среда, 22. април 2020.

Св. ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов


Ако удовољиш својим сујетним и грешним жељама, оне ће те обавезно завести; занос води у поробљавање које умртвљује све духовно. Они који су допустили себи да крену за својим жељама и телесним мудровањем, који су заведени и поробљени њима, они су заборавили Бога и вечност, узалуд су протраћили земаљски живот и умрли вечном смрћу.


Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања.

Па шта је земаљски живот ?
Пут ка вечности, који треба искористити, али на коме не ваља гледати у страну.
Овај пут ваља усавршавати умом и срцем, не бројем дана и година.
Ум, озарујући се учењем истине, може да сачува срце у миру, кротости, благости, трпљењу, укратко, у својствима Новог човека...
За то су и пустиња, и безмолвије, и манастири, за то је и душепоучни разговор, и духовни савет, за то је читање Светих отаца, за то су и молитве.
Сви хришћани су дужни тако да живе, мада тако живе крајње ретки
Ако не можете тако да живите у потпуности, живите тако донекле, недостаци се могу исцељивати самоосуђивањем и покајањем.

Дуготрајни немаран живот, у сталној доконости, у сталним добровољним сагрешењима, у забораву на Бога и вечност, уз непажњу, или уз сасвим површну пажњу у односу на заповести и учење Јеванђеља, одузима нашем духу осећај за духовне предмете и умртвљује га у односу на њих. Иако постоје, они престају да постоје за њега, јер је његов живот престао за њих: све његове силе усмерене су само ка материјалном, пролазном, сујетном, греховном.


Умиљење је прво обележје оживљавања срца у односу према Богу и вечности. Шта је то умиљење? Умиљење је осећај милости и саосећање човека према самом себи, према свом јадном стању, стању пада, стању вечне смрти. О становницима Јерусалима које је до таквог расположења довела проповед светог апостола Петра, па су решили да прихвате хришћанство, Свето Писмо каже да су се умилили срцем – да им се ражали у срцу.

Сви људи су пред Богом једнаки, а онај се међу људима удостојава посебних дарова Божијих, у нарочитом обиљу и духовној лепоти, ко се са већим самоодрицањем устреми ка Богу.

Нема коментара:

Постави коментар