РАЗВРАЋЕНОСТ САВРЕМЕНОГ СВЕТА

У једној из такозваних паримија или старозаветних читања, које се читају уочи великих празника на свеноћном бденију, налазе се речи: „Премудрость созда себе дом и утверди столпов седмь“ (Премудрост сазда себи дом и утврди стубова седам).

Св. Оци и учитељи Цркве говоре нам да се те речи могу схватити као непосредно пророчанско указање на седам Васељенских сабора који су били ти стубови на којима је основано наше хришћанско благочешће.

Хришћанска вера се састоји, са једне стране из вероучитељских истина или догмата а са друге стране – из свештених канона и правила, која се називају канонским правилима и већином су били установљени на Васељенским саборима који су се трудили над догматиком и састављањем дисциплинарних црквених закона и правила.

Црква не без разлога прославља спомен Светих Отаца који су се трудили на тим саборима. Ето и сутра се она сећа многих од њих, нарочито оних који су били на Седмом Васељенском сабору, али не само њих јер смо ми из канона данашњег дана слушали и о томе како су се трудили Оци Првог сабора, који су одлучили Арија. И Црква не једном спомиње и прославља те трудбенике.

У наше време, време најужаснијег моралног, наравственог и сваког разврата, хришћанин нарочито треба да памти, ради тога да би се супротставио свој тој трулежи, нечистоти и невероватној распуштености које ми сада видимо у свету, и да се не би заразио том скверни, он треба, пре свега, да тврдо стоји на основи црквених догмата   заповеђених нам Црквом и Оцима, канона и правила.

А ако тога нема, нека не мисли да ће издржати. Та распуштеност, та развраћеност, та нечувена смрадна нечистота, која у таласима запљускује данашњи живот, неизбежно захвата и потчињава себи оне душе у којима нема светлости и благоуханија истините црквености.

Ето, то ми треба нарочито да памтимо данас. Некада је св. ап. Петар у једној од првих проповеди говорио хришћанима: „Спасайтесь от рода сего развращенного“ (Спасавајте се од рода овог развратног). Али тада је тај “развраћени род“ био пагански. Сада је много горе него тада… Распуштеност, разврат, сваки неморал су и тада цветали али то је био пагански свет, а када је он чуо о светим истинама хришћанства, он их је постепено примио и усвојио – паганство се поклонило подножју крста Христовог.

Сада је време много ужасније и опасније. Сада се развратио хришћански свет. Њему се већ нема шта проповедати, не може се просвећивати. Он има Христову истину али ју је изгазио својим животом, својом хладноћом и равнодушношћу а некада и свесним одрицањем.

И зато – “ко хоће да се спаси, нека чува своју душу“, како су говорили подвижници последњег времена.

Ето зашто ми треба да се на сваки могући начин бринемо о томе да се светим црквеним правилима, уставима (типицима) и учењем оградимо од све те погубне заразе. Још је св. Јован Кронштатски стално говорио: “Старајте се да увек поштујете правила и црквене уставе; тада ћете пребивати унутар црквене ограде и бићете ван опасности“. А ван тог заклона је – ужас, разврат и погибао!

Памти то, душо хришћанска , и свим силама се брини о томе, да се не би нашла ван црквене ограде.