Преп. Антоније Велики - Молитва која се чини са непажњом и леношћу јесте брбљивост и бесмислица.
Владимира Мономаха
Не пропуштајте ниједну ноћ без молитве, ако можете, поклоните се до земље; ако сте изнурени, онда урадите три пута. Не заборављајте то и не ленствујте, јер тим ноћним поклоном и молитвом човек побеђује ђавола и што сагреши током дана тиме се човек избавља. Ако јашете на коњу и немате никаквог посла и ако друге молитве не знате, онда "Господи. помилуј" изговарајте непрестано у себи, јер је ова молитва најбоља од свих - боље је то него да размишљате о будалаштинама, јашући.
Св. Григорије Ниски - Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божји, који је за себе рекао да је он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је он сам ИСТИНА!
Св.Димитрије еп. Херсонски - Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих.
Св.Исак Сирин - Да би примили Божански дар, потребно је много пута да приклањамо колена на молитву. Молитва треба да буде праћена смирењем да би је Бог примио.
Св.Игњатије Брјанчанинов - Количина молитава се за свакога одређује начином његовог живота и душевним и телесним силама. Две удовичине лепте које је донела у цркву и које су представљале целокупно њено имање, на ваги праведног Бога представљале су више но велики прилози богаташа, дати од сувишка њиховог. Тако суди и о молитви: одреди себи количину која одговара твојим силама, сећајући се премудре поуке великог наставника подвижника: «Ако принудиш слабо тело на дела која превазилазе његову снагу, тиме помрачујеш своју душу и доносиш јој узнемирење, а не корист».
Уколико си заузет друштвеним обавезама, а ако си монах онда послушањима, и немаш могућности да за молитву одвојиш онолико времена колико би хтео, нека те то не узнемирава: служба која се обавља по правилима и савести припрема човека за усрдну молитву и квалитетом замењује квантитет. Ништа толико не погодује напредовању у молитви као савест задовољена Богоугодним делањем.
Душа молитве је – пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.
Речи молитве изговарај без журбе; не дозвољавај уму да лута на све стране, него га затварај у речи молитве. То је тесан и мучан пут за ум који је навикао да слободно лута по васељени, али тај пут води ка пажњи. Ко окуси велико благо пажње, тај ће заволети да ум води тесним путем којим се стиже до блажене пажње.
Пажња је првобитни дар Божанске благодати, што се шаље ономе ко се труди и трпељиво страда у молитвеном подвигу.
Пут ка Богу је – молитва. Етапе пута који се прелази јесу различита молитвена стања у која постепено улази онај ко се правилно и постојано моли.
Молитва је – учешће у животу. Њено остављање души доноси невидљиву смрт.
Оно што је ваздух за живот тела, то је Дух Свети за живот душе. Душа посредством молитве дише тај свети, тајанствени ваздух.
Када устанеш од сна, твоја прва мисао нека буде о Богу; принеси Богу сам зачетак твојих мисли, које још нису обележене никаквим сујетним утиском. Када одлазиш на починак, када се спремаш за погружење у ту слику смрти, нека твоје последње мисли буду о вечности и Богу Који у њој царује.
Душа молитве је пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.
Анђео је једном светом монаху открио следећи поредак мисли на молитви који је Богу угодан:
Почетак молитве треба да се састоји из славословља Богу, из благодарења за Његова безбројна доброчинства; потом смо дужни да у скрушености духа принесемо Богу искрено исповедање наших грехова; на крају можемо да изнесемо пред Господа, свакако уз велико смирење, мољења за наше душевне и телесне потребе, побожно препуштајући испуњење или неиспуњење тих мољења Његовој вољ.
Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11,24) – објавио је Господ. Стога одбацивши сваку сумњу и дволичност неодступно пребивај молитвом уз Господа, Који нам је заповедио да се свагда молимо и да не клонемо (Лк. 18,1), то јест да не падамо у униније услед молитвене скучености, која је нарочито у почетку тешка и неиздржљива за ум навикао да блуди на све стране.
Св. Јован Кронштатски - "Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)"Молитва која се изговара од срца, увек може бити само корисна за душу и тело, а никада не може бити штетна за тело онога који се моли, па макар он имао лоше здравље.
Св. Макарије Велики - "Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."
Преподобни Нил Синајски - "Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу."Због нашег напуштања молитвеног правила, Господ напушта нашу душу.
Св.Силуан Атонски - "Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."
Кроз молитву долази благодат Духа Светога.
Молитва из навике,без скрушености срца због учињених грехова - није угодна Господу.Ако желиш да се чисто молиш буди смирен,уздржљив,често се исповедај и заволеће те молитва.
Ко воли Господа, увек Га се сећање на Бога рађа молитву.
Буди послушан,са добром савешћу, подчињавај се властима и буди задовољан свиме, па ће ти се ум очистити од сујетних мисли.
Не осуђуј ближњег и не вређај га, чак ни погледом и Дух Свети ће те заволети и Сам ће ти у свему помагати.
Онога ко се моли а мисли на друго, Господ не слуша.
Код онога ко се моли из навике, молитва је увек иста, а код онога ко се усрдно моли, постоје многе промене у молитви или има борбу са злим духом, или са самим собом, са страстима или са људим.А у свему томе треба бити одважан и чврст.
Непрестана молитва долази од љубави, а губи се због осуђивања других, празних разговора и неуздржљивости.
Прелест долази од самовоље, а не од молитве.
Молитва је најбоље занимање душе. Молитва нас уздиже до Бога и молитвом се задобија смирење, трпљење и свако добро.
Душа која је изгубила смирење, изгубила је и благодат и љубав према Богу.
Души која се умири од страсти и стекне смирење, Господ даје своју благодат.
Св.ТЕОФАН Затворник - Узрастање у молитви нема краја. Ако се заустави ово узрастање, значи да се и живот зауставио
Св. Филарет Московски - Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне.
Св.Филарет Исповедник -Моли се са тврдом вером,не допуштај сумње,али истовремено,у потпуности се ослони на вољу Господњу: ако ти је потребно то што тражиш,ако ти је корисно,даће ти Господ по вери твојој." Не унивај ако не даје то што ти је потребно - значи да Он мисли другачије. Господ говори: Моји путеви нису ваши путеви,и Моје мисли нису ваше мисли, него колико је небо далеко од земље,толико су Моји путеви далеко од ваших путева,и Моје мисли нису ваше мисли".Предај се вољи Господњој и онда с вером тражи и биће ти по вери твојој.Амин
Молитва која се произноси без пажње претвара се у празнословље, а ко се тако моли сврстава се међу оне који име Божије узимају узалуд.
Владимира Мономаха
Не пропуштајте ниједну ноћ без молитве, ако можете, поклоните се до земље; ако сте изнурени, онда урадите три пута. Не заборављајте то и не ленствујте, јер тим ноћним поклоном и молитвом човек побеђује ђавола и што сагреши током дана тиме се човек избавља. Ако јашете на коњу и немате никаквог посла и ако друге молитве не знате, онда "Господи. помилуј" изговарајте непрестано у себи, јер је ова молитва најбоља од свих - боље је то него да размишљате о будалаштинама, јашући.
Св. Григорије Ниски - Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божји, који је за себе рекао да је он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је он сам ИСТИНА!
Св.Димитрије еп. Херсонски - Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих.
Св.Исак Сирин - Да би примили Божански дар, потребно је много пута да приклањамо колена на молитву. Молитва треба да буде праћена смирењем да би је Бог примио.
Св.Игњатије Брјанчанинов - Количина молитава се за свакога одређује начином његовог живота и душевним и телесним силама. Две удовичине лепте које је донела у цркву и које су представљале целокупно њено имање, на ваги праведног Бога представљале су више но велики прилози богаташа, дати од сувишка њиховог. Тако суди и о молитви: одреди себи количину која одговара твојим силама, сећајући се премудре поуке великог наставника подвижника: «Ако принудиш слабо тело на дела која превазилазе његову снагу, тиме помрачујеш своју душу и доносиш јој узнемирење, а не корист».
Уколико си заузет друштвеним обавезама, а ако си монах онда послушањима, и немаш могућности да за молитву одвојиш онолико времена колико би хтео, нека те то не узнемирава: служба која се обавља по правилима и савести припрема човека за усрдну молитву и квалитетом замењује квантитет. Ништа толико не погодује напредовању у молитви као савест задовољена Богоугодним делањем.
Душа молитве је – пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.
Речи молитве изговарај без журбе; не дозвољавај уму да лута на све стране, него га затварај у речи молитве. То је тесан и мучан пут за ум који је навикао да слободно лута по васељени, али тај пут води ка пажњи. Ко окуси велико благо пажње, тај ће заволети да ум води тесним путем којим се стиже до блажене пажње.
Пажња је првобитни дар Божанске благодати, што се шаље ономе ко се труди и трпељиво страда у молитвеном подвигу.
Пут ка Богу је – молитва. Етапе пута који се прелази јесу различита молитвена стања у која постепено улази онај ко се правилно и постојано моли.
Молитва је – учешће у животу. Њено остављање души доноси невидљиву смрт.
Оно што је ваздух за живот тела, то је Дух Свети за живот душе. Душа посредством молитве дише тај свети, тајанствени ваздух.
Када устанеш од сна, твоја прва мисао нека буде о Богу; принеси Богу сам зачетак твојих мисли, које још нису обележене никаквим сујетним утиском. Када одлазиш на починак, када се спремаш за погружење у ту слику смрти, нека твоје последње мисли буду о вечности и Богу Који у њој царује.
Душа молитве је пажња. Као што је тело без душе мртво, тако је и молитва без пажње мртва.
Анђео је једном светом монаху открио следећи поредак мисли на молитви који је Богу угодан:
Почетак молитве треба да се састоји из славословља Богу, из благодарења за Његова безбројна доброчинства; потом смо дужни да у скрушености духа принесемо Богу искрено исповедање наших грехова; на крају можемо да изнесемо пред Господа, свакако уз велико смирење, мољења за наше душевне и телесне потребе, побожно препуштајући испуњење или неиспуњење тих мољења Његовој вољ.
Све што иштете у својој молитви, верујте да ћете примити; и биће вам (Мк. 11,24) – објавио је Господ. Стога одбацивши сваку сумњу и дволичност неодступно пребивај молитвом уз Господа, Који нам је заповедио да се свагда молимо и да не клонемо (Лк. 18,1), то јест да не падамо у униније услед молитвене скучености, која је нарочито у почетку тешка и неиздржљива за ум навикао да блуди на све стране.
Св. Јован Кронштатски - "Када се молимо, неизоставно смо дужни да завладамо над срцем својим и да га окренемо Господу. Потребно је да оно не буде равнодушно, лукаво, неверно, дволично. Иначе, каква нам је корист од молитве? Да ли је добро да чујемо од Господа гневни глас: 'Приближава ми се народ овај устима својим и уснама ме поштује, а срце им је далеко од мене.' (Мт 15,8) Према томе, не стојмо у цркви са душом млаком, но нека сваки гори духом својим, служећи Господу. И народ не цени много оне услуге које обављамо хладно, само по навици. Бог управо тражи срце наше: 'Сине мој, дај ми срце твоје.'(Приче 23, 26)"Молитва која се изговара од срца, увек може бити само корисна за душу и тело, а никада не може бити штетна за тело онога који се моли, па макар он имао лоше здравље.
Св. Макарије Велики - "Када управљаш ум и мисли ка небу, и хоћеш да се сјединиш са Господом, тада велико мноштво злих духова као црни облак надноси се над тобом да би ти спречили пут небу. Но, као што су стари зидови Јерихона пали од силе Божије, тако ће и сада стене зла, које спречавају ум твој, бити оборене силом Божијом. Кад си на молитви, сети се пред ким стојиш. Буди глув и нем за све што те окружава, призивај Господа у помоћ и Он ће ти помоћи. Потребно је из корена ишчупати свако осећање гнева и потпуно очистити убиствено осећање телесне жеље, ма чему она била управљена."
Преподобни Нил Синајски - "Немој се молити да буде по твојим жељама, будући да оне нису у свему сагласне са вољом Божијом. Боље је да се молиш као што си научен, говорећи: 'Да буде на мени воља твоја.' (Мт 6,10) И у сваком делу тако моли Бога. Он, наиме, свагда жели добро и корисно твојој души, док ти сам то не тражиш увек. Много пута сам, молећи се, искао да добијем оно што ми је изгледало добро за мене. И ја бих настојао на искању, неразумно подстичући вољу Божију, и не препуштајући Богу да устроји оно што Он сматра корисним за мене. Међутим, добивши (искано) ја сам се налазио у великој невољи управо стога што нисам тражио да буде по вољи Божијој. Јер, ствар се није показивала онаквом каквом сам је ја замишљао. Немој се жалостити ако одмах не добијаш од Бога оно што иштеш. Он хоће да ти пружи веће доброчинство управо тиме што те наводи на то да му са трпљењем дуже предстојиш са молитвом. Јер, шта је више од простирања беседе са Богом и од обузетости општењем са Њим. Нерасејана молитва је највише умно делање. Молитва је усхођење ума Богу."Због нашег напуштања молитвеног правила, Господ напушта нашу душу.
Св.Силуан Атонски - "Молитва за свет, одржава свет, а кад ослаби молитва, тада ће свет пропасти. Када на свету нестане молитвеника за свет, тада ће свету бити крај."
Кроз молитву долази благодат Духа Светога.
Молитва из навике,без скрушености срца због учињених грехова - није угодна Господу.Ако желиш да се чисто молиш буди смирен,уздржљив,често се исповедај и заволеће те молитва.
Ко воли Господа, увек Га се сећање на Бога рађа молитву.
Буди послушан,са добром савешћу, подчињавај се властима и буди задовољан свиме, па ће ти се ум очистити од сујетних мисли.
Не осуђуј ближњег и не вређај га, чак ни погледом и Дух Свети ће те заволети и Сам ће ти у свему помагати.
Онога ко се моли а мисли на друго, Господ не слуша.
Код онога ко се моли из навике, молитва је увек иста, а код онога ко се усрдно моли, постоје многе промене у молитви или има борбу са злим духом, или са самим собом, са страстима или са људим.А у свему томе треба бити одважан и чврст.
Непрестана молитва долази од љубави, а губи се због осуђивања других, празних разговора и неуздржљивости.
Прелест долази од самовоље, а не од молитве.
Молитва је најбоље занимање душе. Молитва нас уздиже до Бога и молитвом се задобија смирење, трпљење и свако добро.
Душа која је изгубила смирење, изгубила је и благодат и љубав према Богу.
Души која се умири од страсти и стекне смирење, Господ даје своју благодат.
Св.ТЕОФАН Затворник - Узрастање у молитви нема краја. Ако се заустави ово узрастање, значи да се и живот зауставио
Св. Филарет Московски - Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне.
Св.Филарет Исповедник -Моли се са тврдом вером,не допуштај сумње,али истовремено,у потпуности се ослони на вољу Господњу: ако ти је потребно то што тражиш,ако ти је корисно,даће ти Господ по вери твојој." Не унивај ако не даје то што ти је потребно - значи да Он мисли другачије. Господ говори: Моји путеви нису ваши путеви,и Моје мисли нису ваше мисли, него колико је небо далеко од земље,толико су Моји путеви далеко од ваших путева,и Моје мисли нису ваше мисли".Предај се вољи Господњој и онда с вером тражи и биће ти по вери твојој.Амин
Молитва која се произноси без пажње претвара се у празнословље, а ко се тако моли сврстава се међу оне који име Божије узимају узалуд.
Нема коментара:
Постави коментар