среда, 22. април 2020.

Св. ИГЊАТИЈЕ Брјанчанинов


Ако удовољиш својим сујетним и грешним жељама, оне ће те обавезно завести;
занос води у поробљавање које умртвљује све духовно. Они који су допустили себи да крену за својим жељама и телесним мудровањем, који су заведени и поробљени њима, они су заборавили Бога и вечност, узалуд су протраћили земаљски живот и умрли вечном смрћу.



Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања.

Па шта је земаљски живот ?
Пут ка вечности, који треба искористити, али на коме не ваља гледати у страну.
Овај пут ваља усавршавати умом и срцем, не бројем дана и година.
Ум, озарујући се учењем истине, може да сачува срце у миру, кротости, благости, трпљењу, укратко, у својствима Новог човека...
За то су и пустиња, и безмолвије, и манастири, за то је и душепоучни разговор, и духовни савет, за то је читање Светих отаца, за то су и молитве.
Сви хришћани су дужни тако да живе, мада тако живе крајње ретки
Ако не можете тако да живите у потпуности, живите тако донекле, недостаци се могу исцељивати самоосуђивањем и покајањем.

Нема коментара:

Постави коментар