уторак, 16. децембар 2014.

ИЗ ЖИТИЈА ОЦА СЕРАФИМА

                               КАЛУЂЕР ИЗ КАЛИФОРНИЈСКЕ ШУМЕ



Како је амерички хипи постао православни испосник и уважени теолог који се бавио односом вере и многобројних искушења 20. века


„Док сам студирао, уважавао сам древне обичаје, али сам више волео да останем изван њих. У православну цркву завирио сам само зато да бих се упознао с још једним учењем… Ипак, било је потребно тек да прекорачим праг руске цркве у Сан Франциску, па да ми се догоди нешто што дотад нисам доживео у другим храмовима. Срце ми је дошапнуло: ово је твој дом. Коначно сам нашао оно што сам тражио…”

Кратак опис потраге за самим собом и смислом живота део су списа чији је писац јеромонах Серафим Роуз (1934–1982), Американац, православни испосник који је током кратког и плодотворног живота прошао пут преображаја и спознаје као ретко који други приврженик вере. Од хипијевске младости до калуђерског испосништва и преданости православном учењу.

 

Живот јеромонаха Серафима по много чему представља поуку. Уосталом, многи православни верници његово име помињу у молитвама, посећују гроб у порти српског православног манастира у калифорнијској дивљини. Његово учење, књиге које су преведене на многе светске језике (и на српски) знатно су помогле ширењу православне вере у свету, посебно на Западу. Разуме се, највише у Америци.

 

Ко је био овај несвакидашњи човек?

Полиглота и филозоф


Отац Серафим рођен је 13. августа 1934. године у Сан Дијегу, у Калифорнији, као Јуџин Денис Роуз. Био је најмлађе, треће, дете Френка и Естер Роуз, брачног пара протестаната. Детињство је провео у Сан Дијегу где је похађао школу. Потоњи јеромонах провешће у Калифорнији остатак живота, уверен да га је Господ с разлогом поставио баш на то место. Крштен је у методистичкој цркви кад му је било четрнаест година. Педесете године 20. века означиле су и почетак духовних превирања у Америци. Чинило се да ће Јуџин потпуно изгубити веру. Међутим, он је, по свој прилици, само покушавао да нађе одговоре на суштинска питања о сврси човековог постојања.

Кад је завршио гимназију, уписао је колеџ у Помони где је студирао кинеску филозофију, дипломиравши 1956. године с највишим оценама. Магистарске студије – изучавање источњачких језика и филозофије – окончао је 1961. године на Берклију. Његов рад „Појам празнине и пуноће у Лао Цеовом делу” и даље је предмет изучавања студената овог факултета. Осим што је говорио немачки и француски, Јуџин је савршено научио и кинески језик. Међу пријатељима био је познат по истанчаном смислу за хумор. Обожавао је ликовну уметност и књижевност. Често је одлазио у оперу.


Сан Франциско у доба младости Јуџина Роуза био је град младих људи, отворен за нове идеје, уметничке покрете, својеврсно седиште хипи покрета. Као и многи његови вршњаци хипици, и Јуџин се окренуо мудростима древног Истока, проучавао је будизам и остале азијске вере. Чинило се да је овај обдарени полиглота и источњачки филозоф, попут многих вршњака, нашао свој пут.

Испоставило се да тренутак преображаја још није дошао. Током студија Јуџин је открио дела француског мислиоца који је тврдио како свако мора да нађе сопствени пут до вере, те да тај пут може да буде заснован на различитим верским учењима. У лето 1955. године упознао је колегу, младића из Финске који је био православац. У његовом друштву први пут је крочио у православни храм. Јасно, Јуџин тада још није знао ни руски, још мање црквенословенски, а у први мах нису му били јасни ни обреди православних свештеника. Ипак, мирис тамјана и свећа, молитва свештеника и верника америчком младићу чинили су се блиским. Почео је све чешће да посећује православна богослужења, да чита књиге и учи руски и црквенословенски. Имао је посебну срећу да постане ученик архиепископа Јована Максимовића. Занимљиво је да је, чим га је упознао, потоњи свети Јован Шангајски младог Јуџина прво поставио за певницу. Могло би се рећи да је Јуџин Роуз крочио у православље кроз музику.

Године 1962, кад је навршио двадесет осму, одлучио је да се крсти у православној цркви. Његов живот био је од тог часа потпуно промењен, преображен.

Неколико месеци касније, с благословом архиепископа Јована, Роуз је с Русом Глејбом Помошенским основао неку врсту заједнице православних књижара назвавши је „Братством светог Германа Аљаског”. У марту 1964. године они су у Сан Франциску отворили књижару покрај руске цркве. Братство је потом основало издавачку кућу „Свети Герман прес”. После смрти архиепископа Јована, Јуџин као да је постао свестан да му живот у граду више не оставља времена за молитву и писање. Братство је одлучило да напусти Сан Франциско и упути се у дивљину северне Калифорније. Ту су постали калуђери 1968. године.

Наиме, Јуџинови родитељи обезбедили су новац да братство купи тридесет хектара земљишта на узвишењу недалеко од готово потпуно одвојеног градића Платине. Тамо је, уз помоћ пријатеља, Роуз подигао манастир светог Германа Аљаског, а око њега неколико врло скромних дрвених колиба где су живели аскетски. После монашења, у октобру 1970. године, Јуџин је узео име светог Серафима Саровског.

 

ДУХОВНИ СИН СВЕТОГ ЈОВАНА ШАНГАЈСКОГ


Као припадник Руске Заграничне Цркве, отац Серафим се ставио под духовно руковођење чудотворног подвижника и сведока Господњег, Светог Јована Шангајског. При храму Мајке Божје Свих Тужних Радост у Сан Франциску он и његов руски пријатељ, Глеб Подмошенски, ученик Светотројичке богословије у Џорданвилу, са благословом Светог Јована, основали су братство Светог Германа Аљаског, руског мисионара у Америци, и књижару са православном литературом и иконама, где су се окупљали многи боготражитељи.Јуџин је сретао многе подвижнике који су са собом носили дух Свете Русије. Поред владике Јована, ту су били и владика Нектарије, отац Адријан, као и многи други, међу којима се нарочито истицао владика едмонтонски Сава (Сарачевић), познати богомољачки делатник у Србији пре Другог светског рата и сарадник Владике Николаја. (Јуџин ће, као монах Серафим, с владиком Савом касније сабрати сведочења о Светом Јовану, која ће изаћи у два тома и бити основа за будућу канонизацију.) Славни Шангајски Чудотворац благословио је Јуџина на сарадњу у часопису који је излазио при храму, и он је велики списатељски дар почео да умножава. Редовно је похађао предавања свог светог епископа, а многим протестантима и римокатолицима који су долазили у књижару помогао је упућујући их у тајне праве вере. Ипак, његова душа је тежила монаштву, о чему је и обавестио духовног оца, после чијег упокојења, 1966. године, ова жеља Глебова и Јуџинова бива испуњена.Те године, Јуџин је скицирао основна правила будућег братства:независност и самодовољаност (живот од свог рада , без воде,струје, канализације са стране); једноставност („поверење у Бога, а не у апарате“, рекао би отац Серафим); топла вода – да се греје на шпорету;огњиште или шпорет на дрва;струју производити ручним путем и користити је само за малу штампарију, која ће штампати часопис „Православна реч“... Као што је говорио Свети Амвросије Оптински: “Где се живи просто, анђела је по сто“. Или, по старој монашкој изреци: “Траву једи, на трави лези, травом се покривај“. Требало је само наћи место за обитељ, чија правила су оба брата у Христу осмислила. 

 

Иначе, у том делу Калифорније зиме су веома хладне, безмало сурове, с пуно снега, а лета врела. Али, калуђерима је била важна чињеница да се манастир налазио усред шуме – издвојен. Медведи су од првог дана били чести гости Братства светог Германа. Понекад би их затицали и у порти. Никад никог нису напали. Калуђерска смиреност је, без сумње, деловала и на животиње…

Убрзо се православно братство прочуло као посебно место где је сваки добронамеран човек добродошао. И међу каубојима и Индијанцима! У манастиру Германа Аљаског спас и утеху тражили су болесни, боготражитељи, страдалници најтужнијих судбина, као и они који су боловали од духовних болести. Не штедећи себе, отац Серафим свима је подједнако посвећивао пажњу. Саветовао је да је решење многих животних недаћа могуће наћи у раду, молитви и истрајности.

Треба имати на уму да је Братство светог Германа водило суров подвижнички живот. Живели су и радили у такорећи пустињачким условима, без грејања, без канализације, без светла, а о телефону и да не говоримо. Физички одвојени од остатка света, покушавали су молитвом да му буду блиски. Штампали су књиге на старој, једноставној штампарској машини, ручно слажући слова.

Од зараде остварене продајом књига отац Серафим основао је часопис „Православна реч” који и данас објављује дела православних мислилаца. Он је и своја дела превео на руски језик. Био је један од првих Американаца који су на енглески превели најважнија дела православних теолога. Године 1977. отац Серафим примио је јеромонашки чин. За оне који можда не знају, требало би напоменути да је јеромонах (од грчке речи хиереус, што значи свештеник и монацхос, што значи калуђер) онај који може да врши све свештеничке радње.

Манастир светог Германа крај Платине, у Калифорнији, и даље постоји и данас припада Српској православној цркви. Занимљиво је да су сви калуђери у том манастиру – Американци. Већина говори и српски и руски језик. Наставили су да штампају књиге и баве се мисионарским радом. Посетиоци у великом броју долазе у манастир, посебно сваког 2. септембра кад се (1982. године) упокојио отац Серафим, навршивши тек четрдесет осму.


Испред шумског олтара

 

Наиме, тог лета јеромонах Серафим одједном је почео да осећа слабост, потом и болове. Није желео да иде у болницу. Осећао је снажне болове у пределу стомака. Кад су га монаси однели у Рединг, у болницу, отац је већ био у критичном стању и без свести. Лекари су у његовим венама нашли тромбозу. Одлучили су да га оперишу. Нажалост, јеромонах Серафим више није долазио свести. После операције пао је у кому. Стотине људи посетило је манастир, молећи се за чудо.

За живот јеромонаха Серафима молили су се и у Америци и у Русији, посебно у Грчкој – на Атосу. Серафим је ипак умро 2. септембра. Његово тело било је изложено у манастиру, у отвореном скромном сандуку од дрвета, следећих неколико дана. Посетиоци су могли да се увере да му се тело није уобичајено укочило. И даље је било потпуно опуштено. Неки су тврдили да се манастиром ширио мирис ружа.

Осим добрих дела која је чинио људима не штедећи себе, иза јеромонаха Серафима остале су бројне исписане странице. Био је међу првим православним теолозима који су се бавили односом вере и многобројних искушења 20. века. Најзначајнијим припадају „Православље и религија будућности” и „Душа после смрти”.

Последњу службу отац Серафим одржао је на празник Преображења Господњег (19. августа), под отвореним небом крај манастирског олтара, у шуми. Под ведрим небом и звездама, говорио је о важности сталног подсећања да је наш дом на небесима, као и о томе како би требало да се ослободимо свих таштих, ситних страсти, односно брига које нас везују за земљу, тачније – за пали земаљски свет. Да заборавимо на све што нас спречава да се сетимо нашег истинског назначења.

понедељак, 15. децембар 2014.

ПОУКЕ Св.Симеона Дајбабског

1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.

2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.

3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.

4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.

5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.

6. Бог укорава људе да их добру научи.

7. Бог чека грешника на покајање све до смрти.

8. Ковач може од гвожђа сковати срп или мач, а Творац васељене да уради што хоће.

9. Љекар болеснику прво језик прегледа, а Бог највише човеку намјеру цијени.

10. На сваком крају мора вода је слана, а на сваком мјесту свијета Божије очи гледају.

11. Да нема снијега не би саонице вриједеле и да нема вјечног живота не би човјек имао значаја.

12. Рекло би се да вечером сунце у море тоне, а слава овога свијета да је то права слава. Међутим, сунце је на небу, а права слава у Бога.

13. Човјек је тумач славе Божије и посредник између Бога и природе, ако је чист и праведан.

14. На царском двору види се свјетска моћ, а на праведном човјеку Божија слава.

15. Сваки човјек прима од Бога неки дар којим га управља ка путу спасења.

16. Свако је од нас велики сиромах без Божијег дара. А Бог свакога дарива.

17. Наш живот брзо пролази као кап росе што цвијет грли.

18. Људски вијек је кратак као један дан а затим долази дубока смрт као дубока ноћ. Зато живи часно и чувај се од гријеха док траје дан твога живота, јер када дође ноћ твоје смрти све је касно.

19. Овај свијет је као цвијет: има у себи и меда и горчине и брзо вене. Праведници га мудро користе, па се подвизима на вријеме спасавају.

20. Има људи који непримјетно живе у овом свијету и своје врлине крију. Али доћи ће час да се виде њихова дјела и да се прославе у вечности.

21. Као што сјеверни вјетар разгони маглу, тако и осјећање страха Божјег зле мисли.

22. Човјек је као воћка. Један газда хтједе да посијече неродну воћку. А слуга га замоли да је остави, па ће је он окопавати и његовати. И збиља идуће године донесе плодове. Тако милост Божја и нама продужава године живота да донесемо плодове покајања.

23. Истина је својствена човјеку, па и ономе који често поступа против истине, јер му није мило да буде преварен.

24. Свакоме учини добро вазда и не разликуј људе ни по чему, осим гријеха.

25. Треба на вријеме да упознаш своје моћи и да не заборављаш да си смртан и да ове ноћи можеш умријети. Зато се на време побрини о својој и туђој души.

26. Кад бациш клинац у ватру, постаје усијан као и она. Тако и ти кад слушаш Божју науку и по њој живиш, постајеш сличан Богу.

27. Не може изаћи пиле из јајета, ако кокош не лежи на њему. Тако ни човјек добро чинити ако га не загрије Божија благодат.

28. За добру слику треба вјешт мајстор, здрава даска и постојане боје. У твоме дјетињству, даска твога срца може да прими разне боје. Чувај чистоту свога срца да би Господ у њему насликао Свој божански лик.

29. Дух Свети освећује васељену. Он и тебе освећује и у теби борави ако си му послушан чистим срцем у коме огањ љубави спаљује сваки гријех.

30. На пароброду траже карту од путника, а на небу од хришћана срце чисто.

31. Возач треба да мијења гуму испод кола кад је у квару, а хришћанин да чисти своје срце.

32. Прикупи средства, па гради кућу; а срце очисти па се Богу моли.

33. Нека ти не лежи стока испод тавана нити препуњуј стомак јелом: биће ваздух чистији у кући, а срце ведрије у њедрима.

34. Около куће нека ти је двориште, а око срца страх Божји ради сигурности тијела и душе.

35. Кад хоћеш коња да појашеш, изједначи реминике од узде у руци, а кад станеш Богу да се молиш исправи своје срце.

36. Не држи сваки коњ једнако ков, нити сваки човјек љутину на ближњега. Код коња то зависи од копита, а код човјека од његовог срца

37. У млину је ред, ко први дође, први меље. А у Рају правило: ко светије живи томе и првенство.

38. Ко хоће да хвата младу пчелу нека има при себи љубичицу, а ко жели да има Духа Светог нека му је срце чисто.

39. Пчеле не дају туђим пчелама у њихове кошнице, ни прави хришћани грешним мислима у своје срце.

40. Могу бити и дрвени обручи на бачви па да држе скупо вино и сиромаси људи да имају право срце.

41. Причувај барут од кише и влаге, а срце од уживања и страсти да не пострадаш.

42. Чувај очи од прашине и дима, а срце од зависти и жена, да не будеш слијеп телом и душом.

43. На Васкрс је прилично да имаш шарено јаје у џепу, а срце чисто у свако доба.

44. Густа шума краси сваки манастир, а чисто срце радује Господа Бога.

45. На царском двору види се барјак, а на праведном човјеку Божија слава.

46. Може прстен носити и ко се није вјерио и свето живјети и ко није калућер.

47. Из коњског репа ваде се струне за гусле, а из паћеног живота вјечна слава у царству Божијем.

48. Не брини да видиш ноге у змије нити се надај да добијеш Рај без труда и напасти. Чувај се змије, особито мислене, и сноси биједе да заслужиш спасење.

49. Најјачи је чамац храстови, а најпаметнији човијек трпељиви.

50. Снијег на сјеверу бива у тежини лакши, а у нади свака се мука лакше трпи.

51. Лисица када види да не може отети се из гвожђа, ногу прегризе, да живот спаси. И ти претрпи и пожртвуј се ради вјечног добра.

52. Што ће лампа кад је Сунце. И слава земаљска при небеској. Презри мање ради вишега, што је мудро и корисно.

53. Да се начини креч, треба кречану и имати, а да се стекне спасење треба се жртвовати.

54. Уклони се другом у снијегу с пртине, и претрпи ријеч љутине, биће паметније.

55. Војнички шатор брани војнике од кише и врућине, а ћутање хришћанина у животу од оуде и лажи.

56. чисти прозори диче кућу, а мудре ријечи славе човјека.

57. кад вино стане, љепше је, а ријеч смишљенија важнија је.

58. Послије трке проходај коња, а послије љутине помири се са братом; што прије то боље.

59. Ако ти је соба топла, не отварај врата често. А ако имаш у себи Духа Светог не говори много.

60. Не дај тигли да пане са крова нити грешан дан да буде у твом животу да не останеш без крова и без спасења.

61. Чувај огледало од прашине, а савјест од грјеха да ти право казују: огледало лице, а савјест твоје поступке.

62. Узми паре прије него кренеш да возиш да не буде љутње, а промисли прије, па реци да не буде гријеха.

63. Медовину је лако начинити гдје има доста меда, и душу спасити гдје је страх Божји.

64. Кројач не шије одијело идући нити се тече душа лежећи. Кројачу треба да сједне, а хришћанину да се жртвује.

65. Лакше је телету поиграти од три мјесеца него волу од више година. И човијеку душу спасити на три рапа земље него богаташу на великој имовини.

66. Маслини прија приморска клима, а души побожно друштво.

67. За кишу је потребан кишобран, а за душу смирење. Кишобран се добија за новац, а смирење познавањем себе.

68. Ко ти је кућа сламом покривена, чувај се пожара и ако ти је душа мила не дружи се са женама због двоструког огња.

69. Имај пред кућом воду, а пред очима слово Божије, па ће бити чистији тијело и душа.

70. Оба камена у млину кад су љута, не могу жито мљети како треба; ни онај који једнако воли свијет и Бога не може душу спасити.

71. Пијани кројач штети одијело, а празни разговор квари душу.

72. И без велике воде, може млин да меље, и без даривања блага, може се душа спасити.

73. Заробљена јаребица тугује за шумом и слободом, а грешна душа за Богом и вјечним животом.

74. Лака је пљева од пшенице, али се и од ње може товар накупити, као и од малих грехова душа опаклити.

75. Немој сакривати прут од деце ни смртну успомену од душе, биће деца мирнија а душа побожнија.

76. Неки се људи прекрсте кад гром удари, а неки се сјете смрти само кад мртвог виде. Прекрсти се и без грома и сјети се смрти и без мртваца, па ћеш мање гријешити.

77. Увијек мисли о својој души и кад си срећан и кад си у биједи и патњи. Стално мисли о својој души макар живио у дворцу или пећини.

78. Пази на своју душу док нијеси одоцнио. Што ћеш радити ако је изгубиш?

79. Наша душа пролази кроз искушења у овом свијету као блудни син. Добро је за њу ако је таква као онај који се враћа у Очев загрљај.

80. Твоје имање на земљи је ништавило као и оног неправедног богаташа. Право богатство је у чистоти твоје душе и њеном трпљењу.

81. Као што се тијело храни и одијева да би живјело, тако и душа. А она гладни гола кад нема добрих дијела и чисте вјере. И тако немоћну лако је нападају зли дуси.

82. Душа је сестра тијелу и брине се о њему као права сестра о брату. Она тугује кад јој брат развратно живи. Али је и крива зато што се није о њему на вријеме побринула.

83. У рат се не иде без праха и олова нити се живи хришћански без вјере и добрих дјела.

84. Треба јака студен па да се ријека заледи и много прегнућа па да се вјера одржи.

85. Гдје су јаке пчеле, бјежи од њих паук и гдје је тврда вјера зли дуси теже нападају.

86. Неки људи мећу изнад пчелињака коњску главу, а неки уз вјеру држе и сујеверје.

87. Два камена чине млин за мељаву жита, а вјера и дјела спасење душе.

88. Не лете муве на врућу супу нити очајање пада на јаку вјеру.

89. Дијете плаче када га мајка умива, а маловјерни ропти на Бога кад је у биједи, која чисти душу као вода лице.

90. Скакавац је мален и нејак, али у друштву оплијени поља и усијеве. А човјек је земља и прашина, али вјером свијет побјеђује.

91. Кројачу треба конац и игла за шивење, а човјеку вјера и љубав за спасење.

92. Сапун и вода перу одјећу, а вјера и дјела спасавају душу.

93. Здраво весло чини се кривим у води, зато боље вјеруј разуму него очима.

94. Треба да је хладно пиво за госте, а врућа вјера у души, па да је обоје на своме мјесту.

95. Кажу да је болесно мјесто гдје су комарци, а слаба вјера гдје је раскош.

96. Ласта при зиду гнијездо гради, а човјек се правом вјером спасава.

97. Под високом јелом удобно је топлоту наћи, а са тврдом вјером чудеса чинити.

98. Силна киша може и кречану угасити, а тјелесна задовољства вјеру изгубити.

99. По својој вољи кречи кућу, а у свакој приливи чини добро, бићеш миран.

100. Ево и голуб се научи да писмо носи, а како да ти не навикнеш добра чинити.

101. Овце траже поља и ливаде, а паметни мир и спасење.

102. По питању у Цариград, а по дјелима у Рај.

103. Орахово лишће мирише иако није ружа и побожан постаје постаје мудар иако није високоучен.

104. Паук је врло себичан, нити купи мед за људе као пчела нити прави свилу за жене као бубица, али има врлину ћутања. И међу људима са више мана нађе се нека врлина.

105. Мирно је море кад вјетрова нема и човјекова савјест кад ради што може.

106. Сунцокрет се окреће Сунцу, а праведан човјек Богу и светињи.

107. Неки имају обичај да орахе у ђердан вежу, а неки да добро дјело на јавност износе.

108. Да се скроји сукно, требају ножице, а за добра дјела добра воља. Ножице се од гвожђа праве а добра воља се од Бога добија.

109. Кројач не прекида рад ако му се конац откине, а мудри не очајава у случају недаће.

110. Са бистром водом не вади жабу, а за доброчинство не тражи славу.

111. У огњу гвожђе као огањ бива, а човјек с Богом – слика му жива.

112. Не смета коњу боја длаке да није добар, ни хришћанину положај да није честит.

113. Ко добро не види нека узме наочаре, а ко жели знати Свето Писмо нека с вјером има и смирења.

114. Кључем се отварају врата, а милосрђем стиче вјечни живот.

115. У град се може ући са више срана, а у царство небеско са разним врлинама; ако не можеш богатством као Аврам, а ти сиромаштвом као Лазар.

116. Кад видиш звијезду Даницу, брзо ће и зора, а кад себе осудиш близу си спасења.

117. Трговац послије пазара преброји паре, а мудри по завршетку дана прегледа своју савјест.

118. Вијек је наш као и дневни пазар: ко се заговори биће празан у вече своје смрти.

119. Ко не зна преко ријеке гдје је газ нека пита газ нека пита, а ко хоће право да живи нека Божије слово чита; да га не понесе вода газећи и не занесе светска слава и сујета не читајући.

120. Не може се одједном научити пливати нити одмах навикнути побожно живјети.

121. Из малог јајета изађе крилато пиле, а из смиреног срца добро дјело.

122. За рибе су мора и ријеке, а за душу правда ис светиња.

123. Нема тога лимуна који не мирише ни доброчинства да се неће наградити. Треба лимун да зрене, а награди да дође вријеме.

124. Орући земљу не извади рибу и чинећи пакост не доживје мира.риба је у води, а мир у доброчинству. За обоје треба доста труда.

125. Ко носи ноћу зубљу свијетли себи и другима а ко чини добро спасава себе и другог.

126. мирног вола чува газда од сјекира, а праведног човјека Бог од напасти.

127. Родна воћка земљи гране савија, а кротки смирено главу држи.

128. У затвору родбина посјећује затвореника, а у напастима милост Божја човјека.

129. Кад лептир слети на цвијет не чује се, а побожни кад учини добро, не хвали се.

130. И драча-трн избаци цвијет као вишња и лицемјер се прекрсти као и побожни, али у плодовима сазнаћеш разлику.

131. Не смије кречана да буде без огња ни часа ни хришћанин један дан да проведе безбрижно, све до смрти.

132. Треба да је гука око кола аутомобила, а милосрђе, око срца људског.

133. Не остављај сјеме изван земље да га птице не истријебе и не објављуј доброчинства да их хвале не разнесу. Покриј сјеме земљом, а своја дјела смирењем.

134. Ловци кад хоће да ухвате лисицу ставе мамац на гвожђе, а враг да човјека наведе на гријех обећава му срећу у животу.

135. Острижене овце треба боље од града чувати, а немоћног грешника од строге осуде.

136. За бритву је гладило, а за душу Божја наука; за гладило треба уље, а за спасење треба милостиња.

137. Мило се лисици привући кокошкама, а лукавом духу до побожног човјека.

138. На снијегу су љући вукови, а на побожног зли дуси.

139. При пчелињаку паук често шири мрежу, а при доброчинству Сатана вазда ставља искушења.

140. Може да потоне и ко је добро научио да плива и да пострада и мудри, зато су потребни опрезност и смирење.

141. За гашење пожара постоји ватрогасна чета, а за смирење страсти строги постови.

142. Треба зубљу тући и превијати па да гори, а тијело патити и сустезати, па да је свето.

143. Бакалар треба тући и скувати, па онда јести, а тијело трудити и чистити, па да се спаси.

144. Неки људи стављају мрежу на прозоре због комараца, а мудри хришћани стегу на уста због грехова.

145. И моћни орао може пасти на љешину и витез човјек у ниско дјело, узрок је самољубље.

146. Честе кише печурке рађају а нечисто срце мржњу и завађу.

147. Ко шара јаја прсте ће обојити, а ко се дружи са грешницима срце ће покварити.

148. Причувај со од воде и срце од женског друштва, премда си од жене као и со од воде, како неко мудри рече.

149. Сукно треба да буде у ваљаоници, а хришћанин у искушењима; иначе сукно неће бити право, а хришћанин неће бити мудар него неук.

150. Зимска студен корисна је плодној маслини а тешка искушења побожном човјеку. Зато маслина роди уљем, а хришћанин се украси врлинама.

151. У млину треба ујам дати, а у животу искушења подносити.

152. Не продаје се кожа од лисице вазда једнако, нити човјек увијек у истом расположењу. Зато сачекај са продајом, а претрпи искушења, па ћеш једног дана бити богатији и новцем и душом.

153. Преко узбурканог мора бродови плове, а преко човјека разне напасти иду. Као што се брод отима валовима тако и човјек биједама у животу.

154. Не може свако вино издржати дуго година нити свачији карактер претрпјети тешка искушења. Зато се моли Господу да не паднеш у тешка искушења.

155. Може гром ударати и у црквени звоник и праведника напасти снаћи.

156. Пред саму бербу град може убити виноград, а пред смрћу и праведник сагријешити. Зато не хитај никоме с похвалама.

157. Не јаши коња гдје је стрмо и не хвали се у друштву да не паднеш с коња и с језика.

158. У лијевој руци држи узду кад јашеш коња и лијепо збори о човјеку гдје га није да се види да си јахач и честит човјек.

159. Гладан гавран у Августу и смокву поједе, а сиромах човјек у невољи и лаж рече. Гаврану је дато да месо једе, а човјеку да право збори.

160. У љетно доба можеш кресивом цијелу планину запалити, а у животу једном ријечју велико племе завадити.

161. Бољи су ораси са танком кором и мудри људи с мањим говором.

162. Сјеверни вјетар не даје росу на ливади нити празан разговор користи души.

163. Једна фабрика може радити и за више од сто живота, а један говор и триста душа саблазнити. Зато су скупе фабрике, а значајне ријечи.

164. Господско псето радо напада невољника – просјака, а демони гордељивог човјека, који је сиромах разумом као просјак хлебом.

165. Не сипај орахе вилама у врећу нити учи гордог мудрости да ти вријеме не пропадне и да ти се људи не чуде.

166. Обућари шију ципеле на кољенима, а зли дуси варају човјека на богатство.

167. Могу се и мирне пчелице поклати и праведник учинити нешто грешно, стога је опрезност потребна.

168. Усамљени виноград често се хара, а праведник међу грешнима немилостиво страда.

169. Гдје нема учитеља грају дјеца, а гдје нема страха Божјег владају пороци.

170. У млину и вигњу (ковачници) највише новости, стога се не хвали љубопитством.

171. Јако пиво превре низ чашу, а љути човјек претјера границу. Пиву је то знак вриједности, а човјеку доказ слабости.

172. Комарци се купе на свијећу ноћу, а безумни на женску љепоту у свако доба.

173. Нема јајета без жуманца ни човјека без мане, зато је потребно стално кајање.

174. Тијесна ципеле у путу стварају болове, а нечисте мисли човјеку у глави грехове.

175. Лисица бјежи од ловца, а грешна мисао од страха Божјега.

176. Сестре се оцрне за братом а анђели Божји за грешником.

177. И лијепа јабука може бити трула и краснорјечиви човјек варалица. Зато имај нож за јабуку и опрезност за човјека.

178. Бог кара да помилује, а добар човјек да научи.

179. Од пијаног љекара не вриједе рецепти нити наредбе од грјешне савести.

180. Радују се звијери тамној ноћи и нечастиви духови узнемиреној души.

181. Женама је мило радити око злата и свиле, а демонима око праведног и светог.

182. Љуће су змије у гори него оне у води и тежи је злотвор домаћи него извањи.

183. Циганин хвали коња да га прода, а ђаво човјека да га превари.

184. Нико не може потковати коња боље од поткивача нити ико човјека у зло гурнути тако као његова својта.

185. Пузећи црв може истријебити кошнице крилатих пчела, а лакоми стомак изгубити углед и душу.

186. Чим дијете лептира притисне крилом, више није што је био, а земаљска срећа пуна је разочарења.

187. Кад вино одстане, љепше је, а ријеч смишљена кориснија је.

188. Цвјетање воћке знак је прољећа, а умно ћутање знак је мудрости и смирења.

189. снијег се топи од вјетра југа, а срце квари од рђавог разговора.

190. Притегни колан коњу у трку и сујетни језик у љутини, што је мудро и корисно.

191. Рекоше да није добро јести одвише меда ни говорити много, макар биле речи красне као што је мед сладак.

192. Мува у млијеку и лаж у говору гаде се побожном човјеку.

193. Неки од сиромаштине сипају воду у млијеко, а неки од интереса говоре лаж као истину. Сиромахе сажаљевај, а лажљиве не примај.

194. Из дубоког бунара људи ваде воду ужетом, а из поводљивог човјека тајне ласкавим говором.

195. Не ваља брава која је за сваки кључ нити је језик који сваког хвали.

196. Ако ти је кућа висока стави громобран и ако си главар, имај смирење, да ти гром не запали кућу, а тебе гордост да не понизи.

197. Не хватај оба вола у једну руку нити заузимај мјесто које ти није дато, да ти не буду криве бразде у животу.

198. Једне исте наочаре нијесу за свачије очи нити једно признање за сваког.

199. Пчеле у кошници слушају матицу и дају пример послушности.

200. Не бој се грома при громобрану ни судије кад чиниш право.

201. Тешко је наћи дјетелину са четири листа и богаташа сасвим и до краја побожна.

202. Не размећи туђе ђубре и не пази туђе послове да не изгубиш душу и дане.


из књиге   «Преподобни старац Симеон из Дајбаба»


Литургијски спомен преподобног Симеона празнује се 19. марта по старом календару (1. априла по новом календару).


четвртак, 11. децембар 2014.

ПОУКЕ СВЕТИХ



Блажени АВГУСТИН Епископ Ипонски - Нико неће достићи спасење ни вечни живот, осим онога ко за главу има Христа: може за главу имати Христа само онај ко се налази у Његовом Телу, које је Црква... Ко није међу члановима Христовим, не може имати хришћанског спасења. Свако ко се одвојио од заједнице са Црквом, иако би његов живот и био достојан похвале, за то једно безакоње, што се одвојио од јединства са Христом, неће имати живота, већ ће гнев Божији пребивати на њему. 


Св.АНТОНИЈЕ Оптински - Храбро исповедање вере - Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ… и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. 


Ава АНТОНИЈЕ Велики - Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: “Ти си луд, ти ниси као ми“.

Необразовани и глупи мисле да су поуке и савети – смешни, и не желе да им се покоравају, зато што су оне огледало њихове глупости.



Св. ВАСИЛИЈЕ Велики - Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом.
Без божанске љубави ми немамо користи ни од чега, чак и ако поседујемо све остале дарове Духа Светога.

Најгора врста користољубља је не давати онима који живе у беди оно што може да пропадне.


Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би савладао нашу душу. Св. Василије Велики


Св.ВАРСАНУФИЈЕ Оптински - Доживећемо страшна времена, али ће нас покрити благодат Божја... Антихрист очигледно долази у свет, али свет то не препознаје. Читав свет је под утицајем неке силе која опседа ум, вољу и све духовне особине човека. То је страна сила, зла сила.
Његов извор је ђаво, а зли људи су само инструменти кроз које делује. То су претече антихриста.


Ава ДОРОТЕЈ - Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост.

Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. Ава Доротеј



Св. ГРИГОРИЈЕ Богослов - Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско блуднима.

Време и срећа- Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара.

Гордост и самообмана - Најлакше је обмањивати самог себе и гордити се пустом славом, сматрати себе за неког, а притом не бити ништа. Св. Григорије Богослов

ДОБРОТОЉУБЉЕ -Хришћанство није нешто безначајно, већ представља велику тајну. Схвати своје благородство, тј. да си позван у царско достојанство, да си род изабран... народ свети (1. Пт. 2, 9). Тајна Хришћанства је необична за овај свет. Видљива слава и богатство цара су нешто земаљско, трулежно, пролазно, а оно Царство и оно богатство су божанствени, небески, славни, непролазни и непрестани. Јер, у небеској Цркви (Хришћани) сацарују са небеским царем. Као што је Он Прворођени из мртвих, тако су и они који сацарују са Њим – прворођени.



Св.ИСАК Сирин - о многословљу - Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.

Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу. Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3)

Онога ко се добровољно лишава светских добара прати милосрђе Божије. Њега подржава Божије човекољубље сразмерно са његовим одрицањем.
Душе које немају снаге да стекну истински живот добровољним одрицањем од свега, Он невољним скорбима приводи ка врлини, као што видимо код ништег Лазара.

Бог је близак срцу које је у скорби и које му вапије. Премда је понекад и подвргава телесним лишавањима и другим невољама, Господ ка души која је у скорби показује велико човекољубље, сразмерно са жестином њених страдања у невољи.


Старац ИСАИЈА - Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. 



ЈЕРОНИМ Светогорац - Границе између православља и јереси су исписане крвљу.


Св .ЈОВАН Шангајски -Антихрист ће дати живот Цркви, дозволиће њено обожавање и обећаће изградњу прелепих цркава под условом да буде признат као Врховно Биће и да му се поклони.Он ће имати личну мржњу према Христу. Живеће по тој мржњи и радоваће се отпадништву људи од Христа и Цркве.
Доћи ће до масовног отпадништва од вере, и многи епископи ће издати своју веру и, као оправдање, указивати на бриљантан положај Цркве.Тражење компромиса постаће карактеристично расположење народа. Директност исповести ће нестати.Људи ће бити софистицирани у оправдавању свог пада, а благо зло ће подржавати ово опште расположење, и људи ће развити вештину одступања од истине и слаткоћу компромиса и греха.


Св. ЈУСТИН Ћелијски - Христови људи - Свет је нешто што треба савладати. Чиме? – Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? – Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? – Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4).


Преп. ЈОВАН Синаит - Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум.

Преп. ЈОВАН  Карпатски - НЕ ОЧАЈАВАТИ НИКАД ЗБОГ МНОШТВА ГРЕХА – ДУХ СВЕТИ СВЕ ИСЦЕЉУЈЕ - Души која очајава услед обиља искушења и многих сагрешења, и која говори: „Пропала је свака нада. Готов сам“, Бог, Који никада не очајава у погледу нашег спасења Господа, говори: Оживећете и познаћете да Ја јесам Господ.(Језек 37, 6).
Души која је у недоумици у погледу тога како се и којим врлинама може изнова родити у Христу, опет је речено: Дух Свети доћи ће на тебе (Лк. 1, 35). Где је, пак, присутан Дух Свети, немој тражити закон природе и уобичајен след узрока и последица. Јер, свемогућ је Дух Свети, Коме се поклањамо, и оно што је немогуће по (људској) природи у теби ће произвести Својом силом, тако да ћеш се удивити.

Осим тога, Он ће твој ум, који је раније трпео поразе, учинити победником. Јер, Утешитељ, Који нам више долази, више је од свега, и уздићи ће те изнад свих природних покрета (тела и душе) и демонских страсти.


Св. КОЗМА Етолски - Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.

Христ и Душа су ти неопходни; то двоје чувај да их не изгубиш

Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. Св. Козма Етолски



Свети МАКСИМ Исповедник - ПОСЛЕ СТРАДАЊА ЗА ВРЛИНЕ ДОЛАЗЕ БЛАГОДАТНИ ДАРОВИ БОЖИЈИ - Бога у себи прославља не онај ко Га побожно поштује само на речима, већ онај ко ради Њега, творећи заповести (Његове), стрпљиво подноси страдања и напоре. Таквога, заузврат, и Бог прославља славом Својом, као награду за врлину, и он, по учешћу*, носи у себи благодат бестрашћа. Јер ће онога ко прославља Бога страдањима за врлину у свом делатном животу, сâм Бог прославити кроз бестрасно озарење Божанским зрацима у (благодатном) стању сазрцања. Крећући на добровољно страдање, Господ је рекао: Сада се прослави Син Човечији, и Бог се прослави у Њему. Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у Себи, и одмах ће Га прославити (Јн. 13, 31-32). Отуда је јасно да, после страдања ради врлина, долазе Божански дарови благодати.


Демонски напади - Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други – да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи – да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти – да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих – да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао.“
Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави.  Свети МАКСИМ Исповедник 


Св. МАРКО Подвижник - Мала сагрешенија - Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења.

Ти си се обукао у Христа крштењем (Гал.3,27), и имаш силу и оружје да обараш помисли (2.Кор.10,4). Уколико их, имајући сили против њих, не обараш при првом налету, очигледно је да си сластољубив због неверја и да се саглашаваш и удружујеш са њима. Због таквог дејства си сам крив.
Св. МАРКО Подвижник 


Ава МОЈСЕЈ - Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега.

Преп. НИЛ Синајски - Матером порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш.


Св. ПЕТАР Дамаскин - Ми сви једнако примамо благослов од Бога. Међутим, неки од нас примивши од Бога Огањ (то јест Његову реч) постају меки као пчелињи восак, док неки попут глине постају тврди као камен.


Ава ПИМЕН - Вода је по природи својој мека, а камен тврд. Но ако је над каменом стављен бић, то вода капајући и падајући постепено на камен, најзад га пробије. Тако и Ријеч Божја (Св. Писмо) меко је, а наше срце грубо; но ако човек често слуша или чита Ријечи Божје, то страх Божји силази у срце његово.


Cв СИМЕОН Нови Богослов - СВЕТЛОСТ ДУХА СВЕТОГА

“Дакле, као што онај ко хода по тами нема никакве користи ако носи макар и украшене, али угашене светиљке (јер од њих он не види ни себе, нити кога другог), тако ни онај ко мисли да у себи, колико је то могуће, има све врлине, а да у себи нема светлост Светога Духа, нити може добро видети своја дела, нити уопште може бити уверен у то да су она угодна Богу. Уз то, он ни друге не може да поведе или да их поучи вољи Божијој, нити је достојан да прими туђе помисли, макар га људи поставили и за патријарха, све док не стекне светлост која светли у њему. Јер Христос каже: Идите док светлост имате, да вас тама не обузме, а ко иде по тами не зна куда иде.Ако, дакле, он не зна куда иде, како ће другима указати пут? И каква ће бити корист, ако неко постави угашену светиљку на други свећњак, када она сама не гори и не светли? Не треба тако чинити!“

Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога



Св.СЕРАФИМ Саровски - Духовни разговори - Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих.


Св.СИЛУАН Атонски
- Господ Христос се молио чак и за оне који су Га распели и говорио: '' Оче, опрости им јер не знају шта раде ''. Архиђакон Стефан се исто тако молио за оне који су га каменовали и тражио од Господа да им се то не прими за грех. И ми, ако желимо да сачувамо благодат, дужни смо да се молимо за своје непријатеље. Ако не жалиш грешника који ће се мучити у огњу пакленом, у теби нема благодати Духа Светога, већ у теби живи зао дух. Зато се старај да га се пре смрти, кроз покајање, ослободиш.


Свети ТЕОФАН Полтавски - Хришћанине! Не бој се мржње света према теби, кроз шта се год она пројављивала. Стреле света, усмерене против тебе, заиста су, по речима Псалмопојца, 'стреле дечије'. Ове стреле могу да ране само оног ко је слаб у вери – оне никада неће моћи да повреде непоколебљивог хришћанина, који има ум Христов.
Другог се бој! Бој се да не постанеш роб света! Као што се плашиш да не будеш одбачен од света, тако треба да се плашиш да не дође до тога да те Бог одбаци. Јер, по речи Спаситељевој, 'нико не може два господара служити, и који хоће пријатељ свету да буде, непријатељ Божији постаје'.

Истинске сузе долазе онда када човек тугује због својих грехова или из захвалности нашем Господу за доброту Његову према нама и за милости Његове. 
Да би човек живео живот пун благодати, мора избегавати разоноде и чувати мир срца.


Свети ТЕОФИЛАКТ -
 Постоје две ствари које човека одводе у пропаст. То су нечастива учења и порочан живот. Да не бисмо, дакле, пали у безбожна учења (то јест у јереси), треба да љубимо Бога, а да не бисмо живели порочним животом, треба да љубимо ближњега свога, јер онај који љуби свога ближњега испуњава и све друге заповести, а онај који испуњава све заповести, истински љуби Бога.



Св. ТЕОДОСИЈЕ Кијевопечерски - Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим.






Св.ТЕОДОР Студит - ВРЛИНЕ СУ ОД БОГА, ГРЕСИ И СТРАСТИ СУ ОД САТАНЕ

Врлине се рађају од Бога, а страсти и греси – од сатане; и нема никаквог општења између светлости и таме, и никакве сагласности Христа са Велијаром (сатаном).
Будите синови Божији, синови добропокорности и послушности, а не синови гнева, противљења и погибли!
Hека нико не воли нерад, нека нико не ропће, нека нико не буде двоједушан (лицемеран), већ сви будите брзи на добро, сви благодарни, добропокретни, доброскрушени, добродоступни, сарадосни, дружељубиви, незавидни и нератоборни, да би Господ могао да буде присутан међу вама, јер Он је тамо где су двоје или троје сабрани у Његово име (Mt.18,23).
Како да не буде међу вама, којих је много, ако неодступно ревнујете да свагда испуњавате заповести Његове? Ако је Бог са вама, шта ће вас онда ожалостити, или намучити, или обесхрабрити? Ништа! Све ће вам бити подносиво, макар и било тешко, било то душевно или телесно, јер ако је Бог с нама, ко ће против нас? (Римљ.8,31). Стога, стојте непоколебиво у уверености да ћете, уколико сачувате постојаним ваш добри живот, бити наследници Царства Небеског.
Да, чеда, усрдно вас молим и преклињем да у себи ужежете огањ Божанске љубави, да се надахнете ревношћу, да се укрепите храброшћу, да се учврстите у чистоти и непорочности, да се осветите молитвама, мољењима, псалмопојањима, бдењима, скрушеношћу, исповешћу, сузама и (покајничким) уздасима.