О БОРБИ ПРОТИВ ЂАВОЛА - Св.Јован Златоуст

Ђаво је ловац на птице – буди изнад његових замки.

Ђаво беше човекоубица од почетка (Јн. 8,44) – и то је Христос показао када је допустио демонима да уђу у стадо свиња, које су они читаво утопили у мору, како би ти знао да би они и људе тако погубили, ако би им Бог то допустио.

Ђаво сеје лаж, он је преварио Еву, а она је обећала Адаму да ће бити блажен и бог, па је почео да копа земљу и постао несрећан и смртан.

Ђаво је без напора истерао Адама из раја, но Јова није могао да истера са ђубришта.

Ђаво непрестано прогони народ Божији и нема не земљи места где би било могуће избавити се од његових прогона. Само на небо нема приступа. Стреми ка небу, где је Христос (Кол. 3,1); наше живљење је на небесима (Фил. 3,20), где нема ђавола…

Ми сами се не трудимо толико око свога спасења, колико се ђаво труди да нас погуби.

Демон помрачује човека, а Бог га просвећује и даје му веру – мајку чудотворства.

Ако се ђаво без допуштења Божијег не усуђује да уђе чак ни у стадо свиња, онда се тим пре неће усудити да уђе у људске душе. Ово се допушта ради кажњавања, или ради испитивања, или ради уразумљења. И у Јуду је сатана ушао тек онда када је он био одлучен од свештеног стада.

Ми сами не пазимо толико н

а лопове, колико лопови на нас; тако и ђаво стално мотри, тражећи кога ће да прогута.

Ђаво нас побеђује, иако то не чини насилно, него се ми добровољно покоравамо његовим наговорима.

Ако смо са Богом, ђаво је у борби са нама слаб као дете.

Нашим ратом, борбом против ђавола, прекидамо непријатељство и утврђујемо мир са Богом.

Као кнез овога века, ђаво влада у њему, има више слугу него Бог и радије се њему повинују, него Богу.

Ђавола треба побеђивати незлобивошћу и дуготрпљењем, и надом на истинског Бога, јер ђаво често греши против Бога, усуђујући се да се издаје за кнеза овога света. Ђаво неке људе убеђује да пакао не постоји управо зато, да би их гурнуо у њега.