„Ово је Апостолска вера, ово је вера Отаца, ово је Православна вера – потврда васељенске вере“
Драга браћо и сестре у Господу, данас ћете чути ове свечане и значајне речи у Молебану, коју је Света Црква установила да се служи на овај дан. Прва недеља Светог и Великог Поста је закључила недељу појачане молитве и аскетског покајања. Сада је Света Црква, желећи да нас охрабри и утеши, установила за нас у првој недељи Великог Поста, у прву Недељу, духовну свечаност, најдражу и најближу нашим срцима, Победу Православља.
Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.
Али у овој свечаности, Света Црква обележава победу Светог Православља уопште, његову победу над свим злочестивим јересима, лажним учењима и расколима. Наш Господ Исус Христос, основао је Своју Цркву на земљи, да би сви који јој припадају били спасени, могли да избегну мреже ђаволске и уђу у Царство Божије, припремљено за њих.
Ђаво је напрегао све своје снаге да збаци и уништи Цркву Христову, и кроз ово да омете спасење човека. У почетку је подигао ужасне прогоне на Цркву, преко Јевреја и незнабожаца. Скоро три века је крв Хришћанских Мученика текла непрестано. Али ђаво није успео у својој замисли.
Крв Мученика, према мудром изразу Хришћанског апологете Тертулијана, постала је семе Хришћанства. Хришћанство је тријумфовало над својим гонитељима. Кротки јагањци Христовог стада, претворили су вучији бес својих гонитеља у јагњећу кротост.
Али ђаво се није смирио након пораза, који је претрпео од Мученика. Када је Црква Христова тријумфовала у свету, подигао је нове, чак још опасније прогоне против ње: из унутрашњости Цркве, као што је Свети Апостол Павле прорекао у својм разговору са Ефеским свештеницима, људи су почели да говоре изопачене ствари. Павле је такве људе назвао тешким вуковима (Дела 20:29-30).
Ово су били такозвани јеретици, који су покушали да изопаче истинско учење Христово, по питањима вере и побожности, са циљем да ово учење постане неделотворно за људе. Када се ово догодило, Света Црква је, у лику својих најбољих служитеља, повела борбу, насупрот ових јеретика, са циљем да одбрани своје истинско, неискривљено учење.
Тада су почели да се одржавају први Помесни, а онда и Васељенски Сабори. Епископи су се окупљали из свих крајева земље и кроз Духа Светог, изнели су чисту и неискривљену Истину, следећи примеру Првог Апостолског Сабора у Јерусалиму (Дела 15:6-29). Они су такође одсекли јеретике из Цркве и анатемисали их.
Ово је било у складу са јасном заповешћу Господа нашег Исуса Христа који је рекао: “А ако ли не послуша ни Цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.“ (Матеј 18:17) И у складу са заповешћу Апостола Павла, тог великог Апостола народа, који је рекао: „Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!“ (Гал.1:8) А на другом месту, он говори: „Ако ко не љуби Исуса Христа да буде проклет, маран ата.“ (1. Кор. 16:22)
Тако наш покретни, величанствени и свечани Молебан Православља, почиње од Самог Господа нашег, Исуса Христа и од Његовог великог Апостола, прозваног од Њега, Апостолом народа, т.ј. целокупног незнабожачког света. Од деветог века Света Црква је установила да ова служба треба да се служи, прве недеље Светог и Великог Поста, и да се зове Недеља Православља.
Ова служба је браћо и сестре, посебно важна и значајна у злим временима које окушавамо, временима у којим се Православна вера колеба и љуља. Ово колебање и љуљање је заслуга управо оних особа које би требало да је снаже и подржавају у душама верних.
Они који би требало да буду стубови Светог Православља – најстарији јерарси – укључујући и поглаваре појединих Помесних Цркава – одвајају се од Истине Светог Православља. Ужасно је рећи да је чак и поглавар Константинопољске Цркве, која је позната као Васељенска Црква, човек који би требало да буде први јерарх целог Православља, напустио овај пут!
На свему овоме несумњиво лежи печат Одступништва, о којем је пророковао Свети Апостол Павле (2. Сол. 2:3), одступништва Хришћана од Христа.
Ми смо сада лицем у лице, са овим Одступништвом. Главна претња истинској Хришћанској вери, Православној вери, је такозвани Екуменистички покрет, вођен нечим што је познато као Светски Савет Цркава, тела које одбацује учење о јединству и непогрешивости Истините Цркве Христове и покушава да створи из свих тренутно постојећих и искривљених вера, нову, лажну цркву, која ће из нашег гледишта, бити несумњиво црква Антихриста, она лажна црква коју ће Антихрист, чији се долазак брзо припрема у свету, водити.
Из учења Речи Божије и Светих Отаца Цркве, знамо да ће Антихрист бити и религиозни, али и политички вођа целог човечанства; он ће стати на чело нове васељенске, лажне цркве; он ће такође бити поглавар једне нове светске владе и покушаће да потчини све људе својој апсолутној моћи.
Православна вера – то је вера Светих Апостола, то је вера директних ученика Светих Апостола, Светих Отаца.
Свети Оци и Учитељи Цркве и њихови законити наследници, установљени Духом Светим, протумачили су све то за нас у својим величанственим и надахнутим делима.
Браћо и сестре, морамо држати ову веру чврсто, ако желимо вечно спасење! Сада ћемо служити са вама, овај дубоко поучан и веома свечани Молебан, за све оне који су залутали, или отпали од истинске Православне вере; у другом делу Света Црква изриче страшне анатеме против свих лажних учитеља, јеретика и расколника који су ојачали у својој тврдоглавости и не желе да се поново сједине са Истинитом Црквом Христом, већ се уместо тога боре против Ње.
Онда ћемо одслужити Вечни Помен за све упокојене браниоце Светог Православља и „многаја љета“ за оне браниоце Светог Правсолавља и Цркве, који су још увек међу живима. Амин.
Свако зна шта је то кривотворена новчаница. То је новчаница која је веома налик на праву, толико налик да је и прихватају као такву. Но у ствари, ради се само о варљивој спољашности – заправо, реч је о имитацији, о лажној новчаници која нема истинску вредност.
Управо у том смислу може да се говори и о "лажном православљу". Страшно је рећи, али ми смо изгледа доживели време када се, упоредо са многим другим кривотвореним "вредностима", појавило и кривотворено православље, које само наоко има истинску вредност Христову, само је споља показује, док је заправо лишено истинске унутарње вредности, те тако представља тек фалсификат који обмањује поглед.
Апологети таквог "православља" сасвим нетачно тврде да је његова суштина само у голом, хладном, формалном прихватању одређеног скупа догмата. Православље није конгломерат апстрактних истина, одвојених од живота. Православље – то је дух живота, како је посведочио и Сам Господ наш Исус Христос, када је рекао: Речи које вам Ја говорим, дух су и живот су (Јн. 6,63).
Управо с те тачке гледишта ми треба да у садашње зло време разликујемо истинско Православље, које је дух и живот, од лажног "православља", које представља тек више или мање успешан фалсификат истинског хришћанства без одговарајућег унутарњег садржаја...
Екуменизам јача, обухватајући сада готово цело Правосавље, осим наше Руске Заграничне Цркве!
Не долази ли време када ће и изван граница Совјетског Савеза, изван наше отаџбине поробљене од стране богоборних комуниста, морати да настане Катакомбна Црква Истински - Православних Хришћана, који себе тако називају ради разликовања од кривотвореног православља, које је издало истинско православље и носи само његова спољашња обележја?
А да ће такво време једном сигурно да дође, о томе јасно, на основу учења древних Отаца Цркве о последњим временима, говори наш велики руски светитељ Теофан Затворник у свом познатом тумачењу Друге Посланице Св. Апостола Павла Солуњанима:
"Тада, иако ће се име хришћанско чути посвуда, иако ће посвуда бити храмова и црквених богослужења, све ће то бити – само привид, а изнутра биће право одступништво".
Не наступа ли већ то време?
Ова свечаност је први пут одржана 842. године у Константинопољу у присуству Блажене Царице Теодоре, од стране Његове Светости Патријарха Методија, у спомен на обарање последње ужасне јереси која је узнемиравала Цркву Христову, јерес иконоборства.
Али у овој свечаности, Света Црква обележава победу Светог Православља уопште, његову победу над свим злочестивим јересима, лажним учењима и расколима. Наш Господ Исус Христос, основао је Своју Цркву на земљи, да би сви који јој припадају били спасени, могли да избегну мреже ђаволске и уђу у Царство Божије, припремљено за њих.
Ђаво је напрегао све своје снаге да збаци и уништи Цркву Христову, и кроз ово да омете спасење човека. У почетку је подигао ужасне прогоне на Цркву, преко Јевреја и незнабожаца. Скоро три века је крв Хришћанских Мученика текла непрестано. Али ђаво није успео у својој замисли.
Крв Мученика, према мудром изразу Хришћанског апологете Тертулијана, постала је семе Хришћанства. Хришћанство је тријумфовало над својим гонитељима. Кротки јагањци Христовог стада, претворили су вучији бес својих гонитеља у јагњећу кротост.
Али ђаво се није смирио након пораза, који је претрпео од Мученика. Када је Црква Христова тријумфовала у свету, подигао је нове, чак још опасније прогоне против ње: из унутрашњости Цркве, као што је Свети Апостол Павле прорекао у својм разговору са Ефеским свештеницима, људи су почели да говоре изопачене ствари. Павле је такве људе назвао тешким вуковима (Дела 20:29-30).
Ово су били такозвани јеретици, који су покушали да изопаче истинско учење Христово, по питањима вере и побожности, са циљем да ово учење постане неделотворно за људе. Када се ово догодило, Света Црква је, у лику својих најбољих служитеља, повела борбу, насупрот ових јеретика, са циљем да одбрани своје истинско, неискривљено учење.
Тада су почели да се одржавају први Помесни, а онда и Васељенски Сабори. Епископи су се окупљали из свих крајева земље и кроз Духа Светог, изнели су чисту и неискривљену Истину, следећи примеру Првог Апостолског Сабора у Јерусалиму (Дела 15:6-29). Они су такође одсекли јеретике из Цркве и анатемисали их.
Ово је било у складу са јасном заповешћу Господа нашег Исуса Христа који је рекао: “А ако ли не послуша ни Цркву, да ти буде као незнабожац и цариник.“ (Матеј 18:17) И у складу са заповешћу Апостола Павла, тог великог Апостола народа, који је рекао: „Али ако и ми, или анђео с неба јави вам Јеванђеље другачије него што вам јависмо, проклет да буде!“ (Гал.1:8) А на другом месту, он говори: „Ако ко не љуби Исуса Христа да буде проклет, маран ата.“ (1. Кор. 16:22)
Тако наш покретни, величанствени и свечани Молебан Православља, почиње од Самог Господа нашег, Исуса Христа и од Његовог великог Апостола, прозваног од Њега, Апостолом народа, т.ј. целокупног незнабожачког света. Од деветог века Света Црква је установила да ова служба треба да се служи, прве недеље Светог и Великог Поста, и да се зове Недеља Православља.
Ова служба је браћо и сестре, посебно важна и значајна у злим временима које окушавамо, временима у којим се Православна вера колеба и љуља. Ово колебање и љуљање је заслуга управо оних особа које би требало да је снаже и подржавају у душама верних.
Они који би требало да буду стубови Светог Православља – најстарији јерарси – укључујући и поглаваре појединих Помесних Цркава – одвајају се од Истине Светог Православља. Ужасно је рећи да је чак и поглавар Константинопољске Цркве, која је позната као Васељенска Црква, човек који би требало да буде први јерарх целог Православља, напустио овај пут!
На свему овоме несумњиво лежи печат Одступништва, о којем је пророковао Свети Апостол Павле (2. Сол. 2:3), одступништва Хришћана од Христа.
Ми смо сада лицем у лице, са овим Одступништвом. Главна претња истинској Хришћанској вери, Православној вери, је такозвани Екуменистички покрет, вођен нечим што је познато као Светски Савет Цркава, тела које одбацује учење о јединству и непогрешивости Истините Цркве Христове и покушава да створи из свих тренутно постојећих и искривљених вера, нову, лажну цркву, која ће из нашег гледишта, бити несумњиво црква Антихриста, она лажна црква коју ће Антихрист, чији се долазак брзо припрема у свету, водити.
Из учења Речи Божије и Светих Отаца Цркве, знамо да ће Антихрист бити и религиозни, али и политички вођа целог човечанства; он ће стати на чело нове васељенске, лажне цркве; он ће такође бити поглавар једне нове светске владе и покушаће да потчини све људе својој апсолутној моћи.
Православна вера – то је вера Светих Апостола, то је вера директних ученика Светих Апостола, Светих Отаца.
Свети Оци и Учитељи Цркве и њихови законити наследници, установљени Духом Светим, протумачили су све то за нас у својим величанственим и надахнутим делима.
Браћо и сестре, морамо држати ову веру чврсто, ако желимо вечно спасење! Сада ћемо служити са вама, овај дубоко поучан и веома свечани Молебан, за све оне који су залутали, или отпали од истинске Православне вере; у другом делу Света Црква изриче страшне анатеме против свих лажних учитеља, јеретика и расколника који су ојачали у својој тврдоглавости и не желе да се поново сједине са Истинитом Црквом Христом, већ се уместо тога боре против Ње.
Онда ћемо одслужити Вечни Помен за све упокојене браниоце Светог Православља и „многаја љета“ за оне браниоце Светог Правсолавља и Цркве, који су још увек међу живима. Амин.
Свако зна шта је то кривотворена новчаница. То је новчаница која је веома налик на праву, толико налик да је и прихватају као такву. Но у ствари, ради се само о варљивој спољашности – заправо, реч је о имитацији, о лажној новчаници која нема истинску вредност.Управо у том смислу може да се говори и о "лажном православљу". Страшно је рећи, али ми смо изгледа доживели време када се, упоредо са многим другим кривотвореним "вредностима", појавило и кривотворено православље, које само наоко има истинску вредност Христову, само је споља показује, док је заправо лишено истинске унутарње вредности, те тако представља тек фалсификат који обмањује поглед.
Апологети таквог "православља" сасвим нетачно тврде да је његова суштина само у голом, хладном, формалном прихватању одређеног скупа догмата. Православље није конгломерат апстрактних истина, одвојених од живота. Православље – то је дух живота, како је посведочио и Сам Господ наш Исус Христос, када је рекао: Речи које вам Ја говорим, дух су и живот су (Јн. 6,63).
Управо с те тачке гледишта ми треба да у садашње зло време разликујемо истинско Православље, које је дух и живот, од лажног "православља", које представља тек више или мање успешан фалсификат истинског хришћанства без одговарајућег унутарњег садржаја...
Екуменизам јача, обухватајући сада готово цело Правосавље, осим наше Руске Заграничне Цркве!
Не долази ли време када ће и изван граница Совјетског Савеза, изван наше отаџбине поробљене од стране богоборних комуниста, морати да настане Катакомбна Црква Истински - Православних Хришћана, који себе тако називају ради разликовања од кривотвореног православља, које је издало истинско православље и носи само његова спољашња обележја?
А да ће такво време једном сигурно да дође, о томе јасно, на основу учења древних Отаца Цркве о последњим временима, говори наш велики руски светитељ Теофан Затворник у свом познатом тумачењу Друге Посланице Св. Апостола Павла Солуњанима:
"Тада, иако ће се име хришћанско чути посвуда, иако ће посвуда бити храмова и црквених богослужења, све ће то бити – само привид, а изнутра биће право одступништво".
Не наступа ли већ то време?
Нема коментара:
Постави коментар