Недеља прва по Педесетници: Свих светих
Православна Црква данас прославља све угоднике Божије, све свете. Тако се и зове данашњи недељни дан – Недеља свих светих. Пред нама стоји моћан, небројени сабор највернијих слугу Христових, који су свету Христову реч примили не као нешто написано тамо негде, некоме и за некога, већ као себи самима; примили су је, узели је као путоказ за цео свој живот и испунили Христове заповести. Они су прослављени и сијају у слави у Царству Небеском.
Наравно, њихов живот и подвиг за нас су поука, од њих треба узимати пример, али и сами знате каквим је примерима данас испуњен живот! Да ли данас видимо много добрих примера хришћанског живота?! Када човек види шта се дешава у свету – све те неисказиве гадости о којима је, по речима апостола, „срамотно и говорити“ (Еф. 5:12) – када се гадост чини некажњено, дрско, изазивачки и утврђује као нешто исправно, праведно и готово свето, тада нехотице помисли да је човек који има истинско хришћанско православно усмерење, усред земаљског многољудства, данас као у пустињи. Сви живе занимајући се нечим другим. Погледајте и текућа животна занимања и књижевност – чиме људи живе? Размишљају ли о томе шта их чека? Размишљају ли о томе да нам Христос није дао заповести да бисмо их игнорисали, већ да бисмо се трудили да живимо како Црква учи.
То су чинили свети угодници Божији и због тога су прослављени. А данашњи људи? Не тако давно навели смо овде једно место из Апокалипсе, где Господ каже једном од служитеља Цркве: „Знам твоја дела, да ниси ни хладан ни врућ; о, да си хладан или врућ!“ (Откр. 3:15). Нама је веома тешко да будемо врући, али када бисмо барем следили стремљењима душе и испуњавали Божији Закон.
Али има и оних који иду против њега... Ипак, ако човек духовно не спава, не дрема, него ипак нешто духовно проживљава, и ако не верује у исправност свега онога што се сада ради у свету, и због тога тугује и пати – у сваком случају не дрема и не спава – постоји нада да ће доћи у цркву. Зар мало видимо примера где се богоборци и богопорицатељи обраћају на пут истине. Почевши од апостола Павла, који не само да је порицао Христа, Његов подвиг и Његово свето дело, него је и хришћане сматрао хулитељима – он је признавао само Оца – а шта је било после тога: постао је првопрестолни апостол! Не само верујући човек, не само верујући ученик, већ један од највећих проповедника хришћанства.
Господ у Апокалипси каже: „О, да си хладан или врућ! Али пошто си млак, а ниси ни хладан ни врућ, избљуваћу те из уста Својих“ – каже страшно Господ (Откр. 3:15, 16). Тако Господ говори о онима који су равнодушни према Његовом светом делу. Данас, заправо, о томе уопште и не размишљају. Чиме се све данас људи не интересују, шта све у своје мозгове не стављају, а Божији Закон су заборавили. Понекад говоре лепе речи. Али шта могу речи, када оне долазе од стране одвратне лажи?!
Ето шта треба да памтимо, љубљени, у данашњи дан када Црква прославља све верне слуге Божије. Ево, иде и следећа недеља, ако Бог да, Руска Црква ће славити своје свете. А ви знате да сада њих, руских светих, има више него у било ком другом народу, јер је у епохи страшних крвавих прогона последњих година Црква дала милионе мученика. Због тога је сада руски народ дао свету толико угодника Божијих као ниједан други народ, ниједан други народ на земљи!
Ми морамо памтити да су они кроз свој подвиг пролили крв, издржали страшна мучења и, ипак, нису се одрекли, већ су живели вером. Циљ верујућих, наше руске, добре, честите вере, јесте да пре свега живимо вером. А какав је живот сада? Потпуна прљавштина!.. Прљавштина и зло... Гледајући све то, љубљени, треба молити Господа Бога да нас Господ научи Свом светом закону како доликује, и да нас научи да узимамо пример од оних људи који су тај закон примили, испунили и прославили овде Свемогућег Бога. Амин.
Светитељ ФИЛАРЕТ Њујоршки
