ДУХОВНИ САВЕТИ - Св.Исак Сирин

Ко познаје своју болест, налази се на почетку смирења. Бог трпи све људске слабости. Не подноси само онога који гунђа. Онај који свагда благодари Богу за сва блага и доброчинства која му чини, прима благослов Божији и у срцу његовом обитава благодат.

* Ко се горди, допушта Бог, и он пада у богохулство. Ко се преузноси због својих врлина, опет, по допуштењу Божијем, пада у блуд. Егоиста може да падне у још многе мрачне замке ђаволске.

* Онај ко се не сећа, и не размишља о Богу гаји мржњу према ближњем. А онај ко се сећа Бога не злопамти, него воли свакога човека. Ко помаже онеправдованом, има за помоћника - Бога. Ко помаже ближњему, помаже му Бог. Који осуђује брата свога, од њега се одвраћа Бог. Онај који тајно чини милост брату, јасно Богу показује силу своје љубави. Који пред свима критикује брата, у ствари га омаловажава и ружи. Ко брине за духовно здравље другога, труди се да то увек чини са љубављу. Тако исто чини и Бог. Искушава човека увек са љубављу желећи да се излечи жива икона Његова. Јер, не кажњава човека да би се светио због његових греха, него да би га излечио.

* Колико се човек усавршава у врлини, толико се више приближава Богу и иде за Њим. Као када неко убаци сува дрва у ватру, она се тешко гаси. Тако и онај ко истински воли Бога, љубав његова све више расте уколико напредује у врлини.

Као трговац када прода своју робу жели да се врати својој кући, тако и хришћанин када заврши свој посао, хоће да се бави Богом и душом својом. Као што трговац стрепи док се налази на пучини да не наиђе бура и потопи његов труд, тако и хришћанин, док се налази у овом свету, страхује да не наиђе зима страсти и изгуби плод своје борбе. Као што капетан брода када плови по мору гледа положај звезда и према њима управља брод, тако и хришћанин молитвом прелази свој животни пут, док не стигне у пристаниште вечног живота. Тамо људи не журе и не тргују као у овом животу, него блаженствују у богатству врлина које су стекли у борби против греха. Блажен је онај чија се зарада није утопила у мору овог сујетног света. Блажен је онај чији се брод није потопио, него се удостојио да радосно пристигне у сигурно пристаниште вечности.

* Ко хоће да нађе многоцени бисер, скаче наг у море. Тако и разуман човек пролази овај живот без много новца и имања, док не нађе многоцени бисер који је Исус Христос. Када га нађе, не воли ништа друго на овоме свету.

* Као што змија у свакој опасности чува главу своју, тако и мудар хришћанин у свакој тешкој прилици чува своју веру која је темељ његовог живота.

* Као што дрво, ако не одбаци старо лишће не може да никне младо, тако човек Божији не може имати духовне плодове, ако не избаци из себе сећање на зле помисли и страсти своје.

* Ветар храни земаљске плодове, а промисао Божији - духовне плодове.

* Пас, када лиже оштрицу ножа, озлеђује језик, пије своју сопствену крв и не осећа да сам себи чини зло. Тако и гордељивац осећа задовољство за кратко. Али, после тога, увиђа последице душевне штете.

* Световна слава личи на подводну стену у мору коју не види крманош, и о њу разбија брод. Гордост и сујета су, такође, прикривене у души и наносе јој зло.

* Никада не тражи да разумеш смисао Божанских тајни које се налазе у Светом Писму, ако се претходно ниси усрдно помолио Богу. Кључ, којим разумемо Божански смисао јесте - молитва.

* Треба да знаш да се без телесног труда не може приближити Богу. Сви Оци, трудили су се много да би се уселио у њих Дух Свети. Чим се Дух Свети усели у душу, човек задобија кротост и мир, бежи свака нечиста помисао. Не мисли да можеш молитвом да се приближиш Богу, ако претходно не очистиш срце од скверних страсти које га прљају.

* Као што уље одржава светлост у кандилу, тако и милостиња храни душу. Нема лепшег дела пред Богом од љубави према ближњем. Како је слатко дружење са духовном браћом, ако има љубави. Љубав према Богу и браћи. Љубав према браћи и Богу. Оне су међусобно повезане и не можеш да их раздвојиш.

* Онај који хоће да сабира радост и духовне плодове, треба да упражњава молитву. Као што је душа претежнија од тела, тако је и молитва узвишенија од сваког другог духовног труда.

* Велику снагу задобијамо за наше мале духовне подвиге када бивају чести и упорни, баш као што капљице воде могу да удубе чврст камен.

* Када се умртве страсти, тада се душа загрева од сладости и радости духовне, а присуство Божије у души је снажно. Потребна је велика борба и велико стрпљење да би човек примио благодат и утеху Божију. Када Бог уђе у душу човека, тада се страсти повлаче.

* Погибао за душу је беспосленост и нерад. Највеће зло је чамотиња (униније). Униније значи, да се не трудимо за спасење своје душе молитвом, постом и другим освећујућим средствима наше Цркве. Не обраћај пажњу на тело у подвигу за врлину, јер ће ти се свакако осветити. Сатана чини све да би нас удаљио од Божијих дела.

* Духовно делање захтева пажњу и душевни мир. Не може неко да се очисти само добрим делима према другоме. Треба да поради и на души својој, да би се ослободио од телесних страсти и срамних и рђавих помисли. Јер, лако је да чини милостињу, али је тешко да одсече страсти и рђаве навике. Милостињу прима Бог када је прати чисто срце. Не можемо да упражњавамо прво, а да запоставимо ово друго, иначе падамо у очима Божијим.

* У духовном делању напредуј полако и обазриво јер, велики и изненадни скокови су опасни. Када се душа ослади духовном радошћу, то ће је учинити да више узнапредује. Као онај који попије мало вина, али пошто му се свиђа пије више, док се не опије. Жалости и бриге, савлађују се стрпљењем и надом у Бога.

* Није лако да се усели Дух Свети у душу нашу. Треба претходно да је очистимо од сваке телесне прљавштине да буде чист сасуд. Тако ће доћи и настанити се Бог. Али, то није довољно. Да би примили Божански дар, потребно је много пута да приклањамо колена на молитву. Молитва треба да буде праћена смирењем да би је Бог примио.

* Чувај језик свој да не говори непромишљене и сувишне речи. Јер, од многоговорљивости долази грех. Оци Цркве су много вежбали ћутање да би се приближили Богу и сјединили се с Њим. Само када пазимо на свој језик, могуће је да у души осетимо умилење. Блажени Свети Јован Лествичник је рекао: "Чиста уста очишћују и срце. И у чистом срцу борави Бог. "Ако те савлада језик (многоговорљивост) веруј ми, не можеш напредовати у врлини и душа ће ти бити празна, као клас без плода.

* Када хоћеш некога да посаветујеш за његово добро, прво му покажи љубав а потом обазриво и нежно реци своју примедбу, пазећи да га не повредиш, зато што ће он најпре да уочи љубав коју му указујеш, а тек после ће да обрати пажњу на твоју примедбу. Тако ћеш му помоћи без штете по његову душу.

* Колико се човек уклања од световних ствари, толико се више приближава Богу.

* Не жалости се када те задесе бриге и тешкоће у животу, јер оне бивају по допуштењу Божијем ради духовне користи. Чак се ни смрти не плаши. Јер, гледајући твоје трпљење, Господ ће ти помоћи да победиш и окусиш вечна добра, која је уготовио за оне који Га истински љубе.