ПЛОД ПОСТА - Св.Исак Сирин

У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско. Ђаво се бори да укине пост. Не говори нам одмах да не постимо, већ нам постепено предлаже да га мало ублажимо. То је за њега довољно, јер ће касније тражити следећи уступак, па када нас затекне немоћне, напашће нас и сасвим победити.

Темељ свих добрих дела је пост. Њиме се кроте дивље страсти и одступају рђаве жеље. Сећање на смрт, сузе, целомудреност, ишчезнуће нечистих помисли - резултат су поста. Постом се сасеца небрига и немар, пороци пагубни за душу. Пост искорењује сваку срамну сањарију и ствара у човеку страх Божији и жељу за вечним животом. У душама које посте како заповеда наша света Црква, почива Господ. Они који посте имају наду да ће наследити Царство Небеско.

 Онај ко запоставља пост, нека зна да премеће темеље свих врлина, зато што је пост почетак сваког душевног делања и пут који води Христу. Да би неко постио, потребно је стрпљење јер, треба се уздржати од неких јела која пријају телу и задовољавају га.

Обилно и омиљено јело отвара у души пут ка телесним помислима. И, дешава се много пута да се у нама буде страсти после много година, и то само због прождрљивости.

И тако мало по мало, неприметно, осећа се духовна охладнелост и ишчезава божанска ревност за пост. Руши се сваки човеков покушај за врлину и настаје дремљивост душе која је почетак духовне смрти. Душа се испуњава мраком, узнемиреношћу и охолошћу а на крају долази униније (чамотиња, мрзовоља), која је одсуство труда за било које духовно делање. Тело је по природи својој лењиво и ако га не приморавамо, никада нећемо осетити сладости духовног живота. Зато што је тело супарник душе и тражи оно што она не жели, као што каже апостол Павле: "Тело жели против духа, а дух против тела, јер се једно другом супротставља".

Храна, као и сва друга блага, дар су Божији. Употреба њихова је разумна, а злоупотреба неразумна и погибељна. 

Овај живот ти је дат за покајање - не протраћи га на сујетна дела.

Треба да упознамо добро наше слабости и болести, да би предузели одговарајуће мере. Никада не треба да се излежавамо, јер захтеви тела не јењавају. Колико га више изнуравамо постом, утолико ћемо имати веће духовне плодове. Колико га више разнежујемо и пазимо, толико му зла наносимо. Али то зло се не задржава само у телу, него се преноси и на душу. То двоје су чврсто повезани и чине целог човека. Само их смрт раздваја, да би их Бог опет спојио у вечности - васкрсењем!

Не плашимо се када бунтује тело, јер оно хоће што је лако и удобно. То није на нашу духовну корист. Лишавања и глад жалосте тело. Не обраћајмо пажњу на његову реакцију. О телу ћемо бринути само дотле док не смета души. Када се прохтеви тела увећају, ми не треба да попустимо. Безумне телесне жеље отварају врата за раскалашне жеље и дела.

Ово нам изгледа мало невероватно. Међутим, то је дестилат богатог искуства Отаца Цркве који су то у пракси испробали небројано пута. Они који су исушили тело постом, савршено су знали корист коју је то имало за душу. Који заузда тело, може да влада и рђавим жељама. Који презире ситне ствари, бива побеђен од крупних! Који ратује са непријатељем у овом пролазном животу и трпи тугу и злопаћење тела, неће се бојати будућег Суда.

Не заборавимо да ђаво не спава ни дању ни ноћу. Стоји, чека и вреба да нас зароби. Свезли, лукави, препредени и бесрамни чека нашу најмању немарност у вези поста, да потом уђе у душу и да нам нашкоди. Знајући ђаво да човек по природи воли удобност и утеху телесну, па то користи да у нама узбуди грешне страсти.

Знај добро да су ти неопходни мудрост и разборитост за савладавање тешкоћа које доноси пост. Не заборави да ћеш напредовати споро а не брзо, јер, као што раније рекосмо, велики и изненадни скокови у врлинама су опасни. Почнимо, дакле, од малих трудова да би могли стићи до великих. Стварно је мудар онај који пази на ситнице, јер ће касније моћи да се бави и великим стварима. Не може неко да ужива у свему и да мисли да ће лако савладати своје страсти. Лиши се малог, да би могао да се лишиш и већег. Једи умерено јер тада ћеш моћи да постигнеш прилично ствари у врлини. Када човек нема мере, бива гори од животиње. Претрпевши малу жалост због лишавања неких укусних јела, моћи ћеш касније да отрпиш и велике жалости у животу.

Безумни су они који за једну малу угодност жртвују Царство Небеско. Боље је трпети телесна искушења, него бити осуђен од Христа као лењивац. Мудри и разборити више воле смрт, него да буду оптужени као немарни за своје спасење. Мудар човек је обазрив и будан, настојећи да сачува свој живот од замки ђавољих.

Богоносни Василије Велики бележи: "Ко је у малим пословима немаран, нека не мисли да ће извршити многа и велика дела".

Дакле, буди мужеван у врлини јер, плашљив човек има слабост да превише воли своје тело, избегавајући пост који толике радости доноси души. И, поврх свега, то је знак неверја. Не заборавимо пост који је Господ извршио четрдесет дана пре него што је почео Своје спасоносно дело. Пост је благословена врлина, само треба да буде у складу са црквеним прописима.

Имај храбро срце, презирући опасности које ти ствара ђаво да би те уплашио. Храброст срца се рађа од сведочанства савести која делује правилно када испуњавамо заповести Христове. Нада наша у Господа Христа, укрепиће нашу борбу.

Потребно је дуго и предано радити на обрађивању душе уз помоћ поста. Пост треба да буде праћен у сваком случају смирењем, да би се добили духовни плодови. У противном, узалуд све чинимо, јер и демони не једу ништа, али немају смирење. Пост нам отвара пут за остварење прекрасних дела, а пре свега за љубав према Богу и ближњима. Исплати се да учинимо малу жртву да би добили плату "стоструко" у Царству Небеском.

ПОУКЕ СВ.ОТАЦА

Преподобни ЈОВАН Лествичник

1. Пре него што паднемо у грех, демони нам говоре да је Бог човекољубив.

2. Као што вода може избрисати слова, тако и сузе могу избрисати грехе.

3. Многоговорљивост произилази понекад од угађања стомаку, а понекад од таштине.

4. Злоба проистиче из уображености и гнева.

5. Лицемерство проистиче од самозадовољства и својеглавости.

6. Има болести које се добијају ради очишћења од грехова, а има и таквих које треба да сломију наш понос.

7. Преједање је мајка блуда, а морење трбуха - виновник чистоте.

8. Немој рећи да скупљаш благо ради сиромаха. Царство се Небеско могло купити и за само две лепте.

9. Онај ко плаче за собом, не зна за униније.

10. Гордост је крајња беда душе која у своме помрачењу мисли да је богата.

11. Многи од нас називају себе грешнима, а можда се одиста и сматрају таквима. Но, тек трпљење увреда показује какво је срце.

12. Не скидај душевног ока са гордости: међу свим лоповима духовним нема опаснијег од ове страсти.

Преподобни Ава ИСАИЈА

1. Онај ко се труди да нађе са чиме би упоредио Бога, хули на Бога. Онај, међутим, ко тражи како да га успоштује, воли чистоту у страху Божијем.
2. Онај ко, видећи рећи Божије, себе утврђује на тумачењима сопственог разума, не познаје славу Божију и Његово богаство, а онај ко говори: „Човек сам и не знам“, те узноси славу Богу, стиче богаство Божије по сили својој и по помисли својој.
3. Љубав према људској слави рађа лаж, а понижавање себе у смирењу у срце твоје доводи страх Божији.

Ава ЕВАГРИЈЕ

1. Пази да, разгневивши се, не прогнаш неког брата. За тако нешто читавог живота нећеш побећи од демона туге који ће ти свагда за време молитве износити твој преступ.
2. Целомудрености, тј. чистоти тела много помаже оскудност у води. Нека те у то убеде триста Израиљчана који су са Гедеоном победили Мадијам.
3. Признак безстрашћа је кад ум угледа своју сопствену светлост, када постане спокојан у вези са маштањима у сну и лако и правилно схвата ствари.
4. Безстрашће поседује душа која и при сећању на ствари остаје спокојна, а не она коју ствари не плене.
5. Истински пријатељ је онај који жури да пренесе радосне догађаје.
6. Високо мишљење о себи никако се не слаже са чињењем ниских дела.
7. Код свакога самоуверење омета самопознање.
8. Најгоре имање је недоличан живот.
9. Сујетна нарав је болест душе.
10. Добро је чинити добро свима, а особито онима који не могу да врате.
11. Светлост душе јесте истинско сагледавање.
12. Љубећи оно што не треба, нећеш љубити оно што треба.
13. Почетак љубави је добро узајамно мишљење.
14. Горда помисао растура врлине.
15. Пут се равња милостињом.
16. Срамно је робовати телесним страстима.
17. И Бог се брине о ономе који се добро брине о себи.
18. Целомудрено срце је пристаниште сагледавања.
19. Горда душа је разбојничка пећина. Она не трпи глас познања.
20. По сузама познај да ли се бојиш Бога.
21. Смирење душе је непобедиво оружје.
22. Прећуткивати истину значи закопавати злато у земљу.
23. Боље је бити усред хиљада са љубављу, него сам у пећини са мржњом. (Поука братији у опстезицу)
24. У обиталишту смирених почива Господ, а у дому гордих умножава се проклество.
25. Немој обилно насићавати тело своје, па ће скверне помисли понестати у теби.
26. Празник Господњи је заборав зла. Оног. пак, ко памти зло, обузеће плач.
27. Боље је спавати, него време проводити у празнословљу.
28. Љубави претходи бестрашће, а знању претходи љубав.
29. На мру узимај хлеб и воду и дух блуда ће побећи од тебе.
30. Речи јеретика су весници смрти. Ко их прима погубиће своју душу.
31. И сад ме послушај, сине мој: Не прилази вратима неверних људи и немој ићи преко њихових мрежи, да се не би заплео.
32. Видео сам оче њиховог мудровања (јеретичког), и не угледах светлост истине у њиховим речима.
33. Кад не би било искушења, нико се не би спасао.
34. Почетак спасења је самоукоревање.
35. Ко избегава овоземаљска задовољства сличан је тврђави, недоступној демону туге. Јер, туга наступа онда када је човек лишен задовољства, било тренутног или очекиваног. Од таквог непријатеља се не можемо избавити све док смо привезани за било шта земаљско, јер Он своје мреже за побуђивање туге, шири на оно за шта види да смо највише везани.

Преподобни ИСИХИЈЕ презвитер Јерусалимски

1. Од дрскости (тј. од непажљиве претеране смелости у општењу са другима), треба бежати као од змијског отрова, и од појединачних разговора - као од змија и порода отровница. Јер, они врло брзо могу довести до потпуног заборава на унутрашњу борбу и душу свести доле са радосне висине која се стиче чистотом срца. Проклетства достојан, заборав се, као вода огњу, противи пажњи.

2. Ми нисмо јачи од Сампсона, ни мудрији од Соломона, ни разумнији од блаженог Давида, нити волимо више Бога од апостола Петра. Стога, не треба да се уздамо у себе. Јер, Свето Писмо да ће онај који се узда у себе пасти страсним падом.

3. Као што једним истим каналом не могу да пролазе заједно ватра и вода, тако ни грех не може да уђе у срце, док претходно не покуца на врата срца маштаријом лукавог прилога (сина).

4. Као што је за оне који су изгубили апетит и који осећају одвратност према храни користан горки пелен, тако корисно да се злопате.

5. Онај ко не зна истину, не може истински ни веровати, будући да знање по природи претходи вери. Оно што је речено у Писму, речено је не само да бисмо ми знали, него да бисмо и творили.

6. Безстрашће и смирење воде познању. Без њих нико неће видети Господа.

7. Многе се страсти крију у нашим душама. Оне се, међутим, појављују тек када се пред очима покаже њихов узрок.

8. Неочекивана искушења нас по промислу уче да будемо трудољубиви.

О онима који се предају содомским гресима:

Преподобни МАКСИМ Грк

И ако их је у овом животу Бог предао страсти безчашћа и нечистоти, јасно је да ће их и у будућем Он затворити у муке вечне и неиздржљиво изнуривање заједно са њиховим древним саучесницима- содомистима. О какак проклети злочин, какав безумни и непримерени разврат! Познајте себе, грешници, каквим одвратним насладама сте се препустили! Оканите се што пре тога, док вам још благост Божија даје време на покајање! Добровољно пребивати у безћашћу – зар не разумете, да копате сточну јаму, узимате смрдљиво блато који избија одатле, и храните се њиме, гутате га?

Чињећи један над другим такво гнусно безакоње, какво не раде ни бесловесни скотови, постали сте бесловеснији од самих бесловесних. Познајте себе, проклети , познајте да сте били саздани по образу и подобију Божијем за добра дела, да би Бог који вас је створио био прослављен кроз вас, и да бисте сте ви узајамно прослављали Њиме, посредством духовних дарова које добијате од Њега. Ви, будући ослепљени и саблазнути вашом богомрском плотском похотом, не само да се лишавате тог достојанства и лепоте образа Божјег, којим сте били обдарени, но и постајете неразумнији и бесловеснији од самих бесловесних скотова, пошто се усуђујете да бестидно пред пречистим очима Ствараоца вашег на богомрско скрнављење, какво не чине ни бесловесни скотови. Чини ми се, да ће они који се бестидно усуђују на такво богомрско скрнављење, бити предани на теже муке, него древни содомисти: јер су ови грешили пред Богом из незнања, пре закона и пре него што је дата заповест која забрањује овај гнусни грех. Који сад, подобно овима, чине то гнусно дело, греше не по незнању, већ из разлога највеће безосећајности и безумља, при пуном сазнању да ће изаћи пред суд Божји.

Свети свештеномученик Иринеј епископ лионски

Сваки који жели да зна истину, треба да се обрати Цркви, јер су апостоли само њој јединој саопштили божанску истину, и, као богаташ у ризницу, положили у њу све што се односи на истину. Само је Црква врата живота". КОМЕ ЦРКВА НИЈЕ МАЈКА ТОМЕ НИ БОГ НИЈЕ ОТАЦ. У Цркви стално борави Дух Свети и непрестано делају божански дарови и силе. Дух Божји, обитава у Цркви од самог њеног оснивања. Он је као живот и душа Цркве; Он је покреће и управља њоме онако као што душа покреће и управља члановима нашег тела. У Цркви је дато све, чиме се извршује наше спасење. Зато што у Цркви стално и непосредно борави Дух Божји, Црква никада не може погрешити или пасти у заблуду. Отуда божанска истина, предата јој усмено или писмено од светих апостола, остаће свагда у њој једна и иста, онако чиста и божанствена каква је била и при апостолима, јер један и исти Дух Свети делао је и у апостолима, дела и сада у Цркви - у лицу њихових прејемника. Прејемство апостолског звања чува се у Цркви свуда и непрекидно, а уједно с њим чува се и апостолско предање у његовом чистом и неповређеном виду. Уопште, Црква, иако расејана по целоме свету, чува свуда једно и исто учење присутношћу у њој једног и истог Духа Божјег и непрекидношћу у њој једног и истог звања апостолског. Она подједнако верује, имајући као једну душу и једно срце; подједнако проповеда, учи и предаје, имајући као једна уста. Подједнако верују и имају једно и исто предање цркве и у Германији, и у Шпанији, и у Галији, и на Истоку, у Египту и Либији. Као што је сунце једно и исто у целоме свету, тако и проповед истине сија и све просвећује једна и иста у целој Цркви.

КАКО СМО ОСКРНАВИЛИ КРСНУ СЛАВУ

 

Србски народ обележава више од 60 крсних слава. На дан Светог Николе највише је свечара и оних који одлазе на славу, а најчешће се славе још и Аранђеловдан, Јовањдан, Ђурђевдан…

Православни заштитник срБског дома обележава се уз одређена правила и обичаје. Међутим, много је оних који немају баш никакве везе са нашом традицијом. Све је више домаћина који себи дозвољавају планирање славе по сопственом нахођењу, тако да се читава слава претвори ни у шта друго до у свеопшти крканлук и пијанку. Светац заштитник дома и породице тако бива потпуно занемарен, а у први план избија управо људски грех стомакоугађања, прождрљивости и неумерености у храни и пићу.

Обележавање славе у српЂБској традицији и православљу има своја основна правила

У време пред славу свештеник освећује водицу у домовима свечара. На обреду освећења присуствује читава породица са домаћином. Чита се молитва, те се светац – заштитник дома моли за здравље и благостање свих укућана. Тих дана пред славу у породици влада ведра и духовна атмосфера, теку припреме – спремање куће и послужења.

Познато је да се код Срба на славу не зове. У неким нашим крајевима гости се позивају на посебан начин, па се у куће гостију шаље лепиња или мањи хлеб који се пече за славу. Модерно доба променило је све, па су и ови стари обичаји нестали, или се поштују ради реда. На славу се најчешће зове телефоном, иако је учтивије и прикладније учинити то лично и непосредно.

 

Заблуде о слави и њеном обележавању су многобројне

 

Многи домаћини не знају ни где је у кући место славској икони, па је држе окачену на било ком зиду, или пак на орманима као украсни детаљ. Икона се, без икакве сумње, држи окачена на источном зиду, јер по православном учењу са истока долази Спаситељ.

Колач и жито главна су обележја славе. У цркву се носе славски колач, кувано жито, црно вино и свећа. Славска свећа, она већа, свечано се пали на дан славе, кад домаћин очита молитву, непосредно пре резања освештаног славског колача. Свештеник у цркви над колачем и житом чита молитву у славу и част свеца заштитника породице и у спомен на упокојене претке. Ако се припреме, а нису освештани, колач и жито немају никакав хришћански, православни смисао, као што је и бесмислено да их домаћини купе уместо да их припреме у кући.

Ипак, наш народ нарочито претерује у једном, не слутећи да тако чини један од највећих смртних грехова!

Највећа грешка нашег народа је у непознавању значаја и сврхе слављења славе. Они који не носе колач и жито у цркву, а зову госте на славу, не поштују свеца свог дома већ праве гозбу намењену гостима за обично преједање, чашћавање и вођење разговора ради чистог дружења и ништа више. Гости се смењују од јутра до мрака, домаћице проведу славу на ногама, служећи једне, а склањајући за другима. Домаћин, често припит, учествује у разговорима о политици, држави, систему, празноверју, дешавањима у чаршији… Неке породице одлутале су у вери толико далеко да славе обележавају у кафанама и ресторанима, уз музику, свеопште весеље и трубаче. Овим је основни смисао вере и крсне славе доведен до апсурда.

Нарочити је грех када се крсне славе у време великих постова и посних дана славе као мрсне. Сви свечари требало би да поштују правило о посним славама: “Боље је домаћину да Никољдан не слави, него да га слави уз мрсну трпезу”.

НЕЗАБОРАВИ СИНЕ,СВЕ СЕ ВРАЋА

 „Била јесу, па прошла, па опет опет дошла нека тешка времена синко мој!“ – Рече старац

„Како знам за себе увек се тешко живело, али пре је било лакше живети. Није се Бог зна шта имало, али је срце било задовољно са оним што имаш. Срце је било пуно љубави из које се рађало поштовање људи. Отац је био отац, мајка – мајка а дете – дете. А данас? Не треба превише говорити све се зна.

Све више света се умива својим сопственим сузама, јер срећа је за неке само појам или бајка. Ако мене питаш сине, ја дуго, дуго нисам осетио мрву неке радости и спокоја. Дуго се нисам, сине, насмејао од срца. Знаш оно „из душе“.

Ма свакако сам је звао, али нисам знао да је требам звати само ‘животе мој’. Али сада знам … А питаш ме за децу? Добри су ми, нека су живи и здрави! Сви имају своју децу и своје животе. Дођу ми и обиђу ме колико могу, пруже колико могу. Седим овде крај прозора и гледам сатима негде, а да ме питаш где не знам ни сам!

Али гледам и чекам и када угледам мила лица моје деце као да ме сунце обасја. Мада, ретко ме обасја. Кажу ми да имају и превише својих обавеза и стално су у некој журби.Запамти, сине мој, Бог даје а људи користе. Ипак, нешто добро нам је дао и оставио а то је да смо сви деца и да ћемо бити и родитељи. Да смо данас млади – сутра стари. Да смо данас јаки – сутра слаби. Да смо данас здрави а сутра ко зна? и да, ако има правде, ето баш ту се налази!И ја сам некада био млад и јак. И ја сам био и сретан и полетан. И мене су мајка и отац чекали као што чекам и ја сада. Зато, не заборави, сине, све се враћа!

КРШТЕЊЕ - Архиеп. АВЕРКИЈЕ - ЛИТУРГИКА

 

Свету Тајну Крштења је установио Господ Исус Христос. Јеванђеље прича о томе како се Господ после васкрсења јављао Својим ученицима-апостолима. За време једног таквог јављања рекао им је: Даде Ми се свака власт на небу и на земљи. Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио (Мт. 28, 18-20). Постоји још једно место, из разговора Господа са Никодимом, где Он вели: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн. 3, 5). 

Историја древне Цркве сведочи о томе да су свету Тајну Крштења савршавали и апостоли и касније сви њихови наследници. Крштење је Света Тајна у којој се крштавани, уз трикратно погружавање у воду и изговарање речи: "Крштава се слуга Божији (име) у име Оца, амин; и Сина, амин; и Светога Духа, амин", очишћује од првородног греха и од свих својих грехова (ако се крштава као одрастао човек), умире за греховни живот, и рађа се за нови, духовни и благодатни. На тај начин крштење је духовно рођење, а пошто човек може да се роди само једном, и крштење се не понавља, уколико је обављено правилно, то јест кроз трикратно погружавање у воду, уз произношење горе поменутих речи, у смислу учења свете Православне Цркве о Светој Тројици. 

Ако постоји сумња да ли је дете било крштено (уколико је, на пример, напуштено), неопходно је да се крсти, како не би било лишено тако велике и за спасење неопходне Свете Тајне, при чему се практикује условна формула: "ашче не крешчен јест" ("ако није крштен"). Према правилима Цркве, крштење треба да се обавља у храму, а само у случају нужде дозвољава се да буде обављено у кући. Крштење не треба да се савршава ни у каквој другој течности, осим у води. Вода треба да буде чиста и да није помешана ни са каквом другом материјом. У једној истој води може се крстити неколико деце (једно за другим) не одливајући од ње и не доливајући поново. Вода за Свету Тајну Крштења треба сваки пут поново да се освећује: не треба крштавати у води која није освећена (изузев случајева када нема свештеника који би могао да освети воду како треба), којој је само додата освећена вода, Богојављенска или друга. После крштења воду треба излити на чисто место. За време крштења поред воде се пале три свеће. Крштењу увек претходи чин оглашења. Одраслом човеку, односно ономе ко је старији од седам година, Црква не допушта да приступи крштењу ако прстходно није био оглашен, то јест ако није био поучен истинама православно-хришћанске вере. Он треба да остави своје пређашње заблуде - незнабожачке, јеврејске, муслиманске или јеретичке, те да јавно исповеди жељу да се одрекне своје раније вере и да постане православни хришћанин. Оглашење се врши једнако над сваким дететом, без обзира на то да ли оно има православне или иноверне родитеље. Над одраслима се оглашење врши различито, у зависности од тога којој вероисповести припада онај ко жели да се крсти. Приликом крштења одраслог човека, њему се најпре даје хришћанско име (Данас нема посебног чина давања имена одраслом човеку. Неки читају молитву из чина "којим се знаменује дете..." у осми дан. У Требнику Петра Могиле постоји Чин како у први дан огласити одрасле и дати им хришћанска имена". Тамо се каже да код онога ко жели да прими крштење најпре испитују чврстину његове намере, а потом га поучавају у православној вери". Затим се читају две кратке молитве: "Благословен си Господе боже, Оче Господа нашег Исуса Христа..." и "Ти си Владико, Боже Оче, послао спасење свету...". И следи отпуст. Неки сматрају да се приликом крштења одраслих они најпре оглашују и да им се на оглашењу дају православна имена са којима се крсте, па стога нема потребе да се обавља посебан чин давања имена). Затим се над оним ко жели да се крсти врше три оглашења. Прописано је да се она обављају код црквених двери, то јест у припрати. У првом оглашењу онај ко жели да се крсти детаљно набраја заблуде своје раније вере, одриче их се и изјављује да жели да се сједини са Христом. У другом оглашењу он јасно исповеда догмате Православне Цркве и чита исповедање о одрицању од својих ранијих заблуда са заклетвом, као и о верности Православној Вери коју добровољно прима. Треће оглашење се врши и над одраслима и над децом. У њему се оглашени одриче сатане и сједињује се са Христом. Онај ко приступа светом крштењу ако је одрастао долази у храм[1] само у доњој одећи,[2] без појаса и обуће, као лишен првобитне праведности, са спуштеним рукама, које као да су свезане узама греха, и са погледом усмереним ка истоку, где се налазио давно изгубљени рај. У почетку он стаје у припрати храма, као онај ко је још недостојан да буде унутар дома Божијег, а свештеник му три пута (крстолико) дува у лице, три пута га осењује крсним знамењем на челу и прсима, полаже руку на његову главу и чита предоглашавајућу молитву. Дувањем свештеника изображава се обнављање лика Божијег у човеку који се крштава; кроз крсно знамење новообраћени се одваја од друштва неверујућих; полагање руке на његову главу означава предавање благодати. Након предоглашавајуће молитве следе четири заклињуће молитве које се у Требнику називају "заклињањима". У прве две свештеник именом Божијим заклиње ђавола да одступи од новоизабраног војника Христовог, заједно са свим својим злим анђелима. У последње две он моли Бога да истера из оглашеног сваког злог и нечистог духа, скривеног и угнежђеног у срцу његовом. Приликом овог последњег заклињања свештеник опет дува у уста, чело и прса крштаванога, да би коначно од њега одагнао ђавола, коме је од тренутка Адамовог пада у грех добио отворен приступ човеку и извесну власт над њим, као над својим заробљеником у слугом. Веома је важно прочитати увек у целини и са пажњом све четири ове заклињуће молитве. Познати су случајеви када је изостављање неких од ових молитава, из лењости или непажње, имало погубне последице за крштене: они су и после крштења показивали знаке бесомучности или у сваком случају извесне поседнутости. Даље следи одрицање самог оглашеног од сатане. Свештеник окреће оглашеног лицем ка западу, као ка оној страни где залази сунце и одакле се појављује тама, јер ђаво, кога треба да се одрекне, јесте тама, и његова владавина је у тами; затим заповеда оглашеном да подигне руке, као пред сатаном који се налази близу њега, па му три пута поставља питање: "Одричеш ли се сатане, и свих дела његових, и свих анђела његових, и сваког служења њему, и све гордости његове?" На ово оглашени такође три пута одговара: "Одричем се". Онда га три пута пита: "Јеси ли се одрекао сатане?", а овај одговара: "Одрекао сам се". Ово трикратно одрицање оглашени завршава тиме што на тражење свештеника: "И дуни и пљуни на њега" дува и пљује на сатану, показујући тиме немоћ ђавола, сведочећи о своме презиру према њему и своме одлучном раскиду са њим. После одрицања од сатане оглашени се сједињује са Христом. Он се ради тога окреће ка истоку, одакле нам је засијала светлост истинита, што просвећује и освећује сваког човека који долази у свет, спушта руке показујући тиме своје смирење и покорност Богу, и на три пута поновљено питање свештеника: "Сједињујеш ли се са Христом?" и "Јеси ли се сјединио са Христом?" одговара: "Сједињујем се" и "Сјединио сам се". Ово сједињење са Христом није ништа друго него обећавање верности Њему: као што војник приликом ступања у службу полаже заклетву верности своме цару, тако и оглашени, ступајући у благодатни савез са Христом, у виду заклетве три пута изговара Символ вере. Потом га свештеник позива да се поклони Христу, што он чини уз речи: "Поклањам се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици Једносуштној и Нераздељивој". Ово поклоњење, према светом Василију Великом, треба да буде са преклањањем колена. Када се крштење савршава над дететом, онда све ово за њега говоре кум или кума, који су пред читавом Црквом јемци вере крштаванога и самим тим преузимају на себе одговорност да крштавани, када дође време, њиховим старањем буде васпитан и поучен у православно-хришћанској вери. Зато је јасно само по себи да иноверни и инославни не могу да буду кумови. Приликом крштења детета мушког пола потребан је један кум, а приликом крштења детета женског пола једна кума. И одрасли на крштењу имају кумове. У том случају они представљају сведоке вере и завета крштаваног, и на тај начин отклањају могућност било какве обмане, прстварања, дволичности и томе сличног. Кумови могу да буду они који су достигли петнаестогодишњи узраст, а куме тринаестогодишњи. Кумови ступају у духовно сродство са крштенима и њиховим сродницима, које представља препреку за брак према 53. правилу Шестог Васељенског сабора. Монах не може да буде кум. Свештеник не може да буде кум ономе кога крштава. У случају крајње нужде крштење може бити обављено и без кума. Само крштење почиње одмах после оглашења (обично пре Литургије на којој новокрштени треба да се причести). Свештеник облачи белу одежду: епитрахиљ, фелон и наруквице (оглашење се врши само у епитрахиљу), даље се пале све свеће у храму и свештеник кади крстионицу. Бела одежда свештеника и паљење свећа изражавају духовну радост Цркве, која се весели због препорађања својих нових чеда. Обично се три свеће постављају на саму крстионицу, а и кум добија свећу у руке. Први део чина састоји се из освећења воде. Свештеник почиње чин крштења литургијским возгласом: "Благословено царство..." Ђакон произноси Велику јектенију са нарочитим прозбама за освећење воде и за онога ко се крштава. За то време свештеник почиње тајно да чита молитву, коју по завршетку јектеније наставља гласно, три пута возглашавајући: "Велики си, Господе, и чудесна су дела Твоја, и никаква реч није у стању да опева чудеса Твоја". Ова молитва је у свом првом делу истоветна са молитвом за освећење воде која се чита на празник Богојављења, што неким свештеницима даје повод да је у чину крштења изоставе и да уместо освећења воде налију у крстионицу мало Богојављенске воде. Но, то је сасвим недопустиво, поготово ако се узме у обзир да друга половина ове молитве садржи мољење за онога ко се крштава: "...јави се, Господе, на води овој, и дај да се крштавани у њој преобрази..." Након освећења воде, освећује се и јелеј (уље) којим се помазује крштавани (јелеј се обично освећује одједном за неколико крштења унапред и чува се у нарочитој посудици, па се у том случају молитва за освећење јелеја не чита). Освећеним јелејем се на ђаконов возглас: "Пазимо!" помазује вода у крстионици, при чему свештеник и народ три пута певају: "Алилуја", у спомен на то како је онима који су се налазили у Нојевој барци Господ послао голубицу са маслиновом гранчицом, као знамењем помирења и спасења од потопа: на води се три пута јелејем прави знак крста, што показује да воде крштења служе за помирење са Богом и да је кроз њих људима - грешницима показана милост Божија, која их спасава од вечне погибељи. Након тога крштавани се помазује јелејем, као подвижник Христов који треба да ступи у борбу да светом који у злу лежи. Помазују му се чело - у име Оца и Сина и Светога Духа, прса - на исцељење душе и тела, уши - на слушање вере, руке - за света дела, и ноге - да би ходио путем заповести Господњих. ("Када се помаже цело тело") свештеник полаже руку на помазаног, "(усправног и) окренутог истоку" и три пута га погружава у воду, говорећи приликом првог погружења: "Крштава се слуга Божији (име) у име Оца, амин", приликом другог погружења: "и Сина, амин", приликом трећег погружења: "и Светога Духа, амин". "Амин" три пута понавља и кум. Грчки назив за крштење је "то ваптисма" (од βαπτίζω) што на руском (и српском) значи "погружење". Зато крштење треба да се обавља кроз погружење, а не кроз обливање, како је то прихваћено на западу, а код нас је, под утицајем католика, постало уобичајено на југозападу Русије. Кроз погружење се упечатљиво изражава суштина Свете Тајне - смрт за греховни, телесни живот и васкрсење или поновно рађање за свети, духовни живот. Погружење је погребење заједно са Христом, а појављивање из воде устајање заједно са Њим. Погружење се обавља трикратно као прво, у част три лица Пресвете Тројице, која пресаздава човека кроз благодатно крштење, а као друго, да би било представљено тридневно васкрсење Господа Исуса Христа. Одређено је да се након што је крштење обављено три пута пева 32. псалам, који указује на унапред донету одлуку Божију о остављењу грехова: "Благо ономе, коме је опроштена кривица..." За то време свештеник облачи онога ко је изашао из крстионице у одећу правде, беле боје. Ово означава да се крштени обукао у Христа (Гал. 3, 27), или у новога човека, сазданога по Богу у праведности (Еф. 4, 24), да је постао чист од сваког греха. При томе се на крштенога полаже крст, ради сталног подсећања на заповест Христову: Ако ко хоће за Мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде (Мт. 16, 24). Свету Тајну Крштења могу да савршавају само епископи и свештеници. Али у случају нужде, ако нема свештеника, а некрштеноме прети опасност да ће умрети, крштење може да обави и мирјанин [лаик], мушкарац или жена, само је потребно да то лице буде православно и да схвата значење и важност крштења. Овакво крштење сматра се за делотворно ако је обављено кроз трикратно погружавање у воду са изговарањем установљене формуле: "Крштава се слуга Божији..." Такво крштење, ако крштени остане жив, презвитер потом треба да доврши другим обредима ове Свете Тајне, али без поновног крштавања. Према правилима свете Православне Цркве, над крштеним се одмах после Крштења савршава и друга Света Тајна - Миропомазање.

ЧИТАЊЕ СВ.ПИСМА НА НЕДЕЊЕ ПРЕ И ПО ПРАЗНИКУ

 Субота пред Богојављење - Ап., зач. 284. (1. Тим. 3,14-16; 4,1-5) 

Недеља пред Богојављење - Ап., зач. 298. 2. Тим. 4,5-8 Марко, зач.1. (1,1-8) 

Субота по Богојављењу - Ап., зач. 233. Еф. 6,10-17 

Недеља по Богојављењу - Ап., зач. 224. Еф. 4,7-13 Матеј, зач.8. (4,12-17) 

Недеља Св. Оцима шест вас. сабора - Ап., зач. 334. Јевр. 13,7-16 Јован, зач.56. (17,1-13) 

Субота пред Воздвижење - Ап., зач. 126. 1. Кор. 2,6-9 

Недеља пред Воздвижење - Ап. Зач.215. Гал. 6,11-18 Јован, зач.9. (3,13-17) 

Субота по Воздвижењу - Ап., зач. 125. 1. Кор. 1,18-24 

Недеља по Воздвижењу - Ап., зач. 203. Гал. 2,16-20 Марко, зач.37. (8,34-9,1) 

Недеља светих Праотаца - Ап., Зач. 257. Кол. Лука, зач. 76.(14,16-24)

Недеља Светих Отаца пред Рождество - Ап., зач. 328. Јевр. 11,9-10,17-23,32-40 Матеј, зач. 1. и 2.(1,1-17) 

Субота по Христовом рођењу - Ап., зач. 288. 1. Тим. 6,11-16 

Недеља по Христовом рођењу - Ап., зач. 200.Гал. 1,11-19 Матеј, зач.4. (2,13-23) Недеља св. отаца седмог В.саборa Ап., зач. 44 Дап. 20, 16-18; 28-36 Јован, зач.56. (17,1-13)

ЧИТАЊЕ СВ.ПИСМА У НЕДЕЉАМА ПРЕД ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

Недеља - О МИТРУ И ФАРИСЕЈУ; Ап., зач. 296. 2. Тим. 3,10-15 Јев. Лука, зачало 89. (18,10-14) 

 Понедељак Ап., зач. 66. 2. Пет. 1,20-21; 2,1-9 Јев. Марко, зачало 59. (13,9-13)

Уторак Ап., зач. 67. 2. Пет. 2,9-22 Јев. Марко, зачало 60. 13,14-23 

Среда Ап., зач. 68. 2. Пет. 3,1-18 Јев. Марко, зачало 61. 13,24-30 

Четвртак Ап., зач. 69. 1. Јн 1,8-10; 2,1-6 Јев. Марко, зачало 62. 13,31-14,2 

Петак Ап., зач. 70. 1. Јн 2,7-17 Јев. Марко, зачало 63.(14,3-9) 

Субота Ап., зач. 295(2.Тим. 3,1-9) и зач.270(1.Сол. 4, 13-17) Јев. Лука, зачало 103. (20,45-21,4) 

 

Недеља -  О БЛУДНОМ СИНУ; Ап., зач. 135. 1. Кор. 6,12-20 Јев. Лука, зачало 79.(15,11-32) 

Понедељак Ап., зач. 71. 1. Јн 2,18-29; 3,1-10 Јев. Марко, зачало 49. 11,1-11 

Уторак Ап., зач. 72. 1. Јн 3,10-20 Марко, зачало 64. 14,10-42 

Среда Ап., зач. 73. 1. Јн 3,21-24; 4,1-6 Јев. Марко, зачало 65. 14,43-72 

Четвртак Ап., зач. 74. 1. Јн 4,20-21; 5,1-21 Марко, зачало 66. 15,1-15 

Петак Ап., зач. 75. 2. Јн 1,1-13 Јев. Марко, зачало 68. 15,22-42 

Субота Ап., зач. 146(1.Кор.10,23-28) и зач.270(1.Сол. 4, 13-1) Јев. Лука, зачало 105. 21,8-11 

 

Недеља - МЕСОПУСНА; - Ап., зач. 140. 1.Кор. 8,8-13; 9,1-2 Јев. Матеј, зачало 106. 25,31-46 

Понедељак Ап., зач. 76. 3.Јн.1,1-15 Јев. Лука, зачало 96. 19,29-36 

Уторак Ап., зач. 77. Јуда 1,1-10 Јев. Лука, зачало 109. 22,39-71 

 Среда нема св. Литургије 

Четвртак Ап., зач. 78. Јуда 1,10-25 Јев. Лука, зачало 110. 23,1-31 

Петак нема св. Литургије 

Субота Ап., зач.115 (Рим. 14,19-26) и зач.213(Гал.5,22-6,2) Јев. Матеј, зач. 16(6,1-13) и зач.43 (11,27-30) 

 

Недеља - СИРОПУСНА; - Ап., зач. 112. Рим. 13,11-14; 14,1-4 Јев. Матеј, зачало 17. 6,14-20 

Часни пост Субота прве недеље поста Ап., зач. 303.(Јев.1,1-12) и зач.292.(2.Тим.2,1-10) Јев. Марко, зачало 10. 2,23-3,5; 

 Недеља - ПРАВОСЛАВЉА; Ап., зач. 329.Јев. (11,24-26, 32-40; 12,1-2) Јев. Јован, зачало 5. 1,43-51 

Субота друге недеље поста Ап., зач. 309.(Јев. 3,12-16) и зач. 270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев. Марко, зачало 6. 1,38-45; 

Недеља - ПАЧИСТА; Ап., зач. 304(Јев. 1,10-2,3) и зач.318.(7,26-8,2) Јев. Марко, зачало 7. 2,1-12; 

Субота треће недеље поста Ап., зач. 325(Јев. 10,32-38) и зач.270(1.Сол. 4, 13-1) Јев. Марко, зачало 8. 2,13-17;

Недеља - КРСТОПОКЛОНА; Ап., зач. 311. Јев. 4,14-16; 5,1-6 Јев. Марко, зачало 37.8,34-9,1

Субота четврте недеље поста Ап., зач. 313(Јев. 6,9-12) и зач. 163(1.Кор. 15,47-57) Јев. Марко, зачало 40. 9,17-9,32 

Недеља - СРЕДОПОСНА;  Ап., зач. 314(Јев. 6,13-20) и зач.229.(Еф. 5,8-19) Јев. Марко, зач. 40. 9,17-32 

Субота пете недеље поста Ап., зач. 322(Јев. 9,24-28) и 320.(Јев. 9,1-7) Јев. Марко, зачало 35. 8,27-29 

Недеља - ГЛУВНА; Ап., зач. 321.(Јев 9,11-14) и зач.208 (Гал. 3,23-29) Јев. Марко, зачало 47.10,32-45 

ЛАЗАРЕВА Субота;- Ап., зач. 333. Јев. 12,28-29; 13,1-8 Јев. Јован, зачало 39. 11,1-46 

 

Недеља -ЦВЕТНА; Ап., зач. 247. Флб. 4,4-9 Јован, зачало 41. 12,1-18 

Велики понедељак - Јев. Матеј, зачало 98,99,100 и 101. 24,3-35 

Велики уторак - Јев. Матеј, зачало 102-107. 24,36-26,2 

Велика среда - Јев. Матеј, зачало 108. (26,6-56) 

Велики четвртак - Ап., зач. 149. 1.Кор. 11,23-32 Јев. Матеј зачало 107-110 (26,1-20;26,21-39;26,40-27,2), Јован зач.44(13,3-17), Лука зач.109 (22,43-45) 

Велика субота - Ап., зач. 91.Рим. 6,3-11 Јев. Матеј, зачало 115-116 (28,1-20)

ЧИТАЊЕ СВ.ПИСМА ОД ВАСКРСА ДО ДУХОВА

Васкрсење Христово Ап. зач. 1. (Дела ап. 1, 1-8) Јев.: Јован, зачало 1. (1,1-17) 

Понедељак Светле седмице Ап. зач. 2. (Дела 1,12-17, 21-26) Јев.: Јован, зачало 2. (1,18-28) 

Уторак светле седмице Ап. зач. 4. (Дела 2, 14-21) Јев.: Јован, зачало 3. (1,29-34) 

 Среда светле седмице Ап. зач. 5. (Дела 2, 22-36) Јев.: Јован, зачало 4. (1,35-42) 

Четвртак светле седмице Ап. зач. 6. (Дела 2, 38-43) Јев.: Јован, зачало 8. (3,1-12) 

 Петак светле седмице Ап. зач.7. (Дела 3, 1-8) и зач.240.(Флп 2,5-11) Јев.: Јован, зачало 7. (2,12-25) 

Субота светле седмице Ап. зач. 8. Дела 3,11-16 Јев.: Јован, зачало 11. (3,22-33) 

Недеља - Томина Ап. зач. 14. (Дела 5, 12-20) Јев.: Јован, зачало 65. (20,19-31) 

 

Понедељак други по Пасхи Ап. зач. 9. (Дела 3,19-26) Јев.: Јован, зачало 6. (2,1-11) 

 Уторак други по Пасхи Ап. зач. 10. (Дела 4,1-10) Јев.: Јован, зачало 10. (3,16-21) 

 Среда друга по Пасхи Ап. зач. 11. (Дела 4,13-22) Јев.: Јован, зачало 15. (5,17-24) 

Четвртак други по Пасхи Ап. зач. 12. (Дела 4,23-31) Јев.: Јован, зачало 16. (5,24-5,30) 

Петак други по Пасхи Ап. зач. 13. (Дела 5,1-11) Јев.: Јован, зачало 17. (5,30-6,2) 

Субота друга по Пасхи Ап. зач. 15. (Дела 5, 21-33) Јев.: Јован, зачало 19. (6,14-26) 

Недеља - Мироносица Ап. зач. 16. (Дела 6,1-7) Јев.: Марко, зачало 69 (15,43-16,8) 

 

Понедељак трећи по Пасхи Ап. зач. 17. (Дела 6,8-15; 7,1-5; 8,47-60) Јев.: Јован, зачало 13. (4,46-54) 

 Уторак трећи по Пасхи Ап. зач. 18. (Дела 8,5-17) Јев.: Јован, зачало 20. (6,27-33) 

Среда трећа по Пасхи Ап. зач. 19. (Дела 8,18-25) Јев.: Јован, зачало 21. (6,35-39) 

Четвртак трећи по Пасхи Ап. зач. 20. (Дела 8,26-39) Јев.: Јован, зачало 22. (6,40-44) 

Петак трећи по Пасхи Ап. зач. 21. (Дела 8,40; 9,1-19) Јев.: Јован, зачало 23. (6,48-55) 

Субота трећа по Пасхи Ап. зач. 22. (Дела 9,19-31) Јев.: Јован, зачало 52. (15,17-16,2) 

Недеља - Раслабљеног Ап. зач. 23. (Дела 9,32-42) Јев.: Јован, зачало 14. (5,1-15) 

 

 Понедељак четврти по Пасхи Ап. зач. 24. (Дела 10,1-16) Јев.: Јован, зачало 24. (6,56-69) 

Уторак четврти по Пасхи Ап. зач. 25. (Дела 10,21-33) Јев.: Јован, зачало 25. (7,1-13) 

Среда четврта по Пасхи Преполовљење Ап. зач. 34. (Дела 14,6-18) Јев.: Јован, зачало 26. (7,14-7,30) 

Четвртак четврти по Пасхи Ап. зач. 26. (Дела 10,34-43) Јев.: Јован, зачало 29. (8,12-20) 

 Петак четврти по Пасхи Ап. зач. 27. (Дела 10,44-48; 11,1-10) Јев.: Јован, зачало 30. (8,21-8,30) 

Субота четврта по Пасхи Ап. зач. 29 (Дела 12,1-11) Јев.: Јован, зачало 31. (8,31-8,42) 

Недеља - Самарјанке Ап. зач. 28. (Дела 11,19-26,29-30) Јев.: Јован, зачало 12. (4,5-4.42) 

 

Понедељак пети по Пасхи Ап. зач. 30. (Дела 12,12-17) Јев.: Јован, зачало 32. (8,42-8,51) 

Уторак пети по Пасхи Ап. зач. 31. (Дела 12,25; 13,1-12) Јев.: Јован, зачало 33. (8,51-59) 

Среда пета по Пасхи Ап. зач. 32. (Дела 13,13-24) Јев.: Јован, зачало 13. (4,46-54) 

Четртак пети по Пасхи Ап. зач. 35. (Дела 14,20-27) Јев.: Јован, зачало 35. (9,39-10,9) 

Петак пети по Пасхи Ап. зач. 36. (Дела 15,5-34) Јев.: Јован, зачало 37. (10,17-28) 

Субота пета по Пасхи Ап. зач. 37. (Дела 15,35-41) Јев.: Јован, зачало 38. (10,27-48) 

Недеља - Слепог Ап. зач. 38. (Дела 16,16-34) Јев.: Јован, зачало 34. (9,1-38) 

 

Понедељак шести по Пасхи Ап. зач. 39. (Дела 17,1-15) Јев.: Јован, зачало 40. (11,47-57) 

Уторак шести по Пасхи Ап. зач. 40. (Дела 17,19-28) Јев.: Јован, зачало 42. (12,19-36) 

Среда шеста по Пасхи Ап. зач. 41. (Дела 18,22-28) Јев.: Јован, зачало 43. (12,36-47) 

Вазнесење Годподње Ап. зач. 1. (Дела 1,1-12) Јев.: Лука, зачало 114. (24,36-53) 

Петак шести по Пасхи Ап. зач. 42. (Дела 19,1-8) Јев.: Јован, зачало 47. (14,1-11) 

Субота шеста по Пасхи Ап. зач. 43. (Дела 20,7-12) Јев.: Јован, зачало 48. (14,10-21) 

Недеља - Свих Светих Ап. зач. 44. (Дела 20,16-18; 28-36) Јев.: Јован, зачало 56. (17,1-13) 

 

Понедељак седми по Пасхи Ап. зач. 45. (Дела 21,8-14) Јев.: Јован, зачало 49. (14,27-15,7) 

Уторак седми по Пасхи Ап. зач. 46. (Дела 21,26-32) Јев.: Јован, зачало 53. (16,2-13) 

 Среда седма по Пасхи Ап. зач. 47. (Дела 23,1-11) Јев.: Јован, зачало 54. (16,15-23) 

Четртак седми по Пасхи Ап. зач. 48. (Дела 25,13-19) Јев.: Јован, зачало 55. (16,23-33) 

Петак седми по Пасхи Ап. зач. 50. (Дела 27,1-44) Јев.: Јован, зачало 57. (17,18-26) 

Субота седма по Пасхи Ап. зач. 51.(Дела 28, 1-31) и 270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Јован, зач. 67.(21,15-21,25) и зач.16.(5,24-5,30)

 Духови - Педесетница Ап. зач. 3. (Дела 2,1-11) Јев.: Јован, зачало 27. (7,37-52;8,12)

ЧИТАЊЕ СВЕТОГА ПИСМА У НЕДЕЉАМА ПО ДУХОВИМА

РАСПОРЕД ЧИТАЊА СВЕТОГ ПИСМА НА СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ

 

Недеље по Духовима   : Духови - Педесетница Ап. зач. 3. (Дела ап. 2,1-11) Јев.: Јован, зачало 27. (7,37-52;8,12)

Понедељак 1 по Духовима Ап. зач. 229. (Еф 5,8-19) Јев.: Матеј, зачало 75. (18,10-20)

Уторак 1 по Духовима Ап. зач. 79. (Рим. 1,1-7, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 10. (4,25-5,13)

Среда 1 по Духовима Ап. зач. 80. (Рим. 1,18-27) Јев.: Матеј, зачало 12. (5,20-26) 

Четвртак 1 по Духовима Ап. зач. 81. (Рим. 1,28-32; 2,1-9) Јев.: Матеј, зачало 13. (5,27-32) 

Петак 1 по Духовима Ап. зач. 82. (Рим. 2,14-29) Јев.: Матеј, зачало 14. (5,33-41) 

Субота 1 по Духовима Ап. зач.79.(Рим. 1,7-12) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 15. (5,42-48) 

Недеља 1 по Духовима - Свих Светих Ап. зач. 330. (Јев. 11,33-40) Јев.: Матеј, зачало 38. (10,31-34;7,9-11)

 

Понедељак 2 по Духовима Ап. зач. 83. (Рим. 2,28-29; 3,1-18) Јев.: Матеј, зачало 19. (6,31-34;7,9-11)

 Уторак 2 по Духовима Ап. зач. 86. (Рим. 4,4-12) Јев.: Матеј, зачало 22. (7,15-21) 

 Среда 2 по Духовима Ап. зач. 87. (Рим. 4,13-25) Јев.: Матеј, зачало 23. (7,21-23)

 Четвртак 2 по Духовима Ап. зач. 89. (Рим. 5,10-16) Јев.: Матеј, зачало 27. (8,23-27) 

 Петак 2 по Духовима Ап. зач. 90. (Рим. 5,17-21; 6,1-2) Јев.: Матеј, зачало 31. (9,14-17) 

 Субота 2 по Духовима Ап. зач.84.(Рим. 3,19-26) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 20. (7,1-8)

 Недеља 2 по Духовима Ап. зач. 81. (Рим. 2,10-16) Јев.: Матеј, зачало 9. (4,18-23)

 

 Понедељак 3 по Духовима Ап. зач. 94. (Рим. 7,1-13) Јев.: Матеј, зачало 34. (9,36-10,8) 

 Уторак 3 по Духовима Ап. зач. 95. (Рим. 7,14-25; 8,1-2) Јев.: Матеј, зачало 35. (10,9-15) 

 Среда 3 по Духовима Ап. зач. 96. (Рим. 8,2-13) Јев.: Матеј, зачало 36. (10,16-22)

 Четвртак 3 по Духовима Ап. зач. 98. (Рим. 8,22-27) Јев.: Матеј, зачало 37. (10,23-31)

 Петак 3 по Духовима Ап. зач. 101. (Рим. 9,16-19) Јев.: Матеј, зачало 38. (10,32-36;11,1) 

Субота 3 по Духовима Ап. зач.85.(Рим 3,28-31; 4,1-3) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 24. (7,24-8,4) 

 Недеља 3 по Духовима Ап. зач. 88. (Рим. 5,1-10) Јев.: Матеј, зачало 18. (6,20-33) 

 

 Понедељак 4 по Духовима Ап. зач. 102. (Рим. 9,18-33) Јев.: Матеј, зачало 40. (11,2-15) 

 Уторак 4 по Духовима Ап. зач. 104. (Рим. 10,11-21; 11,1-2) Јев.: Матеј, зачало 41. (11,16-20)

 Среда 4 по Духовима Ап. зач. 105. (Рим. 11,2-12) Јев.: Матеј, зачало 42. (11,20-26)

 Четвртак 4 по Духовима Ап. зач. 106. (Рим. 11,13-24) Јев.: Матеј, зачало 43. (11,27-30) 

 Петак 4 по Духовима Ап. зач. 107. (Рим. 11,25-36) Јев.: Матеј, зачало 44. (12,1-8) 

Субота 4 по Духовима Ап. зач.92.(Рим 6,11-17) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 26. (8,14-23) 

 Недеља 4 по Духовима Ап. зач. 93. (Рим. 6,18-23) Јев.: Матеј, зачало 25. (8,5-13)

 

Понедељак 5 по Духовима Ап. зач. 109. (Рим. 12,4-5, 15-21) Јев.: Матеј, зачало 45. (12,10-13) 

Уторак 5 по Духовима Ап. зач. 114. (Рим. 14,9-18) Јев.: Матеј, зачало 46. (12,14-16 и 22-29) 

 Среда 5 по Духовима Ап. зач. 117. (Рим. 15,7-16) Јев.: Матеј, зачало 48. (12,38-45) 

Четвртак 5 по Духовима Ап. зач. 118. (Рим. 15,17-29) Јев.: Матеј, зачало 49. (12,46-13,3) 

 Петак 5 по Духовима Ап. зач. 120. (Рим. 16,1-16) Јев.: Матеј, зачало 50. (13,3-9) 

 Субота 5 по Духовима Ап. зач.97.(Рим 8,14-21) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 30. (9,9-13)

 Недеља 5 по Духовима Ап., зач. 103. (Рим. 10,1-10) Јев.: Матеј, зачало 28. (8,28-9,1) 

 

Понедељак 6 по Духовима Ап., зач. 121. (Рим. 16,17-24) Јев.: Матеј, зачало 51. (13,10-23) 

 Уторак 6 по Духовима Ап., зач. 122. (1.Кор. 1,1-9) Јев.: Матеј, зачало 52. (13,24-30)

 Среда 6 по Духовима Ап. зач. 127. (1.Кор. 2,9-16; 3,1-8) Јев.: Матеј, зачало 53. (13,31-36) 

 Четвртак 6 по Духовима Ап., зач. 129. (1.Кор. 3,18-23) Јев.: Матеј, зачало 54. (13,36-43) 

 Петак 6 по Духовима Ап., зач. 130. (1.Кор. 4,5-8) Јев.: Матеј, зачало 55. (13,44-54)

Субота 6 по Духовима Ап., зач.100.(Рим 9,1-5) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 32. (9,18-26) 

Недеља 6 по Духовима Ап., зач. 110. (Рим. 12,6-14) Јев.: Матеј, зачало 29. (9,1-8) 

 

Понедељак 7 по Духовима Ап. зач. 134. (1.Кор. 5,9-13; 6,1-11) Јев.: Матеј, зачало 56. (13,54-58) 

 Уторак 7 по Духовима Ап. зач. 136. (1.Кор. 6,1; 7,1-12) Јев.: Матеј, зачало 57. (14,1-13))

 Среда 7 по Духовима Ап. зач. 137. (1.Кор. 7,12-24) Јев.: Матеј, зачало 60. (14,35-15,11) 

Четвртак 7 по Духовима Ап. зач. 138. (1.Кор. 7,24-35) Јев.: Матеј, зачало 61. (15,12-21) 

Петак 7 по Духовима Ап. зач. 139. (1.Кор. 7,35-40; 8,1-7) Јев.: Матеј, зачало 63. (15,29-31) 

Субота 7 по Духовима Ап. зач.108.(Рим 12,1-3) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 39. (10,37-11,1) 

 Недеља 7 по Духовима Ап. зач. 116. (Рим. 15,1-7) Матеј, зачало 33. (9,27-35) 

 

Понедељак 8 по Духовима Ап. зач. 142. (1.Кор. 9,13-18) Јев.: Матеј, зачало 65. (16,1-6) 

 Уторак 8 по Духовима Ап. зач. 144. (1.Кор. 10,5-12) Јев.: Матеј, зачало 66. (16,6-12) 

Среда 8 по Духовима Ап. зач. 145. (1.Кор. 10,12-22) Јев.: Матеј, зачало 68. (16,20-24) 

Четвртак 8 по Духовима Ап. зач. 147. (1.Кор. 10,28-33; 11,1-7) Јев.: Матеј, зачало 69. (16,24-28) 

Петак 8 по Духовима Ап. зач. 148. (1.Кор. 11,8-22) Јев.: Матеј, зачало 71. (17,10-18) 

 Субота 8 по Духовима Ап. зач. 111.(Рим 13,1-10) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 47. (12,30-37) 

 Недеља 8 по Духовима Ап. зач. 124. (1.Кор. 1,10-18) Јев.: Матеј, зачало 58. (14,14-22) 

 

Понедељак 9 по Духовима Ап. зач. 150. (1.Кор. 11,31-34; 12,1-6) Јев.: Матеј, зачало 74. (18,1-11) 

 Уторак 9 по Духовима Ап. зач. 152. (1.Кор. 12,12-26) Јев.: Матеј, зачало 76. (18,18-22;19,1-2;19,13-15) 

 Среда 9 по Духовима Ап. зач. 154. (1.Кор. 13,4-13; 14,1-5) Јев.: Матеј, зачало 80. (20,1-16) 

 Четвртак 9 по Духовима Ап. зач. 155. (1.Кор. 14,6-19) Јев.: Матеј, зачало 81. (20,17-28) 

Петак 9 по Духовима Ап. зач. 157. (1.Кор. 14,26-40) Јев.: Матеј, зачало 83. (21,12-14;21,17-20) 

 Субота 9 по Духовима Ап. зач.113.(Рим 14,6-9) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 64. (15,32-39) 

Недеља 9 по Духовима Ап. зач. 128. (1.Кор. 3,10-17) Јев.: Матеј, зачало 59. (14,22-34) 

 

Понедељак 10 по Духовима Ап. зач. 159. (1.Кор. 15,12-19) Јев.: Матеј, зачало 84. (21,19-22) 

Уторак 10 по Духовима Ап. зач. 161. (1.Кор. 15,29-38) Јев.: Матеј, зачало 85. (21,23-27) 

Среда 10 по Духовима Ап. зач. 165. (1.Кор. 16,4-12) Јев.: Матеј, зачало 86. (21,28-32) 

Четвртак 10 по Духовима Ап. зач. 167. (2.Кор.1,1-7) Јев.: Матеј, зачало 88. (21,43-46) 

Петак 10 по Духовима Ап. зач. 169. (2.Кор.1,12-20) Јев.: Матеј, зачало 91. (22,23-33) 

Субота 10 по Духовима Ап. зач.119.(Рим 15,30-33) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 73. (17,24-18,3) 

 Недеља 10 по Духовима Ап. зач. 131. (1.Кор. 4,19-16) Јев.: Матеј, зачало 72 (17,14 -23) 

 

Понедељак 11 по Духовима Ап. зач. 171. (2.Кор.2,3-15) Јев.: Матеј, зачало 94. (23,13-22) 

 Уторак 11 по Духовима Ап. зач. 172. (2.Кор.2,14-17; 3,1-3) Јев.: Матеј, зачало 95. (23,23-28) 

Среда 11 по Духовима Ап. зач. 173. (2.Кор. 3,4-11) Јев.: Матеј, зачало 96. (23,29-39) 

Четвртак 11 по Духовима Ап. зач. 175. (2.Кор. 4,1-6) Јев.: Матеј, зачало 99. (24,13-28) 

Петак 11 по Духовима Ап. зач. 177. (2.Кор. 4,13-18) Јев.: Матеј, зачало 100. (24,27-33 и 42-51) 

Субота 11 по Духовима Ап. зач.123.(1. Кор.1,3-9) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 78. (19,3-12) 

Недеља 11 по Духовима Ап. зач. 141. (1.Кор. 9,2-12) Јев.: Матеј, зачало 77. (18,23-35) 

 

Понедељак 12 по Духовима Ап. зач. 179. (2.Кор. 5,10-15) Јев.: Марко, зачало 2. (1,9-15) 

 Уторак 12 по Духовима Ап. зач. 180. (2.Кор. 5,15-21) Јев.: Марко, зачало 3. (1,16-22) 

Среда 12 по Духовима Ап. зач. 182. (2.Кор. 6,11-16) Јев.: Марко, зачало 4. (1,23-28) 

Четвртак 12 по Духовима Ап. зач. 183. (2.Кор.7,1-10) Јев.: Марко, зачало 5. (1,29-35) 

Петак 12 по Духовима Ап. зач. 184. (2.Кор.7,10-16) Јев.: Марко, зачало 9. (2,18-22) 

Субота 12 по Духовима Ап. зач.125.(1.Кор.1,26-29) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 82. (20,29-34) 

Недеља 12 по Духовима Ап. зач. 158. (1.Кор. 15,1-11) Јев.: Матеј, зачало 79. (19,16-30) 

 

Понедељак 13 по Духовима Ап. зач. 186. (2.Кор. 8,7-15) Јев.: Марко, зачало 11. (3,6-12) 

Уторак 13 по Духовима Ап. зач. 187. (2.Кор. 8,16-24; 9,1-5) Јев.: Марко, зачало 12. (3,13-19) 

Среда 13 по Духовима Ап. зач. 189. (2.Кор.9,12-15; 10,1-7) Јев.: Марко, зачало 13. (3,20-27) 

 Четвртак 13 по Духовима Ап. зач. 190. (2.Кор. 10,7-18) Јев.: Марко, зачало 14. (3,28-35) 

Петак 13 по Духовима Ап. зач. 192. (2.Кор. 11,5-21) Јев.: Марко, зачало 15. (4,1-9) 

 Субота 13 по Духовима Ап. зач.126.(1. Кор.2,6-9) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 90. (22,15-22) 

Недеља 13 по Духовима Ап. зач. 166. (1.Кор. 16,13-24) Јев.: Матеј, зачало 87. (21,33-43) 

 

Понедељак 14 по Духовима Ап. зач. 195. (2.Кор. 12,10-19) Јев.: Марко, зачало 16. (4,11-23) 

Уторак 14 по Духовима Ап. зач. 196. (2.Кор. 12,20-21; 13,1-2) Јев.: Марко, зачало 17. (4,24-34) 

 Среда 14 по Духовима Ап. зач. 197. (2.Кор. 13,3-13) Јев.: Марко, зачало 18. (4,35-41) 

 Четвртак 14 по Духовима Ап. зач. 198. (Гал. 1,1-10,20-24; 2,1-5) Јев.: Марко, зачало 19. (5,1-20) 

Петак 14 по Духовима Ап. зач. 201. (Гал. 2,6-10) Јев.: Марко, зачало 20. (5,22-24;5,35-6,1) 

Субота 14 по Духовима Ап. зач.130.(1.Кор.4,1-5) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 93. (23,1-12) 

 Недеља 14 по Духовима Ап. зач. 170. (2.Кор. 1,21-24; 2,1-4) Јев.: Матеј, зачало 89. (22,1-14)

 

Понедељак 15 по Духовима Ап. зач. 202. (Гал. 2,11-16) Јев.: Марко, зачало 21. (5,24-5,34) 

Уторак 15 по Духовима Ап. зач. 204. (Гал. 2,21; 3,1-7) Јев.: Марко, зачало 22. (6,1-7) 

Среда 15 по Духовима Ап. зач. 207. (Гал. 3,15-22) Јев.: Марко, зачало 23. (6,7-13) 

Четвртак 15 по Духовима Ап. зач. 208. (Гал. 3,23-29; 4,1-5) Јев.: Марко, зачало 25. (6,30-44) 

Петак 15 по Духовима Ап. зач. 210. (Гал. 4,8-21) Јев.: Марко, зачало 26. (6,45-53) 

Субота 15 по Духовима Ап. зач.132.(1.Кор.4,17-21;5,1-5) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 97. (24,1-13) 

Недеља 15 по Духовима Ап. зач. 176. (2. Кор. 4,6-15) Јев.: Матеј, зачало 92. (22,36-46) 

 

Понедељак 16 по Духовима Ап. зач. 211. (Гал. 4,28-31; 5,1-10) Јев.: Марко, зачало 27. (6,55-7,8) 

Уторак 16 по Духовима Ап. зач. 212. (Гал. 5,11-21) Јев.: Марко, зачало 28. (7,5-16) 

Среда 16 по Духовима Ап. зач. 214. (Гал. 6,2-10) Јев.: Марко, зачало 29. (7,14-24) 

Четвртак 16 по Духовима Ап. зач. 216. (Еф. 1,1-9) Јев.: Марко, зачало 30. (7,24-30) 

 Петак 16 по Духовима Ап. зач. 217. (Еф. 1,7-17) Јев.: Марко, зачало 32. (8,1-10) 

Субота 16 по Духовима Ап. зач.146.(1 Кор.10,23-28) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 101. (24,34-44) 

Недеља 16 по Духовима Ап. зач. 181. (2. Кор. 6,1-10) Јев.: Матеј, зачало 105. (25,14-30) 

 

Понедељак 17 по Духовима Ап. зач. 219. (Еф. 1,22-23; 2,1-3) Јев.: Марко, зачало 48. (10,46-52) 

Уторак 17 по Духовима Ап. зач. 222. (Еф. 2,19-22; 3,1-7) Јев.: Марко, зачало 50. (11,11-23) 

Среда 17 по Духовима Ап. зач. 223. (Еф. 3,8-21) Јев.: Марко, зачало 51. (11,22-26) 

Четвртак 17 по Духовима Ап. зач. 225. (Еф. 4,14-19) Јев.: Марко, зачало 52. (11,27-33) 

Петак 17 по Духовима Ап. зач. 226. (Еф. 4,17-25) Јев.: Марко, зачало 53. (12,1-12) 

Субота 17 по Духовима Ап. зач.156.(1. Кор.14,20-25) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Матеј, зачало 104. (25,1-13) 

Недеља 17 по Духовима Ап. зач. 182. (2. Кор. 6,16-18; 7,1) Јев.: Матеј, зачало 62. (15,21-28) 

 

 Понедељак 18 по Духовима Ап. зач. 227. (Еф. 4,25-32) Јев.: Лука, зачало 10. (3,19-22) 

Уторак 18 по Духовима Ап. зач. 230. (Еф. 5,20-26) Јев.: Лука, зачало 11. (3,23-4,1) 

Среда 18 по Духовима Ап. зач. 231. (Еф. 5,25-33) Јев.: Лука, зачало 12. (4,1-15) 

Четвртак 18 по Духовима Ап. зач. 232. (Еф. 5,33; 6,1-9) Јев.: Лука, зачало 13. (4,16-22) 

Петак 18 по Духовима Ап. зач. 234. (Еф. 6,18-24) Јев.: Лука, зачало 14. (4,22-30) 

Субота 18 по Духовима Ап. зач.162.(1 Кор.15,39-45) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 15. (4,31-36) 

Недеља 18 по Духовима Ап. зач. 188. (2. Кор.9,6-11) Јев.: Лука, зачало 17. (5,1-11) 

 

Понедељак 19 по Духовима Ап. зач. 235. (Флп. 1,1-7) Јев.: Лука, зачало 16. (4,38-44) 

Уторак 19 по Духовима Ап. зач. 236. (Флп. 1,8-14) Јев.: Лука, зачало 18. (5,12-16) 

Среда 19 по Духовима Ап. зач. 237. (Флп. 1,12-20) Јев.: Лука, зачало 21. (5,33-39) 

Четвртак 19 по Духовима Ап. зач. 238. (Флп. 1,20-27) Јев.: Лука, зачало 23. (6,12-19) 

Петак 19 по Духовима Ап. зач. 239. (Флп. 1,27-30; 2,1-4) Јев.: Лука, зачало 24. (6,17-23) 

Субота 19 по Духовима Ап. зач.164.(1. Кор.15,58; 16,1-3) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 19. (5,17-26) 

Недеља 19 по Духовима Ап. зач. 194. (2. Кор. 11,31-33; 12,1-9) Јев.: Лука, зачало 26. (6,31-36) 

 

Понедељак 20 по Духовима Ап. зач. 241. (Флп. 2,12-16) Јев.: Лука, зачало 25. (6, 24-30) 

Уторак 20 по Духовима Ап. зач. 242. (Флп. 2,16-23) Јев.: Лука, зачало 27. (6,37-45) 

Среда 20 по Духовима Ап. зач. 243. (Флп. 2,24-30) Јев.: Лука, зачало 28. (6,46-7,1) 

Четвртак 20 по Духовима Ап. зач. 244. (Флп. 3,1-8) Јев.: Лука, зачало 31. (7,17-30) 

Петак 20 по Духовима Ап. зач. 245. (Флп. 3,8-19) Јев.: Лука, зачало 32. (7,31-35) 

Субота 20 по Духовима Ап. зач.168.(2. Кор.1,1-8) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 20. (5,27-32) 

Недеља 20 по Духовима Ап. зач. 200. (Гал. 1,11-19) Јев.: Лука, зачало 30. (7,11-16) 

 

Понедељак 21 по Духовимa Ап. зач. 248. (Флп. 4,10-23) Јев.: Лука, зачало 33. (7,36-50) 

Уторак 21 по Духовима Ап. зач. 249. (Кол. 1,1-2, 7-11) Јев.: Лука, зачало 34. (8,1-4) 

Среда 21 по Духовима Ап. зач. 251. (Кол. 1,18-23) Јев.: Лука, зачало 37. (8,22-25) 

Четвртак 21 по Духовима Ап. зач. 252. (Кол. 1,24-29) Јев.: Лука, зачало 41. (9,7-11) 

Петак 21 по Духовима Ап. зач. 253. (Кол. 2,1-7) Јев.: Лука, зачало 42. (9,12-18) 

Субота 21 по Духовима Ап. зач.174.(2.Кор. 3,12-18) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 22. (6,1-10) 

Недеља 21 по Духовима Ап. зач. 203. (Гал.2,16-20) Јев.: Лука, зачало 35. (8,5-15) 

 

 Понедељак 22 по Духовима Ап. зач. 255. (Кол. 2,13-20) Јев.: Лука, зачало 43. (9,18-22) 

Уторак 22 по Духовима Ап. зач. 256. (Кол. 2,20-23; 3,1-3) Јев.: Лука, зачало 44. (9,23-27) 

Среда 22 по Духовима Ап. зач. 259. (Кол. 3,17-25; 4,1) Јев.: Лука, зачало 47. (9,44-50) 

Четвртак 22 по Духовима Ап. зач. 260. (Кол. 4,2-9) Јев.: Лука, зачало 48. (9,49-56) 

 Петак 22 по Духовима Ап. зач. 261. (Кол. 4,10-18) Јев.: Лука, зачало 50. (10,1-15) 

Субота 22 по Духовима Ап. зач.178.(2.Кор. 5,1-10) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 29. (7,1-10) 

Недеља 22 по Духовима Ап. зач. 215. (Гал. 6,11-18) Јев.: Лука, зачало 83. (16,19-17,2) 

 

Понедељак 23 по Духовима Ап. зач. 262. (1. Сол. 1,1-5) Јев.: Лука, зачало 52. (10,22-10,24) 

Уторак 23 по Духовима Ап. зач. 263. (1. Сол. 1,6-10) Јев.: Лука, зачало 55 . (11,1-10) 

Среда 23 по Духовима Ап. зач. 264. (1. Сол. 2,1-8) Јев.: Лука, зачало 56. (11,9-13) 

Четвртак 23 по Духовима Ап. зач. 265. (1. Сол. 2,9-14) Јев.: Лука, зачало 57. (11,14-23) 

Петак 23 по Духовима Ап. зач. 266. (1. Сол. 2,14-19) Јев.: Лука, зачало 58. (11,23-11,26) 

Субота 23 по Духовима Ап. зач.185.(2.Кор. 8,1-5) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 36. (8,16-21) 

Недеља 23 по Духовима Ап. зач. 220. (Еф. 2,4-10) Јев.: Лука, зачало 38. (8,26-39) 

 

Понедељак 24 по Духовима Ап. зач. 267. (1. Сол. 2,20; 3,1-8) Јев.: Лука, зачало 59. (11,29-33) 

Уторак 24 по Духовима Ап. зач. 268. (1. Сол. 3,9-13) Јев.: Лука, зачало 60. (11,34-41) 

Среда 24 по Духовима Ап. зач. 269. (1. Сол. 4,1-12) Јев.: Лука, зачало 61. (11,42-46) 

Четвртак 24 по Духовима Ап. зач. 271. (1. Сол. 5,1-8) Јев.: Лука, зачало 62. (11,47-12,1) 

Петак 24 по Духовима Ап. зач. 272. (1. Сол. 5,9-13, 24-28) Јев.: Лука, зачало 63. (12,2-12) 

Субота 24 по Духовима Ап. зач.191.(2.Кор. 11,1-6) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 40. (9,1-6) 

Недеља 24 по Духовима Ап. зач. 221. (Еф.2,14-22) Јев.: Лука, зачало 39. (8,40-56) 

 

Понедељак 25 по Духовима Ап. зач. 274. (2. Сол. 1,1-10) Јев.: Лука, зачало 65. (12,13-15 и 22-31) 

Уторак 25 по Духовима Ап. зач. 274. (2. Сол. 1,10-12; 2,1-2) Јев.: Лука, зачало 68. (12,42-48) 

Среда 25 по Духовима Ап. зач. 275. (2. Сол. 2,1-2) Јев.: Лука, зачало 69. (12,48-59) 

Четвртак 25 по Духовима Ап. зач. 276. (2. Сол. 2,13-17; 3,1-5) Јев.: Лука, зачало 70. (13,1-9) 

 Петак 25 по Духовима Ап. зач. 277. (2. Сол. 3,6-18) Јев.: Лука, зачало 73. (13,31-35) 

Субота 25 по Духовима Ап. зач.199.(Гал. 1,3-10) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 46. (9,37-43) 

Недеља 25 по Духовима Ап. зач. 224. (Еф. 4,1-6) Јев.: Лука, зачало 53. (10,25-37) 

 

Понедељак 26 по Духовима Ап. зач. 278. (1.Тим. 1,1-7) Јев.: Лука, зачало 75. (14,12-15) 

Уторак 26 по Духовима Ап. зач. 279. (1.Тим. 1,8-14) Јев.: Лука, зачало 77. (14,25-35) 

Среда 26 по Духовима Ап. зач. 281. (1.Тим. 1,18-20; 2,8-15) Јев.: Лука, зачало 78. (15,1-10) 

Четвртак 26 по Духовима Ап. зач. 283. (1. Тим. 3,1-13) Јев.: Лука, зачало 80. (16,1-9) 

Петак 26 по Духовима Ап. зач. 285. (1. Тим. 4,4-8,16) Јев.: Лука, зачало 82. (16,15-18;17,1-4) 

Субота 26 по Духовима Ап. зач.205.(Гал. 3,8-12) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 49. (9,57-62) 

Недеља 26 по Духовима Ап. зач. 229. (Еф. 5,8-19) Јев.: Лука, зачало 66. (12,16-21) 

 

Понедељак 27 по Духовима Ап. зач. 285. (1. Тим. 5,1-10) Јев.: Лука, зачало 86. (17,20-25) 

 Уторак 27 по Духовима Ап. зач. 286. (1. Тим. 5,11-21) Јев.: Лука, зачало 87. (17,26-37) 

Среда 27 по Духовима Ап. зач. 287. (1. Тим. 5,22-25; 6,1-11) Јев.: Лука, зачало 90. (18,15-17 и 26-30) 

Четвртак 27 по Духовима Ап. зач. 289. (1. Тим. 6,17-21) Јев.: Лука, зачало 92. (18,31-34) 

Петак 27 по Духовима Ап. зач. 290. (2. Тим. 1,1-2, 8-18) Јев.: Лука, зачало 95. (19,12-28) 

Субота 27 по Духовима Ап. зач.213.(Гал. 5,22-26; 6,1-2) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 51. (10,19-21) 

Недеља 27 по Духовима Ап. зач. 233. (Еф. 6,10-17) Јев.: Лука, зачало 71. (13,10-17) 

 

Понедељак 28 по Духовима Ап. зач. 294. (2. Тим. 2,20-26) Јев.: Лука, зачало 97. (19,37-44) 

 Уторак 28 по Духовима Ап. зач. 297. (2. Тим. 3,16-17; 4,1-4) Јев.: Лука, зачало 98. (19,45-48) 

Среда 28 по Духовима Ап. зач. 299. (2. Тим. 4,9-22) Јев.: Лука, зачало 99. (20,1-8) 

Четвртак 28 по Духовима Ап. зач. 300. (Титу 1,5-16; 2,1) Јев.: Лука, зачало 100. (20,9-18) 

Петак 28 по Духовима Ап. зач. 301. (Титу 1,15-16; 2,1-10) Јев.: Лука, зачало 101. (20,19-26) 

Субота 28 по Духовима Ап. зач.218.(Еф.1,16-23) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 67. (12,32-41) 

Недеља 28 по Духовима Ап. зач. 250. (Кол. 1,12-18) Јев.: Лука, зачало 76. (14,16-24) 

 

Понедељак 29 по Духовима Ап. зач. 308. (Јевр. 3,5-11, 17-19) Јев.: Лука, зачало 102. (20,27-44) 

Уторак 29 по Духовима Ап. зач. 310. (Јевр. 4,1-13) Јев.: Лука, зачало 106. (21,12-19) 

Среда 29 по Духовима Ап. зач. 312. (Јевр. 5,11-14; 6,1-8) Јев.: Лука, зачало 104. (21,5-7;10-11;20-24) 

Четвртак 29 по Духовима Ап. зач. 315. (Јевр. 7,1-6) Јев.: Лука, зачало 107. (21,28-33) 

Петак 29 по Духовима Ап. зач. 317. (Јевр. 7,18-25) Јев.: Лука, зачало 108. (21,37-22,8) 

Субота 29 по Духовима Ап. зач.220.(Еф. 2,11-13) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 72. (13,18-29) 

Недеља 29 по Духовима Ап. зач. 257. (Кол. 3,4-11) Јев.: Лука, зачало 85. (17,12-19) 

 

Понедељак 30 по Духовима Ап. зач. 319. (Јевр. 8,7-13) Јев.: Марко, зачало 33. (8,11-21) 

Уторак 30 по Духовима Ап. зач. 321. (Јевр. 9,8-10, 15-23) Јев.: Марко, зачало 34. (8,22-26) 

 Среда 30 по Духовима Ап. зач. 323. (Јевр. 10,1-18) Јев.: Марко, зачало 36. (8,30-34) 

Четвртак 30 по Духовима Ап. зач. 326. (Јевр. 10,35-39; 11,1-7) Јев.: Марко, зачало 39. (9,10-16) 

 Петак 30 по Духовима Ап. зач. 327. (Јевр. 11,8,11-16) Јев.: Лука, зачало 41. (9,33-41) 

Субота 30 по Духовима Ап. зач.328.(Еф.5,1-8) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 74. (14,1-11) 

Недеља 30 по Духовима Ап. зач. 258. (Кол. 3,12-16) Јев.: Лука, зачало 91. (18,18-27) 

 

Понедељак 31 по Духовима Ап. зач. 329. (Јевр. 11,17-23, 27-31) Јев.: Марко, зачало 42. (9,42-10,1) 

Уторак 31 по Духовима Ап. зач. 333. (Јевр. 12,25-26; 13,22-25) Јев.: Марко, зачало 43. (10,2-12) 

Среда 31 по Духовима Ап. зач. 50. (Јаков 1,1-18) Јев.: Марко, зачало 44. (10,11-16) 

Четвртак 31 по Духовима Ап. зач. 51. (Јаков 1,19-27) Јев.: Марко, зачало 45. (10,17-27) 

Петак 31 по Духовима Ап. зач. 52. (Јаков 2,1-13) Јев.: Марко, зачало 46. (10,23-32) 

 Субота 31 по Духовима Ап. зач.249.(Кол. 1,2-6) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 81. (16,10-15) 

Недеља 31 по Духовима Ап. зач. 280. (1.Тим. 1,15-17) Јев.: Лука, зачало 93. (18,35-43) 

 

Понедељак 32 по Духовима Ап. зач. 53. (Јаков 2,14-26) Јев.: Марко, зачало 48. (10,46-52) 

Уторак 32 по Духовима Ап. зач. 54. (Јаков 3,1-10) Јев.: Марко, зачало 50. (11,11-23) 

Среда 32 по Духовима Ап., зач. 55. (Јаков 3,11-18; 4,1-6) Јев.: Марко, зачало 51. (11,22-26) 

Четвртак 32 по Духовима Ап. зач. 56. (Јаков 4,7-17; 5,1-9) Јев.: Марко, зачало 52. (11,27-33) 

Петак 32 по Духовима Ап. зач. 58. (1. Пет. 1,1-2, 10-12; 2,6-10) Јев.: Марко, зачало 53. (12,1-12) 

Субота 32 по Духовима Ап. зач.273.(1.Сол.5,14-23) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 84. (17,3-10) 

Недеља 32 по Духовима Ап. зач. 285. (1. Тим 4,9-15) Јев.: Лука, зачало 94. (19,1-10) 

 

 Понедељак 33. по Духовима Ап. зач. 59. (1. Пет. 2,21-25; 3,1-9) Јев.: Марко, зачало 54. (12,13-17) 

Уторак 33. по Духовима Ап. зач. 60. (1. Пет. 3,10-22) Јев.: Марко, зачало 55. (12,18-27) 

Среда 33. по Духовима Ап. зач. 61. (1. Пет. 4,1-11) Јев.: Марко, зачало 56. (12,28-37) 

Четвртак 33. по Духовима Ап. зач. 62. (1. Пет. 4,12-19; 5,1-5) Јев.: Марко, зачало 57. (12,38-44) 

Петак 33. по Духовима Ап. зач. 64. (2. Пет. 1,1-20) Јев.: Марко, зачало 58. (13,1-8) 

Субота 33. по Духовима Ап. зач.293(2.Тим. 2,11-19) и зач.270.(1.Сол. 4, 13-17) Јев.: Лука, зачало 88. (18,2-8) 

 

НАПОМЕНА: Ако између Духова и недеље о Митару и фарисеју има више од 32 недеље, а може бити највише 37 недеља распоред читања Светог писма на Литургији је следећи: 

1) у седмичне дане читамо већ прочитана зачала тј. вратимо се уназад онолико седмица колико недостаје или колика је разлика између броја седмица и бр. 32. (седмице за које постоји распоред) 

2) Недељом читамо зачала по овом правилу: - у недељу која претходи недељи Митара и Фарисеја чита се Јев. 32. недеље по Духовима (Лука, зач. 94.), - две недеље пре недеље Митара и фарисеја, чита се Јев. 17. недеље по Духовима (Матеј, зачало 62.), а ако недостаје још неко зачало – додаје се или понавља (вратимо се уназад) Јев. прочитано у 31. недељу, па 30. недељу итд. Недеља 33. по Духовима Недеља 34. по Духовима Недеља 35. по Духовима Недеља 36. по Духовима Недеља 37. по Духовима