БЛАЖЕНСТВА

 О ПРВОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско.

- Прва заповест Господња за достизање блаженства јесте да они који желе блаженство треба да буду сиромашни духом.
- Бити сиромашан духом значи бити духовно убеђен да ми немамо ништа своје, него само оно што нам дарује Бог, и да без Божије помоћи и благодати ништа добро не можемо учинити; треба дакле да сматрамо да смо ми – ништа, и да у свему прибегавамо милосрђу Божијем. Укратко, према тумачењу светог Јована Златоуста, духовно сиромаштво је – смиреномудреност (Тум. Јев. по Матеју, Беседа 15).
- Сиромашни духом, без сумње, могу да буду и богаташи, ако схвате да је видљиво богатство пропадљиво, да брзо пролази и да не може да надомести недостатак духовних блага. Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије а души својој науди? Или какав ће откуп дати човек за душу своју! (Мт. 16, 26).
-Телесно сиромаштво може да допринесе савршенству духовног сиромаштва, ако га Хришћанин изабере добровољно, Бога ради. Зато је Сам Господ Исус Христос рекао богаташу: Ако хоћеш савршен да будеш, Иди продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на небу, па хајде за Мном (Мт. 19, 21).
- Сиромашнима духом Господ обећава Царство Небеско.
- Царство Небеско им у овом животу, посредством вере и наде, припада духовно и само у назнаци, док ће им у будућем животу припасти у потпуности, кроз учешће у вечном блаженству.

О ДРУГОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени који плачу, јер ће се утешити. 

Друга заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да плачу.
- Под плачем у овој заповести треба подразумевати тугу и скрушеност срца и стварне сузе због тога што несавршено и недостојно служимо Господу, или чак својим гресима заслужујемо Његов гнев. Жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се на каје (тј. постојано покајање); а жалост овога света доноси смрт (2. Кор. 7, 10).
- Онима који плачу Господ, пре свега, обећава да ће се утешити.
- Под овим се подразумева благодатна утеха која се састоји из опроштаја грехова и умирења савести.
- Ово обећање сједињено је са заповешћу о плачу зато да туга због грехова не би доводила до очајања.


О ТРЕЋОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНТВА

Блажени кротки, јер ће наследити земљу.

Tpeћa заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду кротки.
- Кротост је смирено расположење духа сједињено са опрезом да никога не наљутимо и да се ни због чега не љутимо.
- Посебна својства хришћанске кротости су – не роптати и то не само на Бога, него ни на људе, не преузносити се, и не препуштати се гневу онда када се догоди нешто против наших жеља.
- Господ кроткима обећава да ће наследити земљу.
- У односу на следбенике Христове ово обећање мора да се схвати као предсказање које се испунило буквално, будући да су стално кротки Хришћани, уместо да гневом незнабожаца буду истребљени, наследили васељену којом су претходно владали исти ти незнабошци. Осим тога, значење овог обећања у односу на Хришћане уопште и на свакога од њих појединачно, јесте то да ће они добити наслеђе, по речима Псалмопојца, на земљи живих, тамо где живе и не умиру, тј. добиће вечно блаженство (Пс. 27, 13).

 О ЧЕТВРТОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

- Четврта заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду гладни и жедни правде.
- Иако под називом правда треба подразумевати свако добро дело које Хришћанин треба да жели као храну и пиће, ту се првенствено мисли на ону правду за коју је у Даниловом пророштву речено: да се доведе вечна правда, тј. да се човек, који је окривљен пред Богом, оправда посредством благодати и вере у Господа Исуса Христа (Дан. 9, 24). О тој правди Апостол Павле каже: Правда Божија кроз веру у Исуса Христа за све и на све који верују, јер нема разлике. Јер сви сагрешише и лишени су славе Божије, а оправдавају се даром, благодаћу Његовом, кроз искупљење које је у Христу Исусу Којега одреди Бог да буде Крвљу Својом жртва помирења кроз веру, да покаже правду Своју опроштењем пређашњих грехова (Римљ. 3, 22-25).
- Гладни и жедни правде – то су они који воле да чине добро али себе не сматрају за праведнике, нити се ослањају на своја добра дела, него сматрају да су грешни и криви пред Богом – они који жељом и молитвом вере као да су гладни и жедни духовне хране и пића, тј. благодатног оправдања кроз Исуса Христа. гладнима и жеднима правде обећава да ће се наситити.
- Наситити се – то овде значи следеће: као што телесна ситост доноси, као прво, престанак осећаја глади и жећи, а као друго, поткрепљење телесне силе, тако духовна ситост означава, као прво, унутарње успокојење помилованог грешника, а као друго, задобијање силе за чињење добра, а ова се сила даје оправдавајућом благодаћу.
Уосталом, савршена ситост душе, која је створена за наслађивање бескрајним благом, уследиће, по речима Псалмопојца, у Вечном Животу: Наситићу се кад ми се открије слава Твоја (Пс. 17, 15).

О ПЕТОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.

- Пета заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду милостиви.
- Ову заповест треба испуњавати помоћу дела милосрђа, и то телесних и духовних, јер, како каже Свети Јован Златоуст, “различит је начин чињења милости и широка је заповест ова” (Тум. Јев. по Матеју, Беседа 15).
- Телесна дела милосрђа су ова:
Гладног нахранити;
Жедног напојити;
Оденути нагог или онога ко нема најнужнију одећу;
Посетити онога ко је затворен у тамници;
Посетити болесног, послужити му и помоћи да оздрави или да се хришћански припреми за смрт;
Путника примити у дом и омогућити му одмор;
Сахрањивати оне који су умрли у беди.
- Духовна дела милосрђа јесу:
Саветима одвратити грешника са пута заблуде његове (Јаковљ. 5, 20), тј. са његовог лажног пута;
Неупућенога научити истини и добру;
Ближњем дати добар и благовремен савет у неприлици или у случају опасности коју он не примећује;
Молити се Богу за њега;
Тешити ожалошћеног;
Не узвраћати на зло које су нам други учинили;
Од срца праштати увреде.
- Они који праведно кажњавају кривца не крше заповест милосрђа ако то чине онако како су дужни и са добром намером, тј. да би га исправили или да би невине заштитили од његових злочинстава.
- Господ милостивима обећава да ће бити помиловани.
- Под овим се подразумева помиловање од вечне осуде за грехе на Суду Божијем.

О ШЕСТОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА

Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.

- Шеста заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду чисти срцем.
- Чистота срца овде није баш сасвим исто што и искреност – која подразумева да човек не показује лицемерно добро расположење онда када га заправо нема у срцу, него да добро расположење срца показује кроз добре поступке, што представља тек нижи степен чистоте срца. Чистоту срца човек достиже постојаним подвигом бдења над самим собом, изгонећи из свога срца сваку безакону жељу и помисао, сваку привезаност за земаљске предмете, чувајући непрестано са вером и љубављу у срцу сећање на Бога и Господа Исуса Христа.
- Господ онима који су чисти срцем обећава да ће видети Бога.
-Ово обећање треба схватити тако, да Реч Божија упоређује људско срце са оком и савршеним Хришћанима приписује просветљене очи срца (Еф. 1, 18). Као што је чисто око способно да види светлост, тако је чисто срце способно да сазрцава (духовно посматра) Бога. Пошто је виђење Бога извор вечног блаженства, обећање виђења Бога представља обећање највишег степена вечног блаженства.

О СЕДМОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати. 

- Седма заповест Господња за блаженство је да они који желе да буду блажени треба да буду миротворци.
- Ову заповест треба испунити на следећи начин. Ми са свима треба да поступамо дружељубиво и не треба да дајемо повода за размирице; ако до размирица ипак дође, на сваки начин треба да их прекратимо, па чак и ако то подразумева одрицање од неког нашег права, осим ако је то у супротности са оним на шта смо обавезни или ако би неком нанело штету. И друге који су у завади треба да миримо, колико год је то у нашој моћи, а када не можемо, онда треба да молимо Бога за њихово измирење.
- Миротворцима Господ обећава да ће се синови Божији назвати.
- Ово обећање показује узвишеност подвига миротвораца као и узвишеност награде која је за њих припремљена. Пошто они својим подвигом подражавају Јединородног Сина Божијег Који је дошао на земљу да помири грешног човека са Богом, њима се обећава благодатно име синова Божијих и, без сумње, блаженство достојно тога имена.


О ОСМОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА 

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско.

- Осма заповест за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду спремни да претрпе гоњење правде ради, не издајући је.
- заповешћу захтевају се следеће особине: правдољубивост, постојаност и чврстина у добродетељи (врлини), храброст и трпљење у случају да неко буде изложен патњама и опасности зато што не жели да изда истину и добродетељи.
- Прогнанима правде ради Господ обећава Царство Небеско у замену за оно чега се они гоњењем лишавају, исто као што га је обећао сиромашнима духом као надокнаду за трпљење оскудице и немаштине.


О ДЕВЕТОЈ ЗАПОВЕСТИ БЛАЖЕНСТВА

Блажени сте када вас срамоте и прогоне

и, лажући, говоре против вас свакојаке рђаве речи, због Мене.
Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима.
- Девета заповест Господња за блаженство је да они који желе блаженство треба да буду спремни да ради Имена Христовог и за истинску православну веру са радошћу приме увреду, гоњење, невоље, па чак и смрт.
- Подвиг према овој заповести назива се мученичким подвигом.
- За овај подвиг Господ обећава велику плату на Небесима, тј. нарочит и висок степен блаженства