УВОД
Добро је уздати се у Господа, него ли надати се на човјека (Пс. 117,8). Свакако, да треба да се уздамо у Господа Исуса Христа. Свети Јован Златоусти каже: „Када видиш да наступа несрећа, не падај духом; нада се састоји у непоколебљивом истрајавању у опасностима. Бог може и у безизлазним ситуацијама пружити излаз. Ако се неко надао на бога и ипак се посрамио то значи да се није надао како треба, раслабио се, није имао стрпљења да дочека крај, био је малодушан.
( Из Тумачења 117. псалма, Псалми Давидови – по тумачењу светих отаца, Светигора/Октоих 2005. Стр 440.)
Што ако се уздамо у човјека? Отпадници, сатанисти, тајна друштва – вијећа безбожника или сабрања лукавих издижу човјека изнад Бога кличући : Не Бог већ човјек! А цар Давид каже : Дани су човјечији као трава и као цвијет пољски тако цвијета ( Пс. 102, 15.) и не уздајте се у кнезове и синове човјечије, у њима нема спасења. Изиђе из њега дух, и врати се у земљу своју: тај дан пропадну све помисли његове (Пс. 145, 3-4.) и ето бесмисла погибије и пропасти. Такве су и зле помисли у нама. Зашто је то тако? Камен који одбацише зидари, тај постаде глава од угла“ (Мт. 21, 42). Знамо да је камен Христос а „зидари“ су јеврејски учитељи који су га одбацили као непотребног, говорећи: Ти си Самарјанин и демон је у теби (Јн. 8,44) како тумачи свети Теофилакт Охридски. Исто то су сви безумници који хуле и руже на Христа и његову Цркву. Што се десило са тим синедрионима нечастивих? Јеванђелиста каже: „А ујутро враћајући се у град огладње; и угледавши смокву једну крај пута дође њој и не нађе ништа осим лишћа, и рече јој ; Да никада не буде од тебе рода до вијека и одмах усахну смоква (Мт. 21, 18-20.)“.
Свети Теофилакт Охридски каже: „ Господ је често чинио чуда и она су била на добро и корист људи јер ниједно чудо није учинио да би некога казнио. Ипак, како не би помислили да Он није у стању да казни, овде показује и ту способност, али не примењујући је, будући човекољубив, на људима већ на дрвету, као што је раније учинио са крдом свиња. Учинио је да дрво усахне како би уразумио људе. Ученици су с правом били зачуђени, пошто смоква у себи има доста течности. „Смоква“ означава и јеврејску синагогу која има само „лишће“, дакле видљиво слово Закона али не и плод Светога Духа. Међутим и сваки човек који се преда сластима земаљскога живота сличан је овој смокви, јер такав нема духовног плода да би дао Христу када огладни, већ само лишће које вене и опада као пролазна маштања овога света. На таквог се односи проклетство, јер Христос каже: „Идите од мене проклети у огањ“(Мт. 25,41).Такав ће усахнути као смоква, пржен у пакленом огњу, и његов језик ће се осушити као језик онога богаташа. ( У причи о убогом Лазару).
Ако хоћемо да видимо лаж europejskih Srba: левичара, космополита, екумениста, лажних националиста, чак „светосаваца“ и „грађана света“… ,погледајмо духовност те групације. Укратко, лажно православље саставни је део свејереси екуменизма. Europejski Srbi (Servus Novus Ordo Saeclorum) веле да су: „небески народ“, “Божији народ“,па чак и „свети народ“. Слично се називају као и Јевреји. Лажно названа Српска Православна Црква има своје храмове. Какву духовност имају Servus Novus Ordo Saeclorum?
ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА-ОСАМ БЕСЕДА, ИХТУС ,стр.19-20).
Свети Јован Златоусти указује на јудејску пошаст која је идентична са овим европејцима који су рак рана на србском духовном и националном ткиву. Свети Јован Златоусти каже: „…У нашим храмовима слушамо многобројне проповеди о вечним казнама,о огњеним рекама ада о неподношљивој врућини,о ланцима који се не могу раскинути,или пак о спољној тами али Јевреји (читај:europejski Srbi-п.н.) нити знају нити сањају о тим стварима. Они живе за своје стомаке, они силно желе ствари овога света, њихово стање није ништа боље од стања свиња или коза због њихове раскалашности и неумерене похлепе. Они не знају ништа друго већ да напуне своје стомаке и да буду пијани, да се туку до модрица, да се повреде или буду рањени док се боре за свог омиљеног кочијаша. Кажите ми сада јесу ли њихови олтари одвратни и ужасни? Ко би то рекао? Из којих разлога би ми требали да мислимо да су они страшни осим ако би нам неко рекао да треба да се плашимо тих бешчасних робова, који немају право да говоре и који су истерани из Божијег дома, ко би себи дао част да нам каже тако нешто? То се свакако не догађа. Крчме нису боље од царских палата. Заиста синагога ( читај: храмови СПЦ и њене Митрополије Црногорско-Приморске-п.н.) заслужује мање поштовања од било које крчме. Она није само станиште пљачкаша и варалица,већ и обитавалиште демона. Ово важи не само за синагоге већ и за душе Јевреја ( europejskih Srba-п.н.)…“
Какав је пост код екумениста ? Свети Јован Златоусти каже:
“ Чујте како их Пророк назива да посте: “огласите пост“(1.Цар.21:9). Он није рекао: “Направите свечаност од поста“, него „Саберите народ, освештајте сабор, скупите старце,саберите децу“ (Јоил 2:16.). Али Јевреји се скупљају у нежне хорове (хомосексуалци-п.н.) и у велике одвратне групе проститутки. Они довлаче у синагоге ( храмове СПЦ ) цело позориште, глумце и све. Јер нема разлике између позоришта и синагоге…Рекао сам да синагога није ништа боља од позоришта и позивам се на Пророка као сведока. Сигурно је да Јевреји не заслужују да им се више верује него њиховим Пророцима „у тебе бјеше чело жене курве, и не хтје се стидјети“Јер.3:3). Тамо где су проститутке, тамо је и јавна кућа. Али синагога није само јавна кућа и позориште, она је такође и пећина хајдучка и станиште дивљих звери. Јеремија је рекао: “Је ли овај дом који се зове мојим именом у вашим очима пећина хајдучка?“(Јер.7.11) и „обратићу Јерусалим, у гомилу, у стан змајевски, и на другом месту:“ Оставих дом свој,напустих нашљедство своје“ (Јер. 12:7). Али ако Бог остави народ, каква онда нада за спасење остаје? Када Бог напусти неко место,то место постане станиште демона…
Јасно је из овога да је СПЦ отпала од Бога. Неко ће рећи: доказ? Безброј је доказа. У јеврејску синагогу иде патријарх СПЦ Иринеј. 64.правило Светих Апостола каже: “Ако који клирик или световњак пође у синагогу Јудејску или јеретичку да се моли нека буде свргнут и одлучен“.
Информативна служба СПЦ (интернет) 13.децембра 2004. доноси саопштење: “На љубазни позив Јеврејске општине у Новом Саду,на челу са госпођом др. Аном Френкел, председницом општине Његово Преосвештенство Епископ Бачки г.Иринеј, са пратњом присуствовао је у новосадској синагоги свечаности поводом прославе јеврејског празника светлости-Ханука, у недељу 12.децембра 2004.године. Том приликом Епископ Бачки Г.др.Иринеј честитао је свим припадницима Јеврејске заједнице њихов велики празник Ханука, што је у ствари спомен на обновљење јерусалимскога храма у време браће Макавеја (напомињемо да наша Црква свете Макавеје слави 1/14.августа). После програма у синагоги свечаност је настављена у просторијама Јеврејске општине где су домаћини и њихови гости присуствовали свечаном коктелу“.
70.правило Светих апостола : “Ако који епископ или презвитер или ђакон или други из именика клирика буде постио заједно са јудејима, или светковао са њима њихове празнике, или примао од њих њихове празничне дарове као пресне хлебове или шта слично нека буде свргнут, а ако то учини световњак нека се одлучи“.
Значи ова правила су установили Свети Апостоли. Којим духом? Наравно, Светим Духом. Да ли је међу њима био Господ Исус Христос? Свакако да је био. Оба Иринеја „патријарх српски“ и „епископ бачки“, дакле, устају против Христа, Светих Апостола и Свете Цркве Христове. Пошто су они припадници „светог“ и „небеског“ народа и еуропејци што су они заиста? Јевреји су говорили: „…Тада му рекоше: Ми нисмо рођени од блуда; једнога оца имамо – Бога. А Исус им рече: кад би Бог био отац ваш љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер нисам дошао сам од себе, него ме он посла. Зашто не разумијете говор мој? Јер не можете да слушате ријеч моју. Вама је отац ђаво, и жеље свога оца хоћете да чините; он бјеше човјекоубица од почетка, и не стоји у истини, јер нема истине у њему; кад говори лаж своје говори, јер је он лажа и отац лажи. А мени не вјерујете, јер ја истину говорим ( Јн. 8, 41- 45).
На римокатоличкој миси, маја 2003.год. у Београду учествовали су епископи СПЦ, предвођени тадашњим патријархом г. Павлом. Како ће погледати у очи светом Сави? Свети Сава каза: „Срби мој народ Христови су, а не папини“ (Бесједа на Жичком сабору 1221.).
45.правило Светих Апостола: „Епископ,или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио,нека се и одлучи; ако им пак допусти као клирицима,да што раде, нека се свргне“.
2007.год.у Равени , на Свете Враче, СПЦ је у лицу Иринеја Буловића и Игњатија Мидића потписала документ о јединству са Римокатоличком црквом.
Amfilohije Radović је ђак римокатолика. Значи, да је са свим унијама „world orthodoxy“ са папистима попримио тај дух. Почетком 2011. За његово здање на Румији изнад Бара изриче проклетство: “Ко храм рушио, Бог га срушио!“. Значи, он зна шта ће Бог да ради?! Задржимо се на исказу г. Радовића : „Ко храм рушио, Бог га срушио“. Видимо овдје да је узео ову реченицу из Светог Писма. Тачније из посланице Св.Апостола Павла: „Ако неко разара храм Божији, разориће њега Бог (1. Кор. 3,16). Почујмо глас Св. Игњатија Брјанчанинова: „Фарисеј – увек пун бриге о томе да изгледа изгледа праведан пред људима, а у души чедо сатане – хвата из божијег закона неке црте, украшава се њима, али све зато да неискусно око не би у њима препознало Божијег непријатеља, да би му, као пријатељу Божијем поверовало и тако постало његова жртва.“( Аскетски огледи Том 2. – стр. 123.). А такво проклињање је темељ сваког сатанизма прије свега дим адског Ватикана. Види се да је усвојио дух I Vatikanskog koncila. То је права слика култа личности и владавине антихриста. Ево неких одлука и како се понаша g.Radović.
„(Римски) папа (читај Амфилохије) је божанствени човјек и људски Бог“. То казује изјава europejskih Srba – фарисеја и у којима станује лаж: “Гонећи њега, гоне Господа“. Свети Игњатије Брјанчанинов каже: када се фарисејство повећа, када сазри и овлада душом, тада су његови плодови ужасни. Нема безакоња пред којим би оно задрхтало, на које се не би одлучило. Фарисеји су се усудили да хуле на Светог Духа“. (исто, стр 120.) Чим признаје и уважава демонизоване папе на дукљанској TV VIJESTI и демонску латинску синагогу говорећи „сестринска римокатоличка црква“ јасно је да хули на Духа Светог. По А. Радовићу испада да су у праву латини, њихове инквизиције и лажни свеци. По латиномислећем господину излази да православни нису имали довољно љубави за јединством са римокатолицима и да нам је то опомена и казна. Амфилохије Радовић у име свога бога виче: „Ко храм рушио,Бог га срушио“ или на Божић 1992/93. : „Проклет био сваки онај ко раздвоји Црну Гору од Србије!“, потом узима новац за Храмове и сједи заједно са тим проклетницима који су следбеници „безбожног брозизма и комунизма“. Значи јудео – масонска „ситуациона етика“ а по њој морална правила нису обавезујућа. И наравно ту ће наћи разне изговоре и разлоге. „Фарисеј уопште не жели да буде побожан и врлински; све што жели је да људи мисле да он заиста јесте такав, и зато се облачи у лицемерје! Све је у њему измишљотина, све је творевина маште!“ ( Св. Игњатије Брјанчанинов, исто, стр 123.). Колико смо пута чули „владика Амфилохије је велики молитвеник, и како се он Богу моли ! “. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери што једете куће удовичке, и лажно се молите дуго; зато ћете већма бити осуђени – каже сам Господ Исус Христос у Јеванђељу. (Мт. 23, 14). Даље читамо : „Његово срце, као мрачни пакао, препуно је свих страсти, свих порока, непрестаног мучења…(исто).
О овом ћуте europejski Srbi у свим српским странкама и институцијама. Зашто? Вјероватно због сљепила и незнања. То г. А. Радовићу одговара. Очигледна је још једна ствар, да је Црногорско – приморски Кајафа безбожан, привидно религиозан у борби за поседовањем моћи. Лукав, интелигентан и површно религиозан може да прибегне у организовању ратова, револуција и убистава. Такав човек живи у свету тајни интрига и лажне религије. Екуменизам и римокатолицизам су баш то.
„Стога,нико не може да суди њему или о њему. Папа (Амфилохије) има божанску власт, и његова власт је неограничена. Њему је на земљи могуће исто оно, што је на небесима могуће Богу. Оно што је учинио Папа (Амфилохије) исто као да је учинио Бог. Његове заповијести треба испуњавати као и заповијести Божије“. Зато ћуте Амфилохијеви идолопоклоници кад на дукљанско-масонској Atlas TV. најављује аутокефалну цркву или сугерише у јавности да се не наглашава да је црква српска. Тиме доказује да ни он ни све српске институције у INDEPENDENT MONTENEGRO нису ни национално српске. Сумпорни задах латинства и Талмуда и сваког демонизма.
Познато је,да Амфилохије Радовић не воли да му се ико супротставља„ Папиној(Амфилохијевој) вољи предато је све, и нико и ништа не може да му се супротстави. Ако би папа (Амфилохије) повео за собом у ад милионе људи, нико од њих не би имао права да га упита зашто то чиниш?“ .Ко му се супротстави доживљава прогон. Као једна група коју је протјерао из манастира Рибњак код Бара 22.prosinca 2002. “Случајно“ је то дан „оснивања Прве пролетерске бригаде у Рудом“ – комунистички „ДАН АРМИЈЕ“ и рођендан крвника Стаљина.
„Папа (Амфилохије) је непогрешив као Бог, и може да чини све што чини Бог. Својим понашањем и животом то жели да докаже..
„Оптуживати папу (Амфилохија) значи грешити против Духа Светога, што се неће опростити ни у овом ни у будућем веку“. Тако његови идолопоклоници свакога ко се противи Амфилохију називају: „јеретици“, „секташи“, “безбожници“, „безумници“ јер нпр.:
„Ко се не повинује папи (Амфилохију) ,тај се не повинује Богу. Све што чини папа (Амфилохије) Богу је угодно“. Свако ко разговара са Амфилохијевим идолопоклоницима може уочити како припадници Митрополије Црногорско-приморске дјелују имају тапију на Бога!!! Одакле то?
„Бог је папиној (Амфилохијевој) власти препустио све законе, а сам папа (Амфилохије) је изнад свих закона“. Грозно је све ово али ово је стравична реалност СПЦ и њене Митрополије Црногорско- Приморске чији припадници „припадају васељенској цркви“( В.Џомић), и духовна катаклизма europejskih Srba. Уколико се са овим не позабавимо, браћо Срби, следи нам асимилација и нестанак, који у INDEPENDENT MONTENEGRO предводи Амфилохије Радовић са клиром МЦП.
Непотребно је наводити саслуживања са Римокатолицима. Познато је да је клир СПЦ саслуживао у Бару са надбискупом Хомајером 2008 год. И да су им се десиле стравичне опомене. Клир СПЦ је тада на Педесетници проклињао „зилоте“. Свети Марко Ефески каже: “Сведочанство западних учитеља не признајем, нити прихватам. Претпостављам да су они покварени, јер у стварима православне вере не може бити компромиса“. Свети Игњатије Богоносац каже: “Ако твој епископ учи било што безаконо, чак и ако би он водио целомудрени живот, чинио знамења и пророковао, нека он за тебе буде као вук у овчијој кожи,јер он ради на пропасти душа“.
Амфилохије Радовић је рукоположен од новокалендарске цркве Грчке за јеромонаха. Да ли је новокалендарска црква Грчке уопште црква?
марта 1924. Архиепископ Атински Хризостом Пападопулос уводи званичним синодалним декретом папски календар .Тада велики број вјерника монаштва предвођени само неколицином свештеника и јеромонаха не прихвата новотарију. Римокатолички svećenik Tondini и изрече 1905.год: “суштина календарског питања састоји се ни у чему другом, већ у прихватању или неприхватању папе као врховног поглавара Христове цркве. И пошто Православне цркве не признају то поглаварство, они не желе да приме ни предложену реформу календара“ (из зборника Православно учење о цркви и предању-приредио схимонах о.Серафим,Света Гора Атонска 2008.стр.248).
Новокалендарци потпадају под анатеме Шестог и Седмог Васељенског сабора као и под анатему Свеправославног Сабора из 1583 год.
Наводимо текст:
ПРВИ СИГИЛИОН(1583.)
Јеремија,милошћу Божијом Архиепископ Константинопољски-Новога Рима и Васељенски Патријарх.
Пошто је црква старог Рима, која као да се радује, због сујете својих астронома,несмотрено изменила прекрасне одредбе о светој Пасхи којих су се придржавали хришћани и које су установили и одредили 318 Светих Отаца Првог Светог и Васељенског Сабора Никејског, које су поштовали хришћани свих земаља и по којима су празновали – тога ради појавила се саблазан.Јер су пред нашу Смерност стали људи Јермени,питајући о пракси празновања,пошто и њих присиљавају да приме ове новотарије.
Због тога смо и морали да кажемо шта су о овоме установили Свети Оци. Наша Смерност, размотривши ствар заједно са Најблаженијим Патријархом Александријским и Најблаженијим Патријархом Јерусалимским и другим члановима Синода. У Духу Светом, разјашњавајући оно што су о овоме одлучили Свети Оци, одређује:
Решење овог Светог Сабора са епитимијом:
Ко не следи обичаје Цркве о Светој Пасхи и месецослову (календару) онако како су нам предати од Седам Светих Васељенских Сабора,који су их за нас добро установили да их следимо, него жели да прати Грегоријанску Пасхалију и Месецослов, тај – пошто се, као и безбожни астрономи, супротставља свим одредбама Светих Сабора и хоће да их измени или ослаби – нека буде анатема, одлучен од Цркве Христове и сабрања верних. Ви православни и благочестиви хришћани пребивајте у ономе што сте научили,у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када буде неопходно и крв своју пролијте да бисте сачували отачку веру и исповедање; чувајте се и пазите ових,нека вам помогне Господ наш Исус Христос и нека молитва наше смерности буде са свима вама. Амин.
Објављено 1583.године од оваплоћења Логоса,
Новембра 20.индикта 12.
Константинопољски Јеремија,Александријски Силвестар,
Јерусалимски Софроније и други Архијереји Синода (Сабора)
ДРУГИ СИГИЛИОН (1756.)
Кирил,милошћу Божијом,Архиепископ Константинопољски
-Новог Рима и Васељенски Патријарх.
Услед нових саблазни,које су произвели паписти
по питању измене наше свете Пасхе и Месецослова.
Одлучење од Цркве
Најчаснији клирици наше Христове Велике Цркве и други најпобожнији јереји и најпреподобнији јеромонаси, појци у црквама нашег града, следбеници неботајника Павла,који говори: ако вам неко буде благовестио супротно од овога што смо вам ми благовестили,макар био и анђео с неба,да буде анатема;ако је јереј или мирјанин да буде одлучен од Бога, проклет, и по смрти да не иструне него да пребива у вечним мукама. Камен и жељезо нека се распу и распадну- они никад и никако. Нека наследе губу Гијезијину и вешање Јудино; нека пребивају на земљи као Кајин, стењући и дрхтећи;и гнев Божији нека буде на главама њиховим и удео нека буде са издајником Јудом и богоборцима Јудејима; земља нека се отвори и нека их прогута као некада Датана и Авирона; Анђео Божији нека их гони са мачем у све дане живота њиховог,и нека подлегну свим проклетствима Патријараха и Сабора, под вечним одлучењем и у мукама огња вечног.Амин. (Документи узети из књиге Архиепископа Аверкија Џорданвилског:Света Ревност,ПМШ при храму св.Александра Невског,Београд 1998,стр.42 и 43).
Свети Теофан Полтавски Нови Затворник, духовник царске породице Романов каже још 1926 год.:
„Питање: Како православни, сходно канонима, треба да се односе према расколницима новокалендарцима?
Одговор: Не треба да имају никакво молитвено општење са њима,чак и пре њихове црквене осуде.
Докази: „Не треба се молити са јеретиком или расколником“. Тумачење овог правила у грчкој Крмчији,стр,252: „Ово правило одређује да се не молимо ни са јеретицима, који греше у вери, ни са расколницима који су православни у вери, али су се одвојили од Саборне Цркве због неких предања“.
Питање: Каква казна следи,према црквеним правилима,онима који се моле са расколницима новокалендарцима?
Одговор: Једнака осуда са њима.
Докази: „Ако се неко са одлученим од црквеног општења помоли,макар то било и код куће, такав нека буде одлучен“ (Апостолско правило 10.).
„За молитву са одлученим подвргавају се или одлучењу, или свргнућу, или анатеми,како сами учесници молитве тако и они са којима се моле“ (Тумачење 9.правила Картагинског сабора у грчкој Крмчији на стр.252.).
Светогорски јеромонах Матеј Карпатакис, познати духовник и подвижник, који је добио чин архимандрита од Светог Нектарија Егинског, устаје у одбрану Цркве. Трећег дана по увођењу новог календара пише духовним чедима у Атини: „Пазите добро, не само да чувате стари календар него да ни помишљу не примите новшество!“.
1925. на Крстовдан ревнитељи и чувари отачког календара, сурово прогоњени, добијају од Господа укрепљење. Чудесни благослов са Висине-јављање Часног Крста на небу током свеноћног бденија у предграђу Атине. Чудо се десило пред 2000 верних. Часни Крст се јавио и 352. године над Јерусалимом у вријеме спора са аријанском јереси. Новокалендарци су као и аријанци без икаквог оправдања. Значи да је новаторство чак и горе од аријевске јереси.
Поводом јављања Часног Крста новокалендарци су издали саопштење: „Оно што се појавило пред старокалендарцима, ако се заиста појавило,било је Божанско сведочење да су они у великој прелести.Знак им је говорио: „О,неразумни, зар не знате да је Воздвижење Часног Крста прошло? Толике стотине хиљада људи прихватају чињеницу да је данас 26.септембар, а ви још увијек мислите да је 13.септембар и навечерје Воздвижења Часног Крста! Зашто,неверни,славите Воздвижење Часног Крста 27, кад је то учињено 14.септембра? “ Ето,дакле,шта је то могло да значи, ако је уопште било икаквог јављања“.
Очигледно је да екуменисти – све званичне православне цркве, припаднике Истините Православне Цркве сматрају да су: „у великој прелести“ ,“демонска шизматичка секта“, „невјерници“, „група ревнитеља не по разуму“, “протестанти“, “разбијачи националног јединства“. Значи, исти дух из новокалендарског саопштења – претече екуменизма и уније са папистима.
1948. године у Грчкој бјесни грађански рат. Формира се држава Израел. У Амстердаму се оснива Свјетски Савез Цркава. Авионом Стејт Дипартмента САД на трон у Истанбулу (Константинопољу) долази масон Атинагора. 1954.године у Свјетски Савез Цркава улазе све помјесне званичне Православне Цркве, постају свејеретичке и још више су отпале и удаљиле се од Бога.
Новокалендарске цркве више нису православне. Радње њиховог клира немају никаквог значаја ни дејства. Amfilohije Radović се са клиром и сљедбеницима лажно представља.
1946. год.Патријарх СПЦ Гаврило Дожић признаје комунистичку власт. Тиме је СПЦ потчинио директно сатани, починио је гријех гори од сваке јереси. Комунистички богоборци постављају од тада патријархе: Викентија, Германа и Павла.
Патријарх Герман, предсједавајући Свјетског савеза цркава у Упсали 1966.
Комунистичка марионета, Герман 1965 год. Предсједава Свјетским савезом Цркава и СПЦ је, тада, перјаница у свејереси екуменизма. У Упсали 1968. показује кад се моли да се одрекао од Христа: Боже, Оче твоја љубав се пружа на све људе да тражимо истину коју до сад не знасмо!!! Свето Православље је пунота ИСТИНЕ. Герман се одрекао Истине и тражи лаж.
СПЦ је искривила Свету Тајну Крштења.Преузела је јеретичку-римокатоличку праксу кропљење и обливање. Ако је СПЦ истинита зашто врши јеретичку радњу? Још један доказ како је СПЦ отпала од Истине.
46.правило Светих Апостола: „ Заповедамо да се свргне епископ,или презвитер, који призна крштење или жртву јеретика. Јер: како се слаже Христос с велијаром? Или какав удео има верни са невјерником?“.
Свети Нектарије Егински каже: „ Са својим заблудама и неправилним учењима папска „црква“ се лишила благодати Светог Духа, присуства Христовог, и срозала се на тијело без духа и душе“.
Свети Пајсије Величковски: „ Латињани нису хришћани (…) Латинство је пало у бездан јереси и заблуда (…) Јерес пребива у њима без икакве наде на устајање“.
Преподобни Никодим Светогорац: „ На латинском тлу не може да никне спасење, него се тамо све суши и умире “.
Многи клирици СПЦ су припадници тајних богоборних друштава, “освећују“ им просторије и сарадници су служби државних безбедности, тајни припадници римокатоличког клира итд.
Наводимо риечи катакомбних Новомученика и Исповједника Руских за сергијанску Московску Патријаршију,(исто важи за СПЦ и све „church world orthodoxy”):
„
У интервјуу агенцији ТАС у фебруару 1930. Сергије је изјавио како „у Совјетском Савезу није било нити сада има било каквих религиозних прогона“, да се “ цркве не затварају по налогу власти, него по жељи становништва,а у многим случајевима чак и на молбу верних“ ,да су „свештеници сами криви што не користе могућности које су им дате кроз слободу проповеди“ и да „Црква сама не жели да има било какве образоване богословске институције“ .Коментаришући ову изјаву митрополита Сергија, архиепископ Андреј (кнез Ухтомски) је писао: „То је дакле мишљење лажне главе лажне патријаршијске цркве,митрополита Сергија…Али ко ће да призна ту главу након свега овога? Коме ће та лажна глава остати глава,упркос његовом издајству Христа? Сви следбеници митрополита Сергија отпали су од Цркве Христове.Света Саборна и Апостолска Црква је негде другде,а не уз митрополита Сергија,нити уз његов Синод“ ( Младен Станковић ; Цароставник, Предањске студије 2010. Београд, стр.140-141.).
Оптински старац Нектарије: „У црвену цркву не ићи“. Пред крај живота је строго заповиједио да на његовој сахрани не буде ни један сергијански свештеник чак ни лаик.
Митрополит Кирил Казански писао је да су тајинства сергијанаца: “само по форми дејствена, али у суштини су узурпација тајнодејства, те су због тога богохулна, безблагодатна, нецрквена“.
Свети новомученик епископ Воткински Виктор је сматрао сергијанску цркву „ безблагодатном тјелесном организацијом, лишеном духа живота “.
Свети новомученик епископ Гдовски Димитрије (Љубимов) је отпадничке храмове назвао : “ храмовима сатане “ (…) “ новообновљенченским храмовима “ .
Свети новомученик Синесије је овако поучавао: „ У отворене храмове не смијете ићи. Они су замка. Тамо нема православља! Цркве Христове тамо нема!“. Очигледна поука за наше вријеме од тих тзв. “догађања народа “ и појаве „ васкрситеља православља “ и „ душа од маслачка и живих светаца “ у СПЦ „ свјетском православљу.
Сергије Страгородски се жалио да катакомбне вође: епископ Димитрије Љубимов, Алексеј Буј, Виктор Островидов, Јеротеј Атоник „признају нашу цркву-којој сам ја (Сергије) поглавар „ царством антихриста “, наше храмове – „ пећинама сатане “ а нас – његовим служитељима. Свето причешће- „ храном ђаволском “. То је очигледно СПЦ на челу са садашњим вођом Иринејем и њена Митрополија Црногорско-приморска са Амфилохијем Радовићем на челу.
У име Катакомбне Руске Цркве Христове Свети новомученик епископ Максим Серпуховски је објавио: „Тајна пустињска Катакомбна Црква анатемисала је „сергијанце“ и све који су са њима у општењу“
II
У обраћању Јудејцима Господ Исус Христос каза: “Вама је отац ђаво и жеље оца својега хоћете да чините, он бјеше човјекоубица од почетка и не стоји у истини, јер нема истине у њему;кад говори лаж, своје говори, јер је он лажа и отац лажи „(Јн.8,44). Ријечи које су и данас актуелне.
Заиста, за сво ово вријеме хришћанске борбе ђаво не мирује и увиђамо да та борба иде ка свом крају. У ХХ вијеку уобличило се изопачено разумевање односа цркве и света. Како је Црква доживљена? Као она која служи свету а не као његова со-савест.
Увођење новог календара 1924. , сергијанство из 1927. , довели су цркву до најгоре отпадије-свејереси екуменизма и лажног православља.
Рушење храма Христа Спаситеља од стране комнуста у Москви
Сергијанство, названо по водећем експоненту Сергију Страгородском, је учење по коме Црква мора да сарађује са свим облицима политичке власти, па чак и са антихришћанским комунизмом а екуменизам учи да црква треба да се нагоди са свим облицима религије чак и са сатанизмом и паганством. Типично за масонски став: E PLURIBUS UNUM (јединство у различитости). Заједничко за екуменизам и масонство је лажно јединство. Интересантно је да сергијанство и екуменизам хоће да догматизују отпадију. Сергијанство тврди да својим дјеловањем спашава цркву од уништења (од комунизма нпр.) ,док екуменизам тврди да обнавља цркву.
Зауставимо се мало овдје. Прво, пошто су екуменистичке и сергијанске цркве отпале од Бога значи да све што се у њиховом животу,па и било каква утешна духовна или национална појава, је на крају обмана,лаж и фалсификат. Имамо ли данас нпр.у свејеретичкој СПЦ и уопште у „world orthodoxy“ „васкрситеље православља“,“обновитеље вере “који вичу против „безбожног брозизма и комунизма“ а пактирају са свим непријатељима Христа Бога и Православне вере и са њима су у јединству. Рекли би да „ шире љубав “!!!
Ко су екуменисти?
Нису јеретици, већ свејеретици. Слични су аријанцима. Ко је упознат са историјом Васељенских Сабора зна да су аријанци били вјешти у дискусијама,многоглагољиви,као и учени припадници СПЦ. Припадници аријеве јереси питања вјере су подвргавали суду разума и још су се гнушали „једноставности вјере“,У „world orthodoxy” Александар Шмеман нпр. је критиковао „старомодну побожност“, потом је тврдио да је побожност у Православљу превише егоцентричка и индивидуалистичка, тачније, усмјерена на спашавање сопствене душе?!, сумњао је у реформе цара Константина. По Александру Шмеману епоха цара Константина и после њега је као епоха дубоког „ одрођавања литургијске побожности“.
На тај начин аутор у Цркви те епохе не види нове облике изражавања побожности, облике који проистичу из ширине и слободе хришћанског духа, у сагласности с речима апостола: „Где је дух Господњи тамо је и слобода“; већ наиме, одрођавање доживљаја богослужења и одвраћање од ранохришћанског духа и форме: гледиште које су одавно створиле Лутерове реформације… Узгред речено тешко је помирити се и с другим делом наведеног израза с термином „литургијска побожност“…Побожност се изражава у молитви, у богослужењу, и облици њеног изражавања су разнолики у зависности од прилика: да ли се ради о храму, о кући, о затвору или о катакомбним условима. Али не видим да је нама, Православнима, потребан специјалан термин: „литургијска побожност“ или „храмовска побожност“, као да сам ја у храму побожан на један начин, код куће на други, и као да постоје две врсте религиозности: „религиозност вере“ и „религиозност култа“. Ни светоотачки ни богословски језик није имао потребе за тим појмом. …(Прототјереј Михаил Помазански Критика литургијског богословља Александра Шмемана текст узет са www. svetisavasrpski. blogspot. com.- односи се на књигу код нас издату : Литургија и живот А. Шмеман – Светигора ). Чему онда 7 васељенских сабора? Да ли су они који су установили каноне и правила и победили јереси и јересоначалнике свети људи? Зашто А. Шмеман и Амфилохије Радовић траже „ да се Црква врати у доба пре 7 васељенских сабора“? Јер су богоборци и устајући на васељенске саборе устају на Цркву и Христа. Није ли цар Константин термином „ једносуштни“ дао одговарајући допринос побједи православља над аријанством на Првом Васељенском Сабору. Зар нису ово питања вјере подвргнута суду разума и сличност са аријанством? Екуменисти су, рецимо, приступали у тумачењу богослужења са научним позитивизмом а чега у православљу нема.
Што је јерес?
Свети Игњатије Брјанчанинов каже: “Суштина тог гријеха је богохуљење. Будући да је јерес посебно грех ума,он не помрачује не само ум, већ и преноси посебно ожесточење срца убијајући га вечном смрћу. Кроз тај грех човек се највише уподобљује палим духовима,чији је главни гријех – противљење Богу и хула на Бога“ (Свети Игњатије Брјанчанинов: Православно учење о јереси и расколу; Зборник Православно учење о Цркви и Предању,Света Гора Атонска 2008.стр.121)
Даље,констатујући да је код палих духова и јеретика посебно својство гордост, каже: „Међутим суштинска пројава гордости код јеретика и расколника се састоји у томе што се она,одбацивши богопознање и богослужење које су нам предате самим Богом труде да их замене богопознањем и богослужењем самовољним, богохулним и богопротивним“ (исто стр 121.).
Данас смо свједоци да има много „учитеља“ и „светаца“ код екумениста. Свети Игњатије Брјанчанинов нам казује: “Па чак и напротив ђаво подржава јеретика и расколника у уздржању и другим спољашњим подвизима,како би га кроз то подржавао у саможивости и заблуди,а православне како би обмањивао маском светости коју на себи носи јеретик,како би или привукао ка јереси,или у крајњој мјери како би их привео некој врсти одобравања ње а такође и сумњи у правоверје (=Православље) и охлађење према њему“ (Исто, 121).
Како су припадници „world orthodoxy” већ одавно у јединству са јеретицима римокатолицима, значи, једног су духа са њима.Што је римокатолицизам (папизам)? Пазимо на речи Светог Игњатија Брјанчанинова: “Папизам даје папи својства Христова и на тај начин одбацује Христа“ (исто, 126).
Зауставимо се мало овдје. Шта видимо? Папа има својства Христова и одбацује Господа Исуса Христа. То се очигледно поклапа са учењем оца сатанизма Алистера Кроулија:
„Сваки мушкарац и свака жена је звијезда“.
Зато потпуно истинито Свети Игњатије Брјанчанинов каже о латинским јеретицима: „Због те ужасне заблуде благодат Божија је одступила од паписта, они су предани самима себи и сатани, који је изумитељ и отац свих јереси, међу којима је и папизам“ (Православно учење о јереси и расколу, Зборник : Православно учење о цркви и предању, Света Гора Атонска 2008., стр. 128). Докле то води? Светитељ каже: „Никаква јерес не изражава тако отворено и дрско своју претерану гордост и жестоко презирање и мржњу према људима“ (исто, 126).
 |
Свети Игњатије Брјанчанинов |
Нема коментара:
Постави коментар