЕБРОЉУБЉА И ТВРДИЧЛУКА. (Грамзивост за паре и за ствари. Стицање и чување непотребних ствари. Терање моде. Привезаност за било шта материјално. Коцкање и игре на срећу.)
8. ЗЕЛЕНАШТВА, КАМАТАРЕЊА. (Давање новца уз камату. Не враћање позајмљеног новца.)

9. НЕПРАВДЕ, ПОДМИТЉИВОСТИ. (Подмићивање, ради постизања неког циља или избегавања казне, али и – примање мита.)

10. ЗАВИСТИ. (Било коме, на било чему.)

11. ГОРДОСТИ. (Гордост – мајка свих зала. Речима: Ја сам то..., па ја сам... итд. Ја, па ја. Стављањесебе изнад другог, преузношење. У основи сваког гордог осећаја лежи оно: ЈА САМ! Гордост – изум Сатане. Гордост не трпи ни најмање прекоре или критике. Уображеност, самољубље, тврдоглавост, дрскост, телесно „мудровање“.)

12. ГНЕВА. (Гнев извире из повређене гордости, а изражава се кроз: нестрпљивост, раздражљивост, јарост, бес на било кога и због било чега, презирањем, мржњом. Охолост. Вређање.)

13. ЗЛОПАМЋЕЊА. (Памћење увреда, увек са болом, и жељом да се узврати, да се освети. Некад се то скривапод видом побожности, па кажемо за неког, као забринуто: „Неће му (јој) то изаћи на добро“, а у ствари, у дубини срца, желимо да се том неком нешто лоше деси, да га Бог казни. Завист.)

14. УБИСТВА. (Хотимична или нехотимична, туче. Абортуси. Духовна убиства: саблажњивањем, навођењем на грех, изливом злобе и мржње, кварењем деце.)

15. ЧАРОДЕЈСТВА И ВРАЧАЊА. (Све магијске радње, врачање, гатање, гледање у шољу, карте... призивање нечистих духова, привлачење демонске енергије.)

16. 17. 18. ГРЕХОВИ: БЛУДА, ПРЕЉУБЕ, НЕПРИРОДНОГ РАЗВРАТА. (Све блудне радње и помисли: онанисање, блуд, прељуба, педерастија, мужелоштво. Лезбијанство, скотолоштво, све врсте порнографије, самозадовољење и све у вези с тим. Блудни снови. Кинђурење. Брак није дозвола за разврат међу супружницима већ чувар целомудрија.)

19. БЕЗВЕРЈА И ЈЕРЕСИ. (Порицање Бога, читање хороскопа, веровање у судбину – предодређење, маловерје, очајање, депресија (униније), хулне помисли. Стављање било чега и било кога испред и изнад Бога (спорт, наука, породица), кварење богооткривене истине, тј. вере Православне.)

20. НЕМИЛОСРДНОСТИ И СУРОВОСТИ. (Небрига о сродницима, ближњима, уопште невољнима. Злоба у сваком виду. Злурадост, чак ако је усмерена према онима који су нас увредили или нанеели неко зло; или према непријатељима. Камено срце.

МОЛИТВЕ АНЂЕЛУ ЧУВАРУ

МОЛИТВЕ АНЂЕЛУ ЗА СВАКИ ДАН У МЕСЕЦУ

дан 1.

Анђеле Божији, чувару мој! Твојој бризи мене је повериладоброта Свевишњега,- опрости и уразуми ме, чувај ме на путу животном, руководи ме и управљај мноме.Амин!

дан 2.

Анђеле Божији, Анђеле Небески, Анђеле утешитељу мој! Јави ми се, откри се мојем уму и срцу. Ах, колико сам срећан! Цело моје биће трепери од радости у твом присуству! На несрећу моју, ја све до сада нисам знао за тебе; али сада ја те знам, ја те волим, ја те благосиљам. Говори моме срцу и оно ће те послушати. Удостоји ме твојих светих савета - и ја ћу их испунити. Ти си мој путеводитељ, ти си мој заштитник; сачувај ме под покровом крила твојих и управи пут мој ка Небу. Амин!

дан 3. 

Анђеле Божији, опрости мени незахвалном, јер те огорших својим безумним делима. Како је сладосно проливати сузе у твом присуству, присећајући се твојих доброчинстава са захвалним срцем! Ти си ми указао безбројна доброчинства; показао си мени недостојном сву нежност, сву брижљивост, својствену једино нежном материнском срцу; а ја несрећни, не само да нисам мислио да ти принесем своју благодарност, него сам још жалостио светоост твојих очију делима својим. Када си ми ти говорио, ја нисам обраћао пажњу на твој глас; пред твојим очима сам вређао Бога мог. Благодарим ти, Анђеле Божији, за дивно твоје трпљење, за твоја велика и безбројна доброчинства. О, какав сам ја несрећник! Узвраћао сам теби злом за добро; али, ево , чуј моје обећање: од сада ћу те заувек благосиљати и љубити. Амин!

дан 4.

Прими сузну молитву моју, Свети Анђеле чувару, верни заштитниче мој! Страх прониче у кости моје, жалост је скрушила сву моју душу. Због чега сам те ја безумни оставио? Због чега се у искушењима ја нисам обратио теби? Учинио сам себе робом демона, страшног бића одбаченог од Бога. Предавао сам њему своју душу ради сујетног наслађивања, ради задовољства тренутног. Због чега сам изневерио Бога мог? Тешко мени! Са мојом несрећом ништа се не може упоредити! Моли се за мене Свети Анђеле, испроси од милостивог Бога да ми опрости моја безакоња. Амин!

дан 5.

Чујем глас твој у души мојој, Свети Анђеле чувару, и као човек у заблуди, напуштен од стране подмуклог друга, обраћам ти се, буди мој спаситељ. Као војник разоружан и сав у ранама, кога жестоки победник вуче као плен, обраћам се теби, Небеском Заступнику, прими ме под покров свој. Као несрећник, павши у руке разбојницима, коме је живот угрожен, обраћам се теби, Небеском Посланику, буди мој заштитник. Као морепловац, претрпевши бродолом и таласима потапан, ја те дозивам, Носиоче Небеске силе, спаси ме. Као путник, идући кроз ноћни мрак и изненада угледавши разваљен амбис пред собом, из кога испружена рука хвата и увлачи у њега, ја прибегавам теби, Небески Стражару живота мога, сачувај ме. Као дете, успокојено слатким сном и за времесна истргнуто из наручја оца и мајке, и пробудивши се у мрачној тамници, ја се обраћам теби, Небеском Покрову моје немоћи, буди мој избавитељ! Као јадно сироче, одбачено, без заштите, нашавши се у средини окорелих злочинаца, ја прибегавам теби, Анђелу чувару, покажи на мени своје милосрђе, сачувај у мени плод искушења Исуса Христа. Његова крв је осветила моју душу; Он ју је поверио твоме старању. И ја је поверавам теби, и предајем себе под кров твој. Ти си моје надање, моје прибежиште, моје спасење. Амин!

дан 6.

Твоје опомене, Анђеле, чувару мој, проничу у окорело моје срце, и ја, из дубоког понора, изрованог гресима мојим, дозивам те: избави ме и приведи Оцу Небеском; ја ћу Мурећи: помилуј ме, Оче премилостиви, по великој Твојој милости и по обиљу милосрђа Твога, очисти ме (Пс. 50,12). Умножила су се моја безакоња, да им броја нема; али помоли се за мене, Свети Чувару живота мога, надахни ме живим осећајем љубави твоје и принеси Господу сузе и по милосрђу Своме опростиће ми моја сагрешења. Амин!

дан 7. 

Не остављај ме, о, мој Анђелу чувару, не опомињи се заблуда моје младости и ранијих грехова мојих. На тебе полажем надање своје; ти си моја снага, моје прибежиште. Ти си мој покровитељ од првог минута мога дисања. Расеј непријатеље који ме окружују; просветли ум мој, јер лута по мраку; обрати ка мени светло лице твоје, и ја ћу пролити сузе и мољење моје пред тобом. Простри свој глас ка мени, о, Свети Анђеле мој, спреман сам да те пажљиво слушам; заповеди - и испунићу заповест твоју; покажи ми пут - и ја ћу ићи за тобом. Амин!

дан 8.

О, Свети Анђеле мој, доброчинитељу и заштитниче мој! Ја прибегавам твоме милосрђу, чувај ме под светим покровом својим у све дане живота мога и у сами час смрти. Поверавам теби моју душу и моје тело, моје наде и моје утехе, моје туге и моје боли, мој живот и крај мога живота; неки разум твој и воља твоја буду закон за помисли и дела моја, да испуним тако вољу Господа мога Исуса Христа, Царујућег са Оцем и Светим Духом у векове векова. Амин!

дан 9.

Анђеле милостивог Бога! Под твојим покровом ја сам избављен од свих опасности које ми прете неминовном пропашћу. Без тебе бих, може бити, ја већ био бачен у пламен преисподњи. Твојим заступничтвом Господ ме спасава сваког минута. Ти ме избављаш од замки злобног непријатеља, као што сажаљиви човек ослобађа птичицу из постављене јој замке, ти кидаш мрежу - и душа моја постаје слободна. С тобом ја сам спокојан, као дете на грудима своје мајке, милосрдни покровитељу, нека си благословен у векове. Амин!

дан 10.

О, кротки и сажаљиви Анђеле чувару мој, помоли се за мене. Ти, који сазерцаваш лицем у лице Оца Небеског, помоли се за мене. Ти, који се напајаш са источника Небеских наслада, која истичу из груди Божанства, помоли се за мене. Ти, који се наслађујеш вечним блаженством, поклањајући се Пресветој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, помоли се за мене. Ти, који со озарен светлошћу славе Христове, помоли се за мене. Ти, који опеваш величину Трисветог Бога и Христа Његовог, помоли се за мене. Ти, који обитаваш у бескрајном океану светлости, љубави и славе, помоли се за мене. Ти, који созерцаваш лицем и лице благодатну Дјеву Марију, Матер Исуса Христа, помоли се за мене. Ти, који видиш у обитељ Божијој престол и венац мени припремљен, помли се за мене. Ти, кои видиш непријатеље, који устају на мене, помоли се за мене. Ти, који знаш слепоћу мога ума, непостојаност срца мог и растрзаност мога тела, помоли се за мене. Љубављу Пресвете Тројице, Којој се много клањамо, Која ме је створила по Своме подобију, молим те, спаси ме. Љубављу Исуса Христа, Који је пролио крв Своју, да ми мене искупио, молим те, спаси ме. Љубављу Пречисте Дјеве Марије, која је пратила Божанственог Сина својега до места лобање, где је принео Себе на жртву ради мог спасења, молим тебе, услиши мољење моје и спаси ме; уведи ме у дом Оца мога, удостоји ме Небеске славе и вечног блаженства. Амин!

дан 11.

Послушај пажљиво мољење моје, Свети Анђеле Божији. Ти си за мене исто што и мајка за слабо детенце. Твоја љубав изграђује моју срећу, моју славу, моје спокојство. Твоји мислени прилози слађи су ми од саћа, које се топи у устима мојим. Они дејствују на мене својом тајном силом, продиру у душу и оживљавају срце. Једном изговорено твоје име, једно присећање на тебе укроћује узрујаност душе моје. Када пламен страсти распали моја осећања, мисао на тебе, слично животворној роси, расхлађује их. Ти си светлост очима мојим: озаруј ме увек светим зрацима Божанске истине. Када ми кушач приђе под маском пријатеља, када ми се зло приближи, када се слабо срце моје почне приклањати греху, - дај ми да чујем спасавајући глас твој. Када се срце моје препусти смирењу и трпљењу, - укрепи га твојим саветима. Готов сам да их пажљиво слушам; све твоје заповести, само ако ми сам помогнеш, испунићу са радошћу. Амин!

дан 12.

Анђеле чувару, одушеви срце моје тим Божанским жаром, који је распаљивао Свете Мужеве, који претрпеше све муке и страдања и чак саму смрт с радошћу. Због овога, о, Свети Анђеле мој, подсећај ме непрестано на вечност. Подсећање на вечност јесте истинска мудрост, виша од сваке људске мудрости. Оно буди свете жеље, просвећује ум и укрепљује душевну бодрост. Али непријатељ спречава да то сећање продре у моју душу; а када оно продре у њу, непријатељ се стара да га помрачи. Анђеле Божији, твојом благонаклоношћу дај мом уму мисао о вечности да би се њоме увек бавио; задовољства и богатства овога света тада ме неће више прелешћивати и ја ћу тада више волети скорби и невоље, које освећују и укрепљују душу благодатном силом. Изабраћу живот у смирењу, удаљен од светске сујете, где ће у безмолвију предмет мојих размишљања бити вечност. Овде ћу употребити сваки минут кратког битисања мога на задобијање тих богатстава, којима ћу се заједно с тобом наслађивати у продужетку све вечности. Амин!

дан 13.

Сенка смрти окружује ме, о, верни чувару, Анђеле мој! Очи моје су се помрачиле, срце ми се смутило, и дани моји испунили су се невољама. Али напомињи ми и подсећај ме непрестано на мог Бога, на блаженство изабраних Његових, - и душа моја оживеће и ободриће се. Молим те, обогати ум мој обиљем светих мисли и утврди у мени навику на благочестива размишљања; укорени у мени ову добродетељ; исправи моју лакомисленост; удаљи од мене опасне утиске, сујетне разговоре, прелести греховне. Срце је моје храм Светога Духа; сачувај га од сваке нечистоте; украси га светлошћу благодатних надахнућа; испуни га благоухањем Божанске љубави и молитве умилне, да буде прослављен и благословен Господ у векове. Амин!

дан 14.

Уподобити се теби, Свети Анђеле мој, тачно онако како су слични брат брату, ја сматрам својом савршеном потребом. Хоћу да постанем попут тебе и у својим осећањима, да жеље мога срца буду сагласне са твојим чистим жељама. Ни свет, ни тело, ни гордост, ни сујета, ни малодушност неће управљати мноме, не, ја хоћу да и мислим, и расуђујем, и волим, да желим и да делам, слично теби. Нека твоја љубав буде правило за моја осећања; нека твоја чистота буде мојом чистотом; нека ме трпљење и смирење покорности и самопожртвовању, да бих могао увек испуњавати вољу Оца Небеског; нека ме дубоко страхопоштовање твоје пред лицем Свевишњег научи да се удубљујем мислима у самог себе и да волим безмолвно усамљибање. Далеко сам ја заостао од свога обрасца, али ти ћеш ми помоћи, ти ћеш ме научити, ти ћеш ме ободрити. Када те потражим, ти нећеш оклевати да се јавиш и даш ми савет, у чему сам дужан да се исправим, у ономе што ми недостаје; ти ћеш ми помоћи да исправим своје недостатке. Твоја љубав према мени и моја љубав према теби породиће промену у мени и учиниће ме сличним теби. Хека је благословено милосрђе Божије - које повери мене љубави твојој - у векове векова. Амин!

дан 15.

Свети Анђеле, прими и принеси Господу моју смерну молитву; умоли Га да ми опрости грехе што починих безумно проживевши, пробуди ме из дубоке успаваности, у којој изнемогавам, озари очи моје Небеском светлошћу, да се удостојим видети Господа, Који ми чини добро, и на Небу, где је престо славе Његове, и на Земљи, која је подножје ногу Његових. Удостој ме да сагледавам Њега у свим појавама живота а нарочито у стремљењима мог срца, које живи силом Његове благодати. Амин!

дан 16.

О, како су утешна и успокојавајућа твоја саветовања, покровитељу и заштитниче мој, Анђеле Чувару! Ја полажем на тебе своју наду и с раним јутром обраћам се теби: сачувај ме под својим покровом у току наступајућег дана. Када Анђео Сатанин душу моју прелешћену грехом, заштити и спаси ме. Када он удахне у срце моје помисли лукаве и жеље нечисте, заштити и спаси ме. Када се лажљиве речи развраћених људи косну мога уха, заштити и спаси ме. Када се бешчашће појави пред очима мојим усред збора непријатеља Исуса Христа, заштити и спаси ме. Када борба плоти моје почне побеђивати свете, благодатне помисли и тело учини оруђем против душе у њеним ниским жељама, заштити и спаси ме. Када клоне дух у мени и силе ослабе од безбрижности и неразумности, заштити и спаси ме. Када завист или нетрпљење и униније овладају мојим срцем, заштити и спаси ме. Када дух гордости испуни ум мој сујетним мислима и почне прелешћивати похвалама света, заштити и спаси ме. Када се уобразиља моја почне заносити од предмета ка предмету не дајући ми да се спокојно удубљујем са трепетом у побожна размишљања, заштити и спаси ме. Када се мој радознали и немирни ум удаљи од Бога, и препусти земној сујети, занимајући се пустим мислима, заштити и спаси ме. У свако време буди мој светилник, моја крепност, мој покров, да будем подобан теби, о, Свети Анђеле мој! Таква ће бити моја молитва, коју ћу приносити теби на почетку свакога дана. Испроси ми благодат од Господа, да бих могао служити Њему, како му ти служиш, молити се Њему, онако како Му се ти молиш, и, слично теби, созерцавати Га и наслађивати се гледањем лица Његовог у векове векова. Амин!

дан 17.

О, како су мудре и утешне речи твоје, Свети Анђеле мој! Са каквом радошћу сам ја спреман да се повинујем саветима твојим! Сваки дан ћу те извештавати о животу мом, о мојим делима и лошим и добрим; заједно с тобом почећу да судим себи. Судећи сам себи, могу се обманути, могу скренути са пута истинитог; но ти, Анђеле Небески, ти ћеш ми судити по правди и милосрђу. Ти ћеш ми открити моју  неправду и тајна лукавства духа мрачнога; ти ћеш ме научити, шта сам дужан да чиним, и помоћи чеш ми да испуним свој дуг са усрђем и ревношћу. Амин!

дан 18.

О, Свети Анђеле, посредниче мој пред престолом Господа Исуса Христа, удахни у моје срце осећања угодна теби; нека моја воља, подобно твојој, покори се вољи Божијој. Да буде врх свих жеља мојих обрести покој у Господу моме; нека срцемоје тражи себи покој само у Њему! Једино Он је истинско задовољство и утеха. Без Њега све је мучно, све је узнемирење. Нека буде моје задовољство, све време живота мог,  та мисао, да ти заједно са мном прослављаш име Божије и непрестано појеш: Свет је, Свет, Свет Господ. Ова песма мога срца нека буде угодна Богу, да ме Он удостоји Своје благодати и да ме уведе у збор изабраних Његових. Амин!

дан 19.

Благосиљам тебе, Свети Анђеле! Благосиљам тебе који пламтиш љубављу према Свевишњем! Благосиљам тебе, озареног зрацима Божанствене светлости! Благосиљам тебе, који непрестано славословиш савршенства Превечнога! Благосиљам тебе, који се дубоким страхопоштовањем созерцаваш ране Христове! Благосиљам тебе, који са побожношћу стојиш пред величином Богородице и Приснодјеве Марије! Благосиљам тебе, сједињеног пламеном љубављу са свима изабранима Божијим! Благосиљам тебе, који показујеш своју љубав према мени! Благосиљам тебе, једина надо моја по Богу, једина моја утехо у овој долини жалости и плача. Удахни у моје срце, Анђеле мој, макар неколико искри те љубави, којом ти пламтиш, и бићу благословен у векове. Амин!

дан 20.

Због чега ја не могу видети Исуса Христа, како Га ти видиш, Анђеле блажени? Због чега моје срце не гори таквом таквом љубављу према Њему, као твоје срце? Тада би свештени жртвеник био за мене узвишени предмет душевних наслада; тамо бих ја нашао себи покој и блаженство, највеће које се може окусити на Земљи; тамо бих заборавио скорби земаљског туђиновања, предокушајући радости Небеске. Неодступно те молим, испроси ми благодат живе вере, како бих могао угледати Исуса, у мери у којој ми је могуће у овом земаљском животу, како бих схватио сву Његову љубав и Његова доброчинства према мени. Ах, колико је нужна мени ова вера, колико је она жељена мом срцу! Испроси ми милосрђе Божије; моли се са мном, када се ја будем молио Исусу пред Његовим Светим Жртвеником. Амин!

дан 21.

Покажи на мени своје милосрђе, укрепи слабе силе душе моје, која жуди да прибегне извору благодати. Ако се ја не приближавам Исусу Христу, онда се удаљавам од, а када се приближавам Њему недостојно, навлачим на себе гнев Његов. Шта ми је чинити? Хоћу да предам себе у руке твоје са свим својим недостацима и потребама; ти ћеш испросити за мене благодат и она ће очистити душу моју од грехова; ти ћеш удахнути у мене љубав према добродетељи и она ће ме учинити благоугодним Богу. О, како бих желео да проливам у твом присуству сузе љубави пред Господом, да орошавам сузама Његове ноге, као Магдалина! Како би ми било слатко бити увек с тобом у јединству и непосредно узносити теби моје молитве! Води ме ка овом великом блаженству и даруј ми да заједно с тобом одајем славу, част, поклоњење и благодарење Господу Исусу, сада и увек и у векове векова. Амин!

дан 22.

Обрати пажњу на славословље наше, Пресвета Мати Божија. Царице Неба и Земље, обрати пажњу на наше славословље: ми Те благосиљамо и прослављамо, ми узносимо Теби срдачне похвале наше. О, Ти, спасење онима који Те призивају, прибежиште грешних, заступнице Хришћана, утехо ожалошћених, блаженство изабраних, узданицо и надеждо људима, - обрати пажњу на нас и покажи милосрђе; спаси грешника, који припада стопама Твојим; нека Крв Божанственог Сина Твога, проливена на Крсту, очисти грехе његове. Ти си Мајка сиротих и убогих; а он јесте убог и сирот. Он полаже сву наду у блаженство своје, у то када се преноси мислима подножју Твога престола и хазива Тебе својом Мајком. Колико је сладосно, колико је утешно ово име, које ми даје радосну наду! Ми нећемо престати да Те благосиљамо, да Ти прибегавамо са том љубављу и надом. Ти ћеш нас услишити, јер љубиш оне које исповедају Сина Твога и откриваш им Своје срце, да и они нашли себе у њему прибежиште и утеху. Нека је благословено у векове векова срце Пречисте Дјеве Марије, ризнице сваке благосати и свих савршенстава блажених. Амин!

дан 23.

Научи ме, Свети Анђеле мој, чистоти и праведним намерама, које допуњују Небеском красотом најуобичајенија дела. Подстакни ме твојом добром вољом, како би цео мој живот био знаменован љубављу, посвећен Богу; хоћу да испуним твоје жеље, Анђеле чувару, да бих тиме благоугодио Господу. Амин!

дан 24.

Нека је благословен врховни Цар Анђела и људи, нека је прослављан и узвишаван изнад свега у векове векова! Теби је благоугодно да обитаваш у срцима нашим; Ти, по неизрецивој љубави Својој, сједињујеш нас са чиновима Анђела; ми живимо пред Твојим очимаи у Теби међу Духовима Небеским. Какво ми поштовање Ти уливаш према Самом Себи и према свој мојој браћи! Положи и уста моја речи свете, да би их могао узносити Теби и веселити Анђеле. Пошаљи ми премудрост да она освети живот мој и учини ме достојним савеза са Анђелима; удахни у срце моје пламену љубав, која би ме побуђивала да чиним добро својим ближњима. Жеља је душе моје: благосиљати Тебе, Оче Небески, и поклањати се Теби и Исусу Христу и Светоме Духу пред чиновима Анђела, сада и увек и у векове векова. Амин!

дан 25.

О, посланици Небеског милосрђа, Анђели чувари, укажите милост, и све нас уведите у славу Божђију! Анђели пастира, стада Христовог, одушевите их благочестивом ревношћу; да буде пут њихов свет и да следују за њима народи хришћански! Анђели благочестивих душа, Анђели Светих обитељи, примите моје славословље, благодарење и молитву! Анђели несрећних грешника, задржите их од стремљења ка пропасти, избавите их из руку адског мучитеља; пројавите милосрђе према овој заблуделој браћи! Анђели немоћних и скорбима обремењених, утешите браћу моју; утолите глад њихову хлебом Божанствене благодати! Анђели умирућих, спасите верујуће душе у Исусу Христа, заштитите их у последњој борби са непријатељем и уведите их са торжеством на Небо! Анђели отаца и мајки наших, излијте у срца њихова обилне бујице благослова Божијег, да би се они, заједно са децом својом, удостојили Царства Небеског! Анђели чувари наше браће и сестара, благословите их, пошаљите им сва блага, укажите им на пут прави! Анђели чувари другова наших, сачувајте у срцима нашим нежна осећања љубави; подајте нам снаге да помажемо један другоме ради достизања светог живота, да би смо се удостојили вечно љубити друг друга. Амин!

дан 26.

Господе Боже наш, Који си устројио дивни чин Анђела служитеља, укажи нам милост по неизмерној Твојој доброти, ниспошљи нам Анђеле чуваре у ову долинустрадања и несреће, да чувани под покровом њиховим, не дотакне нас непријатељ, који тражи да упропасти душу нашу. Амин!

дан 27.

Господе, Боже мој, у Теби је сво моје блаженство:говорећи ово, ја не могу да не проливам сузе радости; не могу без срдачног умиљења да помислим, да Ти желиш да обитаваш у нама и да шаљеш Анђеле Своје да пребивају са нама. Ко може помислити на такву безмерну љубав Твоју према нама и не осетити у срцу радосну утеху? Да ли је могуће, о Боже мој, да после свих Твојих милости, указаних човеку, да после свих Твоји јавних доказа љубави Твоје према њему, он може да те жалости? У стварности ово тако и бива; ово се десило и много пута са мном; о, кад бих само једино ја био крив за такву срамну незахвалност! Ја сам се сваки пут старао да загладим покајањемсвоју кривицу, а Ти си ми праштао и пројављивао велико милосрђе и Своју безграничну љубав према мени. Нека саб мој живот буде посвећен благодарењу за Твоје неизречиве милости! Продужи да ми указујеш, Господе Боже, помоћ Твоју. Ако ме оставиш, тада ће Тобом засењени цветови добродетељи у врту душе моје увенути, и у њему ће завладати пређашња пустош. Не, не допусти, Спаситељу мој, не дозволи да душа, коју си Ти искупио Својим страдањима, коју си Ти много пута избављао из чељусти змије преисподње, пропадне за вечност. Амин!

дан 28.

О, свемогући и предвечни Боже! Ти, Који си по савету неизрециве доброте Твоје даровао свим верујућима, од самога почетка њиховог постојања Анђеле, чуваре душа и тела, освети моје срце, да би оно одржавало љубав према том безмртвом духу, кога је Твоје милосрђе послало да би штитио мене, да се под сенком Твоје благодати и под његовим покровом удостојим са њиме и са свима Светима, созерцавати сијање славе у Отаџбини Небеској. Амин!

дан 29.

Господе, каквим пријатним савезом љубави си Ти сјединио Небеску и земаљску децу Своју! Твој Дух, Дух љубави, доброте и премудрости, оживотворава све изабране Твоје и сједињује их указивањем узајамне хришћанске љубави. Ти не заборављаш убоге и несрећне; Ти не остављаш немоћне; Ти шаљеш Своје Анђеле на помоћ браћи њихових, земаљским путницима. Они обраћају наше земаљске скорби у предукус радости Небеских. Твоји Анђели воде нас светим путевима к  Теби, и ми у Твојој љубави налазимо мир душама нашим. Уразуми нас овим светим истинама. Ти си виновник свих добара; Ти разгореваш Анђеле нежном љубављу, с којом они узимају учешће у нашим потребама; одушеви срца наша осећањем живе захвалности за сва добра која нам чине; удахни у нас пламену љубав и савршену спремност да следујемо њиховим саветима и светим надахнућима њиховим. Амин!

дан 30.

О, кад бих се тада показао чистим, без мрља греха, и подобан теби! Научи ме како да припремим себе за тај торжествени моменат мога пресељења из овог живота у живот вечни. Смрт је слатка и жељена за праведника: пошаљи ми такву смрт, да ме посети Спаситељ у последњим тренуцима мога живота, и да освети моје срце изливањем Своје благодати! Нека се све моје нечистоте очисте Његобом Светом Крвљу. Мајко Божија, не одврати ухо Своје од моје предсмртне молитве, освети је благовољењем Својим. Анђели Небески и ти, Анђеле чувару мој, не оставите ме на одру самртном, сједините молитве ваше с последњим мојим молитвеним уздахом. Примите ме и водите ме на Небо. О, каква ће ме светлост тада озарити на мом одру. Бићу окружен родитељима, пријатељима, који ће проливати због мене сузе, али, тешећи их, рећи ћу: не плачите, ја одлазим у Царство радости; Анђели Небески ме очекују. Амин!