Св.ЈОВАН Златоусти

Безосећајност : Када душа бива рањена и пада она не лежи без свести као тело, него се овде мучи грижом зле савести, а када оде одавде баца се у вечно мучење. Ако неко не осећа бол од рана које наноси ђаво, тај својом безосећајношћу самом себи припрема још већу невољу. Јер ко није осетио прву рану тај ће ускоро задобити и другу а после друге трећу. Нечастиви видећи да је људска душа безбрижна и да не обраћа пажњу на задобијене ране, не престаје да је рањава све до последњег издисаја.

Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба

Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему.

Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости.

Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија… Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно.

На основу овдашње среће не судите о томе ко је пријатељ а ко непријатељ Божији него,када видиш да неко живи праведно,да подноси неку болест и да гледа на оно што је благочестиво, назови га блаженим и сматрај га достојним надметања,макар био окружен бозбројним оковима,макар непрестано живео у тамници,макар био слуга недостојних,макар био сиромашан,макар радио у рудницима,макар подносио неку другу невољу. Блажен је такав човек,чак и ако би му ископали очи.

Ако пак видиш да други живе раскалашно и порочно и чине најгора злодела, али да и поред тога ужива велику част, да усходи и на сам царски престо, да носи царску круну и царски пурпур, и да влада васељеном, плачи за таквим и назови га несрећним.

Уистину, не постоји ништа горе од тако настројене душе,макар јој била настројена цела васељена.Каква јој је корист што поседује изобиље богадства када је у врлини (оваква душа ) сиромашнија од свих.

Људима који брину о сопственом благородству није својствено да животну срећу одређују на основу раскоши,богадства и садашњих ствари,него је то постало својствено људима који су постали коњи и магарци.

Немогуће је заиста,да човек који придаје значај судбини достигне небеса, или боље речено, немогуће је да такав избегне пакао и казне,будући да судбина свима заповеда да верују противно Божијем учењу.

Ниједно учење није толико рђаво и преиспуњено неизлечивом трулежношћу, као што је учење о судбини и усуду.

Није толико страшно сагрешити, као што је страшно ако човек после греха нема никаквог стида и оптужи Бога због сопствених порока. То је страшније од свакога греха.

Када неко клевета човека који није починио никакво зло,бива кажњен због своје дрскости.

Ниједно учење није толико рђаво и преиспуњено неизлечивом трулежношћу, као што је учење о судбини и усуду.

Ако постоји судбина, онда нема суда; ако постоји судбина,онда нема вере; ако постоји судбина,онда нема Бога; ако постоји судбина, онда нема врлина. Ако постоји судбина,све је узалуд,све чинимо и трпимо без користи: нема похвале,нема покуде,нема савести, нема срамоте,нема казне, нема судова.

Боље је добро незнање,него лоше знање: у првом случају нема кривице, док у другом нема милости

Ако ти се догоди нешто добро, благослови Господа – и продужиће ти се! Ако ти се догоди нешто лоше, благослови Господа – и прекратиће ти се!

Ако само један од њених стубова остане усправан, Црква неће пасти: „Ништа није јаче од Цркве. Она је виша од неба и шира од земље. Она никада не стари; она увек цвета!“ Стуб Цркве је сваки истински верник који се држи Предања Отаца и поред свих застрашујућих светских струја које покушавају да га одвуку. Овакви стубови ће постојати до краја света, ма шта да се догоди…

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено – сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана. Да ли је могуће, рећи ћеш, покајнику да се спасе? Врло могуће. Цео сам живот у гресима провео, па хоћу ли се спасти ако се покајем? Хоћеш дакако. А чиме се то доказује? Човекољубљем Господа твога! На покајање твоје дакле уздам се ја, а је ли то покајање тако силно да толике мрље очисти?

Кад би то само од покајања зависило ти би се с правом требао плашити, али са покајањем је спојена и милост Божија, а човекољубље је Божије безмерно као што му је у благост неизрецива. Злoћа твоја меру има, а исцељење нема меру. Па и грех твој, ма какав да је, грех је човечански, а милосрђе је Божије бескрајно, па се надај да ће оно злоћу твоју претегнути. Замисли искру која је пала у море, може ли она опстати тамо и као таква даље се појављивати, и како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем, па чак ни толики но и мањи, јер и море ма како да је велико своје границе има, а Божије човекољубље је безгранично.

О, човече, сродниче земље, и пепелу, и непостојани створе: данас си богат, а сутра сиромах, данас здрав, сутра болестан, данас весео, сутра тужан, данас у слави, сутра у понижењима, данас млад, сутра стар, данас на престолу, сутра у гробу. Не узноси се, него обуздај гордост.

Христос нека буде за вас све и сва. и вредност, и род, и у свима нама Он. Јер сви ви постадосте један Христос, пошто сте тело Његово. Црква је место Анђела, место Арханђела, царство Божије, само небо. Зашто врата паклена нису одолела Цркви? Зато што Христос свагда борави с нама. Када он не би био с нама, онда Црква не би однела победу.

Зашто непријатељ сада силовитије напада ? Зато што је и рат ђаволов беспоштеднији што је већа награда човекова. Ако, дакле, једнога видевши у Рају није истрпео, реци ми – како ће поднети да гледа толике на небесима ?…

Ти јеси разгневио зверину, али не бој се. Добио си велику силу, мач заоштрени. Прободи змију њиме. Бог је зато и допустио да се он разгневи на тебе како би ти опитно сазнао колико си јак. И управо, као што најбољи учитељ гимнастике, када се узме да подучава неког запуштеног и немарног вежбача, не даје му ни трена да дахне него га стално подстиче да улази у окршаје како би му на делу показао колику му снагу даде, тако учини и Христос. Јер Он је заиста могао да обеснажи нашега непријатеља, али да би ти спознао силу Његове милости и величанство духовне силе коју си примио Крштењем, Он пушта непријатеља да се огледа са тобом, дајући ти тако многе прилике да зарадиш венце. 

У великој мери се заваравате и грешите ако мислите да се једна ствар захтева од лаика а друга од монаха, јер разлика између њих је у томе да ли је неко у браку или није, док у свему осталом имају исте одговорности… Зато што се сви морају довести до исте висине; и оно што је окренуо свет наглавачке је да мислимо да само монах мора да живи ригорозно а остатку је дозвољено да живе живот лењости.“ Позивајући се на поштовање одређених заповести у Јеванђељима каже: Сваки онај ко се љути на брата свога без разлога, без обзира да ли је он лаик или монах, противи се Богу на исти начин. И сваки који погледа на жену са жељом, без обзира на његов статус учини исти грех. У принципу, он примећује да при давању Његових заповести Христос не прави разлику између људи.

Човек није дефинисан да ли је лаик или монах, али начином мисли јесте.

Сва васељена ратовала је против дванаесторице апостола, али их није победила. Овце су надвладале вукове. Који пастир шаље овце међу вукове? А Христос је то учинио, да ти покаже да се ово дело не врши по природном поретку ствари него по натприродном. Црква је утврђена јаче од неба. Лакше је сунцу да се угаси, него да се уништи Црква. Зашто је Господ основао Цркву тврђом од неба? Зато што је Црква драгоценија од неба.Небо је за Цркву (створено), а не Црква ради неба.Небо је за човека, а не човек ради неба.

Велико је оружје молитва, благо непропадиво, богатсво никада неисцрпиво, лука безбедна, молитва је узрок тишине, корен и источник и мати непобројних добара.

Оног ко трпи неправду и страда од насиља треба окружити почастима а не подвргавати казни, док ми, напротив, трпимо неправду и подносимо казну.