свети Игњатије Брјанчанинов - Блажен је онај ко је праведан праведношћу Божијом и чија је нада усредсређена на Христа, Који је извор његове праведности. Несрећан је онај ко је задовољан праведношћу својственом људима.
Смирење се нада на Бога – не на себе и не на људе: зато је оно у своме понашању тако једноставно, директно, чврсто и величанствено. Заслепљени синови овога света то називају гордошћу.
Хришћанину који жели да благоугоди Богу, потребно је пре свега трпљење и тврда нада у Бога. То оружје он непрестано треба да држи у духовној десници, јер ће наш лукави непријатељ, ђаво, са своје стране употребљавати сва средства како би нас у невољи гурнуо у униније и украо нам наду у Господа.
свети Исак Сиријац - Нади на Бога претходе труд ради Бога и проливање зноја у подвигу. Вера тражи дела, а нада на Бога се показује кроз страдања и врлине.
Бедем наше наде је – неизмерна дарежљивост Божија.
Онај ко се нада на Господа, може смело да се супротстави смрти и да се не предаје жалости, јер му је прокрчен раван пут, на коме нема спотицања ни стрмина.
Нада позива синове земаљског праха на свадбу живота: најпрекраснији Женик чека их да дођу.
Они који умиру са надом на Господа, очекују глас који ће их пробудити, и процветаће као цветови који одишу миомирисом.
Нада у покајању указује грешнику пут према милосрђу Божијем.
Нада, ослањајући се на љубав Божију, даје снагу нама који смо исцрпљени сујетом.
Нада на Господа је миомирис тамјана за душу грешника.
У нади светли сунце доброчинстава Божијих, које нас призива из греховне таме ка вечној светлости.
Бежи што даље од унинија, како оно не би ставило своје окове на тебе: оно у овом животу обара оне који му се повере, и после смрти представља пропаст за њих.
Непрестано разматрај своја људска дела која нису ништа боља од речних бујица, од дима који се развејава у ваздуху и магле која се брзо разилази. Ако тако будеш размишљао, онда ни добра неће у теби произвести надменост, нити ће те невоље понизити.
Као што мач пресеца жиле коњу, тако униније исцрпљује душевне силе и предаје душу туговању.
Очајање низводи у најскривенија места ада.
Не остављај наду – то оружје које ти је дао Христос; иначе ће те ђаво гурнути у безнађе и брзо ћеш пасти.
Ако те рани стрела лукавог, не препуштај се поразу и не падај у очајање, јер Подвигоположник је увек спреман да ти пружи Своју десницу .
Онај ко се нада на Господа, Њему ће у радости запевати хвалу у дан васкрсења.
Одрекнимо се сујетних дела света и сву наду положимо на од Бога у Јеванђељу обећану награду – непролазно обитавалиште и бесконачни живот.
Блажен је онај ко има наду на Господа, који опет долази са великом славом да суди васељени у правди; он ће бити као дрво које расте покрај вода и неће престајати да доноси плод.
Ономе ко се нада на Господа већ је сплетен венац од цветова који вечно не вену.
Ко се труди у нади на Господа, његово ће тело Он васкрснути у последњи дан.
Наши напори су наша нада, наша нада је – Господ.
Нада, која је ослободила наше тело од Адамовог и Евиног ропства, оправдаће те пред судом и узвеличаће нас у Судњи дан.
Онога ко чува наду у своме срцу, Господ ће у дан васкрсења узнети у Едем.
«Трпи» уче философи, а хришћани додају: «и надај се».
Нада је оправдање грешних.
Господ васељене је међу смртнима основао вишње Царство и, по Своме обећању, уселиће у њега оне који га примају.
Опасно је за човека да се нада само на себе; онај ко се нада на Господа спасиће се.
Слика васкрсења дата нам је и у зрну горушичином (Мт. 13,31), које пада на земљу, умире у њој, и изнова оживљава; тако нам нада на земљи, у долини туге, открива вечност.
свети Јован Шангајски - Као што се Адамов живот после греха помрачио очекивањем смрти и свешћу о њој, тако после Васкрсења Христовог, код оних који верују у Њега, живот се озарује ишчекивањем и предукусом свога будућег васкрсења.
Син Божији дошао је на земљу и очовечио се како би човека узвео на небо, изнова га учинио житељем раја, вратио му првобитно стање безгрешности и целовитости, и сјединио га са Собом.
свети Серафим Саровски- Истинска нада тражи једино Царство Божије и уверена је да ће нам све земаљско, што нам је потребно за привремени живот, несумњиво бити дато.
Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра.
Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра.
свети Теофан Затворник - На крају, сва је нада у Господу. У Њему пронађите мир, вапијући: помилуј ме!
Хришћански пут је – са сузама се кајати и молити: «Господе! Ти који све управљаш, спаси ме». Јер нада на спасење у Господу уједно је и обавеза хришћанина и дух њиховог живота... А где је нада ту је и утеха!
Хришћански пут је – са сузама се кајати и молити: «Господе! Ти који све управљаш, спаси ме». Јер нада на спасење у Господу уједно је и обавеза хришћанина и дух њиховог живота... А где је нада ту је и утеха!
Нада је – од вере, али када тај осећај постане чест, он онда оснажује и саму веру. Тако нада даје данак вери, као својој родоначалници. Под њиховим узајамним утицајем сазрева свети живот, који као последњи циљ има стварање љубави у срцу.
Смирење се нада на Бога – не на себе и не на људе: зато је оно у своме понашању тако једноставно, директно, чврсто и величанствено. Заслепљени синови овога света то називају гордошћу.
Хришћанину који жели да благоугоди Богу, потребно је пре свега трпљење и тврда нада у Бога. То оружје он непрестано треба да држи у духовној десници, јер ће наш лукави непријатељ, ђаво, са своје стране употребљавати сва средства како би нас у невољи гурнуо у униније и украо нам наду у Господа.
свети Исак Сиријац - Нади на Бога претходе труд ради Бога и проливање зноја у подвигу. Вера тражи дела, а нада на Бога се показује кроз страдања и врлине.
Бедем наше наде је – неизмерна дарежљивост Божија.
Онај ко се нада на Господа, може смело да се супротстави смрти и да се не предаје жалости, јер му је прокрчен раван пут, на коме нема спотицања ни стрмина.
Нада позива синове земаљског праха на свадбу живота: најпрекраснији Женик чека их да дођу.
Они који умиру са надом на Господа, очекују глас који ће их пробудити, и процветаће као цветови који одишу миомирисом.
Нада у покајању указује грешнику пут према милосрђу Божијем.
Нада, ослањајући се на љубав Божију, даје снагу нама који смо исцрпљени сујетом.
Нада на Господа је миомирис тамјана за душу грешника.
У нади светли сунце доброчинстава Божијих, које нас призива из греховне таме ка вечној светлости.
Бежи што даље од унинија, како оно не би ставило своје окове на тебе: оно у овом животу обара оне који му се повере, и после смрти представља пропаст за њих.
Непрестано разматрај своја људска дела која нису ништа боља од речних бујица, од дима који се развејава у ваздуху и магле која се брзо разилази. Ако тако будеш размишљао, онда ни добра неће у теби произвести надменост, нити ће те невоље понизити.
Као што мач пресеца жиле коњу, тако униније исцрпљује душевне силе и предаје душу туговању.
Очајање низводи у најскривенија места ада.
Не остављај наду – то оружје које ти је дао Христос; иначе ће те ђаво гурнути у безнађе и брзо ћеш пасти.
Ако те рани стрела лукавог, не препуштај се поразу и не падај у очајање, јер Подвигоположник је увек спреман да ти пружи Своју десницу .
Онај ко се нада на Господа, Њему ће у радости запевати хвалу у дан васкрсења.
Одрекнимо се сујетних дела света и сву наду положимо на од Бога у Јеванђељу обећану награду – непролазно обитавалиште и бесконачни живот.
Блажен је онај ко има наду на Господа, који опет долази са великом славом да суди васељени у правди; он ће бити као дрво које расте покрај вода и неће престајати да доноси плод.
Ономе ко се нада на Господа већ је сплетен венац од цветова који вечно не вену.
Ко се труди у нади на Господа, његово ће тело Он васкрснути у последњи дан.
Наши напори су наша нада, наша нада је – Господ.
Нада, која је ослободила наше тело од Адамовог и Евиног ропства, оправдаће те пред судом и узвеличаће нас у Судњи дан.
Онога ко чува наду у своме срцу, Господ ће у дан васкрсења узнети у Едем.
«Трпи» уче философи, а хришћани додају: «и надај се».
Нада је оправдање грешних.
Господ васељене је међу смртнима основао вишње Царство и, по Своме обећању, уселиће у њега оне који га примају.
Опасно је за човека да се нада само на себе; онај ко се нада на Господа спасиће се.
Слика васкрсења дата нам је и у зрну горушичином (Мт. 13,31), које пада на земљу, умире у њој, и изнова оживљава; тако нам нада на земљи, у долини туге, открива вечност.
свети Јован Шангајски - Као што се Адамов живот после греха помрачио очекивањем смрти и свешћу о њој, тако после Васкрсења Христовог, код оних који верују у Њега, живот се озарује ишчекивањем и предукусом свога будућег васкрсења.
Син Божији дошао је на земљу и очовечио се како би човека узвео на небо, изнова га учинио житељем раја, вратио му првобитно стање безгрешности и целовитости, и сјединио га са Собом.
свети Серафим Саровски- Истинска нада тражи једино Царство Божије и уверена је да ће нам све земаљско, што нам је потребно за привремени живот, несумњиво бити дато.
Ако човек нема претерану бригу о себи, из љубави према Богу и добрим делима, знајући да се Бог стара о њему, онда је таква нада истинска и мудра.
свети Теофан Затворник - На крају, сва је нада у Господу. У Њему пронађите мир, вапијући: помилуј ме!
Хришћански пут је – са сузама се кајати и молити: «Господе! Ти који све управљаш, спаси ме». Јер нада на спасење у Господу уједно је и обавеза хришћанина и дух њиховог живота... А где је нада ту је и утеха!
Нема коментара:
Постави коментар