АНТИХРИСТОВИ МАСОНИ

 ПОСЛАНИЦА САБОРА РУСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ СВИМ ВЕРНИМ ЧЕДИМА

            „Љубљени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изашли у свет“. Ако су и на једно време примењиве ове свештене речи љубљеног ученика Христовог и тајновидца Јована, онда је то више од свега ово наше време.

Наше метежно време је веома сиромашно пророцима, али је веома богато лаже-пророцима. Свет је осиромашио „Духом Божијим“, али је врло богат „духом заблуде“.

„Стара змија, која је ђаво и сатана“ (Отк. 20; 2), посадила је у срцима људи мноштво свакојаких лажеучења, јереси и секти, којима вара слабе у вери и неискусне у познавању Царства Божијег, одвраћајући их од вере у Бога, у Цркву Христову, у бесмртност душе, у загробни живот, у будућу плату на Суду Божијем.

Једно од најштетнијих и уистину сатанских лажеучења у историји човечанства јесте управо масонство. О њему и имамо намеру да по својој архипастирској дужности беседимо православном свету.

Масонство је тајна међународна, светска, револуционарна организација борбе против Бога, против хришћанства, против Цркве, против националне државности, а поготово хришћанске државности.

У тој међународној организацији по снази утицаја и значају прво место припада јеврејском народу, коме је богоборство својствено још од дана распећа Христа Спаситеља. Јудаизам је историјски повезан са масонством најтеснијим спонама у својој огорченој борби са хришћанством и у месијанским тежњама за владањем светом.

Масонство је непомирљиви непријатељ хришћанства. Оно за свој циљ поставља рушење Цркве, рат са свим религијама, уздрмавање темеља националне хришћанске државности и организовање револуција по читавом свету. Чувени масон Волтер је некада рекао „погазимо неваљалицу“, то јест религију. Та знаменита фраза налази свој одјек у масонским круговима и до дан данас. 1881. је белгијски масон Флери писао: „Доле распети! Ти који ево већ 18 векова држиш свет под својим јармом! Твоје царство се завршило! Није потребан Бог!“

Наш циљ није да утврдимо индивидуализам већ то да збришемо хришћанство са лица земље“, говорила је те исте године утемељитељка теозофског друштва Блавацка.

„Атеиста је једна од најславнијих титула човечанства, одликовање светских јунака… мученика… спаситеља света. Никаква филозофија, никакво богословље није донело свету ништа достојно у поређењу са благовешћу атеизма… Част и слава тим истуреним борцима за напредак, тој почасној претходници војске слободе. Част и слава ономе ко је у својој бризи за човека заборавио Бога“, каже теозофка Ана Безант.

Угледан масон 33-ег високог степена изјавио је 1912. г. „Ви осећате неопходност да једном за свагда свршимо са Црквом, са свим црквама. Док то не постигнемо, ми нећемо моћи радити продуктивно, нити саградити било шта трајно“.

1913. је масон Сикар де Клозол говорио: „Има један мир који ми не можемо склопити, једно разоружање на које не можемо пристати, има један рат који морамо неуморно да продужавамо до победе или до смрти, тј. то је рат против вечних непријатеља масонства, и републике, непријатеља разума, науке и људске праведности, а ти непријатељи су све догме, све цркве“.

Нешто касније на општем Конвенту орили су се овакви говори:“Разрушимо тај симбол ужаса и гнусобе, то огњиште светског злочинства и обновимо вечну борбу. – Погазимо неваљалицу. Водићемо борбу са свим религијама, пошто су оне прави непријатељи човечанства“.

Белгијски масон Кок је на међународном масонском Конгресу у Паризу изјавио: „Оно што је неопходно да срушимо јесу религија, догме“, и даље: „Путем пропаганде, па и путем административних уредби постигнимо та да можемо погазити религију“.

Шпански масон-револуционар Франциско Фереро у свом катихизису за световне школе пише: „Бог је тек детињи појам, изазван осећајем страха“. „Недовољно је тек сузбити утицај свештенства и лишити Цркву ауторитета… – Неопходно је разрушити саму религију“, одлучује масонски Конгрес 1900. г. „Борба не на живот, већ на смрт“, изјавио је на том Конгресу белгијски велики мајстор. Значајне су следеће речи масонских делатника: „Подсетимо да су хришћанство и масонство потпуно непомирљиви, и то толико да приклонити се једноме значи прекинути са другим. У том случају дужност масона је само једна „треба смело сићи у борбену арену и тући се“. Радићемо, испредаћемо спретним и опрезним рукама тај мртвачки покров који ће једног прекрасног дана прекрити све религије, и тада ћемо у целом свету потпомоћи рушење клерикализма и сујеверја које из њега произилази“, каже члан Конвента велике ложе Француске. Могло би се навести још безброј сличних изјава, будући да ниједан масонски скуп не пролази без испада против религије.

Треба приметити да масонство у својим обредима, посвећењима и симболици има изразито богохулни карактер. Тако је на пример ложа 18 степена (Розенкројцерска) украшена сликом Голготе „на крсту је насликана ружа изнад које је стављен тајанствени натпис И.Х.П.И. Заседање ложе почиње оног трена када се поцепа на двоје црквена завеса. Церемонија се завршава богохулном изјавом, масони се изјашњавају као служитељи сатане: „Ми масони“, каже велики мајстор Бруклинске ложе Лесинг, „припадамо Луциферовом роду. Троугао уместо крста. Ложа уместо Цркве“. Наравно постојање таквих богохулних обреда масони прикривају, али се они свеједно обављају у врховима неких масонских ложа.

Али на првом месту стоји борба са религијом, онда друго место неоспорно заузима борба са хришћанском државношћу, која је историјски утемељена у монархијском уређењу.

Масони ово често поричу позивајући се на посебне одредбе устава који забрањује сваку расправу поводом дејства грађанских власти и свако масонско умешавање у борбу политичких странака, али као и много шта друго те одредбе устава масонских ложа служе једино томе да се лакше заваравају необавештени људи. Тако на своме заседању од 12. 04. 1884. год. Велика Ложа Француске: „Због бескорисности се укида тачка устава по којој се Велика Ложа одриче од разматрања политичких питања“, али у званичном билтену Великог Истока Француске за 1886. г. може се прочитати: „Неко време је постојало, не толико правило, колико обична формалност да се изјављује да се масонство не бави ни питањима религије, ни политиком. Под притиском полицијских прописа били смо принуђени да прикривамо оно што је наш једини задатак“. Без обзира на то, у званичним статутима одредба Устава која забрањује мешање у политику остављена је. Из тога се може видети колико се може веровати званичним правилима масонских ложа. Цео низ ауторитативних историчара сведочи да је у револуцијама 18, 19, као и 20.-тог века, масонство заузимало најживљег учешћа и имало веома велики утицај. Масонска издања и до дан данас то потврђују, па се чак тиме и поносе. Пуно пута су они наглашавали да је револуционарска девиза „слобода, једнакост, братство“, од вајкада била девиза масонства. Масон и кабалист Папис тврди да су „револуције примена устава масонских ложа на друштво“. Руску револуцију 1905. г. један масонски часопис поздравио је речима: „Сви републиканци, а поготово масони, морају да изразе најтоплије жеље за што скорији тријумф руске револуције“. Али то је било у прошлости. А шта масони говоре у садашњости? 1923 г. на једном од скупова ложе Анжеа било је речено: „масонство које је одиграло водећу улогу 1789. г. мора бити спремно да истакне кадрове за револуцију која је увек могућа“.

„Браћо“ може се прочитати у другом броју званичног билтена: „Дозволите ми да изразим још и наду у то да ће масонство, које је задужило историју националним револуцијама успети да направи крупнију револуцију – интернационалну“.

Треба приметити да масонски делатници увек поистовећују безбожну републику и социјализам, не либећи се чак ни савеза са комунистима, иако се сакривају иза девизе „слободе, једнакости и братства“. Председник Великог Истока Дезмон даје овакво одређење републике: „За мене република значи антиклерикализам, антимилитаризам, социјализам“. „Ми ћемо победити искључиво захваљујући савету левичара, чија главна ћелија ће бити ложа“ – каже се у извештају поменутог Конвента; ми морамо да окупимо све републиканце и да чак и у савезу са комунистима израдимо програм!.

На тај начин масони само потврђују своју везу са комунистима и са рушиоцима наше домовине (Царевине Русије). Под знаком масонске звезде делују све тамне силе које руше националне хришћанске државе. Масонска рука је учествовала и у разрушењу Русије.

Сва начела, сви методи које бољшевици употребљавају за рушење Русије веома су блиски масонским. Петнаестогодишње посматрање рушења наше домовине белодано је овом свету показало како ученици до у танчине опонашају своје учитеље и како су поробљивачи руског народа верни програму масонских ложа по питању борбе против Бога, против Цркве, против хришћанског морала, против породице, против хришћанске државе, против хришћанске културе и против свега онога што је створило и узвисило нашу домовину.

Не можемо, а да не прихватимо и тада наш тешки црквени раскол који има за свој праизвор то исто развраћујуће масонство са својим различитим организацијама и делатницима који су проникли у црквено-парохијске установе у циљу растројавања и растурања црквеног живота. Навукавши плашт ревнитеља православља и хришћанског просвећења, они уз помоћ такве лукавштине и лицемерства, посредством новца и штампе варају лаковерне и необавештене људе, заражавају их отровом модернизма и одвлаче их од Истините Христове Цркве. Руска емиграција је лако затрована масонством.

Руски масони обично настоје да се ограде од светског масонства, тврдећи да руске ложе, тобоже, немају ништа заједничко са ложама других земаља. Међутим, такве изјаве не одговарају истини. Масонство има тачно одређену организацију. Поједине масонске ложе на челу са својим генералним секретаром укључене су у федерацију у чијем вођству се налази управни орган или савет. Сваке године средишњи орган сазива заједнички скуп од представника свих ложа дате федерације, при чему те представнике бирају ложе истовремено са другим дужносницима. Стога ни један масон не може да не зна којој федерацији припада његова ложа. Руске ложе су распоређене по многим земљама и носе својствене називе Астрија, Северна Светлост, Јупитер, Хермес итд. Ниједан руски масон не може тврдити да нема ништа заједничко са безбожним масонством других земаља.

1923. г. угледни руски масон Кузмин Каравајев изјавио је на Конвенту Велике Ложе Француске: „Ми руске избеглице, сви смо Ваши ученици, ми учимо како да постанемо добри масони да бисми били у могућности да спроведемо у живот масонску девизу: слобода, једнакост, братство“.

Тврдња да Руско масонство у иностранству наступа као нека засебна и независна организација садржи неистину.

Масонство је јединствено без обзира на неку разлику у обредима, па и неку нестварну, или тачније тобожњу различитост. Веома често се може чути мишљење да наводно постоји „добро“ масонство и „лоше“ масонство, но у говорима и списима угледних масона стално се сусрећу указивања на јединство светског масонства, и поред привидних различитости. (О томе сведоче Андерсонова Конституција која улази у основ свих масонских статута). Брат Колсон пише у „општим масонским аналима“: „у нашим ложама нема странаца. Браћа свих народности су код куће у свим ложама“. Брат Рагон, опште признати масонски ауторитет, изности следеће: „Основно својство масонства јесте интернационалност. Масонство је јединствено, и сваки обред и народ који одступа од тога начела залутао је и скренуо са масонског пута… Ми право масонство не схватамо као неко које би се могло назвати енглеским, шкотским, америчким и сл. Постоји ли онда енглеска, шкотска или француска математика? Не, постоји само математика, а самим тим постоји само масонство. Некле особености у обредима, церемонијама и начинима пријема су недовољне да би национализовале масонство насупрот његовој опредељености на интернационалност. „Масонство је јединствено и различитост између разних обреда је само тобожња ѕа ширу публику. Припадност дотичног „брата“ једном обреду нипошто га не искључује из другог, бајаги противног му обреда. Сваки масон вишег степена поседује и прва три степена и у својству мајстора наступа као пуноправни члан ма које ложе на земљиној кугли. Сваки масон ма којој федерацији да припада дужан је због тога да носи пуну одговорност за ту противхришћанску и противдржавну делатност коју води јединствени светски масонски ред, а онај који се скрива од те одговорности иза народних или обредних етикаета, или обмањује сам себе, или свесно допушта неистину.

Указавши на штетно деловање масонства не можемо, а да не споменемо и толико погубна учења и организације које су му сродн, које се са њим налазе у тесној вези и зависе од њега, као што су: теозофија, антропозофија, хришћанска наука (Christian Sciences) и YMCA – Young Menzs Christian Association.

На нашу дуболу жалост, та друштва су широко распрострањена међу нашим исељеништвом. Стога ми сматрамо својом дужношћу да упозоримо нашу руску паству на тако опасна учења и организације, те позивамо сва наша духовна чеда да немају са њима никаквог додира.

Узимајући у обзир све горе изложено, свештени Сабор је одлучио:

1 .Осуђује се масонство, као учење и организација непријатељска хришћанству, и револуционарна, усмерена на рушење основа националне државности.

2. Осуђују се такође и сва учења и организације сродне масонству. Теозофија, Антропозофија, Хришћанска наука и YMCA.

3. Налаже се епархијским преосвештеним владикама и начелницима мисија да своме подручном свештенству предају упутства неопходна за борбу против наведених штетних учења и организација и за опомињање православне руске пастве против одушевљавања њима и против учествовања у њиховој штетној делатности, посредством духовне проповеди, ванбогослужбених беседа, штампе, предавања о закону Божијем у школским установама, а нарочито путем исповести.

4. Ставља се у дужност црквених пастира да оне који приступају исповести питају нису ли они у масонским организацијама и не деле ли та учења, те ако се покаже да јесу или да деле та учења, онда таквима да објасне да је учествовање у наведеним организацијама неспојиво са звањем хришћанина – члана Христове цркве да су они дужни или да се коначно одрекну масонства и њему сродних учења или да се, ако то не буду испунили, неће удостојити Светог Причешћа, те да ће при даљој непокајаности бити одлучивани од Свете Цркве. 

 

 Предавши вам наша Архипастирска упутства у вези непријатеља Божијих и непријатеља нашег спасења, желимо да вас подсетимо на Апостолске позиве: „Љубљени, старајући се на сваки начин да вам пишем о општем спасењу, имадох потребу да вам пишем позивајући да се борите за веру једанпут предану светима… изграђујући себе… у љубави Божијој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вечни“. (Јд. 4, 20, 21)

 „Све што је рођено од Бога побеђује свет, и ово је победа која победи свет“ вера наша. Ко је тај који побеђује свет до онај који верује да Исус јесте Син Божији… Знамо да смо од Бога и да свет сав у злу лежи. А знамо да је Син Божији дошао и дао нам разум да познамо Истинитога Бога и да будемо у истинитом Сину Његовом Исусу Христу. Он је Истинити Бог и Живот Вечни. (1. Јн. 5: 4-5, 19-20)

 15(28) августа 1932. г. Дан Успенија Мајке Божије – Сремски Карловци – Краљевина Југославија Председник Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве у иностранству Митрополит Антоније (Храповицки)