ЈЕРЕС СРБСКЕ ЦРКВЕ

 

Св. ФИЛАРЕТ Вознесенски Исповедник православља о СрБској цркви у јереси

Епископи РПЦЗ су заправо одлучили да се уздрже од заједништва са Србима још 19.
маја / 1. јуна 1967.године, у саборској одлуци означеној као „Строго поверљиво“:

„Поред одлуке садашњег Сабора епископа о односима са Србском православном црквом, предлог Његовог Високопреосвештенства Првог јерарха и председника Сабора епископа, митрополита Филарета, је прихваћен и потврђен, а то је да се сви часни епископи Руске православне цркве у иностранству уздрже од саслуживања са јерархијом Србске православне цркве.“

У вези са србским питањем, митрополит Филарет је писао архиепископу Антонију: „Сматрам својом дужношћу да вам укажем, владико, да вашу тврдњу да морамо захвалити Србској цркви за њен однос према нама у потпуности прихватам, али само што се тиче њене прошлости – славне прошлости Србске цркве.

Да, наравно, морамо светити имена њихових светости, патријарха Димитрија и Варнаве, у захвалној успомени због њихове драгоцене подршке Цркви у иностранству у време када она није имала где да положи своју главу.

„Не може се порећи да Србској цркви дугујемо извесно поштовање јер је одбила да осуди нашу Цркву у иностранству на парасинагоги у Москви 1971. године, као и у каснијим приликама када је Москва поново покретала то питање.

Али, с друге стране, она је учествовала у поменутој парасинагоги, када је изабран Пимен, а србски јерарси нису протестовали против овог апсолутно неканонског избора, када је изабран онај кога је већ изабрао и поставио режим који мрзи Бога.

Наш Сабор из 1971. није, нити је могао, признати Пимена, док га је Србска патријаршија признала и признаје га, ословљавајући га као патријарха и у потпуном је општењу с њим.

И тако се она директно противи нама, јер ми увек покушавамо да објаснимо 'слободном свету' да Совјетска патријаршија није прави представник и поглавар много трпеће Руске цркве.

Али Србска црква је признаје као такву и тиме чини велики грех против Руске цркве и руског православног народа.

„Како се овде може говорити о некој посебној захвалности према њој? Ох, када би Србска црква, док признаје нашу праведност, такође директно и отворено, смело признала неправду Совјета!

Е, тада би заиста било нечега за шта бисмо јој могли захвалити!

Али сада, док нам пружа једну руку, она пружа другу нашим противницима и непријатељима Бога и Цркве.

Ако вам прија, затворивши очи пред овом тужном стварношћу, да захвалите Србима за такве њихове ‘подвиге’, онда је то ваша ствар, али ја нисам учесник у том изразу захвалности.

„Колико су опасни компромиси у питањима принципа!

Они људе чине немоћнима у одбрани Истине.

Зашто се Србска патријаршија не може одлучити да прекине општење са совјетском јерархијом?

Зато што она сама иде истим тамним и опасним путем компромиса са комунистима који мрзе Бога.

Истина, она није напредовала тим путем онолико колико совјетска јерархија, и она покушава да проповеда и брани веру, али ако су нијансе овде прилично другачије, у принципу, ствар стоји на истом нивоу.“