БЕСЕДА ПРОТИВ ОПИЈАЊА

1. Вечерњи призори подстичу ме на беседу. Међутим, неплодност претходног труда задржава моје стремљење и отупљује моју усрдност. Земљоделац коме није никло прво семе већ са мањом марљивошћу по други пут сеје на истој њиви. Када није било користи ни после многих наговора које сам непрестано чинио саветујући вас у време које је претходило и након седам недеља поста у којима сам вам дању и ноћу непрекидно проповедао Јеванђеље благодати Божије, с каквим ћу надама беседити данас? О, колико сте ноћи узалудно провели у бдењу. Колико сте се дана узалудно окупљали. О, кад би било само узалудно. Онај ко је најпре напредовао у добрим делима, да би се потом вратио ранијим навикама, не само да ће изгубити награду за свој труд, него ће бити достојан и најтеже осуде с обзиром да је, окусивши добру Реч Божију и удостојивши се познања тајинстава, све изневерио, будући привучен тренутним уживањем. Речено је: Немоћан је достојан опроштаја, а силни ће бити силније мучени (Муд.6,6). За само једно вече, један ударац непријатеља срушио је и поништио сав труд. Где ћемо, дакле, наћи усрдност за садашњу беседу? Добро знајте да бих и заћутао када ме не би плашио пример пророка Јеремије. Не хотећи, наиме, да проповеда непокорном народу он је на себи искусио оно о чему нам говори, тј. распламсавање „огња у недрима“, који га је одасвуд раслабио и који више није могао да задржава (уп. Јер.20,9). Развратне жене су заборавиле на страх Божији и презреле вечни огањ на дан кад је требало да, сећајући се Васкрсења, седе код куће и размишљају о смислу дана у који ће се отворити небеса, кад ће нам се са небеса јавити Судија, и трубе Божије, и васкрсење мртвих, и Праведни суд и свачија награда по делима његовим. Када је, дакле, требало да размишљају о наведеном и да чисте срца своја од лукавих сећања, да сузама оперу прошле грехе и да се припреме за сусрет са Христом у Велики дан Његовог јављања, оне су са себе збациле јарам служења Христу, скинуле са главе доличне покрове, презреле Бога и анђеле Његове и бестидно се изложиле сваком мушком погледу. Оне су распустиле косу и за собом вукле одећу, док су истовремено похотљивог погледа и уз смех који се разливао играле ногама (уп. Ис.3,16) и махнито се предавале плесу, привлачећи к себи сву похотљивост младих људи с којима су се окупиле изван града, уз гробове мученика, те су освећена места учиниле местом своје сопствене срамоте. Оне су оскрнавиле ваздух раскалашним песмама и оскрнавиле земљу газећи је током плеса нечистим ногама. Оне су постале призор за гомилу младића који су их окружили. Поставши уистину бестидне и избезумљене, оне нису изоставиле ни једну претерану лудост. Како да ћутим о реченоме? Како да га достојно оплачем? Узрок душевне штете било је вино, иначе које представља дар Божији за целомудрене у олакшавању болести. Међутим, сада је за похотљиве оно постало оружје разврата.

2. Пијанство је самопроизвољно [призвани] демон који кроз уживање проваљује у душу. Пијанство је мајка порока и противљење врлини. Оно одважнога чини плашљивим, целомудреног развратним. Оно не зна за правду и одузима разборитост. Вода се противи ватри, а неумереност у вину потире помисли. Стога сам и оклевао да говорим против пијанства. Не, дакле, што је мало зло и што се може занемарити, него што од беседе нема никакве користи. Пијанац је неразборит и помрачен. Према томе, узалудно је изговарати придике ономе ко их не чује. Коме, дакле, да говорим? Онај коме је неопходан савет не слуша шта говорим, а здравомислећи и трезан је чист од страсти и није му неопходна помоћ беседе. Како да се односим према присутнима, с обзиром да је реч бескорисна, а ћутање неприлично? Да занемарим [случај]? Међутим, немар је опасан. Да ли да кажем нешто против пијанаца? Међутим, говорићу мртвим ушима. Код заразних болести телесни лекари предохраном штите здраве, док на оболеле уопште не полажу руке. И код нас ће беседа бити само упола корисна, послуживши као заштита за незаражене, али не и као избављење и исцелење од страсти за оне који су већ обузети њоме.

3. Чиме се, човече, разликујеш од бесловесних [животиња]? Зар не даром словесности. Добивши га од свог Творца, ти си постао начелник и господар васцеле творевине. Онај, пак, кога је опијање лишило разборитости изједначује се са стоком неразумном и постаје јој сличан (уп. Пс.48,13). У ствари, боље би било да кажем да је онај ко се опија бесловеснији од стоке. Јер, сви четвороношци и звери имају тежњу за спаривањем само у одређеном периоду. Они, међутим, којима је душа везана опијањем, а тело испуњено неприродним жаром, у свако време и у сваком часу теже нечистом и срамном општењу и уживању. И наведено није једина бесловесност која постоји у њима. Наиме, и изопаченост чула показује да су пијанци гори од стоке. Јер, која мавра има слаб вид и нетачан слух као пијаница? Опијени не препознају ни своје најближе и често притичу туђинима као познаницима. Они често прескачу сенку као да је поток или ров. Њихове уши су испуњене звуком и шумом који подсећа на усталасано море. Њима се чини да се земља подиже увис и да се планине окрећу. Они се понекад непрекидно смеју, а понекад су узнемирени и неутешно плачу. Час су дрски и неустрашиви, час бојажљиви и плашљиви. Сан им је тежак, бунован,’ пун гушења и сличан стварној смрти. У будном стању њима је горе неголи у сну, будући да им је живот сновиђење. Они који немају одећу и који сутра неће имати шта да једу, под дејством опијености царују, предводе војску, подижу градове и деле новац. Вино које кључа у њима испуњава њихова срца маштањима и обманама. Други бивају заведени у супротне страсти, тј. падају у очајање, постају потиштени, немирни, плачљиви, уплашени и престрашени. Исто вино услед различите телесне грађе у душама изазива различите страсти. Оне код којих изазива узбурканост крви, која се појављује на површини тела, оно чини светлима, пријатнима и радоснима. Код оних, међутим, код којих својом тежином гуши [телесну] грађу, скупљајући и згрушавајући њихову крв, оно изазива супротно расположење. Да ли, уосталом, треба да говоримо о тегобама многих других страсти, тј. о тешкој нарави, о брзој раздражљивости, о гунђању, о промењивости душе, о вици, о смућењу, о пријемчивости за сваку заблуду, о неуздржљивом гневу?

4. Неуздржаност у уживањима излива се из вина као са извора. У неуздржљивог улази и болест пожуде. Она се пројављује кроз махниту скотску тежњу за женским као другом срамотом пијанца. Бесловесне [животиње] познају природне законе и понашају се у складу са њима, док пијанци у мушком полу траже женски, а у женском мушки. Није лако речима исказати колико невоље происходи из пијанства. Заразна [болест] не делује на људе у једном тренутку, већ се постепено ваздухом у тела уноси њена шкодљивост. Вино, међутим, штету наноси одмах. Погубивши своју душу и прекривши се сваком нечистотом, пијанци нарушавају и саму телесну грађу. Они слабе и копне од претераног уживања које их распаљује на пожуду. Њихово тешко тело постаје подбуло и усахло, с обзиром да је лишено животног напона. Њима су очи модре, лице бледо, дисање тешко, језик мекан и узвик без значења. Ноге су им слабе као код деце, а пражњење сувишног се одиграва само од себе и истиче као из бездушних. Они су у својим насладама достојнији сажаљења неголи они које је бура захватила насред пучине и којима таласи, сустижући један други, не допуштају да се опораве. Њихове душе се, наиме, потапају, будући преплављене вином. Лађе захваћене буром се олакшавају збацивањем терета када вода почне да их залива. И пијанцима је неопходно да одбаце оно што их оптерећује. Тешко и са напором, они се свог терета ослобађају повраћањем и бљувањем. Они су достојнији сажаљења неголи несретни морепловци. Јер, они пребацују кривицу на ветар и море, тј. на спољашње невоље, док пијанци самопроизвољно у себи изазивају буру опијања. Ђавоимани је достојан сажаљења. Међутим, иако подједнако трпи, пијани не заслужује сажаљење с обзиром да се бори са демоном кога је самопроизвољно призвао. Пијанци припремају и опојне лекове, премда не стога да не би претрпели никакво зло од вина, него да би пронашли начин да непрестано буду пијани. Њима је дан кратак, док им ноћи, чак ни зимске, нису довољно дуге за пиће. И нема краја злу. Вино само побуђује жељу да се још више пије. Оно не задовољава потребу него, напротив, изазива потребу за другим пићем, распаљујући опијене и непрестано рађајући још већу жеђ. Када схвате да је њихова жеља за пићем неутољива, они трпе супротно од онога што желе. Јер, њима су услед дуготрајног наслађивања отупела чула. Прекомерни сјај помрачује вид и они који бивају заглушени високим тоновима у потпуности губе слух због прејаког удара. И пијанци услед прекомерног сластољубља неприметно губе осећање уживања. Вино за њих постаје безукусно и водено, иако ничим није разблажено. Младо [вино] им се чини топлим, иако је сасвим прохладно, с обзиром да ни сам снег не може да угаси пламен који је у њима распламсало преобиље вина. Коме је авај? Коме је бучно? Коме се суди? Коме су одвратности и свађе? Ко има узалудне ране? Коме су модре очи? Онима који дуго седе поред вина и који разматрају где бивају пијанке (Прич.23,29-30). „Авај“ оглашавају они који плачу. Пијанци су достојни оплакивања с обзиром да неће наследити Царство Божије (1.Кор.6,10). „Бука“ је смућеност коју вино изазива у помислима. „Одвратност“ бива услед горчине која проистиче од уживања пића. Њима се везују ноге. Њима су везане и руке услед испарења која испушта пиће. Уосталом, и пре наведеног страдања, за време самог пијења њима се догађају напади који су својствени онима који имају поремећен разбор. Када се мождани [омотачи] испуне маглом од испаравања вина, главу погађају неподношљиви болови. Немајући снаге да се усправно држи на леђима, она се нагиње лево и десно, љуљајући се на кичменим пршљеновима. „Свађом“ се, пак, назива разговор који у време пировања воде неумерени и завађени. „Узалудне ране“ се дешавају пијаницама који од опијености не могу да стоје усправно. Они се клате и падају на све могуће начине, услед чега на телу морају имати узалудне ране.

5. Међутим, ко ће наведено рећи винопијама? Њихова глава је тешка од опијености, те дремају, зевају, виде као кроз маглу и осећају мучнину. Због тога не слушају учитеље који им се на многим местима обраћају: Не опијајте се вином, у чему је разврат (Еф.5,18) и: Вино је варљиво, а опијање погрдно (Прич. 20,1). Но, будући да их не слушају, они сакупљају плодове пијанства. Тело им, наиме, отиче, очи су им влажне, а уста сува и горе. Јаруге у које утичу пролећне бујице изгледају пуне. Међутим, када прође поплава, оне остају суве. И уста пијанца су пуна и влажна док се наливају вином. Међутим, тек што оно протекне низ њих, показује се да су сува и лишена влажности. Јер, непрестано употребљавана и неумерено наливана вином она губе своју животну влажност. Која ће људска грађа бити довољно снажна да се супротстави свим лошим последицама пијанства? Постоји ли начин да тело које се непрестано распаљује и увек бива преплављено вином не постане слабо, болешљиво и исцрпљено? Од њега долази дрхтање и раслабљеност. Будући да се од претеране употребе вина прекида дисање, живци губе свој напон и долази до дрхтања у свим деловима тела. Због чега на себе навлачиш Каиново проклетство да се тресеш и осећаш вртоглавицу читавог живота. Јер, тело које нема природну потпору нужно се колеба и спотиче.

6. Докле са вином? Докле са пијанством? Најзад, постоји опасност да од човека постанеш блато. Од свакодневног опијања сав си растворен у вину и трулиш заједно са њим. Од тебе се шири задах укислог вина, као из ислуженог сасуда. Исаија такве оплакује: Тешко онима који ране, те ишту сикер [тј. силовито пиће] и остају до мрака док их вино не распали. Уз гусле и свирале они пију вино и не гледају на дела Господња и не схватају дела руку Његових (Ис.5,1112). Код Јевреја је обичај да сикером називају сваки напитак који може изазвати пијанство. Према томе, људе који са настанком дана гледају где се одржавају пијанке, траже крчме и места где се продаје вино, те примају једни друге да би заједно пили и на бригу о сличним стварима исцрпљују све душевне силе, пророк оплакује стога што себи не остављају нимало времена за схватање чудеса Божијих. Они својим очима не дају предах да погледају на небо, да се науче његовој лепоти, да размотре васцело устројство бића и да на основу њиховог поретка схвате Створитеља. Чим сване дан, они украшавају места својих гозби саговима и цветним засторима, показујући марљивост и старање у припреми пехара. Они размештају расхлађене посуде, чаше и боце као за неку представу или празник, као да мноштво посуда може да сакрије презасићење и као да ће замена и премештање чаша продужити време пијанчења. Наћи ће се и старешина гозбе, предводник винолија и начелник трпезе: они у нереду измишљају ред, у недоличном делу – устројство. Копљоноше спољашњим властима придају известан значај. И пијанство се, слично царици, окружује слугама како би се преобиљем усрдности покрила његова срамота. Додају се и венци, цвеће, мирисна уља, кађење и хиљаде измишљених увесељавања како би се забавили они који пропадају. Пошто гозба одмакне, почиње изазивање у количини пића, тј. надметање и такмичење међу онима који сматрају да је част превазићи друге у пијанству. Њихов законодавац је ђаво, а награда за победу – грех. Онај ко у себе улије највише чистог [вина] од других добија победнички [венац]. Уистину, слава [њихова] је у срамоти њиховој (Фил.3,19). Они се надмећу један са другим, премда у ствари кажњавају сами себе. Која реч би могла да опише срамоту онога што се догађа? Сви су испуњени бесловесношћу, све је испуњено пометњом. Побеђени се напијају, напијају се и победници, а служинчад се смеје. Руке отказују у служењу, уста не прихватају више, утроба се кида, али се зло не зауставља. Лишивши се природне силе, јадно тело је потпуно ослабило с обзиром да није у стању да поднесе насиље неумерености.

7. Тужног ли призора за хришћанске очи. Мужа који се налази у цвету узраста, пуног телесне снаге, изузетног међу војницима преносе кући у лежећем положају. Он није у стању да стоји усправно и да корача на својим ногама. Онај ко треба да је страшан за непријатеље постаје повод за поругу деци на трговима. Он је оборен без оружја и убијен без непријатеља. Наоружан човек, у самом цвету младости, постао је плен вина и спреман је да од непријатеља претрпи шта им се прохте. Пијанство је губитак [владања] помислима, пропадање снаге, превремено старење и брза смрт. Пијани су заправо незнабожачки идоли. Очи имају и не виде, уши имају и не чују (Пс. 113,1213). Њима су се руке укочиле, а ноге обамрле. Ко је злоумислио [описано]? Ко нас је послужио отровом махнитости? О, човече, од гозбе си начинио битку. Младиће изводиш држећи их под руку као да су рањени на бојном пољу и вином умртвљујеш цвет младости. Ти [човека] зовеш код себе на вечеру као пријатеља, а удаљујеш га од себе обамрлог, вином угасивши у њему живот. Пошто се презасите вином, они тек почињу да пију. И пију слично стоци као из самообликоване чесме на којој су се појавиле славине које одговарају броју гостију. Током гозбе њима долази младић снажних плећа и још увек трезан, носећи огроман пехар расхлађеног вина. Одгурнувши њихове пехарнике, он стаје на средину и кроз савијене цевчице свима који су на гозби подједнако дели опијање. Ето нове мере неумерености, како нико никога не би превазишао у неуздржању, с обзиром да се равномерно препуштају опијању. Пошто су међусобно разделили славине, тј. пошто је сваки узео ону која је окренута према њему, они не престају да пију, слично биковима који пију из водопоја, хитајући да у грло убаце колико уопште кроз сребрне славине може да истекне из расхлађеног сасуда. Обори, међутим, поглед према јадној утроби и одмери величину сасуда чију садржину прима: његова запремина је равна котлу. И немој гледати хоћеш ли ускоро испразнити посуду са вином, него погледај на сопствену утробу, која је одавно пуна. Према томе, тешко онима који ране, те ишту сикер и остају до мрака проводећи дан у опијању. Уз гусле и свирале они пију вино и не гледају на дела Господња и не схватају дела руку Његових. Вино их распаљује (уп. Ис.5,11). Врелина коју изазива вино преноси се на тело и чини га лако запаљивим за ужарене стреле непријатеља. Вино потапа помисли и ум и, слично пчелињем роју, побуђује страст и уживање. [Пијани] личи на кочију коју вуку коњи који су збацили кочијаша? Шта више, и лађа без кормилара, коју таласи бацају на све стране, изгледа сигурнија од пијаног.

8. После сличних несрећа, мушкарци и жене који су образовали заједнички скуп и предали душе винољубивом демону, једни друге позлеђују жаокама страсти. И с једне и с друге стране [видимо] смех, развратне песме и блудне покрете руку који подстичу похотљивост. Кажи ми да ли се смејеш и да ли се наслађујеш срамним наслађивањима иако би требало да плачеш и уздишеш због онога што је претходило? Ти певаш развратне песме, одбацивши Псалме и појање [свештених] песама, које си научио. Ти покрећеш ноге, скачеш као сулуд и плешеш непристојно иако би требало да савијаш колена ради поклоњења. Кога ћу оплакивати? Неудате девојке или жене које већ носе јарам супружништва? Једне су се кући вратиле без девствености, а друге су се мужевима вратиле без целомудрености. Уколико су неке и избегле телесни грех, ипак су примиле трулежност у душу. Исто морам рећи и о мушкарцима. [Мушкарац] је рђаво погледао и на њега су рђаво погледали. Сваки који погледа на жену са жељом за њом, већ је учинио прељубу са њом у срцу своме (Мт.5,28). И случајни сусрети су опасни за оне који знатижељно гледају. Шта тек да се каже за намеран избор састајалишта у којима се могу видети жене ружне због опијености, са развратним изгледом и раскалашним песмама у устима, које кроз слух побуђују махнитост уживања у неуздржанима? Шта ће рећи и чиме ће се оправдати они који кроз сличне призоре сакупљају мноштво зала? Хоће ли рећи да нису гледали да би подстакли похоту? Међутим, према неумољивој пресуди Господњој, они подлежу осуди за прељубу (уп. Мт.5,28). Како ће вас прихватити Педесетница, кад сте се наругали Пасхи? На Педесетницу се догодио откривени и свима видљиви силазак Духа Светога. Међутим, ти си себе унапред учинио обиталиштем противнога духа. Ти си постао идолски храм уместо да усељавањем Духа Светога постанеш храм Божији (уп. Рим.8,11). На себе си навукао клетву пророка, који говори испред лица Божијег: Претворићу празнике ваше у жалост (Ам.8,10). Како ћете управљати слугама када и сами као робови служите лудим и погубним жељама (1.Тим.б,9)? Како ћете саветовати децу када и сами водите безуман и неуредан живот? Шта, дакле? Да вас оставим у [наведеном] стању? Плашим се, међутим, да распуштени не постане још бестиднији и да ожалошћени не буде савладан од превелике жалости (2.Кор.2,7). Јер, речено је: Исцелење ће да обустави велике грехе (Проп.10,4). Пост ће исцелити пијанство, а Псалам срамне песме. Сузе пека буду лек за смех. Уместо тапшања, приклањај колена. Уместо да пљескаш рукама, ударај се у груди. Нека се украшавање одећом замени смирењем. Изнад свега, нека те милостиња искупи од греха. Јер, откуп за човека јесте његово богатство (Прич. 13.8). Прими многе несретнике у молитвену заједницу како би ти била опроштена зла која си смислио и починио. [Речено је]: Поседа народ, те једоше и пише, а потом усташе да играју (Изл.32,6), при чему њихова игра беше идолослужење. Стога се Левити наоружаше против своје браће и освешташе руке за свештенство. И вама, који се бојите Господа и жалите због срамоте неприличних дела, заповедам да састрадавате са њима као са сопственим болесним удовима уколико видите да се кају због неприличности онога што је учињено. Уколико, пак, видите да су надмени и да презиру вашу жалост због њих, изиђите из њихове средине и одвојте се… и не дохватајте се нечистог (2.Кор.6,17), како би се постидели и дошли до познања сопственог зла, а ви добили награду за Финесову ревност (уп. Бр.25), према праведном суду Бога и Спаса нашега Исуса Христа, коме нека је слава и сила у векове векова. Амин.