ПОУКЕ СВЕТИХ ОТАЦА ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА

ПОДСЕТНИК ЕКУМЕНИСТИМА НА КАНОНЕ СВЕТИХ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА О ЈЕРЕСИ

 “Обећавам да ћу чувати каноне Светих Апостола и седам Васељенских и православних помесних Сабора, који су узакоњени на учење правих заповеди (...) тврдо и ненарушиво до конца мојег живота; и све што они примише и ја примам, а што они одбацише и ја одбацујем. (...) Преступим ли ишта од овог обећаног, или се нађем противан Божанственим правилима, (...), тада нека сместа будем лишен својег чина и власти, без било каквог одговора или речи, и нека будем туђ небеског дара, који ми је на рукоположењу дан Духом Светим.”  Архијерејска заклетва, на Јеванђељу

10. правило Св. Апостола

Који се заједно са одлученим, ма било и у кући, буде молио, нека се одлучи

11. правило Св. Апостола

Клирик, који се буде молио заједно са свргнутим клириком, нека се свргне и он.

45. правило Св. Апостола

Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретицима само и молио буде, нека се одлучи; ако им пак допусти, као клирицима, да што раде, нека се свргне.

64. правило Св. Апостола

Ако који хришћанин принесе уља у светилиште незнабожачко, или у јудејску синагогу, или пали свеће, када су празници јеретички, нека се одлучи 9. правило Картагенског сабора

 30. правило Светих Апостола и 3. правило Седмог Васељенског сабора

Ако се неки епископ послужио световним властима да би преко њих добио епископску власт у Цркви, нека буде свргнут и одлучен заједно са свима који су са њим у општењу'.

Епископ далматински Никодим (Милаш) даје следеће објашњење 30. пра вила Светих Апостола:

'Ако је дакле незаконито утицање световних власти при постављању епископа Црква осуђивала у добу кад су владаоци били хришћани, то је она тијем више ово морала осуђивати онда, кад су ти владаоци незнабошци били, и тијем је тежим казнама морала подвргавати дотичне, који нијесу зазирали обраћати се запомоћ незнабожачким владарима и њиховим подручним властима, само да би епископство добили.

 

На питање да ли може један клирик да се моли у присуству аријанаца или других јеретика, или му то ништа не шкоди, кад се он моли или чини принос.

Одговор: На божанственоме приносу ђакон прије времена целивања казује: ''Који сте ван општења, одлазите'', не смеју дакле присуствовати, осим ако обећају да ће се покајати и да ће оставити јерес.   32. правило Лаодикијског Сабора

 

Не треба примати јеретичких благослова, јер су они више злословља него ли благослов.    33. правило Лаодикијског Сабора

 

С јеретицима или расколницима не сме се заједно молити.

34. правило Лаодикијског Сабора

Ниједан хришћанин не сме остављати мученике Христове и обраћати се лажним мученицима, тј. јеретичкима, или који су прије јеретици били, јер су ови далеки од Бога. Нека су дакле анатема, који се к њима обраћају.   38. правило Лаодикијског Сабора

 

Не сме се празновати заједно са незнабошцима, нити општити у њиховом безбожју.   6. правило Лаодикијског Сабора

 

Не може се допуштати јеретицима, који остају упорни у јереси да улазе у дом Божији.    10. правило Лаодикијскога Сабора

 

Који Цркви припадају, не смеју равнодушно женити своју децу са јеретицим

72. правило Трулског (шестог Васељенског) Сабора

Јеретике, који се при крају живота кају, треба примати, али примати их, разуме се, не без разбора, него испитавши, да ли показују право покајање, и да ли могу представити плодове, који сведоче о њиховом старању да се спасу. 1. правило Картагенског Сабора

Они који су крштени од јеретика треба да се поново крсте да би били примљени у Цркву.  15. канон Светог Константинопољског (двократног) Сабора

Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну вери светих отаца . Из ,,Окружне Посланице ” Источних Патријараха 1848.год.

Нека не буде допуштено човеку православноме да се сједини са женом јеретичком, нити жени православној да се венча са човеком јеретиком, а ако се открије да је ко тако што учинио, брак нека се сматра не ваљаним и незаконита свеза нека се развргне, јер не треба да се меша оно, што се не може мешати, нити састављати са овцом вука, ни са Христовим уделом наследство јеретика; а ко преступи ово, што смо ми установили нека се одлучи...  6. правило Св. Василија Великог

 

'Веома ме жалости чињеница да су запостављена правила Отаца и што је у многоме заборављена строгост у Цркви. Плашим се да ће, мало по мало, ако се настави са таквим немаром, да ће доћи до велике пометње у црквеним пословима''

Из Прве канонске посланице Светог Василија Великога хорепископима)

А они, који се одељују од општења са својим епископом због какве јереси, која је од светих сабора, или од Отаца осуђена, то јест кад он јавно проповеда јерес и отворено о њој у цркви учи, такви не само што неће подлећи казни по правилима за то, што су прије саборнога разбора оделили се од таквога епископа, него ће напротив бити заслужни части која православнима пристоји. Јер они нису осудили епископе, него назовиепископе и назовиучитеље, нити су расколом порушили јединство Цркве, него напротив похитали су да ослободе Цркву од раскола и раздељења.   46. правило св. Никифора Исповедника

 

У цркве које су основали јеретици, напомињемо да се може ући само по нужди, и то као у просту кућу, и само када се положи крст на средину може се ту и певати; али у олтар се не сме улазити, нити кадити нити се молити, нити палити кандило или свећу.

Јеретици су сви, који уче противно православној вери, било да су они одавна или од скора одлучени од Цркве, било да следе старој или некој новој јереси.   Зонара, Тумачење 2. Вас. 6, Ат.синт.2,182

 

Учење (јеретичко) противно православној вери не мора се у осталом тицати основе православног веровања, па да се дотични сматра јеретиком, него је доста да он греши и у само неком догмату и већ је јеретик. Под именом јеретик подразумевају се и они који призивају и исповедају нашу тајну али греше тек у неким питањима учења православног и у томе другачије мисли од православних. 
Зонара, Тумачење 14. правила, IV Васељенског сабора

Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и зајеничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) не православне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и новотари одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од боженске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени.

Сабор у Константинопољу из 1724.г. којим је председавао цариградски патријарх Јеремија Трећи

Имајући несумњивом мишљу и чистотом вере утемељену у дубини ума чесну и божанску науку Господа и Спаса нашег Исуса Христа, и примајући и чувајући необманљивим расуђивањем свештене наредбе и канонске одредбе Његових светих Ученика и Апостола, а такође нај искренијим и непоколебљивим веровањем поштујући и држећи не промењену и неповређену проповед и канонске одредбе светих Седам Васељенских Сабора, који су сви надахнућем једног и истог Духа Светог били руковођени и покретани, ми одбацујемо све оне које су и они изгнали из Цркве, а прихватамо и као достојне примања сматрамо оне којима они, као једновернима и учитељима побожности, одаваху дужну част и праведно поштовање. Верујући тако томе и то проповедајући, ми и умом и речима примамо и свима гласно и јасно објављујемо Символ најсигурније Хришћанске вере који је почев од почетка до нас дошао од Отаца; ништа не одузимајући, ништа не додајући, ништа не улепшавајући, ништа не изврћући. Јер и одузимање и додавање, при непојављивању никакве јереси од лукавства ћавољег, доводи до презирања онога што није за презирање и представља неоправдану увреду Оцима.

Сабор у Цариграду 879.г.

"Овце су словесне а не бесловесне, и ниједан мирјанин никада не може рећи 'ја сам овца а не пастир, и ја не дајем одговор за себе, него ће пастир видети, и само он ће платити за мене.' (...) Зато, потребно је да побегнемо од погубних пастира."       Апостолске Установе 10.19

"Знам дела твоја, да ниси ни студен ни врућ. О да си студен или врућ! Тако, пошто си млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста Својих.

Јер говориш богат сам и обогатио сам се, и ништа ми не треба; а не знаш да си несрећан - ниси Ме срео, и јадан - отрован лажју, и сиромашан - без Блага Мог, и слеп - ван Светлости Моје, и наг -без Крштења Апостолског.

Саветујем ти да купиш од Мене злата огњем жеженога - Благодати, истинитим Исповедањем - да се обогатиш; и беле хаљине - истинско Крштење - да се обучеш, да се не покаже срамота голотиње твоје; и масти - Помазање Духа Светога - да помажеш очи своје - ум, да видиш.

Ја оне које љубим карам и поправљам, зато ревнуј и покај се.

Ко има ухо нека чује шта Дух говори Црквама." - Откровење 3.14-2

АНАТЕМА ПРОТИВ ЕКУМЕНИЗМА  - Онима који Цркву Христову нападају мудровањем да је она подељена на такозване гране које се разликују учењем и начином живота, и онима који тврде да Црква не постоји на видљив начин, негоће настати у будућности кад се све гране или секте или чак религије уједине у једно тело, и онима који не разликују истинско свештенство и тајне Цркве од јеретичких, него веле да су крштење и причешће јеретика довољни за њихово спасење, и онима који опште са горепоменутим јеретицима, или помажу или бране њигову нову јерес екуменизма под изговором братске љубави или као пут сједињења одељених Хришћана: АНАТЕМА!!      Сабор Руске Заграничне Цркве

Свети Антоније Велики - Децо моја, најбоље би било да умрем пре него што својим очима видим оно што ће се десити, а што сам видео у својој визији. Гнев Господњи ће се обрушити на Цркву, и она ће бити предата људима који су безумне звери. Видео сам Свети Олтар цркве у главном скиту, окружен са свих страна мазгама, које су се ритале, скакале горе доле, као што је и природно за те приглупе животиње. Видели сте и схватили да сам уздисао. То је зато што сам чуо глас како говори – Мој олтар ће се оскрнавити.“                                                 

Архиепископ Аверкије Џорданвилски - Истински је православан само онај ко и умом и срцем прима све оно чему учи Света Православна Црква и који се смирено сагиње пред њеним ауторитетом. А ко одбацује ауторитет Свете Православне Цркве и пренебрегава њена Божанствена учења, свештена правила и установе, надахнуте Духом Светим – тај се противи Духу Светом и потпада под страшну казну коју је изрекао Сам Божанствени Утемељивач Цркве, Господ наш Исус Христос.

,,Ако (ко) ни Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мат.18,7).”

,,Као што већ рекосмо” – учи нас свети Апостол - ,,и сада опет велим: ако вам ко проповеда Еванђеље другачије него што примисте, анатема да буде!” (Гал.1,9)

Памтимо, братијо, да где је лаж, ма у којем виду се јављала и ма каквом се благовидношћу прикривала, тамо нема истинске цркве. Тамо је лажи црква! Јер црква Христова је стуб и тврђава Истине.

Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као премудри (Еф.5,15)!

Зар се са Отпадништвом треба помирити и ,,прикључити се”?

 Наравно да не! Ево шта нам је чинити:

,,Удаљи се од њега и чувај – то ти је довољно. Упознај дух времена и проучи га, да би, ако је могуће, избегао његов утицај”. У наше време важно је упамтити и у уму и срцу ову драгоцену поруку великог руског светитеља! Ето зашто је злочинство ћутати о Отпадништву, обмањивати и себе и друге да је све у реду и да се не треба узнемиравати. Без разлога. Ако и ми немамо снаге ,,да својом немоћном руком зауставимо Отпадништво”, дужност хришћанске љубави нам налаже не само да се ,,удаљимо” и да се ,,чувамо” него и наше ближње да заштитимо, да их упозоримо на оно што сами не увиђају. Овде се увек ваља сетити речи једног од највећих стубова наше Цркве – Светог Григорија Богослова: ,,ћутањем се издаје Бог”. Не смемо ћутати када је у питању дело од највеће важности, какво је дело спасења људских душа!   

Св.Атанасије Велики, онима који воде усамљенички живот и који су утврђени у вери у Бога, највољенијој браћи, поздрав у Господу!

Благодарим Господу, који вам је дао да верујете у Њега, како бисте заједно са светитељима наследили живот вечни. Пошто има појединих који следују Арију и иду по манастирима, као да тобож желе да вас посете, а у ствари, одвративши се од нас (православних) намеравају да обману просте срцем; и пошто има оних који, иако се не слажу са Аријем, ипак снисходе му и опште са његовим следбеницима, присиљен сам, на захтев неке веома искрене браће, да вам одмах пишем, како, ви који чувате верно и без притворности благочестиву веру, коју вам је подарила Божанска благодат, не бисте дошли у прилику да постанете саблазан браћи. Јер, ако неко види вас, верну децу Христову, како се дружите и општите са таквим људима или чак заједно служите са њима, сигурно ће то (њихову јерес) сматрати неважном ствари и пашће у блато непобожности. Тако, да се то не би десило, љубљени "моји, избегавајте оне који следују непобожности (аријанизму) и штовише, избегавајте оне који, правећи се да се не слажу са Аријем, ипак заједно саслужују са непобожнима. Заиста, посебно треба да избегавамо друштво људи чијих се ставова гнушамо. Ако, онда, неко дође вама, и као што каже блажени Јован, донесе са собом исправно веровање, поздравите га и примите га као брата. Али ако се неко претвара да исповеда праву веру, али ипак општи са онима који су у зловерју, позовите га да се удаљи од тога општења. Ако он обећа да ће то учинити, сматрајте га за брата. Али ако устраје у духу противљења, клоните га се. Могао бих још да продужим своје писмо, наводећи доказе за ово учење из Божанског Писма. Али пошто сте ви људи мудрости, можете да разумете онога који вам пише, и као устрајни у самоодрицању у стању сте да и друге поучите, те сам вам зато написао кратко писмо као вољени пријатељ пријатељу, верујући да ћете, живећи таквим животом, устрајати у чистој и искреној вери и да ће они људи, који вас виде да с њима не учествујете у молитви, из тога извући корист, у страху да и они не испадну зловерни као они којих се држе.

„Како могу бити у Саборној Цркви, они који су одбацили апостолску веру, и постали изумитељи нових злих дела, они који су оставили божанске речи Писма, а људске обмане прогласили новом мудрошћу. Штавише, они који су оставили веру богомдану не могу се називати ни хришћанима. (...) Ми држимо веру Саборне Цркве, коју Господ даде, Апостоли проповедаше, Оци очуваше. Јер је на њој Црква основана, и ко отпадне од ње, тај није хришћанин нити се може називати хришћанином.” 

Ходећи незлобивим и живоносним путем, ископајмо око које нас саблажњава,не телесно већ умно. Ако се, наиме, епископ или презвитер, који су очи цркве, неблагочестиво понашају (мисли се на јерес) и саблажњавају народ,треба се одвојити од њих. Боље се дакле,без њих окупљати у неком молитвеном дому него са њима бити вргнут као са Аном и Кајафом у геену огњену.                    

                         

 Св. Атанасије Велики  у Окружној посланици против аријанаца пише: 

„Свака јерес, имајући за оца сопствене измишљотине од искони заблудев­шег и поставшег човекоубицом и лажовом, ђавола (Јн. 8, 44) и стидећи се да изговори мрско име његово, притворно примајући на себе предивно и од свега узвишеније Спаситељево име, наводи речи из Писама, али прећуткује прави смисао њихов и најзад, прикривајући таквом лажју своју, њоме про­нађену измишљотину, сама постаје човекоубица оних у заблуду уведених. 

Не само не приносити жртву (идолима) значи бити мученик, него и не одри­цати се вере већ јесте светло мучеништво савести. Не само они који се поклонише идолима, него и они који напустише истину, осуђени су као туђинци. И Јуда је лишен апостолског звања не због приношења жртве идолима, него зато што је постао издајник”.

"Ако се неко претвара да исповеда праву веру, али ипак општи са онима који су у зловерју, позовите га да се удаљи од тога општења. Ако он обећа да ће то учинити, сматрајте га за брата. Али ако устраје у духу противљења, клоните га се."  

Сви који се дрзну да наруше одлуку Светог и Великог Сабора Никејског, сабраног у присуству најблагочестивијег и најбогољубивијег Цара Константина, о светом празнику спаситељне Пасхе, да буду одлучени од општења и извргнути из Цркве, наставе ли да се упорно противе овој доброј установи. И ово је речено за мирјане. 

А ако се неки од предстојника Цркве, епископ, презвитер или ђакон, после ове заповести усуди, развраћајући народ и узнемирујући цркве, издвојити се и са јудејима светковати Пасху - таквога Свети Сабор већ од сада осуђује као туђег Цркви, јер не само да је био узроком греха самоме себи него и узроком растројства и развраћења многих. И не само њих Сабор свргава од свештенодејства, него и све који се дрзну да опште с таквима после њиховог свргавања. А свргнути се имају лишити и спољашње части која им је припадала по свештеном правилу и Божијем свештенству.

Ми држимо веру Католичанске (Саборне) Цркве, коју Господ даде, Апостоли проповедише, Оци очуваше. Јер је на њој Црква основана, и ко отпадне од ње, тај није хришћанин нити се може називати хришћанином.

 Св.Александар Невски - Све ово ми добро знамо... учењима овим целосно умујемо... како се проповеда од светих апостола у Христово Еванђеље по свему свету, као и предања светих отаца Седам Васељенских Сабора. И све ово као оно што нам је познато чувамо, а од вас учење не примамо и речи ваше не слушамо.     

 

Св. Амвросије Оптински - Узалуд се неки међу православнима диве постојећој пропаганди римске цркве и тобожњој самопожртвованости и дјеловању њених мисионара и усрђу латинских милосрдних сестара и са неправом приписују латинској цркви такву важност да, наводно, послије њеног отпаднућа од Православне Цркве, ова посљедња више није то, него да има потребу да тежи сједињењу са црквом римском. Након строгог испитивања, ово мнење се показује лажним, а енергична латинска дјелатност не само да не побуђује дивљење, него, напротив, буди дубоко (са)жаљење у срцима људи добромислећих, који поимају Истину. 

Римска црква, пак, одавно је застранила у јерес и новотарије. Још је свети Василије Велики обличио у томе неке епископе римске у својој посланици Јевсевију Самосатскоме:"...Они истину не знају и не желе да знају Са онима који им истину проповедају, они се споре, а саме утврђује јерес!..."

Али, како једна грешка коју грешком не сматрамо, обично повлачи за собом и другу, тако и једно зло порађа друго - па се тако збило и са римском црквом. То што се на Западу јавило ово неисправно мудровање да Дух Свети просходи и од Сина, само је породило и други сличан зли накот и увело малопомало у њу и друге новотарије, које великим дијелом противурјече у Јеванђељима јасно изображеним заповијестима Спаситеља нашега.   

Због свих исказаних узрока Саборна Црква од Истока пресекла је своје општење (заједничарење) са посебном римском црквом. А римски епископи, као што су са гордошћу почели, гордошћу и савршавају... Они се упињу да докажу како је Православна Саборна Црква, од њих отпала, посебна црква. То је нетачно и наопако. Истина свједочи да је римска црква отпала од Православне.  

свети Василије Велики - Они који због (раскола) одступише од Цркве, немају више на себи благодат Светога Духа, тако да се предаја благодати прекида из разлога личног самоодсецања, прекидања прејемства. И ако први имајући исправну веру добише благодат, при одвајању (расколу) пак имађаху рукоположење од Отаца и преко полагања руку беху примили духовне дарове, одвајањем су постали световни људи и немају власти ни да крштавају, нити да рукополажу, нити су у стању да другима предају благодат Светога Духа, Оног истог од Којег сами отпадоше. Због овога, од њих крштени, исто је као и да од световњака бише крштени. Када овакви прилазе Цркви, заповест је да се очисте истинитим крштењем у Цркви. 

Ми стојимо у борби за наше заједничко Предање, за богатство здраве вере коју смо примили од Отаца.  

Јавно отпадање од вере и знак гордости јесте: или одрицати нешто из написанога, или уводити нешто из не написанога. Јер Господ наш Исус Христос говори: „Овце моје глас мој слушају", и пре тога вели: „а за туђином не иду, него беже од њега, јер не познају гласа туђега" (Јн.10, 34).

Свети Василије Велики о прогонству православних хришћана

''Све оно што сам себи рекао када сам чуо за тегобне судске процесе против вас, а које вам приређују непријатељи Бога, помислио сам да би било добро да вам саопштим преко писма. Рекло би се да сте ви, у времену које је за многе људе мирно, задобили блаженство, које је резервисано за оне који су гоњени Христовог имена ради. Но, никако време није мирно, јер се они који који раде зле ствари представљају као браћа доброчинитељи. Због тога би могло да се помисли да никакав сукоб није у току. Али, сукоб унутар породице је најгори. Јер, против непријатеља који су отворено декларисани као такви и који нису ''наши'', лакше се можемо борити. А када смо измешани са оним непријатељима који су међу нама, ми смо тада изложени сваком ризику. А то се управо дешава са вама. Наши Оци су били прогоњени, али од пагана. И тада је отимана њихова имовина, куће разаране, а они су били прогањани од стране непријатеља нас хришћана, имена Христа нашег ради. Данашњи гонитељи не мрзе нас никако мање од тих ранијих гонитеља. Али, ови данашњи, да би обманули многе, ките се именом хришћана, како би они који су заиста гоњени били лишени утехе исповедништва. Због "хришћанства" ваших гонитеља, многи хришћани слабијег расуђивања признају да сте неправедно прогнани, али [будући збуњени] не признају вам да ви можете имати мученичку смрт за Истину [држе вас за расколнике]. Зато мислим да је за вас резервисана већа плата од праведног Судије него што је дао ранијим мученицима. Јер, ти мученици су имали и признање од народа и плату од Бога, а ви, иако ваша постигнућа нису мања од мученичких, немате похвалу јавности. Стога је праведно да ваша плата буде већа у животу будућег века.

Зато вас молим да не падате у очај, већ да се обновите љубављу према Богу, и да из дана у дан додајете своју ревност, знајући, да у вама треба да се очува преостала вера, коју ће Господ наћи на земљи. Чак и ако се епископи истерају из храмова - да вас то не потресе. Чак иако се појаве издајници међу свештенослужитељима - немојте колебати вашу веру у Бога. Нису имена и титуле оно што спашава, већ су то вера и истинска љубав према нашем Створитељу. Сетите се како су архијереји, књижевници и презвитери смислили заверу против Господа и колико је мало појединаца из народа прихватило Слово Божје. Сетите се како се не спашава мноштво, већ само изабраници Бога. Не бојте се непостојане народне масе, коју као воду океана шибају ветрови тамо-вамо. Ако само и један треба да се спаси, попут Лота у Содому, треба да сачува трезвено расуђивање и чврсту наду у Христа, јер Господ не напушта његове свете. Поздравите сву у Христу братију у моје име и молите се истински за моју убогу душу''.

Ако смо у заједништву са јеретицима, једнако ћемо пострадати Ако се неки претварају као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако ни после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.  

"Оне који се праве да исповедају православну веру, а остају у општењу са злославнима, ако и после приговора не престану, ми их сматрамо одлученима и чак их више не зовемо ни браћом"

 Ево чему нас учи прво правило Светог Василија Великог. Црква је јединствена и једна и само она има сву пуноту благодатних дарова Светога Духа. Ко год и на какав год начин одступи од цркве – у јерес, у раскол, у самовољно збориште, он губи причасност благодати Божјој. Нема Хришћанства, нити Христа; нема благодати, нити Истине; нема живота, нема спасења – ничега нема без цркве, и све то јесте само у једној јединој цркви.   

 Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно, одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.   

Свети Григорије  Ниски - Не може бити мира и заједништва са онима друге вере, јер је и то јерес.

Бољи је громогласни рат него мир који одваја људе од Бога... неслагање око побожности је боље него емоционални склад (без побожности)."

Хришћанска молитва не треба да буде гомила лажи, јер је упућена Богу, Небеском Оцу, Оцу Истине. Христос, Син Божји, који је за себе рекао да је он „Пут Истина и Живот“, не може да лаже зато што је он сам ИСТИНА! Када верници и свештеници спомињу епископа јеретика, они своје молитве не узносе Небеском Оцу, већ их упућују сотони, који је „лажа и отац лажи“.  

 Свети Григорије Богослов - Да не помисле као да ја тврдим да сваки мир треба неговати. Јер знам да постоји предивно разногласје и најпогубније једномислије; но, треба волети добар мир, који има добар циљ и који сједињује са Богом. Када је реч о очигледном бесчашћу, тада што пре треба ићи на огањ и мач, не гледајући на захтеве времена, владара и уопште било чега, него се приобштавати са лукавим квасцем и припајати се са оболелима. Најстрашније је бојати се било чега више него Бога и због те бојазни да служитељ Истине постане издајник учења вере и Истине.

Лава се не треба бојати. И леопард је блага животиња. Чак ће се и змија од нас уплашити и побећи (ако је не нагазимо). Али има нешто чега се треба много бојати, а то је лоших Епископа. Не треба се плашити достојанства њиховог трона. Сви имају достојанство, али немају сви благодат.      

  

Свети Герман Нови, Патријарх Цариградски  (Јосиф Вријеније) - Никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље! Никада те нећемо издати, благочешће отаца! Никада те нећемо оставити, мајко побожности! У теби смо рођени, у теби живимо и у теби ћемо умрети. А ако времена то буду тражила и хиљаде пута умрећемо за тебе."

Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Католичанске Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате.Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао .  

Св. Григорије папа римски - "Не треба да те плаши што је у Цркви већина лоша, а што је добрих неколицина. Јер је Барка, која је у усред Потопа била слика Цркве, била широка доле и уска горе, а на врху мерила се једним лактом (Пост. 6:16). Верујемо да су доле биле четвороножне животиње и змије, а горе птице и људи. Било је широко, тамо где су биле звери, уско тамо где су живели људи; јер је Света Црква заиста широка у броју оних, који су са телесним разумом, уска у онима који су духовни. Јер где Црква страда од морала и животињских путева људи, тамо проширује своја недра. Али тамо где брине о онима, чији су животи засновани на духовним стварима, њих води ка највишим местима; али пошто их је пар, овај део је узак... И што има више порочних, то их морамо више трпети у стрпљењу; јер на гумну за вршидбу, мало је зрна које се уноси у житнице, а много је плеве која се сажеже огњем."              

Св.Игњатије Брјанчанинов: Много је таквих подвижника било у Западној цркви од онога доба када је упала у папизам, у коме се човеку богохулно приписују божанска својства и у коме се човеку одаје поклоњење које припада и доликује Богу Јединоме;    

Љубим заповијести Твоје већма него злато и драго камење. Тога ради заповијести Твоје држим да су вјерне, на сваки пут лажни мрзим" (Пс. 129, 127-128), казује Пророк. Овакво је владање неопходно за очување верности Богу. Верност је неизоставни услов љубави. Без тога услова љубав се раскида.

Бог је допустио апостасију (отпадништво). Немојте покушавати да је зауставите својом немоћном руком, већ бежите од ње, заштитите се од ње. То је за вас довољно да учините. Учите се да препознајете дух времена, проучавајте га, тако да ћете кад год је то могуће моћи да избегнете његов утицај...

Само посебна Божја милост може да заустави ову погубну моралну епидемију, да је одложи на неко време, јер је потребно да се све збуде што је проречено Писмима... Нема никога ко би могао да изврши обнову Хришћанства. Сасуди Светог Духа су посвуда пресахнули, чак и у манастирима, тим ризницама побожности и благодати...

Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење. Али, то је Бог допустио...

Милостиво Божје дуготрпљење одлаже потпуни распад због малог остатка који се спашава, док они који су кренули путем пропасти или су већ пропали достижу врхунац покварености. Они који се спашавају морају то да разумеју и да искористе време које им је дато на спасење... Нека би милостиви Господ заштитио остатак оних који верују у њега. Али овај остатак је малобројан и сваким даном је мањи." 

Све древне јереси, под различитим маскама које се мењају, тежиле су ка једноме циљу: оне су одбацивале Божанство Логоса и искривљавале догмат о Ваплоћењу. Најновије јереси понајвише теже да одбаце деловање Духа Светога: са ужасним хулама оне су одбациле Божанску Литургију, све Свете Тајне, све што је Васељенска Црква одувек сматрала за деловање Духа Светога. Они (јеретици) су то назвали људским установама, па и дрскије: сујеверјем, заблудом! Али наравно, Ви у јереси не видите ни разбојништво, ни лоповлук! Можда је само због тога не сматрате грехом? Овде одбачен Син Божији, тамо одбачен Дух Свети и похуљено на Њега ‐ само то!

Онај ко је прихватио и држи богохулно учење, ко богохули, а није разбојник, не краде и чак чини добра дела пале природе ‐ он је диван човек! Како Бог може да одбије да га спасе? Сав узрок ваше последње недоумице, као и свих других, јесте дубоко непознавање хришћанства! Немојте да мислите да је такво непознавање неважан недостатак! Не! Његове последице могу да буду погибељне, нарочито данас, када су у оптицају безбројне књиге са хришћанским заглављем, а учењем ‐ сатанским. Услед непознавања истинског хришћанског учења, лако вам се може догодити да лажну и богохулну идеју прихватите као истинску, да је усвојите, а заједно са њом да усвојите и вечну пропаст. Богохулник се не спасава!   

Једини непогрешиви пут ка спасењу јесте апсолутно следовање учењу Светих отаца уклањајући се од сваког другог учења и сопственог умовања.

 … Кажете: „Јеретици су такође хришћани.“ Откуд вам то?… Васељенска Црква свагда је сматрала јерес смртним грехом, свагда је увиђала да је човек, заражен страшном болешћу јереси, мртав душом, удаљен од благодати и спасења, да је у општењу са ђаволом и његовом погибијом. Јерес је грех ума. Јерес је више грех ђаволски, него људски; она је кћер ђавола, његов изум, бешчашће, блиско идолопоклонству. Оци обично називају идолопоклонство неверјем, a јерес зловерјем…  

Јерес је огорчење и побуна твари против Творца, побуна и огорчење ништавног, ограниченог бића човека према свесавршеном Богу. To је грех ума, грех духа, хула на Бога, непријатељство против Бога. И последице пада кроз јерес веома наликују последицама пада одбачених духова: помрачење разума, окорелост срца, разливање отрова по телу и уношење вечне смрти у душу. Јерес није способна за смирење.

Св. Исидор Пелусиот - Баш као што рибар сакрије удицу мамцем и скривеним закачи рибу, слично, преварљиви савезници јереси скривају своја зла учења и поквареност побожношћу, ловећи неопрезне, и доводећи их ка духовној смрти.   

Шта радити када епископ падне у јерес? 

Свети Игњатије Богоносац види положај епископа у односу на Христа таквим,као што је Христос у односу на Бога Оца. Верници треба да стоје у пуном јединству са својим епископом, баш као што црква стоји у јединству са Исусом Христом који је њена глава. Јер као што је Христос сједињен са Оцем,, тако да сви једно буду" (примедба;) То је право значење стиха у Јеванђељу по Јовану 17,11 толико популарно и радо цитирано код екуменистичких јеретика! Према речима Светог Игњатија, епископ је икона Христа и трба да буде сједињен са верницима исто као што је Христос сједињен са Црквом. Права и истинита вера,коју епископ носи собом јесте критеријум одржања Православног заједништва. Сви трба да се сложимо у вери са епископом, али понекада, а све чешће у последње време епископ пада у јерес.У овом случају, верни народ такве цркве треба да прекине сваки однос са јеретиком епископом и свм његовим свештенством. Зашто? Св. апостол Павле у једној својој посланици каже дословце,, да не умре са њим"(Тит 3,10)

„Eпископ који је постао јеретик, више није епископ, али ако га верници и даље наставе сматрати православним епископом, а он и даље настави долазити у цркву и савршавати Службу Божију и његово име у цркви и даље буде помињано на Литургијама, од оних који примају „дарове“ или „благослов“ од њега, тада су сви они зајено са њим пали у јерес, и као такви налазе се изван Цркве.

Oво је аксиома православне еклисиологије!У Еванђељу по Матеју 6, 22 се каже, да је „Свећа телу око“. Cветионик Црквe је Епископ. Зато светионик мора бити чист, како би чисто Tело (Цркве) могао увести у Царство небеско. „Ако ли око твоје – епископ - кварно буде , све ће тело твоје тамно бити“ (Матеј 6, 23), и тело дакле – Црква – неће узрастати у меру раста Христове висине. 

Свако ко говори другачије него што је установљено, макар био и достојан по вери, макар и постио, макар и девственост сачувао,макар и знамења творио,макар и пророковао,нека ти буде као вук у овчијој кожи,који ради на штету оваца.   

Они који говоре против било чега што је црквеним уредбама утврђено,макар био вредан поверења,макар постио,макар чуда чинио,макар пророковао, нека се разобличава као вук у овчјој кожи који овцама спрема пропаст. 

Ја, тј. не ја, него љубав Исуса Христа, тражимо од вас да користите само хришћанску храну, а уздржавате се од биља друге врсте, мислим јереси. Јер јеретици мешају Исуса Христа са својим властитим отровом, причајући ствари које нису вредне награде, као они који дају смртоносни отров у слатком вину, које непажљиви халапљиво узме, и са кобним задовољством упада у властиту смрт. 

Посланица Тралијанима  

 

Св.Јован Дамаскин - Све што нам је предато кроз Закон и пророке и Јеванђеље изучавајмо и испу­њавајмо чесно, и не тражимо ништа више! Јер Бог, добри Давалац сваког добра, открио нам је оно што нам је било потребно да знамо, а прећутао је оно што не бисмо могли разумети. Заволимо оно што нам је он предао и стојмо у томе, не померајући вечне границе (уп. Приче Сол. 22, 28) и не газећи Божанско Предање. Јер ко одбаци било шта Божанско, мало или велико, тај одбацује сав закон (Јак. 2, 10) и прибраја се онима који га крше.   

„Браћо, станимо на неразрушивој стени вере и на црквеном предању,не мењајући границе које су поставили наши Свети Оци, и не дајући могућност онима који желе да уводе ново и да руше грађевину Свете,Саборне и Апостолске Цркве Божије, јер ако дамо слободу свакоме који то жели, мало по мало биће разрушено цело тело Цркве.

Свети Јован Златоуст -"Разум непокорни учењима Цркве и Светих Отаца сеје раздоре међу хришћанима и рађа многобројне јереси и расколе. Зато, ко хоће да буде истинити син Православне Цркве, нека укроти непокорство својег разума црквеним законима и нека се у свему повинује својој Мајци Цркви."

Одлично, одлично, пријатељу мој, друже Христов, верни мужу, подвижниче побожности, који си пре спреман да умреш у мукама, него да издаш поверено ти благочешће; у дан суда бићеш са Мученицима. 

 

Када дакле, неверници и јеретици не обмањују никога од православних, не треба им чинити никакво зло или их мрзети. Но када ми приметимо да неверници и јеретици хоће да обману православне, тада треба не само да их мрзимо или осуђујемо, већ и да их предајемо проклетству, да им наносимо физичке ране, како бисмо тиме освећивали наше руке.

Уколико се међу нама појави хулна реч на Јединороднога Сина Божијег, хтео бих вас замолити само једно: да кажњавате све хулитеље у граду. Ако чујеш да неко на раскршћу или на тргу јавно међу људима хули Христа Господа, приђи и заустави га. Ако је потребно и физичко насиље над њим учинити не устручавај се - удари га по лицу, дај му шамар, посвети своју десницу. Ако те и ухвате због тога и на суд поведу - иди. Ако те питају на суду, тј. судија почне да те испитује, слободно одговори да је тај и тај хулио на Цара ангела; јер ако је потребно кажњавати оне који хуле земаљског цара, тим пре треба кажњавати оне који хуле на Цара Небеског. Општи грех свих јесте ако нема правде. Свако ко може, треба да каже да би знали жидови и нечисти јеретици да су хришћани - спаситељи и оснивачи града Константинопоља, заштитници и учитељи. Нека се убеде необуздани и развратни жидови и јеретици, да је потребно да се чувају од Божијих слугу, и када буду хтели да мудрују о нечему сличном, нека свуда пазе један на другог, нека дршћу плашећи се и сенке, како то не би чули хришћани. 

Ми знамо да је спасење у поседу једне Цркве, и да нико ко је изван Саборне цркве не може бити причесник вере Христове, нити бити спашен.Нити ми нудимо макар и део те наде безбожним јеретицима,него их остављамо изван те наде и заиста они немају ни мало учешћа у Христу, него узалуд узимају то Спасоносно име.

Саборна Црква је велики рај... и ако се пронађе у Цркви да неко нагиње јеретичким погрешкама и учењима змије... тада је он избачен из раја, као и Адам који је био избачен из раја.

Они који наше време преиначавају и изврћу истину, они који се ките сујетом и лажном сличношћу Цркви, сличношћу туђој  Христу и истини, њих нека нико не назива хришћанима и нека не општи са њима. 

Наше ратовање против јереси не убија живе,већ пре оживљава мртве,јер је оно руковођено духом благости и смирености.Ја прогоним речима а не песницама! Ја прогоним јерес а не јеретике!

"Боље је бити без пастира него вођен лошим пастиром; Онај кога не предводи нико много пута бива у опасности и много пута бива спасен, а ко је предвођен лошим пастиром увек је у опасности и вођен је у пропаст ... Ако је реч о вери, остави га и отиђи - не само ако је човек, чак и ако је анђео са неба! " 

Љубљени моји, много пута сам вам говорио о безбожним јеретицима, а и поново вас умољавам, да се са њима не обједињујемо ни за јелом, ни за пићем, ни пријатељством, ни љубављу; а онај ко то чини, постаје туђ Цркви Христовој. Ако неко и анђелски живот живи, али је повезан дружбом и љубављу са јеретицима, такав је туга Господу Христу. Ко се не може заситити љубављу ка Владици Христу, тај се не може заситити и мржњом ка Његовим непријатељима. Јер он Сам говори "Ко није са мном против мене! (Ма.12.30)   

"Непријатељи Божијим објављујем не само јеретике већ и оне (православце) који су у општењу са њима.

Св.Јован Кронштатски:  Ја сам с вама у све дане до свршетка века" (Мт. 28, 20). Сам Господ свагда је у Својој Цркви. Чему онда намесник - папа? И може ли грешни човек бити намесник Господњи? - Не може. Намесника царевих или Патријархових у неком граду може бити и бива их, а намесник, заменик Господа, Беспочетног Цара и Главе Цркве, никако се не може бити. Заиста, католици се варају. Опомени их, Господе, како су не лепи они који тако говоре и охолошћу опточени, као огрлицом." Од тог погубног, лажног догмата, по мисли Светог Јована, происходи све зло папизма: „Најштетнија ствар у Хришћанству, тој Богом откривеној, небеској религији је поглаварство човека у Цркви, на пример папе, и његова тобожња непогрешивост. Управо се у његовом догмату о непогрешивости и налази највећа погрешност, јер је папа човек грешан, и страшно је ако мисли за себе да је непогрешив. Колико је грешака отровних, по човека душегубних, измислила католичка, папска црква - у догматима, у обредима, у канонским правилима, у богослужењима!   

Католици су измислили нову главу, понизивши Једину Истиниту Главу Цркве - Христа; лутерани су отпали и без главе остали; англиканци такође; код њих ЦРКВЕ НЕМА; савез са Главом је прекинут, нема свесилне помоћи, а Велијар војује свом снагом, лукавством и све држи у својој прелести и пропасти. Много је оних који пропадају у безбожништву и разврату.

 

Узрок свих лажи римокатоличке цркве је гордост и признање папе за стварну главу Цркве, и то још непогрешиву. Одатле све ропство западне цркве. Ропство мисли и вере, лишеност истинске слободе у вери и животу, јер је папа на све ставио своју тешку руку: одатле - лажни догмати, одатле - дволичност и лукавство у мишљењу, речима и деловању, одатле - разна лажна правила и установе приликом исповедања греха, одатле индулгенције; одатле - унакажавање догмата; одатле - фабриковања светаца у западној цркви, као и непостојећих моштију, Богом непрослављених; одатле - устајање на познање Божје (2. Кор. 10, 5) и све врсте противљења Богу под видом борбе за „већу славу Божју."       

Мржња према Православљу, фанатизам и прогони православних, убиства - то је црвена нит кроз све векове живота католицизма. По плодовима ћете их познати. Зар нам је такав дух заповедио Христос? Коме се, ако не католицима, лутеранима и реформаторима увек може рећи: „Не знате каквога сте ви духа! (Лк. 9, 55)"        

Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а на за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомиривости, дволичности, лажи, лукавства.

Благодарим Господа, који је услишио и услишава молитве моје, пред свеспасоносним и страшном Жртвом Христовом (Тела и Крви Христове) за заблуделе у вери велике заједнице, које се хришћанским називају, али које су у суштини одступничке: католицизам, лутеранство, англиканство и друге.               

Још је свеж спомен на злосрећну унију у XVII веку код нас у Русији: свежа је успомена на фанатичну мржњу с којом су католици уништавали правослаавне храмове у западном крају; памтимо сва ужасна срамоћења и изругивања на рачун православне вере и Православне Цркве и несрећних православних хришћана. Сада су се опет обновила времена уније.

Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор). 6,14)    

 

Св. ЈОВАН Милостиви, Патријарх Александрије - Никада ни у каквој прилици не повезујте се са јеретицима, и поврх свега, никада не учествујте у Светој Причести са њима, чак ако би остао без причести целог свог живота, јер у датим околностима не можеш пронаћи заједницу саборне Цркве. Јер, као што смо венчани са женом у овом материјалном свету, и забрањено нам је Божјим законима да је напустимо и сјединимо се са другом женом, иако морамо провести много времена у некој удаљеној земљи, за шта би били кажњени ако нарушимо наша обећања (венчана), како ћемо онда, будући да смо уједињени са Богом кроз Православну веру и саборну Цркву - као што Апостол рече: '... јер вас обрекох мужу једноме, да девојку чисту изведем пред Христа' (2 Кор 11,2) - како ћемо избећи казну, која у веку који надолази, чека јеретике, ако окаљамо Правослaвну и свету веру кроз блудничење са јеретицима?

Заједничарење се зове тако, јер онај који је заједничар има заједништво, и у складу је са онима са којима је у заједништву. Зато вас молим најискреније, децо, никада не идите ни близу пропагатора јереси да заједничарите тамо.   

 

Саборна посланица Св.Јована Богослова - "Сваки који преступа и не остаје у учењу Христовом, тај Бога нема. А који остаје у учењу Христовом,он има и Оца и Сина. Ако неко долази к вама и ово учење не доноси,не примајте га у кућу и не поздрављајте се; јер ко се поздравља с њим,учествује у његовим злим делима.. Нису нли такви јеретици католици , који изменише реч Божије и тиме похулише на њега -Они немају ни Оца ни Сина .Нису ли такви сви остали народи који нису Хришћани , који не носе Христа - Они немају ни Оца ни Сина. Свети Јеванђелист каже ни да се не поздрављамо са њима а камоли да учествујемо у молитви .Зар екуменисти боље знају од Апостола најмилијег Спаситељу , зар унијати и екуменисти су светији од њега и знају нову истину .Њихова истина је лаж и она нема ни Оца ни Сина ни Светога Духа , већ само Православље .Амин.

Св. Јован Шангајски: „Свако одступање од православља је вид духовног оштећења , и слабљење духовних снага. Стога, оног који одступа од Православља а притом одвлачи и друге Црква одсеца од себе, исто као што се одсеца део тела оболео од рака или друге опасне болести, одсеца их да би од инфекције заштитила здрави део тела“.

Преподобни Јустин Ћелијски: „Екуменизам је заједничко име за псевдохрићанства, за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми, са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес… Ту нема битне разлике између папизма, протестантизма, екуменизма, и осталих секти, чије је име легеон.“ 

Ако чак и многи свештеници, и многи епископи,изневере Светосавље и ти останеш сам на светосавском путу и онда се не бој, него храбро и чврсто држи Светосавску заставу до краја, до мученичког краја и радосне смрти за Светосавске светиње и идеале.Јер знај: са тобом је држи Он - вечни епископ србске цркве Свети Сава,а са њим сва света и славна војска Светосавских бесмртника, којих је пун небески свет.И непоколебљиво веруј,Светосавска застава ће у Србском роду увек наћи свог неустрашивог заставника, можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху.Радуј се што је тако,јер је главно: да нас Свети Сава не напусти! Напусти ли нас Он, напустиће нас и Бог, и небо и земља, и све што је честито било у нашој историји од почетка до данас.    

У самој ствари Србска Православна Црква је сатерана у страшилне катакомбе...

У хиљадугодишњој историји Србске Православне Цркве није никада било теже стање него што је данас; као да је болесник на самртничком одру, у агонијском болу. Треба га одмах најхитније лечити. А лекар - свелекар постоји; лек - свелек постоји. То је богочовечански пут Светих Апостола и Светих Отаца; за њима и са њима и светих Србских Богоугодника, са Светим Савом на челу. Без овог лека - свелека, сви остали лекови су беспомоћни фластери. Јер лакејско служење богоборачкој, христоборачкој, цркворушитељској диктатури злочиначке утопије - комунизма, води у сигурну смрт, и то у вечну смрт, иза које нема васкрсења. 

Неустрашиви Исповедник богочовечанских истина православних објављује свима људима у свима световима: „Причешће од јеретика - отуђује од Бога и предаје ђаволу". У Евхаристији: „хлеб јеретички и није тело христово". „Каква је разлика између светлости и таме, таква је и између православног Причешћа и јеретичког. Православно просвећује, јеретичко помрачује; једно сједињује са Христом, друго - са ђаволом; једно оживљује душу, а друго - убија". „Причешће из јеретичких руку јесте отров, а не прост хлеб".     

Преп. Јефрем Сирин - Биће питани епископи и за њихов начин живота и за њихову паству. Тражиће се од њих одговор за разумне овце, које су примили од архипастира Христа. Ако се због њихове немарности изгубила нека овца, крв њена тражиће се од њих (=епископа). Слично и свештеници даће одговор за своје парохије. Исто тако сваки верник даће одговор за дом свој, за своју жену и децу и за слуге и слушкиње своје, да ли их је подизао „у васпитању и науци Господњој" као што поручује Апостол (Еф. 6, 4).

Тешко онима који поклањају пажњу духовима преваре и учењима демонским, јер ће са њима бити осућени у другом животу... Тешко онима који прљају свету веру јеретичким учењима и онима који се друже са јеретицима... Помрачиће се њихов ум и пролиће горке сузе, када чују ону болну одлуку "Идите од мене, проклети, у огањ вечни." (Мт. 25, 41)

Св.Јован  Лествичник - Јерес чини човека потпуно отуђеним од Бога. Она представља смртни грех. Као плод гордости, јерес држи у гвозденим ланцима онога који се њоме заробио, и ретко ко се њених окова ослобађа. Упорно истрајавање у јереси својство је јеретика.

Св. Кирило Јерусалимски  -"Један је Господ, једна Вера, једно крштење" (Ефе 4,5), и у то ми верујемо свом својом душом, свим својим срцем, и свим нашим умом, да нема спасења доли у Исусу Христу Назарећанину (види Дела 4, 10-12). И то је што ми побожно верујемо и следимо. И препознајемо да дела без истините доктрине нису прихваћена од Бога, као што ни истинита доктрина без дела није прихваћена од Бога. Од какве је користи је добро познавање доктрина о Богу, а бити гнусни блудник? И опет, каква је корист бити угодног карактера, ако си безбожник који саблажњава? Тако је највредније благо познавање доктрина и имање будне душе, јер има много оних који се покваре кроз философирање и узалудне преваре. Грци са једне стране одвлаче људе својом слаткоречивошћу, јер мед пада са курвиних усана, док они из обрезања варају оне који дођу код њих користећи Свето Писмо, које они јадно и погрешно тумаче проучавајући га од детињства кроз сав живот, и старећи у својој изгнаности. Али деца јеретика, добрим говорништвом и слаткоречивошћу, варају срца недужних, прерушавајући се именом Христовим, као да су мед отровали стрелама својих безбожних доктрина, и због којих је Господ рекао "чувајте се да вас ко не превари" (Марко 13,5). То је сврха учења описана у Символу Вере и објашњења о њему.

 Катихетске лекције

Св.Кипријан Картагенски - „Ако је eпископ кога верни народ помиње у Цркви јеретик, а да они не мисле тако, онда таква молитва вређа Христа Господа, који не може бити део лажи. Свако ко учествује у цркви у којој се помиње епископ јеретик, чак и ако свештеник у цркви учи у виду православног учења говорећи, да у томе не види грешку и да нема никаквих последица. Тај човек ће на Страшном Суду, заједно са јеретичким епископом, бити вргнут у утробу пакла.  

  

Св.Кирил Александријски - Они који се налазе ван Цркве (јеретици), могли би се спасити само у случају да се спасао неко од оних који су се налазили ван Нојевог ковчега.    

   

Св.Марко Ефески - Онај који хоће и покушава да ми одбацимо ову веру и уведемо другу, новију, макар он био и анђео с неба — нека буде анатема, и нек исчезне сваки спомен о њему и пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери — ни цар, ни епископ, ни лажни сабор, нити ико други, него само  једини Бог Који нам је и Сам и кроз Своје Ученике предао тачну веру.         

Сви Оци и Учитељи Цркве, сви Сабори и све књиге Божанског Писма поучавају нас да треба избегавати оне који мисле неправославно и клонити се заједице са њима. Зар ћу ја, дакле, све њих презрети, и поћи за онима који под изговором лажног мира позивају на закључење уније са иноверцима и кривотворитељима свештеног и Божанственог Символа, који уводе Сина као другог Узрочника Духа Светога? А остале њихове бесмислице, од којих би и само једна била довољна за разилажење са њима, за сада нећу спомињати.

 Нека ми се никада не догоди, Утешитељу Благи, да до те мере одступим од себе самог и од здравог расуђивања и здраве вере, него ми дај да се увек држим Твога учења и Тобом надахнутих блажених мужева, и да се тако присајединим својим Оцима, носећи одавде (са земље на небо), ако ништа друго, оно бар Православље.   (из Силогистичких поглавља против латина)

 

Кажем и сведочим пред многим знаменитим мужевима који су овде присутни, да апсолутно и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (тј. са Васељенским патријархом), или са његовим људима, ни у овом мом животу, ни после смрти, као што не признајем ни закључену Унију, ни латинске догмате које су примили он сам и његови истомишљеници, и ради чијег је спровођења заузео то председавајуће место, са циљем да одбаци праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што даље стојим од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима светима; и што се више удаљавам од таквих, то сам више у јединству са Истином и са Светим Оцима, богословима Цркве; такође сам убеђен да они који себе убрајају међу такве, стоје далеко од Истине и блажених учитеља Цркве. Стога кажем: као што сам током читавог свог живота био одвојен од њих, тако и сада у време мога изласка из тела, па и после моје смрти, одбијам општење и јединство са њима, и заклињући вас заповедам да се нико од њих не приближава ни мојој сахрани, ни моме гробу, као ни било коме од наших, покушавајући да се обуче у одежде и да саслужује у нашим богослужењима; јер то би било мешање онога што се не може мешати једно с другим. Него треба да буду потпуно одвојени од нас, све док Бог не дарује добро исправљење и мир Цркви Својој .  (из Беседе изговорене на самрти)

 

Без присуства љубави према браћи, права вера никоме неће помоћи (I Кор. 13)

… Молим вас пак, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори (I Кор. 1, 10) – зато да бисте нашу истиниту и од Отаца предану веру сачували као добар залог, ништа не додајући и ништа не одузимајући; јер до сада смо имали Веру која ни у чему није имала недостатака, па нам није потребан Сабор или Акт Уније да бисмо се научили било чему новијем – ми који представљамо синове и ученике Васељенских Сабора, и Отаца који су засијали на њима и после њих. То је – похвала наша, Вера наша, добро наслеђе наших Отаца. Надамо се да ћемо са њом изаћи пред Бога и добити опроштај прегрешења; а без ње не знам каква ће нас праведност ослободити вечних мука. Онај ко настоји да ми одбацимо ову веру и да уведемо другу, новију, ако је и анђео с неба – анатема да буде (Гал. 1, 8), и да ишчезне сваки помен на њега, пред Богом и пред људима. Нека нико не господари у нашој вери – ни цар, ни архијереј, ни лажни Сабор, нити било ко други, него само једини Бог, Који нам ју је предао и Сам и преко Својих Ученика.

Св. Марко Ефески упозорава верне да се чувају лажних пастира који газе предања отачка:
„Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима. Такви су лажни апостоли, лукави посленици прерушени у апостоле Христове, што није чудо, јер се и сам Сатана прерушава у анђела светлости. Није онда, дакле, никакво чудо што се његове слуге претварају као слуге праведности, чији ће крај бити по делима њиховим... Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили како писана тако и неписана!.."

Молим вас пак, браћо – каже божанствени апостол – да пазите на оне који чине раздоре и саблазни против науке коју ви научисте, и клоните их се; јер такви не служе Господу нашем Исусу Христу него својему трбуху, и благим и ласкавим речима варају срца незлобих (Рим. 16,17-18). Тврдо стоји темељ Божији, имајући овај печат (II Тим. 2, 19).

Браћо, бежите од латинских новотарија, као и од оних који их уводе и укорењују, и љубављу међу собом повезани у једно тело и један дух, једнодушни, једномислени (Фил. 2,2), саберите се у једну главу нашу – Христа. Јер бесмислено би било да увек изнова због хладног подозрења имамо непријатељство према браћи и „ревност не по разуму“ (Рим. 10,2), како нам се не би догодило да, под изговором ревности за веру, подстичемо непријатељство и препирке међу собом, јер без присуства љубави према браћи, права вера никоме неће помоћи (I Кор. 13).

Сведочанства западних учитеља не признајем, нити прихватам. Предпостављам да су они покварени, јер у стварима православне вере не може бити компромиса. Треба да буде мира и љубави у Цркви, но до раздељења је дошло зато што је латинска Црква отступила од Православне Цркве и Православне вере, измисливши неке своје догмате, туђе Апостолима и св. Оцима. Ето то и јесте нарушење мира и љубави и јединства.

- Уколико се удаљујем од њих, утолико се сједињујем са Истином и са Светим Оцима, правим богословима Цркве; а који себе прибрајају унијатима (папистима) такви далеко стоје од Истине и од блажених Учитеља Цркве.

Сабори су осудили оне који нису послушали Цркву, него су се држали мишљења супротних њеном учењу. Ја не изражавам своје мишљење, не уводим ништа ново у Цркву, нити браним икакве заблуде. Ја чврсто чувам учење које је Црква, примивши од Христа нашега Спаса одувек чувала и чува... А ко ће оклеветати или оборити Његово учење? Ако ја стојим чврсто у овоме учењу и не желим да га одбацим, ко се усуђује да ми суди као јеретику? Прво морате судити учење које ја браним; али пошто је оно примљено једногласно као свето и православно, како онда да ја заслужујем осуду. 

До сада ми смо имали веру која ни у чему нема недостатака, и ми немамо потребу ни за сабором ни за актом неке уније, да би се научили било чему новијем, ми — који смо синови и ученици Васељенскнх Сабора, и на њима и после њих прослављених Отаца наших. Са том вером ми се надамо изаћи пред Бога и добити отпуштење грехова, а без ње ја не знам каква ће нас праведност ослободити од вечног мучења. 

Ствари вере не допуштају икономију. То је исто као када би казао: ,,Одсеци себи главу, па иди куда хоћеш”.Никада, о човече! оно што је црквено не решава се компромисима... И непостоји нешто средње између истине и лажи!

 посланица игуману Ватопеда

”Св.Максим Исповедник„- Ја хоћу и молим вас да будете потпуно оштри и непомирљиви са јеретицим а само у погледу сарадње са њима или било какве подршке њиховом безумном веровању. Јер то сматрам човекомржњом и удаљавањем од Божије љубави – пружати подршку заблуди, да би они који су њоме захваћени могли још више да се раслабе.

“Докле у цркви буду биле јеретичке саблазни и архијереји саблазнитељи, дотле ме никакве речи ни дела неће навести да са њима успоставим општење.” 

Ја не желим да се јеретици муче, нити се радујем њиховом злу, - Боже сачувај! - него се већма радујем и заједнички веселим њиховом обраћењу. Јер шта може вернима бити милије него да виде да се растурена чеда Божја саберу у једно? Ја нисам толико помахнитао да саветујем да се немилост више цени него човекољубље. Напротив, саветујем да треба са пажњом и искуством чинити и творити добро свима људима, и свима бити све како је коме потребно. Притом, једино желим и саветујем да јеретицима као јеретицима не треба помагати на подршку њиховог безумног веровања, него ту треба бити оштар и непомирљив. Јер ја не називам љубављу него човекомржњом и отпадањем од божанске љубави када неко потпомаже јеретичку заблуду, на већу пропаст оних људи који се држе те заблуде.

Нити вам ја говорим да ставите грубост изнад љубави према човеку... Тражим од вас да чините добро свим људима са пажњом и поштовањем, постајући свима све, по потребама сваког понаособ желим да будете потпуно груби и одбојни према јеретицима само у случајевима сарадње са њима или у стварима које подржавају њихову погрешну веру.

„Пазите се од лажних пророка који вам долазе у овчијој кожи а унутра су вуци грабљиви" (Мт. 7,15). Затим Човјекољубац, учећи нас како да их познајемо и да се од њих сачувамо неповријеђено додаје: „По плодовима њиховим познаћете их." Лажним пророцима назива Он лажне учитеље, тј. јеретике...

"Када би и цео свет усвојио учење које је супротно Правоверју, ја га нећу усвојити,нити ћу одступити од Еванђелског и Апостолског учења и од Предања Светих Отаца,

Ви, пак, Латини, који сте измијенили и искварили не само онако изложено исповедање Православне Вере, но и многа њихова свештена Црквена Предања, достојни сте тога да вас називамо не само расколницима, него баш и јерстицима, као нарушитеље Апостолских и Отачких правила и Предања. Закон благочастивих царева и устав Црквени кажу: „Ако неко нешто најмање измени у Православној Вери, тај је јеретик и подлеже казнама одређеним за јеретике.      

Преп.Максим Грк - Знамо, поуздано знамо, и из Бо­жанских смо се Писама научили да преместити или променити и најмање нешто у учењу Вере јесте велики преступ и отпадање од вечног живота.

Св. Макарије Оптински - Ваља увек избегавати она друштва и људе који су заражени безверјем (јересима или другим пороцима), да се не бисмо заразили њиховом болешћу и пострадали, јер Свето Писмо каже: "С преподобним ћеш преподобан бити... и с непослушним ћеш се развратити."

Свети Мелетије Антиохијски -“Ко прећуткује истину чини исто као да Христа ставља у гроб... Није праведно и долично да благочестиви ћуте када се преступају закони Божји и када зли гледају да учине своју обману. Јер ћутање је издаја и одрицање од истине; то показују Претеча Господњи и храбри Макавеји, који су се ради мале заповести из Закона изложили смрти и нису издали ни најмање од Закона.” 

Св. Владика Николај - Бог је Творац свију људи. А Бог је Отац само оних људи који верују у Сина Божјега и у синовство. „Који се год одриче Сина, тај ни Оца нема, а ко признаје Сина, тај има и Оца". (1Јн. 2,23) - Сви су људи створења Божја и потенцијално синови Божји. Али истински су синови Божији „они који Га примише и којима се даде власт да се назову синови Божји, који верују у име Његово, који се не родише од крви... него од Бога" (Јн. 1,12-13). Ова разлика између хришћана и нехришћана, тј. између рођених и створених мора се нарочито истицати у наше време вулгарне пропаганде да су све вере једнаке, снижујући планину у долине, а не дижући долине у висину планине."

Ако знате, браћо, оне јереси погибли, које свети оци на Саборима осудише, онда ћете умети распознавати главно семе отрова, које ђаво кроз своје служитеље посеја по њиви, по којој Спаситељ сејаше чисту пшеницу.

Св.Никифор Исповедник - Чак ако би лажни јерарси, док су у јереси, успели да преваре и придобију одређени број игнорантних ,а у окупљенима имали и значајан број следбеника,они су ипак изван светих зидова цркве.  Чак ако свега неколицина остане у православљу и побожности, они су у цркви а ауторитет и заштита црквене институције је на њима. Ако страдавају због истините побожности, то ће само допринети њиховој вечној слави и спасењу њихових душа.    

Св. Нифонт - Каквом ћу само гневу предати и оне свештенике који не беху истински пастири, него најамници! Оне који расточише виноград мој,који расејаше овце моје,који су јурили за златом и сребром, који недостојно примише свештенство... Колико ће страшна бити њихова казна! Колика мука њихова! У гневу свом и љутњи својој потрешћу их!Овце и говеда пропадљива гледали су да стекну, а за Мојим словесним овцама није их заболела душа. Зато ћу посетити палицом безакоња њихова и бичем неправде њихове.Што се тиче свештеника који се шале или свађају у светим црквама Мојим, у огњу ћу их спалити, у тартар ћу их ринути и као опеку ћу их разбити.

Св. смуч. ОНУФРИЈЕ Гагаљук - Борба са Црквом Божијом се води врло префињено, тако да неискусни пастир лако може отићи у раскол, сам то не примећујући још будући у срцу верни слуга Цркве Божије.Ето зашто су православни тако строги у вези са овим светом у смислу принципа – никаквих компромиса са неверјем или јересима, расколом, сектама, никаквог контакта не може бити у смисли религиозног јединства, јер ко ради ногу уз ногу са неверјем и јересима, постаје "непријатељ Божији".

Св. Сава Србски о јереси и јеретицима

''Наумих вам говорити реч и о јересима, јер много ових од почетка па до сада Ђаво намисли посејати и расплодити, много кукоља зловерја у васељени преко безаконитих јеретика који му служе. Јер о овим јересима Павле, велики васељенски учитељ, прорече Духом Светим: '' Ја знам да ће, по одласку мојем, ући у вас вуци тешки, не штедећи стада, и од вас самих устаће људи који ће говорити оно што је развраћено''. Вуцима тешким и људима који говоре развраћено назива јеретике, који од праве вере у јереси одводе. И мисли ли ко (надајући се) да је веран ако их слуша? И ови су грешна чест, тамни светлошћу, у истини неупућени, који говоре да је слатко горко а горко слатко. Тешко њима јер не вероваше истини!

Тога ради и ја се бојим да не буде међу вама штогод од нечистога и кукољнога учења њихова. Хоћу међу вама да обновим свету, праву, божанствену веру у Оца и Сина и Светога Духа да се изван ма које јереси, правоверни обнављају на начин свете вере. Свети богоносни оци заповедаше да се ово говори сваки дан и вече и сваку ноћ, шта више и пред спавање корисно је поучавати се овим, плашити се од непријатељских нам злих духова и растерати их од нас. Јер кад зли дух који дављаше Саула бежаше од Саула Давидовим свирањем у свиралу и гуђењем у гусле, колико се имају плашити и бежати од страшне трубе која исповеда Тројицу Свету у једно божанство? И сад, дакле, сви који сте данас сабрани, ако је ко од вас још обузет нечистим учењем јереси, нека изобличи недуг исповедањем, а ми ћемо вером православља у Бога њега ускоро излечити јер немогућно је, не одлучивши се од онога што је зло, навикнути се на оно што је добро; имајући јереси, чисто исповедати божанство Свете Тројице, као што није ни на воску поставити других писмена не загадивши прве.

Тога ради молим вас да свако од вас не утаја у себи богомрске јереси. Ако је ко којом од вас досад био обузет из незнања и апостолски ћу рећи: '' Бог ће презрети године вашег незнања''. Ево сад вам преко мене запрећује да му се обраћате с вером и покајањем, јер је поставио дан у који ће судити васељени правдом, пред којом је све наго и јавно и ништа се неће скрити јер је Реч Божија жива и раднија и од мача с обе стране оштра и биће расудилац мисли и помисли срдачних, и пошто ће судити Господ тајнама људским то је страшно упасти у руке Бога Жива''.           

 

Серафим Вирицки - Доћи ће време када неће бити гоњења, али ће новац и прелести овога света одвратити људе од Бога. Тада ће пропасти више душа него у време отвореног богоборства. Са једне стране ће се подизати Крстови и позлаћивати куполе, а са друге стране ће настати царство лажи и зла. Истинска Црква ће увек бити гоњена, а људи ће моћи да се спасу само кроз невоље и болести. Гоњења ће бити веома оштра и потпуно непредвидљива. Страшно ће бити онима који доживе та времена.         

Што се тиче екуменистичког питања, ми не смемо да испуштамо из вида, да на самом првобитном извору екуменистичког покрета пред нама стоје не само исконски непријатељи наше Православне Цркве, но стоји отац сваке лажи и погибије – ђаво. У ранијим вековима, подстрекавајућиу Цркви свакакве јереси, он је желео да погуби Свету Цркву кроз мешање православних с јеретицима. То он дела и сада кроз исто то само мешање посредством екуменизма уз његов неисцрпни масонски капитал.

Св. Серафим Соболев - Софијски чудотворац - Екуменизам неће осећати тријумф своје победе, док он не закључа све Православне Цркве у свој екуменистички васељенски прстен. Немојмо му дати такву победу! Сећајући се његове суштине и његових циљева, свецело одбацимо екуменистички покрет, јер овде је — одступништво од православне вере, издаја и напуштање Христа, чега смо дужни да се свецело чувамо…   

Симеон Нови Богослов - Блажен је почетник који је у данашње време пронашао поузданог саветника! ʺЗнај да се у наше време појавило много лажних учитеља и превараната! ʺ Такво је дакле било стање у хришћанству и монаштву пре осам векова. Шта онда да се каже за савремено стање? Готово да се могу поновити речи преподобног Јефрема Сиријског о ситуацији у којој ће се наћи они који буду трагали за живом речју Божијом у последња времена. Они ће, пророкује преподобни, пролазити земљом од истока до запада и од севера до југа трагајући за таквом речју ‐ и неће је наћи.  

             

Јеромонах Серафим Роуз - Данас циљ непријатеља људског рода није само да одвоји верне од пута спасења којим га води Црква Христова, већ да створи властиту "цркву христову", и да претвори само Тело Христово у једну екуменску организацију, како би на тај начин припремио долазак свог изабраника - Антихриста...       

 

Јерес је крива идеја, полуистина о Богу и Цркви.Када демон запази да је неки високо образовани теолог или начитани богомољац склон сујети, он му пошаље у мозак јеретичку идеју, коју овај прихвата као свој "генијални изум", са жељом да свима наметне кривоверну идеју.

И тако неки секташки проповедник или римски папа може бити добар човек који уопште не греши на најнижем спрату телесног живота, нити се преједа, нити се опија, нити блудничи - тако и на другом спрату свога психичког живота нити је љутит, ни среброљубив, ни властољубив, али зато на трећем спрату свога духовног живота он је клицоноша најгоре заразе  -  јереси !

Св. Теодор Валсамон, патријарх Антиохијски - Ко није са Мном, против Мене је, и ко не сабира са Мном, расипа" (Мт. 12:30). Како је пре много времена уследило одељивање западне цркве која се и римска зове, и велико нагомилавање њихових преступа, потпуно туђих православној католичанској Цркви, то ју је удаљило од зајеничарења, општења са четири света патријарха, како у односу обреда и учења, тако и осталих православних обреда, као и у уздизању папског звања; због тога Латини не могу бити освећивани из руку свештеника Божанским и пречистим тајнама док се не одрекну најпре латинских учења и обреда, и сагласно учењу канона не приступе правоелављу".     

                                            посланица Филаделфијци

Св. Теофан Затворник - Чувајте се од лажних пророка (Мт.7,15). Од почетка Хришћанства па до данас није било периода када ова предострожност није имала своју примену. Господ није указао од каквих лажљивих пророка да се чувамо. Јер, како их све одредити? Они се мењају, и свако време порађа своје. Они увек наступају у овчијој одећи, са изгледом добрих намера у својим поступцима, и са призраком истине у речима.

У наше време одећа им је сашивена од прогреса, цивилизације, просвећења, слободе мисли и дела, личног убеђења које не прихвата веру, и томе слично. Све је то лажно покривало. Срећући појаву такве одеће, не жури да отвараш дух свој речима пророка који су одевени у њу. Погледај добро да ли се можда не крије вук под овчијом кожом. Знај да је Господ једини покретач ка истинском савршенству, једини умекшитељ људских срдаца и нарави, једини просветитељ, једини давалац слободе и испунитељ људских срдаца осећањима истине, која пружају убеђење које ништа на свету нe може поколебати. Због тога, чим само у речима нових пророка приметиш макар сенку противречности са Господњим учењем, буди сигуран да се ради о грабљивим вуцима, и одвој се од њих.            

Св. Теодор Студит - Заповест је Господња да не ћутимо када је вера у опасности. Када је вера у питању, не можемо рећи: "Ко сам ја? Свештеник, владар, војник, сељак, сиромах? Немам ја шта да кажем или се бринем око тога." Никако! Стене да проплачу а ти да и даље ћутиш и будеш незаинтересован?

"Не само онај који поседује чин или знање обавезан је да се труди да говори и учи Православна учења, него чак и ако је само ученик, обавезан је да казује истину, смело и открито."

Свако је позван у ову борбу, и не можемо бити Православни само у свом срцу, а ћутати на отпадништво у вери.

Не само да онај који поседује знање има обавезу да проповеда и учи Православне доктрине, него чак и онај који је у редовима ученика има обавезу да исповеда Истину одлучно и отворено.

Браните се од јереси које уништавају душу и заједнице са њима која вас удаљава од Христа.

Није свако сабрање Епископа сабор, него само сабрање оних Епископа који стоје у Истини. Да ли је неки сабор уистину Васељенски, не зависи од броја сабраних Епископа, него од тога да ли се на њему мудрује или учи Православнo

Авва Теодор - Ако је неки човек пао у напаст, и десило се да је пао у искушење, пружи му руку, и подигни га из тога, али ако је пао у јерес, и нема вољу да се врати након убеђивања, одвојите се од њега одмах, јер ако се дуго трвете са њим, одвући ће и вас, и потонућете доле у највеће дубине.

 Завештање Преподобног Теодосија Кијевско-Печерског 

Благослови Господе! Ја, Теодосије, бедни слуга Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа у чистој и праведној вери рођен и васпитан у доброј науци Православним оцем и мајком. Вери латинској (католичкој) не прилазите, не придржавајте се њихових обичаја, бежите од њиховог причешћа и сваког учења и гнушајте се морала њиховог.

Чувајте се чеда, кривовераца и беседе са њима, јер се и наша земља напунила њима. Ако ко и спасава душу, онда само живећи у Православној вери јер нема друге вере, боље, од наше чисте и свете Вере Православне.

Живећи у тој вери, не избављаш се само од грехова и вечних мука, већ и постајеш, причасником вечног живота и без краја ћеш се радовати са Светима. А који живе у другој вери: католичкој, муслиманској, или арменској (монофизити) они неће видети живот вечни.

Не треба такође, чеда, да се хвали туђа вера. Онај који хвали туђу веру, исто је као да хули на своју веру. Ако неко почне да хвали и своју и туђу, он је двоверац, близак јереси. Ти се чедо, чувај таквих, и своју веру непрестано хвали. Не братими се са њима, већ бежи од њих и подвизавај се у својој вери добрим делима.

Чини милостињу не само својим по вери, већ и туђима. Ако видиш нагога или гладнога или неког ко је запао у беду било Јеврејин, Турчин или Латин према свакоме буди милосрдан, избави га од несреће како можеш, и нећеш бити лишен награде од Бога, јер и Сам Бог у садашњем веку излива милости Своје не само на хришћане, већ и на неверне. О незнабошцима и иновернима Бог се стара у овоме веку, али у будућем ће они бити туђи вечном благу.

Ми, који живимо у Православној Вери и овде задобијамо сва блага од Бога и у будућем веку ће нас спасити Господ наш Исус Христос. Чедо ако ти је неопходно да умреш за своју Свету Веру, са храброшћу иди у смрт. Тако су и Свети умирали за Веру, а сада живе у Христу. Ти, чедо, ако видиш иноверне да се споре са вернима, обманом да их одведу од праве Вере помози Православнима. Тим као да си избавио овцу од уста лавових. А ако ћутиш и оставиш их без помоћи, то ће бити исто, као да би однео искупљену Христову душу и продао је сатани.

Ако теби онај који се супроти каже: Ваша и наша вера су од Бога, то ти чедо, одговори: Кривоверцу! Или ти и Бога сматраш двоверцем!

Не чујеш ли ти, од зле вере развраћени, како Писмо говори: Један Господ, једна Вера, једно Крштење (Еф. 4:5).

Не чујеш ли Апостола Павла, који говори: Ако Анђео са неба јави вам јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде! (Гал. 1:8).

Ви (Латини), одбацивши проповед Апостолску и Светих Отаца, примили сте лажну и развраћену веру, пуну погибељи. Зато сте и одбачени од нас. Зато не приличи нама да служимо са вама и да приступамо заједно Божанским Тајнама, ни вама ка нашим, ни нама к вашим, јер сте ви мртви и мртву жртву приносите, а ми Живоме Богу чисту непорочну, да би наследили вечни живот. Тако је било писано: Даје се свакоме по делима његовим о Христу Исусу Господу нашем. Њему слава. Амин.

Св. Теодосије Кијевски - Живите у миру не само са својим пријатељима, него и са непријатељима, али само са својим личним непријатељима, а не и са непријатељима Божјим.

Чувај се сине мој јеретика и њихове приче, јер се наша земља такође испунила њима! Ако ће ико да спасе душу своју, то ће бити само кроз живот у Православној вери. Јер нема боље вере од наше свете Православне вере. Сине мој, није добро хвалити нечију туђу веру. Ко год хвали страну веру, он је као онај који напушта своју властиту Православну веру. Ако неко хвали своју а и туђу веру, он је као човек са две вере и близу је јереси. Ако ти ико каже: "Твоја вера и моја вера су од Бога," ти сине мој треба да одговориш: "Јеретиче! Да ли мислиш да Бог има две вере? Зар не знаш шта пише у Писму: Један Господ, једна Вера, једно Крштење." (Ефе. 4,5) Зато се чувај таквих људи и увек стој у својој вери. Не братими се са њима него их избегавај и ходи у својој вери и добрим делима! Сине мој, чак ако буде потребно и да умреш за своју свету веру, не бој се смрти! Тако су и светитељи умирали за своју веру, и сада су живи и са Христом.  

Из његовог писма принцу кијевском кога су паписти хтели обратити

Св. Тарасије Патријарх Цариграда - Грешити у погледу догми мало или много је исто, јер је у оба случаја реч о занемарењу Божјег закона.   

(Отачко завештање, СПБ 1893.г.) -Завештавам ти тврдо, сине мој, и заклињем те да се са свим силама својим држиш Свете Источне Цркве, као мајке која те је родила... И све противнике Свете Цркве одбаци од себе, и наквог пријатељског општења немој имати са њима, јер су непријатељи Божији.

Св.Филарет Исповедник - Свети Оци и учитељи Цркве су нас поставили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају свако словце и титлу божанског закона, рекао је: "Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме." (Мат. 5,19) Он је послао Своје ученике да науче све народе учењима које им је дао у чистом и неисквареном облику, а онда је та дужност поверена сваком од нас Епископа, по прејемству од Светих Апостола. Томе нас такође учи и догматско определење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Чувамо непромењеним свo црквено предање које нам је предано, било писмом или речима''. Чврсто чување Вере и правила Светих Отаца, сваки је од нас свечано обећао при хиротонији, обавезујући се пред Богом да ће непоколебљиво бранити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.

Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...

Ово је био први корак Православне Цркве на путу модернизма: изменити поредак црквеног живота у име зближавања са поретком живота јеретичких заједница. У питању је било нарушавање принципа установљених црквеним канонима, који су, напротив, усмерени ка одвајању верних од оних који мисле другачије него православна Црква, а не ка зближавању са њиховим молитвеним животом.   

Од тренутка кад неки члан Цркве који заузима било који положај у њеном телу падне у злославље или општи - заједничари с неким од оних који су пали у јерес, престаје бити њеним чланом. Нити може бити патријарх, нити архиепископ или епископ, нити свештеник или монах, нити обичан члан Цркве,нити се може звати хришћанином!...

...Ми смо дужни да се повинујемо Богу, а не људим а; ми смо дужни да неизменљиво пребивамо у православној вери, која је Божанска, а не да слушамо рационалистичке доказе овосветских људи, који желе само да угађају један другоме и да веру прилагођавају хуманистичком духу времена. Нека сви и стински православни хришћани у свету остану непоколебљиви у исповедању Катакомбне Цркве – исповедању чије ј е речи дао божанствени св. Максим: Ако се сва васељена почне причешћивати са јерарсима-одступницим а, ми не ћемо. А ми н.„

 „Онима који нападају Цркву Христову и уче да се она поделила на гране које се разликују по своме учењу и начину живота, и тврде да Црква не постоји на видљив начин, него ће настати од грана, раскола и иноверја, њиховим сједињењем у једно тело; онима који не разликују истинско свештенство и Свете Тајне Цркве од јеретичких, него уче да су крштење и евхаристија довољни за спасење; онима који имају општење са поменутим јеретицима, или им помажу, или штите њихову нову јерес екуменизма, умишљајући да је то братска љубав или начин за сједињења раздељених хришћанина.: АНАТЕМА“    

Свети Фотије Цариградски - Чување истинских канона је дужност сваког човека који се пажљиво односи према својим (црквеним) обавезама: Али, пре свега оних који су Божијим Промислом призвани да руководе другима."

Оно што су једни установили и узаконили, други да чувају и тим чуварима не чинити неправду, а ни безакоње над онима који не примају шта противно ономе што је установљено; и право би било, кад би сваки мислио и држао се онако како је одређено. 

"Заиста је неопходно да сви чувамо све, а пре свега оно што се односи на ствари вере, у којима и мало одступање представља смртни грех"         

Постоји једна саборна и апостолска Црква Христова, не више, чак не ни две, скупине изван те су синагоге безбожника и синоди отпадника који не мисле, не верују и не исповедају (веру) као ми истински Хришћани.      

Цариградска посланица - Пошто римска црква остаје при својим новачењима и не враћа се догамама Васељенски х Сабора, она узима потпуну одговорност пред једном, светом Саборном и Апостолском Христовом Црквом, која се тврдо држи старих одредаба и у свему чува предани јој завет вере, покоравајући се тако и апостолској заповести: „Добро завештање сачувај Духом Светим који обитава у нама; клони се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, којему се неки приволеше и отпадоше од вере". (2. Тим.) 

„ЕКУМЕНИЗАМ ЈЕ СВЕЈЕРЕС!“ - Св.ава Јустин Ћелијски

Од када је рода људског у историји Цркве није било веће јереси јер екуменизам је као свејерес уствари бућкуриш свих јереси !

Свети Јован Златоусти, Свети Игњатије Брјанчанинов,Свети Николај Србски Златоусти, и сви други свети оци тврдили су да падом у јерес јеретик сам себе избацује из Цркве Божије,исто онако као што је Адам сам себе избацио из Едемског врта. Адам се огрешио о Дрво познања добра и зла, а екуменисти се јересју огрешише о Цркву Христову. Дакле, аутоматски бива избачен из Цркве сваки јеретик који се огреши о св.Јеванђеље, о Свето Предање и о св.Каноне којима се руководи Црква Христова – Свето Православље.

ПАД СПЦ

Не варајте се малени,да ће се владике СПЦ обратити вери отаца коју тако безочно продаше,јер треба да дође отпад и дошао је!И треба да се прогласи син погибли за архијереја свих религија - и пред вратима је. Но да би ушли у Нојеву барку није довољно симпатисати Зилоте,него бити рођен водом и духом,тј. примити православно крштење (зилотско)и причешће јер је истинито. Треба на себе примити живот ревнитељски, јер стид због исповедништва вере православне,је уствари стид од страха јудејског,којим данас шибају лажиепископи стадо мало-ревнитеља.Но, не бојте се ви њих љубљени, него знајте да сe боје они вас. Јер су они људи, и они то знају, али им омиле слава људска. Зато су и обиграли белосведске метрополе студирајући код јеретика. А ви љубазни подигните главе, јер се приближи час избављења вашег. Ево у Последњи Велики Дан стоји Катакомбна Црква Србије и виче; ко је жедан нека дође к Мени и пије.Амин! Нека никога не преваре игре речима као:присуствовали су.Није ли то исто као и ишли су на миси.Та не усташе ли амфилохије  и иринеј када и остали усташе?  Не седоше ли када и остали седоше'?Не сагоше ли главу када и остали јеретици сагоше,док је у вис дизана хостија? Није ли и на њих сишао,,благослов" док бискуп закрштава скуп  катедрал? Није ли у име присутних хор говорио - амин? Не варајте се љубљени да се то само њима десило, јер кроз њих и ви сте били тамо. Са њима сте једно тело док год су вам они ,,оцо, епископи, духовници"!Са њима изиђосте из Христа, и изгубисте удео у васкрсењу спасених.  Ето, не знамо ли за случајеве одрицања од Господа Исуса клањањем према џамији или пред ђаволом или пред ђаволом преображеним у анђела? И нису ли такви често постајали ђавоимани'?  А може ли се изаћи пред папу,а да му се не клања за благослов? Нису ли правила латинска још шездесетих, научиле садашње главе СПЦ школовавши се на западу? Но у тим главицама је:,,кога је молити - није га љутити".Гробови окречени! Не наљутисте ли Христа који је умро и за Србе, које ви одведосте у дубине јереси? 

Евин породе! Немој залуд мислити:,,Па ако је тако - нећемо умрети , нису ти канони дати за разорење цркве, већ на изградњу".

Рођени од истине; Канони су реч Духа Бога који нас је упозорио да ће се увући вуци у јагњећим кожусима. И ако је Бог рекао ,,анатема таквим" не варајте се опет под дрветом у рају.
Свака реч апостола и св.Васељенских сабора је објава истине од Духа Истине, стога је написан канон о канонима тј. да прими анатему ко их ниподништава и врши". Али пишем ли ја хришћанима римског царства, или Србији Цара Лазара? Ко ће ли дакле изаћи на косово равно? Ко ће исповедати православље данас? 

Три пута сте се браћо моја одрекли православља;  Први пут 1951. у Београду када вам лукави латин Тито кршећи апостолске каноне поставио попа германаза патријарха. Такав не може бити архиепископ, нити му важе  тајне ни рукоположења .Амин!

Други пут кад уђосте у ССЦ 1965.

Трећи пут када вам Павле (коме Св.Сава громом бије  док служи, у храму 1995. у Београду) у мају 1977.објави да ће се сјединити са католицима и нико да се освести. Па и није чудо, јер су латински ђаци добро обавили посо.Када би Милошевић поставио патријарха би ли такав имао св.тајне? Питајте Артемија, јер њихова је реч над речју апостолских канона. У цркви тела Христовог сте када вам он каже, а не правилима цркве на који се иначе заклињу на хиротонији. 

Веро права,кукавна Србска,докле ћеш спавати? шта чекате браћо Срби - трубу Арханђела са неба? Хоћете да вам неко пружи на тањиру анатему са натписом;; Опрез: ЈЕРЕС"

Оштрост, непомирљивост, борбеност и неустрашивост су светоотачки атрибути борбе и ревновања за веру: "Ко ће нас раставити од љубави Христове? Жалост или тескоба, или гоњење, или глад, или голотиња, или опасност, или мач?... Ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина нити икаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем" (Рим. 8,35-39). Такви су били сви свети Цркве Христове. Нема ниједног међу њима који није био духовно врућ, десни, ревнитељ, ко није ходио уским, исповедничким путем који води у живот вечни. Нови Завет позива и подстиче на ревност: "И начинивши бич од узица, изагна све из храма... и рече... не правите од дома Оца мога дом трговине... А ученици се Његови сетише да је написано: Ревност за дом Твој изједа ме" (Јн. 2,15-17); "У ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите" (Рим. 12,11); "Јер ревнујем за вас Божјом ревношћу..." (2. Кор. 11,12); "А добро је свагда ревновати у добру" (Гал. 4,18); "И ко може вама наудити ако будете ревнитељи добра" (1. Пт. 3,13); "Имадох потребу да вам пишем, молећи да се борите за веру једанпут предану светима" (Јуд. 3); "Ја оне које љубим карам и поправљам; зато ревнуј и покај се" (Отк. 3,19).

О Латинима:

„Римска црква се већ одавно удаљила у јерес и новотарије, (…) и не припада Јединој, Светој и Апостолској Цркви.“ Преп. Амвросије Оптински

„Све док будете говорили да Дух Свети исходи и од Сина, ми вас нећемо прихватати нити општити са вама.“ Св. Григорије Палама

„Папаизам присваја и даје папи особине Христа и тиме одбацује Христа. Папа је идол паписта – он је њихово божанство. Због те ужасне заблуде, Божија благодат је одступила од паписта: они су верни само себи и Сатани – творцу и оцу свих јереси, између осталих и папизма.“ Св. Игњатије Брјанчанинов

„Католици, лутерани, реформатори, су отпали од Цркве Христове. Они јавно иду пртови Христа и Цркве Његове… Не поштују постове, искривљују догмате спаситељске вере… Они нису са нама – они су против нас и против Христа.“ „Папаска црква је потпуно јеретичка црква.“ Св. Јован Кронштатски

„Време је коначно дошло да отачка православна Црква Светог Саве, Црква Светих Апостола и Отаца, светих испосника, мученика и новомученика, заустави еклесиолошко и јерарско петљање са тзв. Светским саветом цркава, и да заувек одстрани било какво учешће у било којим еклесиолошким делањима, која нису самостална и не одржавају јединствен и непроменљив карактер Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве – Православне Цркве – једине истинске Цркве која је икада постојала. Амин.“ Преп. Јустин Ћелијски

„Ми смо одбацили Латине, ни због чега другог него због чињенице да су јеретици. Зато је потпуно погрешно сједињавати се са њима“ Св. Марко Ефески

„Сви учитељи Цркве, сви Сабори и све Божанствено Писмо, опомињу нас да бежимо од оних који се држе страних учења и да се одвојимо од општења са њима.“ Св. Марко Ефески

Они (латини), множином својих јереси, обесчастили су целу земљу. Они који живе у латинској вери неће задобити живот вечни. Преп. Теодосије Печерски

„Латинска црква је по пореклу апостолска, али је одступила од апостолског предања и искварила се. Латини су искварили и оскрнавили Свету Веру коју су примили од Светих Апостола.“ Св. Теофан Затворник

Каквом ћу само гневу предати и оне свештенике који не беху истински пастири, него најамници! Оне који расточише виноград мој, (Јер. 12, 10) који расејаше овце моје, (Јер. 23, 2) који су јурили за златом и сребром, који недостојно примише свештенство... Колико ће страшна бити њихова казна! Колика мука њихова! У гневу свом и љутњи својој потрешћу их! (Уп. Пс. 2, 5) Овце и говеда пропадљива гледали су да стекну, а за Мојим словесним овцама није их заболела душа. Зато ћу посетити палицом безакоња њихова и бичем неправде њихове. (Пс. 88, 33) Што се тиче свештеника који се шале или се свађају у светим црквама Мојим, у огњу ћу их спалити, у тартар ћу их ринути и као опеку ћу их разбити! Свети Нифонт Чудотворац

„Папизам је сличан плоду чији се омотач хришћанске црквености, наслеђен од давнина, постепено распада, да би открио њихову антихришћанску срж.“ Св.Филарет Московски