Дакле, живимо
онако како су живели истински хришћани у сва времена очекујући крај свих
ствари и Долазак нашег вољеног Спаситеља, јер “Говори Онај Који
свједочи ово: Да, доћи ћу скоро. Амин, да дођи, Господе Исусе!” (Апок.
22, 20)
Иде – онај ко се
причешћујући Телом и Крвљу Господњом у Евхаристији причешћује без дужне
вере (као да се причешћује обичним хлебом и вином) и сматра да за то
ништа не дугује свом Спаситељу; ко у храму показује неко поштовање према
Светињи, и када се говори о греховима и издаји закона спреман је да
слично Јуди упита: “Јесам ли ја, Господе?”, а ван храма се очигледно
клања свету и његовим кумирима, бестидно продаје веру и закон, стид и
савест.
Дакле, с ким сте ви? С ким – не овде и сада у храму, него
тамо где ће вас срести искушење, где ће можда бити потребно примити
неправедну част и богатство или ићи на крст за правду?.. Али ви сте већ
изабрали оно што треба: свако од вас је рекао: “Нећу дати пољубац као
Јуда!” Пазите, не дајите овај адски пољубац, иначе ће он једном палити
ваша уста и срце адским пламеном! Свако од вас је обећао да ће
исповедати Господа као благоразумни разбојник: пазите, исповедајте! Неће
недостајати прилика за ово, јер је свет сада исто оно што је био и
раније: сав у злу лежи и све вуче ка злу. Стојте храбро против овог зла и
у себи и у другима…”(1, 547).
“Лажни пророци века овог рачунајући
ту и многе који се званично зову “православнима” све гласније објављују
приближавање “нове ере Светог Духа”, “нове Педесетнице”, “тачке Омега”. А
ово по пророчанству Православне Цркве и јесте управо оно царство
антихриста. И баш у наше време, баш данас ово сатанско пророчанство
почиње да се остварује са демонском силом. Сва духовна атмосфера
савременог света је буквално заражена енергијом демонског искуства
посвећивања: “мистерија безакоња” осваја душе људске желећи да освоји
чак и саму Цркву Христову колико год је то могуће…
Дакле, у којој
мери морају бити православни у страху Божијем, бојећи се да не изгубе
благодат, која се ни изблиза не даје сваком, него само онима који се
држе истинске вере и проводе живот у хришћанској борби и поштују као
благо благодат Божију која води ка небу. И с колико опрезности треба да
иду православни хришћани баш у наше дане, кад су окружени лажним
“хришћанством” које им нуди своја искуства “благодати” Светог Духа и
које је у стању да изобилно цитира Свето Писмо и свете оце да би их
доказало…
Православци!
Држите се чвршће благодати коју
имате, не допуштајте да она постане ствар навике, не покушавајте све да
измерите измерите и не надајте се да ћете све схватити људском логиком;
не надајте се да могу да је достигну они који не мисле ништа преко
људског нивоа или сматрају да се благодат Светог Духа стиче на неки
други начин који се разликује од онога који нам даје Црква Христова.
Истинско Православље по самој својој природи изгледа потпуно неумесно у
ово демонско доба – као групица презрених људи која се топи и “тупаваца”
у средини религиозног “препорода” инспирисаних духом потпуно друге
врсте.
Али хајде да нађемо утеху у потпуно јасним речима Господа
нашег Исуса Христа: “Не бој се, стадо мало! Јер је Отац желео да вам да
царство!” Дакле, нека се сви истински православни припреме за
предстојећу борбу и никад не забораве да ће победа у Христу увек бити
наша. Он је обећао да врата пакла неће победити Његову Цркву (Мт. 16,
18), да ће Он због изабраних скратити дане последње и велике патње (Мт.
24, 22). И у најсуровијим искушењима морамо имати на уму заповест:
“Будите храбри: Ја сам победио свет” (Јн. 16, 33).
Јеромонах Серафим (Роуз)
Нема коментара:
Постави коментар