1. Памти: ти си син (кћер) Православне Цркве. То нису испразне речи. Памти на шта те то обавезује.
2. Живот земаљски брзо пролази. Нећеш ни приметити, а пролетеће. Али њиме ће бити одређена вечна судбина твоје душе. Немој то ни на трен заборављати.
3. Труди се да живиш благочестиво. Моли се Богу у цркви, моли се Богу код куће са страхопоштовањем, са вером, са преданошћу вољи Господњој. Извршавај света и спасоносна правила Цркве, Њене типике (уставе) и заповести. Изван Цркве, изван послушности Њој – спасења нема.
4. Дар речи велики је Божији дар. Он човека оплемењује, немерљиво га уздиже изнад свих других земаљских створења. Али како га само сада злоупотребљава развраћено човечанство. Чувај тај дар и умеј да користиш реч на хришћански начин. Не осуђуј, не празнослови. Као ватре чувај се сквернословља и саблажњивих речи. Не заборављај речи Господа Спаситеља: „јер ћеш због својих ријечи бити оправдан и због својих ријечи бити осуђен“... Лаж не допуштај. Свето Писмо сурово упозорава ''погубиће Господ све који говоре лаж''...
5. Љуби ближњега свога као самога себе по заповести Господњој. Без љубави нема хришћанства. Памти: хришћанска љубав није саможива већ самопожртвована. Не пропусти прилику да учиниш дело љубави и милосрђа.
6. Буди скроман, чист и целомудрен у делима, речима и мислима. Не опонашај развратнике. Не узимај их за пример, избегавај блискост са њима. Без потребе немој имати посла са неверујућим – неверје је заразно. Увек и свуда буди скроман и пристојан, немој се заразити бестидним обичајима нашега доба.
7. Таштине и гордости се бој и избегавај их. Гордост је свргла с небеса највишег и најмоћнијег анђела. Памти: јер си прах, и у прах ћеш се вратити... Дубоко смири себе.
8. Основни задатак живота је – спасти душу за вечност. Нека то буде главни задатак и брига твога живота. Тешко онима који погубе своју душу небригом и лакомисленошћу.
Свети Оци и учитељи Цркве су нас поставили да чувамо истину Православља као зеницу ока свог. А Господ наш Исус Христос, учећи Своје ученике да чувају свако словце и титлу божанског закона, рекао је: "Ако неко поквари једну од овијех најмањијех заповијести и научи тако људе, најмањи назваће се у царству небескоме; а ко изврши и научи, тај ће се велики назвати у царству небескоме." (Мат. 5,19) Он је послао Своје ученике да науче све народе учењима које им је дао у чистом и неисквареном облику, а онда је та дужност поверена сваком од нас Епископа, по прејемству од Светих Апостола. Томе нас такође учи и догматско определење Седмог Васељенског Сабора, речима: "Чувамо непромењеним свo црквено предање које нам је предано, било писмом или речима''. Чврсто чување Вере и правила Светих Отаца, сваки је од нас свечано обећао при хиротонији, обавезујући се пред Богом да ће непоколебљиво бранити Православље од искушења и заблуда које се поткрадају у наш живот.
Модернизам, то је уређивање црквеног живота на принципима савремености и угађања људским слабостима... Модернизам ставља угађање људским слабостима изнад моралних, па чак и догматских захтева Цркве. Колико се свет удаљава од Христових начела, толико и модернизам све више и више снижава ниво религиозног живота...
Ово је био први корак Православне Цркве на путу модернизма: изменити поредак црквеног живота у име зближавања са поретком живота јеретичких заједница. У питању је било нарушавање принципа установљених црквеним канонима, који су, напротив, усмерени ка одвајању верних од оних који мисле другачије него православна Црква, а не ка зближавању са њиховим молитвеним животом.
(Тит 3,10; Ап, 10, 45, 65; Лаод 32, 33, 37 и др.).
Нема коментара:
Постави коментар