СВЕТИ ОЦИ О ПОСТУ

О хришћанском посту су многи говорили, али ипак истичемо оне који су и говорили и живели онако како су учили. Свети Оци Цркве Христове знали су шта је пост и поучавали су мирјане у Цркви о посту.

Св.АНТОНИЈЕ Велики  -"Изабери труд и он ће те заједно са постом, молитвом и бдењем избавити од сваке скверни. Телесни труд, наиме, доноси чистоту срца, а она чини да душа приноси плод."

Св.АСТЕРИЈЕ Амасијски- Пост је учитељ умерености, мајка врлине, васпитач чада Божјих, водич изгубљених, спокојство душе, подршка животу, мир непомућени и сталожени; његова строгост и важност умирују страсти, гасе гнев и јарост, хладе и стишавају свако узбуђење, које потиче од превише хране.“

Блажени АВГУСТИН: - Што је више дана поста, то је боље за здравље, што дуже траје уздржавање тим је обилније задибијање спасења. У дане поста, пре свега умилостивљује се Божанство, недостатак се надомешћује а побожност се награђује.“

Апостол ВАРНАВА - Када будеш постио – разруши сваку заједницу са неправдом и поцепај сваки неправедни запис. Подели гладнима хлеб свој и сироте без крова уведи у свој дом; ако видиш голога – обуци га. Тада ће се открити светост твоја и твоја ће одећа засјати; и твоја ће правдољубивост да ти претходи и милост Божја да те прати.“

Св.ВАСИЛИЈЕ Велики - "Не ограничавај врлину поста само на исхрану. Истински пост није само одрицање од различите хране, него одрицање од страсти и грехова: да никоме не учиниш неправду, да опростиш ближњему своме за увреду коју ти је нанео, за зло што ти је учинио, за дуг што ти је дужан. Иначе, не једеш месо, али једеш самога брата свога. Не пијеш пиће, али унижаваш другога човека.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела.

Св.ВАРСАНУФИЈЕ Оптински - Пост, чувар молитве, посебно је омражен ђаволу: долазе код мене на савет или на исповест – ја, између осталог, саветујем држање светог поста. Са свиме се слажу, а када дођемо до поста: нећу, не могу и тако даље и тако даље… Ето колико ђаво не може да поднесе свети пост: подбуњује их против поста, неће да се придражавају светог поста.“

Св.ГРИГОРИЈЕ Палама - Онај што пости надвладава тело и чини душу опитном; онај пак што тело своје, које ће ускоро иструнути, гоји, што се не храни толико да би живео него живи да би јео, попут животиња које људи узгајају да би их доцније одвели на заклање, онај што неопходном придодаје сувишак како би плот своју угојио или је навео на скверне страсти, или уопште (тако поступа) ради телесног сластољубља, не чини ништа друго него готови обилнију храну црвима.

Период четрдесетодневног поста не обухвата цели твој живот. Осим тога, из дана у дан залазак сунца ограничава твој пост. О, зар није свима лако, зар свима не погодује ово уздржавање од хране?! Нека оброци буду примерени посту, тако да ни онај ко се умерено уздржава од хране и умерено једе не буде много иза онога који гладује.

Ти се, можда, бринеш за тело и клониш се поста мислећи да те он исцрпљује? Напротив! Управо преједање узрокује костобољу, главобољу и остале болести, док је пост мајка здравља. Услед тога, против свог тела не греши само блудник, него и прождрљивац, јер тело чини слабим и болеснијим.

Преподобни ДОРОТЕЈ Палестински -  Нисмо се толико дужни држати мере у јелу, него и уздржавати од сваког другог греха, како би постећи стомаком постили и језиком, уздржавајући се од клевете, лажи, празнословља, понижавања, гнева, и једном речју од сваког греха који се врши језиком. Такође, дужни смо да постимо и очима, односно да не посматрамо на сујетни начин, не дајемо очима слободу, ни на кога да не гледамо бестидно и без страха. Тако и руке и ноге треба да се уздржавају од сваког злог дела.“

Св.ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов - Горди човече! Ти машташ тако много и високо о твом уму, а он је потпуно и нераскидиво зависан од желуца.

Закон поста, који је наизглед закон за црева, у ствари је закон за ум.

Ум, тај цар у човеку, ако жели да преузме права на своју самодржавност и да их сачува, мора се пре свега потчинити закону поста. Само тада ће он бити непрестано снажан и бистар; само тада он може владати над жељама срца и тела; само уз непрестану трезвеност он може изучавати јеванђелске заповести и следити их.

Основа врлина је – пост.

Св. ЈОВАН Златоусти  (о промени када започне пост) каже:

"Сада више нигде не чујемо жамор, нити буку, спремање меса, нити, пак, ужурбаност кувара; све је то престало и наш град личи на часну, скромну и мудру жену. Када размислим о изненадној промени која је настала и, када се сетим јучершње вреве, онда ми је јасна сила поста који је, ушавши у савест свакога од нас, изменио наше мисли, очистио ум, како старешинама тако и обичним људима, не само слободним, него и слугама, не само мушкима, него и женама, богаташима и сиромасима. Зашто само поменути старешине и обичне људе? Та пост је изменио чак и савест обученог у диадему, као и савест њему послушних. Данас не видиш више разлику на трпези сиромаха и богаташа; код свих је припремљена обична храна без обзира на прохтеве и могућности; обичној трпези сада се приступа са већим одушевљењем него ли раније када је било постављено обиље разноврсне хране и вина."

"Не пружа ли нам пост собом право благо? Свагде је мир и спокојство; нису ли наши домови били без журбе, комешања и галаме? Али још и пре ступања у дом, испосников дух је осетио спокојство; да, и град чак благовести исто благостање и мир какви бивају у душама и домовима нашим; увече се не чује улично певање, нити се по дану види сујета и пијанство; нема ни галаме ни свађе; на све стране је велика тишина. Сада, пак, није више тако: од најранијег јутра чује се врева, галама и лупа кувара, и као у домовима, тако је и у душама нашим велики метеж, пошто нам се услед забаве покрећу унутрашње страсти и распламсава се пламен непорочних жеља. Због тога треба жалити за прошавшим постом који је све ово обуздавао; но, ако смо подвиг поста и окончали, не прекратимо у себи љубав према њему и не избришимо га подпуно из свога сећања.

Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње.

Као што лаки бродови прелазе преко мора, а оптерећенима тешким теретом прети опасност од потапања, тако и пост чини наш ум лаким, помаже му да брзо преплива море овог живота, да стреми небу и небеским појавама, да се не оптерећује садашношћу и сматра је безначајном сенком и представом снова.

Св. ЈОВАН Лествичник - велики аскета, проживљено искуство овако преноси: "Помоћник и узрок целомудрености је безмолвије, а пост гаси огањ телесне пожуде. Дуго спавање произлази понекад од пресићености, понекад од поста - када се посници поносе својим постом. Стомакоугађање наводи на разрешење од поста, а славољубље наговара да се покаже сопствена врлина. Када стомак гладује, срце постаје смирено. А када се стомаку угађа, мисао постаје охола. Знај да демон често седи уз желудац и не да човеку да осети ситост, макар и читав Мисир (Египат) појео и реку Нил попио. Пост сујетног човека остаје без награде и његова молитва без плода, јер и једно и друго чини ради похвале људске.

Св.ЈОВАН Шангајски - Пост је својеврсна жртва Богу принета од тела нашега.Пост је пажљиво осматрање да ништа не науди души нашој.

Пост је стражење над својим мислима,чување погледа од призора који би нам могли нанети штету, ограђивање слуха од разговора опасних по душу, зауздавање језика да се како не упусти у нечисте и празне и уста да се не дотакну недоличних јестива.

„Како је високи државник дужан да пази на све што се дешава, да се ништа лоше не догоди ономе за шта је задужен, тако је и наш пост стајање на стражи душе. Пост је пажљиво бдење које пази да ништа не повреди нашу душу. Пост је надзор над нашим мислима, чува вид од штетних слика, чува слух од по душу лоших разговора, свој језик од скнављења и празних речи, своја уста од неподобне хране.“

Св. ЈОВАН Касијан - Ми не треба да верујемо да је нама, за постизање савршенства срца и чистоте тела, довољан само пост који се састоји у уздржању од видљивих јела. Не, њему треба придодати још и пост душе. Јер, и она има своја штетна јела... Свака похота и блуђење непостојаног срца јесте нека паша душе на својеврсном пасишту које је храни штетним јелима, и која је чине непричесном небесног хлеба и тврде хране. Уздржавајући се од свега тога у нашем светом пошћењу, сразмерно својим силама, учинићемо сврсисходним и доброплодним и држање телесног поста. Јер, напрезање тела које је сједињено са скрушеношћу духа представља најпријатнију жртву Богу: оно ће у чистим и лепо украшеним скривницама срца изградити обиталиште достојно Његове светости. Међутим, ако ми, постећи телесно, будемо ухваћени у мрежу најпогубнијих душевних страсти, изнуравање тела нам веће донети никакве користи.

Св. ЈЕФРЕМ Сирин - Узда за страсти је пост, а умртвљење страсти је молитва са милостињом. Чувај се од онога што је супротно врлини. Јер, ако постиш али се и безумно смејеш, биће лако да се саплетеш. Од мноштва хране ум постаје груб, а добро уздржање га очишћује. Онај ко угађа стомаку се труди и пашти око тога како да напуни свој стомак јелима, а када поједе - мучи се да их свари. Уздржање, пак, прати здравље и бодрост. Молитва и пост су прекрасни. Њих укрепљује милостиња, будући да је речено: Милости хоћу, а не жртве (Ос 6,6)."

Свети праведни ЈОВАН Кронштатски -  Пост је хришћанину потребан да разјасни мисао и пробуди и развије осећај и подвргне вољу добрим делима. Те три способности човека затамњујемо и гушимо преједањем, пијанством и животним бригама, због чега отпадамо од источника живота – Бога и упадамо у похлепу и сујету, изврћемо и скрнавимо у себи лик Божји.“

„Пост добро показује или снажи све немоћи наше душе, све њене слабости, недостатке, грехе и страсти, као што кад почне да се чисти мутна, стајаћа вода, види се какви су у њој гмизавци или смеће у каљузи.“

Архимандрит КИРИЛ (Павлов) - „Пост је мајка здравља, васпитач младежи, украс стараца, добри сапутник путника, поуздан сажитељ супружника… Пост је најпристојнија одећа жена, узда у цвету живота, чувар супружништва, васпитач девствености. Постом се изгоне бестидне речи и песме и осмеси. Када би пост владао васељеном, то би био дубоки мир, и живот не би био тако плачеван и пун туге, због тога што пост, учећи људе уздржању од сувишног јела, учи и потпуном удаљавању од порока.“

Св. МАРКО Подвижник; - Пост доноси корист онима који му разумно приступају, док штети онима који му неразумно приступају. Због тога они који се старају за корист од поста треба да се чувају штете која може доћи од њега (тј. таштине). Хлеб који једемо након окончања поста који смо себи наложили треба да разделимо на дане у које не окушамо храну до ситости, како бисмо, узимајући свакодневно по мало, покорили мудровање свог тела и срце утврдили у корисној молитви. На тај начин ћемо силом Божијом бити сачувани од надмености и све дане свог живота се постарати да проведемо у смиреноумљу, без којег нико никада не може угодити Богу."

Св. Владика НИКОЛАЈ - Постом се задобија чистота телесна на првом месту, а кроз чистоту телесну и чистота духовна. Пост, молитва и милостиња јесу практични израз вере, наде и љубави. Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Превасходна ствар је пост, али је још превасходнија праштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда поклања великодушност. Оно претходи овоме, но само ово не спасава без онога. Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, дух светао и јасан. Ако се неко хвали постом, нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу, нема смирења, нема користи од поста."

Пост и молитва су два стуба вере; два жива огња,која опаљују зле духове.Постом се утишавају и уништавају све телесне страсти,а нарочито блуд; молитвом се утишавају страсти душе,срца и ума: зле намере и зла дела, освета, завист, мржња, пакост, гордост, славољубље и остало.

Увек сито тело, обично показује увек гладну душу. Ко пости душу гости. Што више човек пости, то више умањује бригу о свом телу и велича радост своје душе. Није само довољно рећи и слушати: ово постаје јасно само по себи када се човек стара да то примењује у животу.

Пост је установљен још у Рају. Он се састојао у забрани једења плода са дрвета познања добра и зла. Сви угодници Божији у Старом Завету држали су пост. У Новом Завету пост је нарочито истакнут као обавеза и услов очишћења па, следствено, и спасења. Сам Господ Исус дао је пример у посту. Сви апостоли и Свети Оци држали су строг пост.

Св. НИЛ Синајски - Пост сматрај оружјем, молитве оградом, а сузе - купељу. Плашљиви војник дрхти од звука трубе који наговештава борбу, а стомакоугодник од наговештаја почетка поста. Добар је хлеб поста зато што у њему нема квасца сластољубља."

Св.СЕРАФИМ Саровски - Утемељитељ хришћанскога подвига, Спаситељ наш Исус Христос, уочи ступања на подвиг искупљења рода људскога, укрепио је Себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису другачије ступали на пут Крста но спроводећи – пост.

Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти.

Пост се не састоји толико у томе да се једе ретко колико да се једе – мало. Неразуман је онај посник који ишчекује одређени час, а онда се за трпезом сав предаје ненаситој наслади, и телом и умом. Што се тиче хране, треба се чувати и тога да не будемо пробирљиви, гледајући које је јело укусно а које није…

Храну уопште треба узимати свакога дана толико да се тело укрепи и буде пријатељ и помоћник душе у вршењу добродетељи (врлине). Иначе, може да се деси да од изнурења тела, и душа занемоћа.

Не може свако да прими на себе строго правило уздржања или то да се лиши свега што му може послужити за олакшање немоћи.

Петком и средом, нарочито у време четири велика поста, храну узимај једном дневно, а Анђео Господњи ће се приљубити уз тебе.

"Пост је нужан за победу непријатеља телесних и духовних". Испосников "духовни живот долази до савршенства". Од поста "тело постаје утанчано и лако и дух врши тада своја дејства као у бестелесном телу". Постом "ум се дреши од земље, узноси се на небо и потпуно се погружава у созерцање света духовнога". Од неуздржљивости у јелу долази свака друга неуздржљивост. Сине човечји, ако ти неко каже: није грех у јелу него у злу делу, одговори му; али зло дело долази од неуздржаног јела и пића. Није грех ни у самом огњу, али ко не пази на огањ, може му кућа изгорети.

Преподобни СИМЕОН Нови Богослов: Пост, као лекар наше душе, једном хришћанину смирује телесну страст, другом укроћује гнев; од једног тера снове, другог подстиче на добра дела; једном чисти ум и ослобађа га од злих мисли, другом веже незадрживи језик и страхом Божјим као уздом задржава га, не дозвољава му да говори празне и покварене речи; а некоме не дозвољава да очима гледа тамо и овамо и да је знатижељан шта и како раде други, него свако размишља о себи самом.

„Пост је начело и основа сваког духовног деловања. Какву год врлину да надограђујеш на основу поста, све ће бити непоколебљиве и одолеваће потресима као здање на тврдом камену. А када измакнеш основу, односно пост и на његово место ставиш засићење стомака и друге неумесне жеље, тада ће све врлине бити потресене и разнете од стране лоших помисли и потока страсти, као што ветар разноси песак – сво здање врлине се руши.“

Свети ТИХОН Задонски - Пост је колико телесни толико и душевни. Телесни пост је кад стомак пости од јела и пића; душевни пост када се душа уздржава од злих помисли, дела и речи. Добар пост је кад се удаљавамо од сваког зла. Уколико желиш хришћанине да ти пост буде користан, не пости само телесно, пости и душевно и пости увек.“

Свети ТЕОФАН Затворник - Пост изгледа мрачан док се не упустиш у њега: али, почни и видећеш како је то дан после ноћи, слобода после ропства, олакшање после тешког живота.

Ништа нема што би човека могло опоганити од онога што споља улази у њега, него што излази из њега оно је што погани човека (Мк.7,15). То место, као и слична њему (на пример: Јело нас не поставља пред Богом) обично истичу они који не држе пост по уставу и поретку Цркве, сматрајући да тим довољно оправдавају своје непошћење. Колико је и да ли је заиста задовољавајуће то правдање зна сваки верни члан Цркве. Постом је установљено уздржавање од неких јела не због тога што би била нечиста, него стога што се подвизавањем лакше постиже стањивање тела, неопходно за унутрашњи напредак. Тај смисао закона поста је толико суштаствен да се они који било какву храну сматрају нечистом, прибрајају јеретиеима. Због тога они који нису склони посту не би требало да настоје на томе. Они пре треба да истичу да пост није обавезан, премда и представља средство за побеђивање греховних призива и стремљења тела. Међутим, ни на тој тачки се не могу утврдити. Ако је унутрашње напредовање обавезно, обавезно је и средство које га омогућује, тј. пост. Управо то савест и говори свакоме. Међутим, да би умирили савест, неки говоре: "Ја ћy на други начин да надокнадим напуштање поста", или: "Мени пост може да шкоди", или: "Ја ћy да постим кад xoћy, а не у утврђене постове". Прво изговарање је неумесно, будући да без поста још нико није успео да изађе на крај са својим телом и да своју унутрашњост уреди како треба. Последње је такође неумесно зато што је Црква једно тело: одвајати се од других у њој противно је њеном устројству. Напустити општа правила Цркве може само онај који изађе из ње. Све док је човек њен члан, не може да говори и поступа на тај начин. Друго изговарање поседује привид исправности. Тачно је, међутим, да се обавеза посних ограничавања скида са оних којима посна јела шкоде. Пост је установљен не ради убијања тела, него ради умртвљења страсти. Међутим, кад би се људи који не могу поднети пост савесно пребројали, показало би се да их је тако мало да им је број сасвим занемарљив. Остаје од свега само један узрок непошћења - одсуство хтења. Против тога се не може спорити. Ни у рај никога неће узети против његове воље. Међутим, када буду осудили на ад - хоћеш нећеш - мораћеш да идеш: ухватиће и бациће.

Св. ФОТИЈЕ Цариградски - Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и шкорпијама.

Св.ФИЛАРЕТ Исповедник - Ако човек не држи пост, то значи, он не слуша Цркву која је заповедила пост и, следствено, он престаје да буде сином Цркве, престаје да буде православни хришћанин. Од те гвоздене логике је немогуће побећи. И зато по питању поста запамти једном за свагда: ако хоћеш да будеш верни син Православне Цркве – ти мораш да држиш постове.

Ако постиш у погледу хране а очи те наводе на прељубу у скривеним одајама душе, на радозналост и на клеветање, ако те уши наводе да слушаш увреде, рђаве песме и злобна дошаптавања, ако се и осталим чулима излажеш стварима које ти шкоде на њима својствен начин, каква је онда корист од поста? Наравно, никаква!

Православним хришћанима не би трбало објашњавати шта је  то пост и зашто је он човеку потребан; зато што је пост црквена установа, а сваки православни човек који познаје Св.Јеванђеље трба да памти важне речи Спаситља: "Ако човек не слуша цркву, он је исто што и незнабожац и цариник" то јест, кроз непослушност цркви он сам као да престаје да буде православни хришћанин.

ФЕРМИЛИЈАН - Пост не квари здравље него човека чини здравијим.

Пост треба да је и духован и тек је онда прави и потпун.

Духован пост састоји се: у праштању увреда и мирењу са завађеним, у већим и чешћим молитвама, у давању милостиње, у исповести и кајању за грехове и у примању Светог причешћа.

Ко за трпезу седа гладан и жедан у истини тај ће лако да пости седам и више недеља.

Маловерство је такође узрок слабога пошћења и зато се човек јако греши, јер се своме здравњу не нада од Бога, већ од кувара и кујне.

Када постимо мииспуњавамо прву заповест Божију и вршимо вољу његову, а када то чинимо онда је и Бог с нама и онда не треба ничега да се бојимо, јер је Бог неограничени господар света и под његовом управом стоји и здравље и болест, природа и сви природни закони.