ВОЈВОДА КОСТА КОСОВАЦ

Див јунак Коста Војиновић је рођен 1891. године у Смедереву. Завршио је шест разреда гимназије и трговачку академију у Бечу. Имао је шпедитерску радњу у Врању где је дошао у додир са Четницима и везао се за њих. После Балакнских ратова разгранао је посао по Солуну, Ђевђелији и Косовској Митровици. Био је јако имућан али је сматрао да материјално нема никакву вредност без духовног.

Боравећи у Косовској Митровици упознао Косово и Метохију одакле је старином. Порекло његове породице води из Вучитрна. Године 1914. борио се против аустријанаца на Ади Циганлији, на Дрини и Власини. Остао је у Србији за време окупације и био прави вођа Топличког устанка. Бугарашима су требале три дивизије да га угуше. Устанак је био у пролеће, а Коста Војиновић се одржао до зиме. У ноћи између 9 и 10. децембра заноћио је у млину близу села Гргура са својих пет Четника. Ту су их бугари опколили али нису смели да их нападну ноћу, већ су сачекали појачање па су напад извели ујутру. Борба је трајала цели дан. Сви Четници су погинули док је Коста Војиновић последњи давао отпор душманима. Када је увидео да му нема спаса оставља задњи метак за себе. Пре смрти написао је писмо бугарашком команданту у којем је тражио, као војник војнику, да буде сахрањен на месту погибије. Бугари су му ту жељу испунили, али тек пошто су његово тело изложили у Куршумлији. До вароши су његове посмртне остатке довезли саоницама, позвали становнике Куршумлије и околине да се увере у Војводину смрт, а затим су га вратили на месту где је извршио самоубиство и сахранили у једној јарузи крај воденице. После Првог светског рата његове мошти свечано су пренете у тамошњу црквицу код села Гргура.

Јуначком смрћу Коста Војиновић је отишао у легенду. Његови саборци и становништво Топлице никада нису заборавили лик и дело Четничког Војводе Косте Војиновића Косовца. У Прокупљу у Градском парку је јуна 1937. године освећена Војиновићева спомен-биста, током обележавања двадесет година од његове херојске смрти. Споменик је открио лично стари комитски Војвода Коста Пећанац. Оно је уткано у традицију о Топличком устанку, која се писаном и усменом речју преносила са колена на колено. У колективном памћењу, Војиновић је остао као неустрашиви јунак, борац за слободу и достојанство свога народа.

Вечна слава и хвала

Захвално Србство

С ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!!!