Kaда је Господ наш, Исус Христос, на Тајној Вечери беседио са Својим ученицима, Он је, упозоривши их на крају те беседе речима: ''В мире скорбни будете'' (У свету ћете имати невоље), завршио речима: "Но дерзайте, ибо Я победил мир" (Али не бојте се јер ја победих свет). И као продужујући речи свог божанственог Учитеља, један од оних који су слушали те Његове речи на Тајној Вечери, апостол и јеванђелист Јован Богослов, у својој посланици пише: ''сия есть победа, победившая мир — вера наша" (Ово је победа која победи свет – вера наша). И ево, Црква Православна у прву недељу Великог Поста празнује Торжество Православља, празнује своју победу, победу вере православне над свим заблудама, над свим искушењима и гоњењима којих је она тако много доживљавала на свом светлом али и скорбном путу.
Од самог почетка, на младу ранохришћанску цркву, обрушили су се са својом мржњом и злобом Јудеји и, иако они нису имали самосталну власт, ипак су Цркви нанели немало тешкоћа и мука. Одмах за њима обрушила се на Цркву са својим гоњењима већ силна римска власт, при чему су последњи гонитељи улагали све своје силе да би сасвим уништили хришћанство, али су претрпели потпуни неуспех јер се пагански свет, на крају крајева, после свих тих гоњења поклонио подножју хришћанског крста.
Али, још су сами апостоли, нарочито св. ап. Павле, упозоравали хришћане да ће се међу њима појавити људи који погрешно мисле и уче, и то се и десило. Одмах после апостола, чак још у њихово време, почели су да се појављују први јеретици са својим погрешним мишљењем и лажним учењима; у прво време, у првим вековима, јереси нису нарочито узнемиравале Цркву, али када се завршила епоха гоњења, почела је епоха јереси. Јереси су биле за Цркву опасније од гоњења. Гоњење – то је притисак споља и верни се не боје гоњења; Црква се у епохи гоњења само украшава мученичком крвљу. А јереси разрушавају Цркву изнутра.
Прва од великих и опасних јереси, Аријева јерес, узнемирава је Цркву више од сто година – узнемиравала је и онда када је сам јересеначалник Арије већ умро, уподобивши се срамном смрћу издајнику Јуди. Било је и других јереси, од којих је последња, која је дуго потресала Цркву, била јерес иконобораца. Она је била нарочито тешка за Цркву зато што су се појавили цареви-иконоборци, који су устајали против поштовања св. икона и сурово су прогањали заштитинике иконопоштовања.
Али, све је то прошло, и на последњем Васељенском сабору, који је утврдио истину поштовања светих икона, било је установљено Торжество Православља, славље победе наше вере над свим њеним непријатељима, над свим заблудама, над свим гоњењима.
Данашњи дан нам више од сваког другог напомиње то да сви ми треба да проверимо своју православност. Јеси ли православан у свему? Ако се називаш православним и убеђен си да си православан, онда је Торжество православља и твоје торжество. У сваком случају, треба се потрудити да назив ''православан'' у твом случају одговара стварности.
Основе наше вере су тачно, кратко, сажето и исцрпно изложене у нашем Символу Вере, који ће се сутра, за време чина Православља, торжествено возглашавати са oвог светог места. У Символу Вере су изложене све основне тачке нашег вероучења и човеку је корисно не само сада, већ уопште чешће, да се проверава по тим тачкама и да памти да ако неку од тачака Символа Вере не прихвата са пуном вером и побожношћу, онда његова православност, како се каже, не може издржати критику. А у нашој вери има много тога у шта сумњају људи који себе сматрају православнима.
Раније сам овде наводио пример како је неки богати трговац у Москви држао прекрасно неугасиво кандило пред иконом Иверске Мајке Божије. Када су га другови хвалили зато што је био тако благочестив и усрдан, он је одговорио: ''Да, да, наравно, може се десити, може бити да тамо заиста нечега и има''. И то ми је неки православац! Он уопште није убеђен да за гробом постоји неки други, духовни свет, већ ''за сваки случај'' држи то кандило.
Постоје људи који сумњају у друге тачке вере. Има таквих, на пример, који не само да нарушавају постове, то још може бити по немоћи, већ просто не сматрају да су обавезни да их држе, а то већ - није православно. Преподобни Серафим Саровски се у своје време није устручавао да тврди да човек који постове не држи – уопште није хришћанин. Тако је преподобни и казао: ''Ма како православним да такав човек себе сматра, ако он постове не држи, Цркви се не повинује, онда он није хришћанин''. Јер сам Господ је рекао да је човек који не слуша Цркву и не повинује јој се - исто што и незнабожац и цариник.
Тако да треба да проверавамо своју православност. И ако заиста осећаш по савести, да сав богати и прекрасни садржај наше вере примаш са побожношћу, као светињу, као са Неба донешено учење о истини, онда си ти заиста православан и онда ће Торжество православља бити и твој празник и твоје славље. Амин.
Торжество Православља, (Проповед на бденију)
Израз Торжество означава на црквенословенском неколико појмова: победу, славље, славу, весеље, празник, прославу... На жалост, као и у случају многих других речи, у савременом србском језику, најчешће се користи само са једним значењем - победа.
Торжество Православља
(Проповед на Литургији)
Јуче смо на свеноћном бдењу говорили о томе кроз какве је тешкоће пролазила Православна црква на свом путу, у древна времена – када је била у почетку епоха гоњења, и после ње – епоха јереси. Али то је било и прошло, и то је од нас већ далеко.
Погледајмо сада око себе, у каквим се сада условима налази Црква и истинито Православље? У давнини је било јереси, али није било онога чега је тако много данас: духовних подела, духовне лажи, саблазни да се истинито Православље и истинита Црква замене лажи-црквом или, у сваком случају, лажи-православљем, извраћеним Православљем.
Ви и сами знате како се данас посвуда разлива зараза такозваног екуменизма, који радо заступају сви који имају меку кичму и меку савест. Удобно је то становиште! Они говоре: ''Ми хоћемо све да ујединимо. Ми признајемо да свака Црква, свако исповедање има један део истине, и ето – све те делове истине ми хоћемо да ујединимо да бисмо добили једно цело – нову истиниту Цркву.'' То значи, као што сам ја раније и говорио, да и наша Руска православна црква треба да се сагласи са тиме да она не поседује пуноту истине Христове, већ само један њен делић, а све остало је – лаж и заблуда. Шта би рекли на то св. Серафим Саровски или св. прав. Јован Кронштатски, када бисмо им рекли тако нешто?
Наша Православна црква поседује истину и у истини тврдо стоји, и никада од истине неће одступити. Ми смо сви слаби људи – и служитељи Цркве и Њена обична чеда, свако од нас греши и спотиче се, али налазећи се у Цркви – ми имамо истину по великој милости Божијој и никада се нећемо сагласити са тим да то није цела истина, већ само један њен део.
Из те саблазни израста друга саблазан; неверност у принципима увек повлачи за собом и неверност у пракси. Узмите сада нпр. такозвани модернизам, који се у наше дане такође одасвуд увлачи у црквени живот. Зар ми не видимо како се мења и пустоши до непрепознатљивости само наше богослужење и, уопште, сав садржај нашег црквеног живота? Када они свештене традиције, како древне – светоотачке, тако и наше руске православне, називају нечим превазиђеним, нечим на шта не треба ни обраћати пажњу.
Ви и сами добро памтите колико је било смућења и саблазни, када су они који су се овде у Америци, некада раније одвојили од Заграничне цркве, и за које смо се ми надали да ће се некада остварити њихов жељени повратак и поновно сједињење, када су они објавили своју такозвану ''аутокефалију''. Нису без разлога отишле од њих неке парохије са својим духовним руководиоцима, а у последње време је отишао из те аутокефалије и један од архипастира, који се данас већ моли и служи овде - преосвећени архиепископ Амвросије. Он је увидео у шта се претвара та црвена аутокефалија и својим преласком ка нама је засведочио да се архипастирска савест руског православног архијереја никада неће помирити са тим преступним подухватом.
Али тужно је то што реакција на црвену аутокефалију ни издалека није таква каква би требало да буде. Рекло би се – и парохије и православни руски људи би требало масовно да оду од те заразе. Али ми то још увек не видимо. Отишао је само један безначајан део. То и указује на то како је тешко данас штитити Православље и како је тежак пут Заграниче цркве, која је као свој свештени задатак поставила чување свих светоотачких предања и добрих православних традиција наше Руске православне цркве.
Наравно, ми добро знамо да где је истина – ту је и Бог, и да, ако се трудимо да чувамо верност правди и истини, онда нас Господ неће заборавити нити ће нас оставити.
Али ја бих хтео сада да поновим оно што сам већ неколико пута раније говорио, али морам да говорим поново, јер прво - то се заборавља, а друго – зато што многи то нису слушали раније и постављају питања: на који то начин Православна црква у Недељу Православља, проклиње оне који су заблудели и отишли од Православља и од Цркве и зашто их она проклиње? То је исувише сурово, исувише тешко!
Нека свако зна да Црква никада и никога не проклиње. Реч ''проклетство'' је страшна реч. И у Јеванђељу ми знамо само једно указање када ће та страшна реч бити произнешена од Онога Који једини може да је произнесе – када на Страшном Суду, страшни Судија онима који су Му били неверни, каже: "Идите от Меня, проклятые, в огонь вечный, уготованный дьяволу и ангелам его" (Идите од мене, проклети, у огањ вечни, уготован ђаволу и анђелима његовим).
Само Он једини то може да каже, а ми никога не проклињемо. Анатема коју Црква возглашава никако није проклетство, није призивање на главу човека, казне и гнева Божијег, већ само одлучење од Цркве, одлучење од Ње онога ко је фактички већ престао да буде њен део. У Цркви стоји и Њен је члан само онај - ко јој је веран.
Јуче смо наводили речи Спаситеља: ''Ко Цркву не слуша, тај је исто што и незнабожац и цариник'' т.ј. тај је већ престао да буде хришћанин. О таквима Црквама и објављује да су они себе одсекли од општења са Црквом, престали су да слушају Њен мајчински глас. И то није само ради сведочења другима, да би они то знали, већ и ради користи самих одлучених. Црква се нада да ће то страшно упозорење деловати на њих – да ће се они пренути, слушајући каквом их је суду Црква подвргла за њихове заблуде, и да ће се предомислити.
Некада је апостој Павле писао Галатијским хришћанима о томе да су се после њега увукли лажи – учитељи, који су се трудили да их заведу, проповедајући им друго од онога што им је он проповедао. Указујући Галатима на то, апостол Павле им говори: ''Ако вам не само ми, него и анђели са неба да вам благовесте другачије од оног што сте примили од нас раније, анатема да буде!'' Тако је апостол рекао и после тога је поновио: ''Анатема да буде!''. Ето зато Црква и возглашава анатему.
Али памтите да се возглашавање анатема у Торжеству православља сједињује са умилним молитвама Господу, за то да би Господ Сам уразумио заблуделе. Црква је принуђена да за њих каже да су они – анатема, т.ј. одступници, и одлучују се од Цркве. Али она тугује и моли се за њих, да би им Господ помогао да се уразуме и врате у крило Мајке Цркве. Амин.
ЧИН ТОРЖЕСТВА ПРАВОСЛАВЉА
ЧИН ТОРЖЕСТВА ПРАВОСЛАВЉА
Драга браћо и сестре, имамо задовољство да можемо да вам представимо текст Чина Торжества Православља, који се чита у саборним храмовима епархија на дан Торжества (Победе) Православља, прве недеље Часног поста, издатог 1904. у Царској Русији, у Петрограду. У наставку су и 7 анатема које је додала Руска Загранична Црква, у току свог историјског хода. Врло је корисно читати ове анатеме, јер се из њих види истинско учење Цркве, које је крвљу њених истинских чада запечаћено.
Тако се нпр. види (у издању из 1904. из Царске Русије), да је учење о смртности душе, како уче неки наши епископи - анатемисано. На жалост, нема га у србском преводу, као ни анатеме против оних који уче да је помазивање одређеног цара на престо случајност а не Божији промисао, и који одричу божанску благодат коју он прима у чину помазања на царство.
Из анатема Руске Заграничне Цркве, сазнајемо да су анатемисани и: теозофи, масони, окултисти, спиритисти, врачари, Лењин заједно са убицама Цара, сви гонитељи Цркве Христове, екуменисти, содомисти, као и сви они који учествују у абортусима! Они су, такође, додали овом чину и анатеме Цариградског, Александријског и Јерусалимског патријарха са сабора у Цариграду 1583.год. под против Григоријанског (Новог) календара.
Овде смо издвојили и превели текст анатема које је проглашавала Руска Загранична Црква, предвођена митр. Вилатијем (Устиновим), ради знања побожног народа Божијег:
Отрицающымъ бытіе Божіе и утверждающымъ, яко міръ сей есть самобытенъ и вся въ немъ безъ промысла Божія и по случаю бываютъ, Анаѳема! (трижды)
Онима који одричу постојање Божије, и тврде да је свет самопостојећи, и да су све ствари у њему настале случајем, без Промисла Божијег, анатема! (трипут)
Глаголющымъ Бога не быти духъ, но плоть; или не быти Его праведна, милосерда, премудра, всевѣдуща, и подобная хуленія произносящымъ, Анаѳема! (трижды).
Онима који говоре да Бог није Дух, него тело, или да Он није праведан, милостив, премудар, свезнајући, и друге такве хуле, анатема! (трипут)
Дерзающымъ глаголати, яко Сынъ Божій не единосущный и не равночестный Отцу, такожде и Духъ Святый, и исповѣдающымъ Отца, и Сына, и Святаго Духа не единаго быти Бога, Анаѳема! (трижды).
Онима који се усуђују да говоре да Син Божији, а исто тако, и Свети Дух, да нису једносуштни и исте части са Оцем, и који исповедају да Отац и Син и Свети Дух нису Један Бог, анатема! (трипут)
Безумнѣ глаголющымъ, яко не нужно быти ко спасенію нашему и ко очищенію грѣховъ пришествіе въ міръ Сына Божія во плоти, и Его вольное страданіе, смерть и воскресеніе, Анаѳема! (трижды).
Онима који безумно говоре да долазак у овај свет Сина Божијег у телу и Његово вољно страдање, смрт и Васкрсење нису били потребни за наше спасење и искупљење од греха, анатема! (трипут)
Непріемлющымъ благодати искупленія Евангеліемъ проповѣданнаго, яко единственнаго нашего ко оправданію предъ Богомъ средства, Анаѳема! (трижды).
Онима који одбацују благодати искупљења проповедане Јеванђељем, као једина средства нашег оправдања пред Богом, анатема! (трипут)
Дерзающымъ глаголати, яко Пречистая Дѣва Марія не бысть прежде рождества, въ рождествѣ и по рождествѣ Дѣва, Анаѳема! (трижды).
Онима који се усуђују да говоре да Пречиста Дјева Марија није била Дјева пре рађања, при рађању и после рађања, анатема! (трипут)
Невѣрующымъ, яко Духъ Святый умудри пророковъ и апостоловъ и чрезъ нихъ возвѣсти намъ истинный путь къ вѣчному спасенію, и утверди сіе чудесами, и нынѣ въ сердцахъ вѣрныхъ и истинныхъ христіанъ обитаетъ и наставляетъ ихъ на всякую истину, Анаѳема! (трижды).
Онима који не верују да је Дух Свети надахњивао Пророке и Апостоле, а преко њих упућује и нас на истински пут вечног спасења и потврђује исто чудесима, и сада обитава у срцима свих верних и истинских хришћана, и води их ка свакој истини, анатема! (трипут)
Отмещущымъ безсмертіе души, кончину вѣка, судъ будущій и воздаяніе вѣчное за добродѣтели на небесѣхъ, а за грѣхи осужденіе, Анаѳема! (трижды).
Онима који одбацују бесмртност душе, крај света, будући суд и вечну награду за врлине на небесима, а за грехе осуду, анатема! (трипут)
Отмещущымъ вся таинства святая, Церковію Христовою содержимая, Анаѳема! (трижды).
Онима који одбацују све Свете Тајне Цркве Христове, анатема. (трипут)
Отвергающымъ соборы святыхъ Отецъ и ихъ преданія, Божественному Откровенію согласная, и Православно-Каѳолическою Церковію благочестно хранимая, Анаѳема! (трижды).
Онима који одбацују Саборе Светих Отаца и њихо Предање, које је у сагласности са Божанским Откровењем, и које је побожно чувано од стране Православне Саборне Цркве, анатема. (трипут)
Помышляющымъ, яко православніи Государи возводятся на престолы не по особливому о нихъ Божію благоволенію и при помазаніи на царство дарованія Духа Святаго къ прохожденію великаго сего званія на нихъ не изливаются: и тако дерзающымъ противу ихъ на бунтъ и измѣну, Анаѳема! (трижды).
Онима који помишљају да се православни Владари не узводе на престоле по нарочитом благовољењу Божијем о њима и да се при помазивању на царство на њих не изливају дарови Духа Светог ради прохођења овог великог звања, и који тако позивају против њих на побуну и издају, анатема! (трипут)
Ругающымъ и хулящымъ святыя иконы, ихже Святая Церковь къ воспоминанію дѣлъ Божіихъ и угодниковъ Его, ради возбужденія взирающихъ на оныя ко благочестію, и ко оныхъ подражанію пріемлетъ, и глаголющымъ оныя быти идолы, Анаѳема! (трижды).
Онима који вређају и хуле на свете иконе, које Света Црква прима у спомен дела Божијих и његових угодника, да би оне који их гледају надахнуле побожношћу и подстакле их да их подражавају, и онима који кажу су оне идоли, анатема. (трипут)
(Ове анатеме се налазе у Чину Недеље Православља издатог 1904. у Петрограду ).
(Следе анатеме које је додала РПЦЗ):
Теософомъ и прочымъ еретикомъ, дерзающымъ глаголати и пребезумнѣ учити, яко Господь нашъ Іисусъ Христосъ не единожды на землю сниде и воплотися, но множицею воплощашеся, такождѣ и отрицающымъ, яко истинная премудрость Отчая есть Сынъ Его единородный и вопреки Божественному Писанію и ученію святыхъ Отецъ ищущымъ иныя премудрости, Анаѳема! (трижды).
Теозофима и другим јеретицима, који се усуђују да говоре и пребезумно уче како Господ наш Исус Христос није једанпут на земљу сишао и оваплотио се, већ се многоструко оваплоћује, такође и онима који одричу да је истинита премудрост Очева, Син Његов јединородни, и онима који траже другу премудрост упркос Божественом Писму и учењу Светих Отаца, анатема! (трипут)
Масономъ, оккультистомъ, спиритомъ, чародѣемъ и всѣмъ, иже не Единому Богу вѣруютъ, но бѣсовъ почитаютъ, и не Богу смиренно жизнь свою предаютъ, но чародѣйнымъ бѣсовь призываніемъ грядущее вѣдѣти тщатся, Анаѳема! (трижды).
Масонима, окултистима, спиритистима, врачарима и свима, који не верују у Једнога Бога, већ поштују бесове и не предају смирено свој живот Богу, већ се труде да сазнају будућност гатарским призивањем бесова, анатема. (трипут)
Отступающымъ отъ Православныя вѣры и пріемлющымъ иныя исповѣданія на соблазнъ братіямъ нашимъ и отпадающымъ въ расколы, Анаѳема! (трижды).
Онима који одступају од Православне вере и примају друге вере на саблазан нашој браћи, и онима који отпадају у расколе, анатема! (трипут)
Богопротивнымъ человѣкомъ злымъ, дерзнувшымъ даже и на убіеніе Помазанника Божія святаго Царя-мученика, Анаѳема! (трижды).
Злим богопротивним људима, који су се чак дрзнули да убију Помазаника Божијег, Цара-мученика, анатема! (трипут)
Гонителемъ Христовыя Церкви, нечестивымъ отступникомъ, подъявшимъ руки на священнослужителей Божіихъ, попираюшымъ святыни, разрушающымъ храмы Божіи, истязующымъ братію нашу и осквернившымъ Отечество наше, Анаѳема! (трижды).
Гонитељима Цркве Христове, нечастивим одступницима, који подижу руке на свештенослужитеље Божије, газе светиње, руше храмове Божије, који муче нашу браћу и који су осквернили наше Отачаство, анатема! (трипут)
Нападающымъ на Церковь Христову и учащымъ, яко Оная раздѣлися на вѣтви, яже разнятся своимъ ученіемъ и жизнію, и утверждающымъ Церковь не сущу видимо быти, но отъ вѣтвей, расколовъ и иновѣрій соединитися имать во едино тѣло; и онемъ, иже не различаютъ истиннаго священства и таинствъ Церкви отъ еретическихъ, но учатъ, яко крещеніе и евхаристіа еретиковъ довлѣютъ ко спасенію; и онемъ, иже имутъ общеніе съ сими еретики или пособствуютъ имъ, или защищаютъ ихъ новую ересь икуменизма, мняще ю братскую любовь и единеніе разрозненныхъ христіанъ быти, Анаѳема! (трижды).
Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране, које се разликују по учењу и животу, и који тврде да Црква не постоји видљиво, већ ће настати када се све гране, расколи и иноверја сједине у једно тело; и онима који не разликују истинито свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и причешће јеретика довољни за спасење, и онима који имају општење са овим јеретицима или им помажу или заступају и бране њихову нову јерес екуменизма у име братске љубави и уједињења раздељених хришћана, анатема. (трипут)
Соблазнителемъ и ругателемъ рода человѣческаго и Богозданныя природы извратителемъ, сѣющимъ развратъ и надъ дѣторожденіемъ глумящымся, соблазняющымъ сестеръ нашихъ дѣтоубійство во утробахъ матернихъ творити и безвозрастныхъ младенцевъ, яко бездушныхъ извергати, еще же изъ ихъ тѣлесъ и крови скверную прибыль имати, Анаѳема! (трижды) [3].
Саблазнитељима и онима који се ругају људском роду и који извраћују Богоздану природу, који сеју разврат и изругују се рођењу деце, који саблажњавају наше сестре да чине детеубиство у утробама мајчиним и да избацују нерођене младенце као бездушне и који још из њихових тела и крви имају скверну зараду, анатема! (трипут)
анатема Патријарашког Сабора 1583 г.
Не слѣдующымъ обычаемъ Церкве, иже уставлены быша на Седми Вселенскихъ Соборѣхъ, такождѣ и Святѣй Пасцѣ и мѣсяцеслову, иже они правильно уставиша и предаша намъ на послѣдованіе, но желающымъ послѣдовать новоявленной пасхаліи и новому мѣсяцеслову безбожныхъ папскихъ астрономовъ; и, противясь онымъ обычаемъ [Церкви], желающымъ ниспровергнуть и развѣять догматы и обычаи Церкве, ихже мы отъ Отецъ пріяхомъ, Анаѳема!
Мы призываемъ всѣхъ благочестивыхъ и православныхъ христіанъ: стойте твердо въ томъ, еже вы пріясте, въ онемъ же вы рождени бысте и на онемъ же вы вскормлени бысте, а егда время и обстояніе призовутъ къ тому, излейте самую кровь вашу, дабы сохранить и Вѣру, преданную намъ отъ Отецъ нашихъ и сохранить ваше исповѣданіе. Остерегайтесь таковыхъ людей и бдите, дабы Господь нашъ Іисусъ Христосъ споборалъ вамъ. Да будетъ благословеніе нашего смиренія на всѣхъ васъ. Аминь.
Онима који не следе обичаје Цркве који су установљени на Седам Васељенских Сабора, као и о Светој Пасхи и месецослову (календару), који су их за нас добро установили и предали нам да их следимо, него желе да прате новојављену пасхалију и нови месецослов безбожних папских астронома, и противећи се обичајима Цркве, желећи да низвргну и развеју догмате и обичаје Цркве, које смо од Отаца примили, анатема!
Ми призивамо све благочестиве и православне хришћане: стојте тврдо у ономе што сте примили, у чему сте се родили и у чему сте васпитавани, а када време и прилике позову, и крв своју пролијте да бисте сачували и веру, предану нам од Отаца наших и сачували ваше исповедање. Чувајте се таквих људи и бдите, да би вам помогао Господ наш Исус Христос. Нека благослов наше Смерности буде са свима вама. Амин.
(Следе анатеме које је додала РПЦЗ):
Нема коментара:
Постави коментар