ПОУКЕ Св. ФИЛАРЕТА ВОЗНЕСЕНСКИ

 

Без Божије помоћи, нама су суђене само "добре намере, а чинити ништа није нам дато". А кад нам Господ помаже, онда наше слабе, колебљиве жеље и намере добијају силу,чврстину и постојаност и тада човек може заиста да преради себе и уместо свога гњилог, непросветљеног  душевног садржаја, може својој души заиста  да задобије нови живот. Тада ће он заиста своју душу спасти за вечност, као што нас и призива Господ.

Верност и преданост Богу просвећује људску савест и просветљује људски разум. и обратно, када човек, једно за другим, чини дела неверности  и издаје свога Господа и истину, тада се стврдњава његова душа, груби и затамњује  се његова савест и тада му није лако да призна истину, није му лако да јој  се поклонити. То свако од нас треба да запамти и да се увек моли да нас Господ научи да Му будемо верни увек и у свему.

Ми треба да се бринемо  да сачувамо верност Богу. Ако ми реч Његовог трпљења, Његову Божанску Реч, будемо чували као светињу и испуњавали је, онда Ће Он испунити Своју  Божанску Реч и сачувати нас од тих невоља, од те године искушења, која је већ наступила и која се још продужава.

Труди се, улажи све своје снаге, поштено ради, али ништа не очекују од својих трудова ако их Господ не благослови и не осени Својим благословом и Својом Силом. Али зато, када се то деси тада ће твој труд донети плода по тридесет или шездесет или сто пута, како већ буде угодно Богу, који благосиља људске напоре успехом.  Господ Је моћан у сваком тренутку да благослови твој труд и да га поткрепи Својом Силом и тада ћеш ти и сам увидети колико много значи свети и делатни благослов Божији.

Сваки пут када видиш мали успех или неуспех својих трудова, никада не падај духом већ призивај Бога у помоћ.

Док човек много мисли о себи, док он разлог своје несреће тражи у другоме, у нечему другоме а не у себи, дотле му неће доћи помоћ Божија.

У души човека постоје добра начела - остаци познања истине, зато што је Господ - Творац при стварању штедро обдарио човека сваким добром,  и остаци тога добра су и сада у души. У њој је семе добра, али оно је бесплодно зато што је "душа наша као земља безводна". У њој постоји жеђ за побожношћу, али нема благодарне росе - она је исушена и добро семе остаје песплодно.

Уколико на путу човека ка Богу стане као препрека ма ко од људи, макар и његови родитељи, човек треба да их одстрани са свога пута, чак и своје родитеље, да се разиђе са њима као са непријатељима, који сметају његовом спасењу.

Љубав ка Богу је за човека бесконачан извор радости  идуховне светлости. 

Буди  веран Богу и Господ Ће те сачувати од свих беда које иду на васељену.

Када ми не бисмо грешили не бисмо се ни разбољевали, а човек,који греши  сам себе подвргава болестима, као тешким последицама грехова.

Да бисмо излечили болест, треба прво излечити душу.  Када душа буде исцељена од грха, онда ће се и тело брже и лакше ослободити телесног недуга.

У складу са вашом вером добићете и милост Господњу. 

Зато је вера човековог срца као кључ за целу ризницу Божијих блага.

Сваку своју бригу положи на Бога и, без кукавичких освртања, иди право и учини оно што треба, а последице остави Самом Богу.

Предај се Вољи Господњој и онда са вером тражи и  биће ти по вери твојој.

У животу хришћанина постоји један нарочити дан, који је његов лични празник - то је дан његовога анђела, када Црква празнује дан Светога чије име он носи.

Чувај слово Господње,човече, када га слушаш или га читаш, примај га у души побожно, са пажњом и памти да га не треба само примати, већ га треба и испуњавати у свом животу.

Јеванђеље не треба да буде књига која лежи у витрини или на столу и коју само покрива прашина, она треба да буде Књига живота за хришћанина. И зато је прави хришћанин само онај ко слуша и чита Слово Божије и испуњава га.

Треба  само гледати на свако дело које радиш, ко на дело које радиш,пре свга, за Бога,пред Божијим свевидећим очима. И тако гледај на свако дело! Дошао ти је неки човек, имаш неки сусрет, памти да ти Је Бог послао тога човека. На твојој савести  сада лежи обавеза да се према томе човеку односиш како од тебе захтева закон хришћанске љубави. И тако, на свако дело, и на неку житејску ситницу,гледај како да урадиш  тај посао како треба, да би он био угодан Богу.

Свако у својим условима живота, може да спасе своју хришћанску душу, ако буде гледао на свој живот и на своја дела као на служење Богу.

Наша дужност је да носимо свој крст и будемо крстоносци, јер друге следбенике наш Господ не признаје за своје.

Ако у животу човека, који себе сматра православним, нема никаквог подвига, баш никаквог, он је  у опасности да не наследи живот вечни.

Ако човек  смирено, покорно, без роптања, већ супротно - са благодарењем прихвата све невоље којима је посут његов животни пут, то и јесте његов пут спасења. Јер му Господ то подношење невоља и непријатности, хришћанско безроптно трпљење, прихвата као подвиг.

Буди скроман, чист и целемудрен у делима, речима и мислима. Не подржавај развратнике. не узимај их за пример, избегавај блискост са њима. Без потребе немој имати посла са неверујућим - неверје је зараза.

Чувај скромност и пристојност увек и свуда, немој се заразити бестидним обичајима нашег доба.

Хришћанин треба да чува Слово Божије као зеницу ока свога и по њему да управља свој живот, да га оно не би осудило на последњем суду.

Црква нам је оставила своје каноне, законе и правила, као основу на којој се зида нормалан црквени живот. Ма каква аномалија у животу да се појављуј, ма какве нове тешкоће пред нама да израстају, та основа мора се сачувати неразрушивом.

Црква у својој огради чува само оне који су јој верни. Канони тј. правила апостолска, светоотачка и саборна, треба увек да буду руководство за нас - то је глас непогрешиве цркве.

Црквени канони и правила - то је духовни темељ на којем  се зида духовни живот и нико не може да сиђе с њега јер ће одмах неизбежно пасти у грешке и заблуде.

Човек у Тајинству Свештенства добија дар Божије благодати од цркве кроз свештенодејство архипастира, и постаје свештенослужитељ.

Ако хоћеш да се бориш против зла , не окрећи се против човека који твори зло, већ против  зла, које он чини.И не старај се да исчупаш човека из црквене ограде, као што су слуге хтеле да ишчупају коров, већ се труди да га  убедиш, да му објасниш неправилност његових сватања.

Љубав указује на то да онога који је у заблуди не треба мазити по глави и говорити му да је добар, већ му треба указати на његову грешку.

Онај ко заиста воли истину, тај ће разобличавати непријатеље истине и неће се саглашавати са њима, Љубав према истини треба да стоји на првом месту.

Одсеци од нас обману лажи, ослаби искушења и силом Твоје благодати заштити и сачувај нас, и дај нашим срцима да осете истину.