БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА Митрополита ФИЛАРЕТА 1981.г.

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

‘‘Таинство странное вижу и преславное: небо - вертеп, престол Херувимский - деву, ясли - вместилище, в них же возлеже невместимый Христос Бог’‘...

Ове свештене речи којима се благовести велика тајна оваплоћења Сина Божијег, Света Црква торжествено возглашава у светле дане празника Божића – Рождества Христовог. Први пут смо их слушали далеко пре самог овог празника, у навечерје другог празника – Уласка у храм Мајке Божије. Тиме Црква почиње раније да припрема своја верна чеда за достојан дочек празника Божића.

И, ако св. Григорије Богослов, говорећи о нашим великим празницима, њих назива Тајинствима – указујући тиме на богатство њиховог духовног садржаја и на те узвишене тајне вере које се у њима откривају, онда се можда та дубока мисао васељенског учитеља највише односи на празник Божића, који се тако и назива - ‘‘таинство странное и преславное’‘. А првоврховни апостол Павле, говорећи укратко о суштини наше хришћанске побожности, рекао је овако: ‘‘Велия благочестия тайна - Бог явился во плоти’‘... (Велика је тајна побожности – Бог се јави у плоти) (1 Тим. 3, 16).

Благословена Божићна ноћ... На Витлејемским пољима мирно пасу стада. Око њих – пастири ''бдяще и стрегуще стражу нощную о стаде своем'' (И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.) (Лук. 2, 8). Постоји предање по коме су ти смирени и верујући трудбеници те тихе ноћи разговарали баш о томе када ће доћи Месија – Спаситељ света. И одједном – њима је предстао Анђео Господњи, и слава Господња их је обасјала. Човек не може без трепета и страха да се сретне са становницима вишњег света – пастири ''убоялись страхом великим'' (Убојаше се страхом великим).

Али како је почео небески благовесник своју Благовест? ‘‘Не бойтесь! Я возвещаю вам великую радость, которая будет всем людям’‘ (Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.) (Лук. 2, 10). И ту велику, ту свештену радост је Црква примила и чува је и напомиње је својим верним чедима сваке године у светле Божићне дане.

Прошло је скоро две хиљаде година... Две хиљаде година се проповеда свету Свето Јеванђеље – и у њему Црква сваке године поново и поново благовести о Рождеству Христовом и возглашава анђелско славословље: ''Слава в вышних Богу, и на земли мир, в человецех благоволение'' (Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.) (Лук. 2, 14). – Али да ли га чује савремено човечанство?

Када је свете Божићне ноћи небо сишло на земљу и земља постала небом, јер се на њој појавио оваплоћени Бог, по Светом Јеванђељу – само су смирени витлејемски пастири чули ангелско славословље и поклонили се Рођеноме. Сав остали људски род је спавао дубоким сном, не знајући и не подозревајући шта се десило те ноћи и о чему су певали анђели. А сада, у наше скорбне и тешке дане – како је много људи који спавају дубоким, непробудним духовним сном и који не чују благовест Цркве! Они не чују ангелско појање – оно не допире до њих. А ако и допре до њих у храму, неће оставити никаквог трага у њиховој души – она је утонула у земну сујету и заборавила на Небо...

Свети ангели су певали о миру - ''и на земљи мир''... Заиста је тако! Јер је дошао на земљу Онај Кога је пророк назвао ''Началником мира''1; дошао је Онај који је, при праштању са Својим возљубљеним ученицима, њима рекао: ''Мир оставляю вам, мир Мой даю вам'' (Мир вам остављам, мир свој дајем вам) (Јн. 14, 27)... О, када би човечанство које је изгубило мир, које чезне за њим и тражи га, чуло те речи Началника мира и замислило се над њима!

Када верујући хришћани виде у наше време очајне покушаје и трудове синова и мудраца овог века да остваре мир на земљи – они се сећају страшног предсказања пророка: ‘‘Нема мира нечестивима – говори Господ) (Ис. 57, 21) Нема га – и неће га ни бити! И јадни су сви покушаји мирољубаца да достигну спољашни мир! Јер није узалуд Господ, после речи о оном миру који Он дарује Својим ученицима, додао: ‘’Не дајем вам га као што свет даје (Јн. 14, 27).

А Јеванђеље нам отворено говори о томе да је о спољашњем (политичком) миру, који хоће да достигну мудраци овога века, Господ рекао: ‘‘Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач." Зато су неосноване оптужбе оних који кажу да хришћанство ''није успело'' – обећало је људима мир и није им га дало. Јер и анђели су певали у Божићној ноћи, и Сам Спаситељ је говорио – не о спољашњем миру – већ о миру духовном, о миру човека са Богом и миру његове савести – о унутрашњем миру. А спољашњи мир Господ никада није ни обећао већ је, напротив, предсказавши о ратовима и гласовима о ратовима додао: ‘ Гледајте да се не уплашите; јер треба све то да се збуде. Али још није крај. Јер ће устати народ на народ и царство на царство) (Мт. 24, 7).

Зар ми не видимо из тих речи, са потпуном јасноћом - да тог спољњег, политичког мира о коме вичу његови пропагатори на земљи - никада неће ни бити!

O, свете – ослепели, обезумљени, изгубљени у својим страстима и заблудама! О, када би ти макар сада прогледао, угледао светлост истине и схватио шта помаже миру и спасењу твоме! Али авај! То је сакривено сада од твојих очију јер на њима лежи непрозирна копрена сујете и страсти! Из Витлејемских јасала светли светлост Богопознања – али ти је не видиш!

Онај Ко је благоизволео да лежи у тим јаслама те зове: ‘‘Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити" - али ти тај спасоносни призив не чујеш и идеш за својим мудрацима о којима је Слово Божије давно рекло да су они, називајући себе мудрима – полудели... И све јасније и јасније се осећа у теби отровно дисање приближавања онога ко ће предстати пред тобом као потпуно и ужасно оваплоћење зла, греха и богопротивљења...

Некада, у првим данима ширења хришћанства, свети апостол Петар је упозоравао прве хришћане: ‘‘спасавајте се од рода овог развратног." Под ‘‘родом развратним’‘ апостол је подразумевао – како упорне непријатеље хришћанства у јеврејском народу – тако и сав пагански свет, који је тада до крајње мере био огрубео и развратио се. До времена Рођења Христовог, паганство је духовно иживело себе и омртвело, потпуно изгубивши истинити смисао и поимање живота. Хришћанство му је донело светлост Истине и дало нове силе – паганство се духовно препородило у хришћанству.

Али оно што ми видимо сада, у наше дане – несравњено је горе и опасније од оног што је било у древна времена. Сада се развратио хришћански свет! Развратили су се хришћани, то јест, они којима је Спаситељ заповедио да буду светлост свету, са страшним упозорењем:  "Ви сте- со земљи. Ако со обљутави,чиме ће се осолити?." (Мт. 5, 13).

Не догађа ли се то пред нашим очима – не постају ли данашњи ''хришћани'' - ''обљутавела'' со?

Чувај се, верни сине Цркве, те страшне духовне гибељи – спасавај се од рода овог развратног! Ево, у ове светле дане Црква се сећа Рождества Христовог и слави рођеног Спаситеља света. стреми и ти својом вером ка витлејемским јаслама, за простим и чистога срца – пастирима и мудрацима који су спустили пред тим јаслама сву своју мудрост и знања. Принеси Божанском Младенцу своје дарове – веру у Њега, наду на Њега и љубав ка Њему, и тада ће у твојој верујућој и преданој души зазвучати чудесно ангелско славословље "Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља."

1 Ис. 9, 6.                                                                                                 

2 Мт 10, 34.

3 Мт. 11, 28-29.