Прва србска комитска чета организована је у Београду 23. марта 1904. године и била је састављена од 25 Четника.У њен састав су ушли скоро сви Старосрби са простора Косова и Метохије и Маћедоније, па је за вођу изабран најспремнији од њих такође јужњак Анђелко Алексић. Они су у највећој тајности кренули возом из Београда за Врање. Ту их је у Врању сачекао Извршни одбор и обезбедио да несметано пређу србско-турску границу, код цркве Св. Илије.
Кренуо је Војвода Анђелко у прву акцију ка Зебрњаку, а уз пут је свратио у село Алгуњу, код Војводе Тодора Крстића Алгуњског. Код Куманова је требало да им путовођа буде поп Ташко Петровић, али је прота заказао. Порука коју је предао Тодор Крстић, лоше је примљена. Турци су се узбунили, а стража је приметила код Шупље Стене колону наоружаних људи, и уследио је жесток ватрени сукоб током којег је практично уништена цела прва србска комитска чета.
Маја 1904. године са 23 Четника прешао је србско-турску границу и упутио се ка Поречу. Чету су код села Четирце код Куманова 9. маја 1904. године открили турци, након чега се развила тешка борба код села Шупљи Камен. Чета Анђелка Алексића пружила је очајнички отпор наносећи турцима и арбанасима велике губитке. Када је од целе чете на крају борбе једини жив остао само Војвода Анђелко Алексић, метак намењен самоубиству потрошио је на надирућег турчина. Када су замукли пуцњи позват је на предају, изашао је на ливаду, извадио нож и преклао сам себе претходно рекавши: ОВАКО СЕ СРБСКИ КОМИТА ПРЕДАВА!
Захвално СрбствоС ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!
Администратор блога је уклонио коментар.
ОдговориИзбриши